Dežurna

Vučićevi projekti i zločini sahranjuju Srbiju

Mi smo bivša država i bivši narod

Srpski diktator Aleksandar Vučić često posećuje gradilište zdanja ''Beograda na vodi.'' Ponosan je što će ovaj projekat jednog dana, a možda i pre, biti priveden kraju, mada je svečano otvaranje najavio za 2016. godinu! Svakog dana ovaj teško bolesni čovek najavljuje projekte kojima pljačka srpski budžet, daje strancima poslove i pare iz budžeta, a oni njemu u džepove trpaju milione, na ime mita. On, njegov brat Andrej, aktuelna premijerka Ana Brnabić i kartel guraju Srbiju ka potpunom nestajanju. Milica Grabež je prikupila reagovanja na Vučićev zločinački projekat sa šeicima i sultanima. Ovako je bilo.

Priredila Milica Grabež

Njujork Tajms, u broj od 29. aprila 2018, pisao je opširno o Vučićevom skandalu sa tajnim ugovorima i izgradnjom takozvanog "Beograda na vodi". Ovaj ugledni američki list u vezi s tim kaže: "...Mnogi Srbi su doveli u pitanje način na koji su dogovori između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata razrađeni iza zatvorenih vrata. Ali lideri Emirata vole odlučivanje odozgo dole, a predsednik Srbije voli da vidi gotovinski tok u zemlji bez propisa i zaštitnih mera koje zapadni investitori očekuju..."

Govoreći o mračnim, zakulisnim radnjama Aleksandra Vučića i arapskih šeika, Tanja Prelec, istraživač gepolitičkih zbivanja jugoistočne Evrope na Londonskoj školi ekonomije i koautor rada o investicijama Emirata u Srbiji, konstatovala je: "...Njihove političke kulture su na mnogo načina kompatibilne - to je sultanizam Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se slaže sa autoritarizom na Balkanu..."

Svi ugovori koji je potpisao Vučić, preko svojih trabanata, a koji su naneli neotklonjivu štetu Srbiji, proglašeni su tajnim! Za njih zna samo Vučić i njegovi partneri iz inostranstva.

Zločinački Vučićev poduhvat je i prodaja neba nad Srbijom i njenih aerodroma, na period od 25 godina. Samo da pljune u lice Rusiji. A cvileo je što tada nije pozvan na inauguraciju predsednika Putina. Vučić je tada dobio zaštitnika. Džordža Soroša.

Vučić, njegova premijerka i ostali članovi kartela, smrtno su se uplašili. Čeka ih hapšenje, suđenje, oduzimanje imovine, raspad porodice. Čišćenje Balkanskih država od kriminala biće potresno. Najmanje 500 njih u Srbiji moraju pred porotu i u zatvor. Stidećemo se njihovih nedela, pljački, ubistava, izdaje...

Federalni sudovi u Sjedinjenim Državama podneli su do sada najmanje šest optužnica protiv Vučića i njegovog kartela.

I američki dnevnik Hafington post je 28. marta 2018. godine, posvetio značajan tekst u kome se Vučić opisuje kao diktator. Autor teksta je politički analitičar Robert Krimer. On je tvrdio:

''...Širom Evrope, napadnute su demokratske vrednosti. Generalno ovi napadi dolaze iz snaga autoritarne, nacionalističke desnice u Poljskoj, Mađarskoj, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj, Holandiji, pa čak i iz Britanije i naravno iz Francuske. U drugim slučajevima napad je nastao iz dobre stare kleptokratske autokratije, koji traže potpunu kontrolu u zemlji, i to bez kontrole i ravnoteže, kako bi sebe i sebi lojalne još više obogatili. Takav je slučaj i u Republici Srbiji..

Sadašnji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, ne tako davno pretvorio se u 'demokratske vrednosti'. U kasnim devedesetim godinama, bio je ministar za informisanje Slobodana Miloševića i vodio je bitku protiv slobode štampe. Do pre nekoliko godina, služio je kao drugi čovek ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, čiji je lider proveo više od decenije u pritvoru na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

Vučićev brat i multimilioner, Andrej, je njegov najbliži čovek od poverenja. On je uključen u različite poslovne poduhvate, uključujući mnoge koji imaju veze sa raznim kriminalnim grupama.

