Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (92)

Hobotnica sudi hobotnicama

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome, umesto urednika Magazina Tabloid, Milana Glamočanina, bivšeg načelnika uprave u saveznoj policiji, koji ima smrtni slučaj u porodici, piše Mersiha Hadžić

Mersiha Hadžić

Pljačkanje srpskih banaka osmislio je Aleksandar Vučić sa svojom kamarilom iz pravosuđa. Javnost je upoznata kako su opljačkane i propale državne banke-Agrobanka, Privredna banka Beograd, Univerzal banka.

Banke su, po unapred postignutom dogovoru, davale milionske iznose kredita (u evrima) srpskim biznismenima i njihovim bankrotiranim firmama, za koje se znalo da ga neće moći vratiti, niti je vraćanje bilo predviđeno. Nekoliko stotina miliona evra domaćih banaka prešlo je tako u ruke Vučićevih omiljenih tajkuna, koji su deo kolača delili sa Vođom i njegovom kamarilom.

Po zakonu, smo za štedne uloge građana jamči država, pa je teret isplate pao na Narodnu banku Srbije, odnosno građana Srbije.

Da podsetimo: Policija je 8. avgusta 2012. po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal uhapsila osmoricu osumnjičenih za zloupotrebe u Agrobanci. Iako je pokušao da pobegne, na graničnom prelazu sa BiH kod Sremske Rače uhapšen je i Dušan Antonić, bivši prvi čovek ove banke. Iza rešetaka su se našli i Slavoljub Korićanac (57), Antonićev zamenik, Bojan Zarić (34), član Izvršnog odbora banke, Vehbo Papić (55), direktor sektora rizika i Boban Labović (55), direktor pravnih poslova Agrobanke.

U pretkrivičnom postupku, koji je vođen prethodnih meseci, utvrđeno je da su čelnici Agrobanke odobravali kredite bez adekvatnog obezbeđenja. Kao garanciju zajmodavci su često pod hipoteku stavljali nekretnine čija je vrednost bila i nekoliko puta manja od odobrenog kredita. U nekim situacijama, pozajmice su se odobravile bez ikakvih garancija.

Predmet Agrobanke stavljen je pod oznaku „strogo poverljivo". Takođe, s obzirom na to da je istragu preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, svi oni koji su angažovani oko ovog slučaja morali su da potpišu da neće odavati detalje istrage.

Utvrđuje se i ko je kriv što je Agrobanka tokom 2010. godine za plate i nadoknade članovima Izvršnog odbora potrošila više od 111 miliona dinara, gotovo duplo više nego godinu ranije. Upravni odbor je potpisao tu odluku, kao i nalog da se odobre teško naplativi krediti veći od 200 miliona evra.

Među poslednjim spornim kreditima koje je odobrilo rukovodstvo Agrobanke su oni dati zemljoradničkim zadrugama Arilje, Kotraža i Pecka...Na njih odlazi gotovo 50 miliona evra od isplaćenih 70 miliona.

Agrobanka je prva banka u Srbiji koja je propala, a da niko od nadležnih, ni Narodna banka Srbije, kao kontrolor, niti država kao vlasnik, nisu znali za gubitke, koji su dostigli skoro 300 miliona evra, kao ni kada su nastali. Tokom prošle godine, što pokazuju zvanični finansijski izveštaji, trezor ove banke je olakšan i to značajno. Sa čak 11 miliona evra dobitka banka je godinu završila sa čak 300 miliona gubitka. U istom periodu Dušan Antonić, prvi čovek Agrobanke, dobio je bonus od 600.000 evra, a na ovu isplatu niko od nadležnih nije imao primedbi.

Od trenutka otkrivanja malverzacija, krajem prošle godine, do danas, odgovornost se prebacivala sa centralne banke na Vladu Srbije, tako da će tužilaštvo morati da utvrdi ko je upropastio Agrobanku.

Krajem 2010. godine, ova domaća banka, pozitivno je poslovala, da bi se pred 2011. ispostavilo da su izveštaji fingirani i da su nenaplativi krediti premašili 290 miliona evra. Sumnja se da je bivše rukovodstvo davalo kredite bez provere i garancija mnogim preduzećima, čak i onima koji su zapali u stečaj, ali i da je novac rasipan za lične potrebe.

