Novi glavni arhitekta Beograda Marko Stojčić još manje je stručan od svog prethodnika Milutina Folića. Jedino što je sa sigurnošću projektovao jesu dečija igrališta po parkovima i veštačka stena u Košutnjkaku. Sve ostalo, računajući i njegovu diplomu i navodne naučne radove, je pod velikim znakom pitanja. A naš je Marko zlo i naopako
Božidar Jovanović
Povodom izbora Marka Stojčića za glavnog arhitektu Beograda, šaljem vam ovih nekoliko podataka u vezi sa njegovom zvanično objavljenom biografijom. Tu ima puno posla za novinare iztraživače. Sve se može proveriti, samo ako se hoće. Počnite od gimnazije i fakulteta, pa idite sve do kraja. Videćete da je sve lažno i izmišljeno, pa i ne čudi što nam je stanje u prestonici takvo kakvo je.
Od cele biografije tačno je samo to da je rođen u Beogradu 1975.godine i da jeste otac tri ćerke ali ne piše i da su iz dva braka. Prvi je, naime, okončao tako što je napustio suprugu, arhitektu Vesnu Stojčić i dve ćerke od tinaest i jedanaest godina, radi upola mlađe medicinske sestre, sa kojom je dobio treću ćerku.
Sve ostalo su izmišljotine i pusti snovi.
Idemo redom. Gimnaziju nije završio redovno, nego ju je napustio zbog velikog broja jedinica, a da ne bi ponavljao, pa ju je završio vanredno. Posle toga nije uspeo da položi prijemni ispit na arhitekturi u Beogradu, pa se upisao na arhitekturu u Prištini. Tu je godinama tavorio, dok ga tatica, arhitekta Stojan Stojčić nije prebacio u Beograd i sredio mu da nekako završi fakultet. Kako je to izgledalo govore njegove ocene sa ispita, a i dužina studiranja.
Što se tiče statusa slobodnog umetnika u udruženju ULUPUDS trebalo bi proveriti na osnovu kojih radova je postao član, ili mu je i to tatica sredio.
Evo još jedne laži iz njegove biografije. Piše da je inicijator osnivanja Komore arhitekata Srbije a Inicijativu za regulisanje profesije arhitekta i osnivanje Komore arhitekata Srbije potpisuju vanredni profesor Vesna Cagić-Milošević, predsednica Društva arhitekata Beograda - DAB, magistarka Dragana Čukić, članica Upravnog odbora Inženjera konsultanata Srbije - ACES, vanredni profesor Milan Đurić, potpredsednik Udruženja arhitekata Srbije - UAS, i Nikola Matić član Upravnog odbora Evropske federaciječlan Upravnog odbora Evropske federacijeudruženja inženjera konsultanata - EFCA. Dakle nigde njegovog imena nema.
A tek o kakvom se aktivnom bavljenju projektovanjem javnih, stambenih, komercijalnih i sportskih objekata radi. Da li ima i jednog konkretnog imena tih objekata ili su ga tatine kolege potpisivale na svojim projektima, kao koautora samo da bi mogao da dobije licencu.
Dalje se navodi da je gospodin i glavni i odgovorni urednik najznačajnijeg regionalnog arhitektonskog časopisa ,,Arhitekton". Firmu "European architect" DOO koja izdaje časopis je osnovao 4. januara 2012. godine na adresi Svetogorska 18 u Beogradu, gde živi njegov tata. Pretežna delatnost preduzeća je izdavanje časopisa i periodičnih izdanja, šifra delatnosti 5814, izdavaštvo.
Zamislite samo, bio je i predsednik intemacionalnog žirija za godišnju nagradu časopisa "Arhitekton" u tri navrata 2009, 2010 i 201l. godine. Pa naravno da će biti kad je imenovao sam sebe. A da li je osim tog časopisa izdavao još neki? Nije, a i ovaj je skoro u potpunosti uređivala njegova prva supruga, arhitekta Vesna Stojčić. Naravno, časopis je bio toliko uspešan da više ne izlazi.
A što se tiče članstva u kojekakvim komisijama Grada Beograda - pa zna se, svugde ga je trpao bivši glavni arhitekta Folić, koji je takođe imao ovako "impresivnu", lažnu biografiju.
U filovanoj biografiji se pominju i njegovi naučni radovi, pa bi bilo baš interesantno da se mogu pročitati i naučni časopisi u kojima su oni objavljeni. A lepo bi bilo i videti te dve knjige iz oblasti arhitekture koje je navodno napisao. Na kojim li je to fakultetima gostovao, baš bi bilo lepo saznati pa da vidimo šta je tamo predavao, kad niti je predavač, niti je doktorirao. A možda sad uspe da se dočepa i doktorata, ne bi bilo iznenađenje, a ne bi bio ni prvi koji je kroz politiku i članstvo u stranci stekao i doktorat.
A tek najznačajniji projekti. E, pa tu proverom može da se utvrdi da je samo istina da je njegovo delo veštačka stena na Košutnjaku i da je ,,projektovao" samo dečja igrališta (ljuljaške, klackalice i tobogane) po parkovima u Srbiji. Ako je to referenca za glavnog arhitektu jedne metropole, e onda nek nam je nazdravlje. A ako se na navedenim projektima i nađe njegovo ime, to je samo zato što su ga tatini i Folićevi prijatelji potpisivali, baš zbog potreba referenci za ovakve situacije kao što je imenovanje za naslednika Folića.
Dakle, bez konkursa, samo na preporuku. O njegovoj stručnosti može se zaključiti i iz njegovih izjava o gondoli na Kalemegdanu. Čista je laž da su profesori sa Šumarskog fakulteta odobrili seču stabala za tu svrhu. Ali niko da se seti da ga priupita da navede imena tih profesora.