Nemačke vlasti veruju da Andrej Vučić kontroliše jedan od najvećih narko-kartela na Balkanu. On je takođe više puta optužen i za kontrolu "crnog tržišta" nafte i cigareta.

U jednom posebno drskom incidentu, objavljeno je da je Andrej iskoristio svoj službeni položaj u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca za štampanje akciznih markica koje su štampane u vrednosti od milijardu evra, i prodate za 600 miliona evra albanskim krijumčarima marihuane.

Vučić i njegov brat su povezani mrežom preduzeća koja im koriste kako bi zaradili novac, a ona zauzvrat dobila zaštitu od strane Vučićeve političke moći. Njegovi najbliži saradnici imaju koristi od privatizacije, trošenja javnog novca, odnosno kontrole u medijskoj industriji. Andrej je takođe optužen da je koristio njegov odnos sa bratom kako bi iznudio i razne druge poslovne operacije.

Braća Vučić su posebno bliska sa Nikolom Petrovićem, preduzetnikom koji je poznat po tome što je uključen u većinu velikih poslova u energetskom sektoru na Balkanu. Petrović i Andrej Vučić su bili uključeni u gradnju vetroparka u Srbiji. Dozvola je navodno odbijena jer su vlasnici projekta vetroparka odbio da plate tu cenu...".

Krimer u tekstu podseća da je u oktobru 2015. godine, grupa od pet članova američkog Kongresa, i to Edi Bernice Jonson, Karlos Curbelo, Skot Peri Adam Kinzinger i Zoe Lofgren, napisali su pismo tadašnjem potpredsedniku Džozefu Bajdenu, uoči Vučićeve posete Sjedinjenim Državama.

Prema visoko cenjenom novinskom internet portal Balkan Insight, oni su tvrdili da je grupa koju je predvodio Andrej Vučić, Nikola Petrović i Zoran Korać, "...koncentrisala svoj uticaj i interes u oblasti energetike, telekomunikacija, infrastrukture i svih većih preduzeća u Srbiji." Takođe stoji optužba i da su: "...Mediji stavljeni pod direktnu kontrolu predsednika Vlade, njegove porodice i njegovih bliskih poslovnih saradnika".

I sve to dok kvalitet života običnih Srba trpi.

''Kada je premijer Vučić preuzeo dužnost pre pet godina - tvrdio je Krimer - obećao je da će podići plate običnih radnih ljudi. I nikada nije rekao da će smanjiti penzije. Obećao je poboljšanje kvaliteta i pristup obrazovnim institucijama i univerzitetima. Obećao je poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite...

Danas, plate su niže u Srbiji nego što su bili pre pet godina - i umesto da gradi privredu koja raste i ulaže u poslove budućnosti, on se koncentrisao na udvaranje velikim stranim korporacijama koje žele da smanje troškove i iskoriste srpske radnike sa niskim plaćenim poslovima.

Smanjio je penzije. Kvalitet srpskih obrazovnih institucija nije poboljšan, a umesto dobre zdravstvene zaštite, mnogi Srbi sada moraju da plaćaju mito lekarima. Jedina grupacija koja je poboljšala sebi život tokom poslednjih pet godina je malo korumpirana, elita političke klase.

Robert Krimer podseća da i "...iako može izgledati daleko za Amerikance, i mnoge Evropljane, svako ko proučava istoriju prošlog veka zna da je sve na kocki, kad je u pitanju demokratija na Balkanu. I, kao što svi znamo, većina glavnih sukoba prošlog veka i po, na neki način je podrazumevao bitku između autoritarnosti i demokratskih vrednosti. Još jedna takva bitka se vodila 2. aprila u selima i gradovima Republike Srbije..."