Kredite, ono što se u ovom trenutku zna, nisu bili u stanju da vrate „Habitfarm" i to 60 miliona evra, „Velefarm" i subotički „Azoterm" po 20 miliona evra, „Vujić Valjevo" deset miliona evra...

Naknadnim „češljanjem" bilansa Agrobanke, došlo se do poražavajućih podataka, da je dubioza tolika da ne može da se pokrije iz sredstava same banke, pa je Narodna banka Srbije, krajem maja ove godine, odlučila da joj oduzme dozvolu za rad. Odmah je osnovana nova banka sa 90 miliona evra kapitala, dok je oko 300 miliona evra depozita i štednje građana spaseno i prebačeno u nove trezore. Čitava operacija izvedena je noću, pred vikend, a javnost je detalje saznala tek naredne nedelje.

Slučaj drugi: Poslanik SNS i predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke Dragan Tomić i još četiri osobe uhapšeni su 13. februara 2014. godine, zbog malverzacija u Univerzal banci. Osim Tomića, privedena su još četiri člana IO UBB. Oni se terete, kako je saopšteno, da su sa rukovodećih pozicija u toj banci nezakonito odobravali višemilionske kredite bez pokrića. Univerzal banka je 31. januara ostala bez dozvole za rad i ušla je u stečaj. Tomić i još četiri osobe su privedeni zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica i u svojstvu osumnjičenih se saslušavaju u Upravi kriminalističke policije Beograd. Sumnjiče se da su davali kredite bez adekvatnih sredstava obezbeđenja i mimo propisane procedere, ali i uz negativno mišljenje kreditnog odbora te banke. U javnosti se posle gašenja banke spekulisalo da je Tomić odobravao velike kredite bez pokrića kompanijama "Farmakom MB" iz Šapca, "Interkomerc" i "Beohemija".

Najveći akcionar te banke Nebojša Divljan tvrdio je posle gašenja banke da su te tri kompanije, kao i firme povezane sa njima, najveći dužnici i da su im krediti davani iako je bilo poznato da imaju probleme u poslovanju. Divljan je rekao da je glavni problem banke nastao zbog uticaja velikih dužnika na rukovodstvo banke, ali i izostanak adekvatnog nadzora Narodne banke Srbije kojoj se, kako kaže, obraćao. NBS je dozvolu banci oduzela uz obrazloženje da je to urađeno "radi zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije". Tomić (55) je bio poslanik SNS u Skupštini Srbije, član Glavnog odbora naprednjaka i bivši predsednik Okružnog odbora SNS u Šapcu. Istragu je, kao i u slučaju Agrobanke, preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal pokretanjem postupka pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Dana 26.10.2013. godine, Narodna banka Srbije je Rešenjem IO NBS br. 49 oduzela dozvolu za rad Privrednoj banci Beograd i imenovala Agenciju za osiguranje depozita za administratora te banke. Deo imovine i obaveza Privredne banke Beograd, uključujući sve depozite fizičkih i pravnih lica, prenet je na Banku Poštansku štedionicu. Od ponedeljka 28.10.2013. godine, svi deponenti Privredne banke Beograd mogli su, navodno, slobodno da raspolažu svojim sredstvima u punom iznosu i obavljaju bankarske transakcije posredstvom mreže Banke Poštanske štedionice. Odgovorni za propast ovih banaka su nakon suđenja upućeni na izdržavanje kazne i od njih je oduzeta protivpravna imovinska korist!

Naravno, ovo je samo šala...

Dana 24. oktobra 2012. godine, vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu ukinulo je pritvor Dušanu Antoniću, bivšem prvom čoveku Agrobanke. Direktoru Univerzal banke Draganu Tomiću pritvor je ukinut 26. marta 2014. godine. Suđenja za teške finansijske prestupe, dolaskom Vučića na vlast i njegove pederske kamarile u pravosuđe, pretvorili su se u lakrdiju.

Nijedan postupak pred specijalnim sudom nije okončan osuđujućom presudom! Postupak protiv Dušana Antonića je obustavljen, jer je optuženi pretio da će ''otvoriti dušu'' i reći ko je sve uzeo pare, na koji način i pod kojim uslovima. Neko je gospodina Antonića udario na parkingu, i on je dobio amneziju. Ničeg se više ne seća! A protiv takvog se ne vodi postupak.

