Nemačka

Savezni izbori u Nemačkoj okončali iluzije Merkelove

Kako skloniti "crvenu maramu"

Posle saveznih izbora Bundestag je postao veoma šaroliko mesto sa brojnim partijama i njihovim frakcijama. Angela Merkel neće imati ni malo lak posao da sastavi novu vladajuću koaliciju, jer je svaka zamisliva kombinacija teško ostvariva, nakon što su apetiti koalicionih partnera porasli. Osim toga, kancelarki je jasno kako mora da prestane da ignoriše zahteve birača i da drugačije postavi politiku prema strancima, posebno migrantima. Kako nemački ustav ne propisuje u kom roku mora da bude izabrana nova vlada, moguće je da će se Velika koalicija još dugo nastaviti kroz vladu u tehničkom mandatu. Nemačka ulazi u period političke nestabilnosti.

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Jedan od lidera „Zelenih" Džem Ezdemir je nemačkoj javnosti posle izbora od 24. septembra skrenuo pažnju na to da do skora kao „večita koalicija" nazivani savez između CDU-a i CSU-a stoji pred neposrednim raspadom. Predsednik CSU-a i predsednik vlade Bavarske Horst Zehofer je pri tom u 11 sati 25. septembra na predsedništvu stranke pokrenuo debatu o sudbini ove stranačke zajednice, što je do tada bio nezamislivi potez.

Pola sata kasnije je jedan predstavnik CSU-a objasnio kako Zehofer nije pledirao za raskol, već je samo rekao kako u stranci moraju da budu svesni i te mogućnosti. Sam Zehofer je nedeljama pre izbora agitovao za Angelu Merkel, govoreći kako unija CDU/CSU nema ni jednog boljeg kandidata. U petak 22. septembra, na skupu pristalica CSU-a u Minhenu, bavarskoj prestonici, Merkelova je bila izviždana kao nikada ranije.

Na izborima su i CDU i CSU postigle svoje najgore rezultate od 1949. godine, a stranka Zehofera je izgubila više od 11 odsto u odnosu na prethodne savezne izbore, što su svi okarakterisali kao sunovrat. Međutim, uprkos svemu on za sada ne govori o ličnoj odgovornosti za ovu katastrofu, niti nudi ostavku, što je samo po sebi već presedan na nemačkoj političkoj sceni. Čak ni Angela Merkel, čija je stranka takođe izgubila oko 10 odsto glasova, ne pomišlja da podnese ostavku. Čak šta više, ona se trudi da se pokaže kao blistavi pobednik. Postavlja se samo pitanje: koga je ona to pobedila? Da li tu misli na svoje dojučerašnje koalicione partnere SPD sa kojima je poslednje četiri godine vodila nemačku politiku?

U svakom slučaju, etablirane političke partije nisu uspele da ostvare svoj jedini zajednički izborni cilj, a to je da spreče ulazak Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestag.

Ni po pitanju formiranja nove vlade ne može se Merkelova smatrati pobednicom, iako će, to je sada već sigurno, ona ostati u kancelarskom kabinetu. Prvi put u svojoj posleratnoj istoriji Nemačka se suočava sa izazovom jedne nestabilne vladajuće koalicije po mediteranskom modelu, ili čak manjinske vlade.

U ovom trenutku je najverovatnija takozvana „jamajka koalicija" između CDU/CSU-a, FDP-a i „Zelenih", ali niko ne zna kako bi ona funkcionisala kada su političke i ideološke razlike, posebno između CSU-a (koja je do Zehofera glasila za ultra-konzervativnu stranku) i „Zelenih" skoro nepremostive. Ni rukovodstvo vaskrslih Liberala nije oduševljeno saradnjom sa „Zelenima". O mogućem nastavku Velike koalicije u ovom trenutku u Berlinu sanjari jedino još Angela Merkel, budući da je predsednik i kancelarski kandidat SPD-a Martin Šulc još u noći posle izbora rekao kako ga nikakva koalicija sa CDU-om ne interesuje.

Svi sada očekuju pokrajinske izbore u Donjoj Saksoniji u oktobru, na kojima će se videti da li su rezultati saveznih izbora dugoročna tendencija, ili se radi samo o trenutnom biračkom raspoloženju. I sama Merkelova je najavila da će tek posle tih izbora biti sazvan sastanak šireg partijskog rukovodstva na kome će se diskutovati o daljim programskim ciljevima i konkretnim političkim koracima. Tek tada bi mogla da se probudi i unutarstranačka opozicija.

Za sada se klima jedino stolica Petera Taubera, generalnog sekretara CDU-a, koga konzervativno krilo partije najviše krivi za loše izborne rezultate. Ako bi, međutim, samo on snosio konsekvence, onda bi to bilo bacanje rukavice u lice biračima, jer je Tauber odgovoran samo za strategiju partije, ali ne i za programske ciljeve koje je najviše postavljala Merkelove.

Predvodnik grupacije „građana srednje klase" u okviru CDU-a, Karsten Lineman, je već dan posle izbornog debakla na televiziji rekao kako vrh partije shvata da je migraciona politika kancelarke doprinela izbornom porazu. „To ćemo sada morati da preradimo", rekao je Lineman ne objašnjavajući šta pod izrazom „prerada" podrazumeva. Nekakav zaokret udesno i pooštravanje zakona o strancima ne bi prihvatili „Zeleni", pa bi već iz tog razloga „jamajka koalicija" bila nemoguća. Ni SPD nije sigurna kako bi njeni birači i članovi reagovali ako bi stranka podržala restriktivne migracione zakone, pa ni u slučaju Velike koalicije ova „prerada" ne bi bila lako izvodljiva.

U svakom slučaju, velike stranke bi konačno morale da shvate kako se izborni rezultati ne određuju na partijskim kongresima. Treba više razgovarati sa običnim građanima, slušati njihove brige i želje. Posebno je važno razgovarati o jednom tako značajnom pitanju kao što je dolazak miliona migranata i sa tim skopčana promena demografske slike Nemačke. Do sada je Merkelova odbijala bilo kakav širi razgovor na tu temu.

Davanje Tauberu uloge jedinog žrtvenog jarca značilo bi da se nastavlja sa politikom ignorisanja mišljenja birača i moglo bi na nekim narednim izborima da dovede do potpunog sloma CDU-a.

I stvaranje "jamajka koalicije" bi, iz istih razloga, moglo da bude riskantno za Merkelovu, jer bi u tom slučaju Džem Ezdemir postao prvi ministar, ili čak i vicekancelar, turskog porekla, što bi moglo da bude pogrešno shvaćeno kod konzervativnih birača. Lider "Zelenih" je rođen u Nemačkoj i nemački je državljanin, ali je potomak migranata iz Turske, što biračima "Zelenih" uopšte ne smeta, ali kod već isfrustriranog konzervativnog krila CDU-a, a posebno CSU-a, može da ima isti efekat kao crvena marama kod bika.