Očigledno je da se Brisel nalazi u nelagodi, jer Vučićeva kamarila, i ako zna da za dugi period nema ulaska Srbije u članstvo Unije, on svakodnevno vara građane da je taj dan sve bliži. U tom zabludnom stanju on drži građane jedino iz razloga da osigura svoju despotiju i tiraniju. I Rusija i Sjedinjene Države se, čini se, ustežu da se jasno odrede prema Srbiji. Socijalni sistem u Srbiji je slomljen, umrlo je zdravstvo, satrvena poljoprivreda, zatvorene su fabrike, rudnici, prevareni su poljoprivedni proizvođači, seljaci, uništeni kombinati.

Socijalna eksplozija je neizbežna. Vučićev kartel nema para da plati penzije, socijalna davanja, plate zaposlenima u javnom sektoru. Budžeti lokalni samouprava su prazni i gradovi i opštine su prezadužene.

I Sjedinjene Države i Moskva znaju da u Srbiji nema više mira i da će spontanost u pobuni izbaciti i nove vođe. Srpska opozicija je jadna i čemerna, čast retkim izuzecima, korumpirana, kojoj odgovara Vučićeva tiranija, u kojoj oni lepo žive.

Kremlj bi rado voleo da sačuva Vučića, njegov način vladanja, surovost, brutalnost, pljačka državnih resursa, bliska je sadašnjoj garnituri u Kremlju. Kremlju ne odgovara demokratska Srbija, a to Moskva skoro i da ne krije, jer otvoreno podržava Vučićevu tiraniju. Možda je zaključak preoštar, jer Srbi od Moskve očekuju spas od zla koje ih je snašlo, a Kremlj nema koga da podrži, jer svoju politiku je do sada zasnivao na nemešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Američka administracija nema novca kojim bi mogla pomoći gladnoj i razorenoj Srbiji. A, američke korporacije i biznismeni, koji su mahom bivši političari ove zemlje, koji su učestvovali u razaranju Srbije i Jugoslavije, poput hijena pljačkali su srpsku privredu, budžet, ostajući u svesti građana kao loši momci.

Koliko je lud Aleksandar Vučić? I koliko je opasan po građane Srbije?

- Pretpostavimo da se udruženje psihijatara i psihologa usaglasi da predsednik podstiče i izaziva društvenu devastaciju, zbog lako dokazivih javnih izjava, koje ne sadrže činjenice, već njegove lične procene, neprimerenih uvreda i neprijateljskih poruka upućenih neistomišljenicima. Pošto potkrepe svoje mišljenje primerima iz svakodnevnih predsednikovih nastupa, grupa ovih stručnjaka može javno da objavi svoj nalaz. Takav dokument nema stručnu podlogu jer se zasniva na opšte poznatim simptomima, koji ne mogu da predstavljaju dijagnozu. U psihijatriji i psihologiji ona se postavlja u direktnom kontaktu sa klijentom-pacijentom posle studiozne opservacije, medicinskih i psiholoških testova i timskog donošenja zaključka - tvrdila je dr Dragica Stanojlović, psiholog u penziji.

Stanojlović je ukazivala da je Vučić i ranije bio isti ovakav, samo nije imao prilike da ispolji čitavu paletu patoloških osobina svoje razuđene ličnosti.

- Egocentričan je, narcisoidan, sa nesavladivom potrebom da uvek bude u centru pažnje. Promenljivog je raspoloženja, bez empatije. Sklon je teatralnom ponašanju i dramatizaciji. Ne podnosi kritiku niti drugačije mišljenje. Neprijatne situacije ili emocije duboko potiskuje, tako da ne mogu da se probiju u njegovu realnost, koja je modelirana imaginacijama i fantazijama. Ima transcedentni doživljaj sopstvenog bića - ocenila je dr Stanojlović.

I psiholog Žarko Trebješanin je Vučića opisivao kao autističnog narcisa, koji ne vidi stvarnost jer je zatvoren u sebe i okružen ulizicama i poltronima.