Gospodina Dragana Tomića, jednog od osnivača Univerzal banke ne potežu na sudu, jer bi mogao da otkrije kako je, mimo njegovog znanja, ova banka opljačkana, i od koga.

Svi optuženi za stotine miliona prevarom dobijenih para su na slobodi, počev od Gorana Perčevića, direktora Interkomerca, pa do Miroslava Bogićevića, vlasnika koncerna Faramkom su na slobodi.

Radisav Lale Sekulić, jedan među prvim optuženim i potom opljačkanim, umro je od posledica boravka u pritvoru. Obustavljen je i postupak protiv njegovog sina, zbog ''neuračunljivosti''. Uzete su im sve pare koje su zaradili. Pravosudnu Vučićevu mafiju, koja surovo hara srpskim pravosuđem čine predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, koji predsedava vanraspravnim krivičnim većem Odeljenja za organizovan i kriminal i koji je mozak ove hobotnice. On ima advokate koji posećuju žrtve u pritvoru i članove njihove rodbine ili kartela, koji ugovaraju cenu oslobađanja iz pritvora.

U Apelacionom sudu u Beogradu iza tih presuda stoji predsednik suda Duško Milenković. Bandu čine i direktor BIA Aleksandar Đorđević, nekadašnji advokat, čija kancelarija i dalje ima ekskluzivno pravo da zastupa ''zlatne koke'', jer specijalni tužilac je Milan Nenadić, bivši advokat iz Čačka, intimus Aleksandra Đorđevića. Članovi hobotnice su i Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića i načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić. Oni, zajedno, raspolažu opertivnim podacima o žrtvama, i prikupljaju ih preko policije i BIA, zanju gde žrtve kriju novac, i kako je moguće da nekretnine prodaju, a njima daju novac.

Bivši ministar pravde Nikola Selaković je imao uvid u kriminal ove grupe, zato je morao biti smenjen. Iz SNS-a su insistirali da Selaković bude postavljen za direktora BIA, što je uznemirilo hobotnicu, a Vučić im je svečano obećao da Selaković, dok je on u životu, neće dobiti ni mesto portira, jer ga je uvredila odluka ruskog patrijarha da odlikuje Selakovića ordenom ruske Crkve.

Hobotnica u srpskom pravosuđu oseća se i dalje moćno. Dok su oni na okupu, crno nam se piše. A to potvrđuju i skupi postupci koji se vode pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, koji traju užasno dugo, i uglavnom se okončavaju oslobađajućim presudama, tako da država još mora da isplaćuje i milionske iznose iz budžeta na ime troškova postupka, koji se, uglavnom, završavaju u džepovima advokata koji su u sprezi sa Stepanovićevom hobotnicom.

Šef misije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport vešto prikriva u svojim izveštajima postojanje ove mafije u srpskom pravosuđu, mada u Briselu raspolažu valjanim dokazima o njenom učinku.

A 1. Sudska batina

Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića i direktor Elektromreža Srbije, tužio je za klevetu nevladinu organizaciju Centar za evroatlantske studije i direktorku Jelenu Milić zbog saopštenja u kome se brani pravo novinara da kritički pišu o vlasti, a posebno pravo istraživanja korupcije koje je sproveo BIRN. Dobio je presudu u veoma brzom postupku koji se vodio pred Višim i Apelacionom sudu u Beogradu. CEAS i Jelena Milić će morati da kumu Petroviću plate 150.000 dinara za pretrpljenu bol.

Pravni je presedan da se donosi presuda za klevetu iznetu u saopštenju jedne nevladine organizacije. Ovo je prvi put da vlast na prilično očigledan način koristi sud da bi kaznio neistomišljenike i kritičare. Do sada je sud zloupotrebljavan da bi se sprečavala istraga i kažnjavali predstavnici vlasti. Sada se prešlo na novi nivo i to u jednom veoma zanimljivom slučaju - represivnog ponašanja i pretnji nevladinoj organizaciji i, posredno, novinarima. Presuda za klevetu doneta je za saopštenje u kome se oštro kritikuje gušenje slobode medija, vređanje i pretnje novinarima BIRN-a koji se bave istraživanjem pljački u javnim nabavkama, nameštenim tenderima i državnim pogodbama. U saopštenju se premijer upozorava da ne sme nekontrolisano da iskaljuje svoj bes prema novinarima i viče "Tim lažovima recite da su opet lagali" zbog toga što su istraživali poslove njegovog kuma.

Sud je klevetom proglasio sledeću rečenicu: "...Nemojmo se zavaravati, ovako bezočnu Vučićevu reakciju prema celoj EU nije izazvalo ništa drugo do spominjanje sukoba interesa i drugih mutnih radnji u kojima je BIRN uhvatio Vučićevog bliskog saradnika Nikolu Petrovića."

Do sada nije procesuirana nijedna tužba ili pokrenut postupak protiv premijera, njegovih kumova i bliskih saradnika. Saša Radulović je pre skoro dve godine podneo tužbu protiv Aleksandra Vučića za klevetu i sud još nije smogao snage da mu tužbu uruči, a po tužbi Nikole Petrovića su dva suda presudila u roku od godinu ipo dana. Takođe, premijerovi mediji koji služe kao udarna pesnica režima i na kojima počiva vlast Aleksandra Vučića, redovno se pred sudovima oslobađaju od tužbi za klevetu.

Da li je ovom presudom i novčanim kažnjavanjem CEAS-a poslata poruka da se vraćamo u vreme kada su sudovi služili za kažnjavanje kritičara, a nije se ni postavljalo pitanje procesuiranja predstavnika vlasti?

U celom slučaju sa kažnjavanjem CEAS-a uznemirava i podatak da je na jedan čudan način u sve upleteno i Više javno tužilaštvo koje je ekspresno istraživalo saopštenje CEAS-a. Tužilaštvo sedam meseci od slučaja Savamala ništa nije preduzelo, ali je u slučaju kritike premijera bilo više nego efikasno u postupanju prema nevladinoj organizaciji.

A 2. Kao u turskim apsanama

U kazamatu koji se zove KPZ Zabela uslovi su gori nego u logorima Trećeg Rajha. Osuđenici se izgladnjuju, jer se hrana na njihove oči krade, za odlazak kod lekara moraju da plate i do 1.000 evra, a neposlušne straža prebija ili namešta da budu silovani. Ni robijaši, ali ni pošteni zaposleni nemaju kome da se požale, jer su i u tom zatvoru, ali i u samoj Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ključni ljudi međusobno porodično povezani.

Osuđenik Ivan Milovanović odsluženje svoje zatvorske kazne započeo je 2013. godine u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu. U jednom razgovoru mu je upravnik Aleksandar Grbović rekao kako će ga po kazni poslati u „Novu Skelu" ili Zabelu da tamo ostane do kraja robije. Uskoro je svoju pretnju i ispunio i pod lažnim obrazloženjem da je Milovanoviću u Nišu život ugrožen, izdejstvovao njegovo prebacivanje u KPZ Zabelu kod Požarevca, gde je osuđenik odmah smešten u zloglasni Sedmi paviljon, takozvani „Zatvor u zatvoru".

Osuđenici u tom paviljonu od svih su zaboravljeni, osim od straže koja ih redovno maltretira. Stražari, čak, pred osuđenicima kukaju kako je bolje bilo u doba komunizma, kada nikome nisu odgovarali za prebijanje robijaša (koje oni zovu „robovima"), mada ni u ovoj „demokratiji" nije poznato da je neki stražar za tako nešto makar i disciplinski odgovarao.

Slučaj Milovanovića to odlično dokazuje.

Jednom prilikom je pitao jednog od stražara zašto se okomio na njega bez razloga, kada se ponaša potpuno u skladu sa kućnim redom i Zakonom o izvršenje krivičnih sankcija (ZIKS), a odgovor je glasio: „...Dobro me upamti. Zagorčaću ti robiju. Otvoriću vrata tvoje ćelije, napraviću kao da si me nasilno uvukao u nju, pocepaću sebi uniformu, a onda ću te prebiti zbog napada na službeno lice".

U hodnicima Sedmog paviljona, naime, postoje kamere koje sve snimaju, tako da je maltretiranje osuđenika moguće samo u ćelijama u koje stražari pojedinačno ne smeju da ulaze, već samo u grupama.

Na to se Milovanović obratio nadzorniku paviljona obaveštavajući ga šta mu je rečeno i zatražio da stražar bude premešten na drugo mesto kako ne bi došlo do najavljenog incidenta. Umesto toga straža je posle toga ušla u Milovanovićevu ćeliju pod izgovorom da vrši pretres. U svom pismu redakciji Magazina Tabloid osuđenik navodi: „...Ja sam takve batine dobio, da je to strašno. Imao sam na licu masnice, desna ruka mi je i dan danas kao da je otkinuta iz ramena, sigurno su mi pokidali tetive, jer sam od udarca pao i tom rukom udario u krevet."

Posle ovoga prebijeni osuđenik je tražio da bude odveden kod lekara, ali umesto toga stražari su mu samo doneli neke pilule protiv bolova i rekli mu da je za njega pametnije da se ne sazna šta se desilo u ćeliji. Milovanović je relativno dobro prošao, jer neposlušne straža prebacuje u podrumske ćelije ili im namešta da ih drugi osuđenici prebiju i siluju.

U bolnici u okviru KPZ Zabela, koja je u stvari običan stacionar sa priručnom ambulantom, uslovi su daleko bolji nego u bilo kom paviljonu, posebno u odnosu na one u Sedmom. Zbog toga, ako neko želi premeštaj u „bolnicu" mora da plati najmanje 800 evra.

Ranije je novac za premeštaj uzimao ko je kako hteo i koliko je hteo, ali je red u ovu oblast uveo zapovednik straže Goran Nenadović, pa se sada zna i kome se i koliko plaća. Inače, osuđenici su ubeđeni kako Nenadović ne zna šta se dešava u zatvoru, pa se onda postavlja pitanje zbog čega dobija platu koja je sa raznim dodacima ravna ministarskoj?!?

Iako je već godinu i po u Zabeli, Milovanović se ne seća da je osuđenicima ikada data kiselina ili neko sanitarno sredstvo za pranje toaleta koji se nalaze po sobama. WC-šolja je od ostatka sobe odvojena malom pregradom, tako da se sobama širi nesnosni smrad. Higijenska sredstva, međutim, kako saznaje redakcija, dele se samo odabranim osuđenicima i straži.

Osuđenici u Sedmom paviljonu sami peru svoje porcije za jelo i kašike i to u istom lavabou u ćeliji u kome peru gaće i čarape, ali samo ako ima vode. Naime, iz nekog razloga voda se isključuje svakog dana osim četvrtka u vremenu od 7 sati ujutro do 13 časova.

Na kupanje se ide jednom nedeljno, ali je desetak minuta posle toga šetnja, što je idealna prilika da se dobije upala pluća ili meningitis.

Po nekadašnjem ZIKS-u, svaki osuđenik je dnevno morao da dobije obrok sa najmanje 100 grama mesa u njemu. U međuvremenu je to smanjeno na 50 grama, a ni to se ne deli.

Milovanović navodi kako se manjerke pre serviranja osuđenicima odnose u jednu posebnu prostoriju kako bi se iz njih povadilo meso koje zatim međusobno dele redari (osuđenici zaduženi za podelu hrane) i stražari. Ostalima se deli samo tanka supa sa hlebom. Ovo vađenje mesa iz ručka straža opravdava navodnom potrebom da manjerke pretraži kako se ne bi uneli mobilni telefoni ili nešto slično. Pri tome, jelo se kuva u zatvorskoj kuhinji pod kontrolom straže i civilnih kuvara, isto tako se i sipa u manjerke, tako da nema mogućnosti da se u njih ubaci bilo šta. „Pretres" je u stvari samo izgovor za oduzimanje i ono malo hrane koju osuđenici dobijaju.

Inače, svaka opština za osuđeno lice na izdržavanje zatvorske kazne sa sopstvene teritorije uplaćuje Ministarstvu pravde oko 2.000 dinara dnevno za hranu i ostale potrepštine. Novac se, očigledno, troši na nešto drugo.

U Zabeli, kojoj je na čelu upravnik Dejan Novaković, većina zaposlenih je u rodbinskoj vezi, tako da jedni druge štite. I na višem nivou je situacija slična. Upravnik KPZ Niša je kum direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milana Stevovića, a za načelnika službe bezbednosti postavio je svog prijatelja iz Kruševca Dejana Panića. Milovanović tvrdi kako je lično prisustvovao razgovoru pomenutog načelnika sa osuđenicima iz rodnog kraja, kojima je sređivao pogodnosti.