- Vučić je bahat, ide iz krajnosti u krajnost, sklon je ekstremima. On je bio ekstremni nacionalista, sad je veliki Eropljanin. Sve to govori o velikoj nestabilnosti. Ako gledate Koraksove karikature, vidite ga sa onih devet ekrana i jasno vam je da vidi svugde samo sebe i da je veliki narcis, kao i svi despoti, koji imaju fantastičnu žudnju za moći - tvrdio je Trebješanin.

Naš veliki problem nije Vučić, nego sistem koji dozvoljava da neko takav može da dograbi apsolutnu vlast.

Možete da analizirate Trampa, koliko je infantilan, osion i slično, ali važno je da imate mogućnost da ga smenite. Smenjen je Nikson, Klintona su preslišavale sudije. Hajde ovde da zamislimo da neke sudije stave Vučića ispred sebe i preslišavaju ga.

Mi nemamo demokratske institucije, jedan čovek se pita za sve, on odlučuje, to otvoreno kažu ministri, hvale se time da će biti onako kako kaže predsednik Vučić, on najbolje zna. To da čitavo pravosuđe radi kako jedan čovek misli da je pravedno, da se investira tamo gde jedan čovek odluči, to nikakve veze sa demokratijom nema.

-Mi živimo u posebnoj vrsti rasula, vrednog ozbiljnog psihološkog posmatranja. Orvel je ozbiljno uzdrman stvarnošću u Srbiji. Naš politički žanr je neki bućkuriš sačinjen od komedije, drame, tragedije i trilera, prevazišao mogućnosti čak i holivudskog blokbastera - kaže Trebješanin.

Zoran Radovanović, univerzitetski profesor u penziji, isticao je da nije etički izlaziti u javnost s dijagnozom, ali i da se Vučićevo stanje zna.

- Ne treba biti psihijatar, pa ni lekar opšte prakse da bi se na osnovu neobaveznog praćenja medija došlo do zaključaka da je Vučić egocentričan i maligno narcisoidan. Jedan pravnik, inače profesor univerziteta, opisuje Vučića kao ucenjenog čoveka, što je opšte mesto, imajući u vidu okolnosti pod kojima je doveden i obaveze kojih se prihvatio. - tvrdio je prof. dr Radovanović i podseća na iskustvo iz Sjedinjenih Američkih Država.

Vučić svakog sa kim se sreo, rukovao ili ,sklopio dogovor o sardanji i isplaio ga, napravio problem. Tako je prošao i Rudolf Đulijani, koji je pre izbora Vučića za prvog potpredsednika Vlade došao u Beograd, da ga za velike pare podrži.

Kada je Tramp postao predsednik, Đulijanija je čekalo mesto direktora CIA ili državnog sekretara, ali je novac kojim ga je platio Vučić bio prepreka za bilo kakav izbor.

Đulijani je u intervjuu Si-En-Enu objasnio da je posetu Beogradu i savetovanje Vučića platila jedna kompanija iz Londona.

- Ne znam šta sam uradio pogrešno ili kako to može biti ocenjeno kao pogrešno. Ponašao sam se vrlo časno i hrabro, jer sam tada u Beogradu poručio: „Mislim da je trebalo da vas bombarduju". Koliko ljudi ode u neki grad i kaže: „Ja mislim da je bilo u redu što su vas bombardovali"? - opravdao se Vučićev drug, koji je bio jedan od najagresivnijih zagovornika NATO agresije na Srbiju.

Nije otkriveno koja londonska firma je Đulijaniju platila podršku Vučiću na izborima 2012. godine, kao ni koliki honorar mu je isplaćen.

Ali, ko je sa njim piljevinu jeo, balavane će srati, tvrde oni koji poznaju Vučićev sistem poslovanja.

On svakog, kome je napunio džepove parama iz srpskog budžeta, piše optužnicu, pričajući na sva usta koliko im je dao novca.

Kako je moguće da Zapad uzme ratnog huškača Aleksandra Vučića kao svog saradnika?

- Amerikanci bi želeli da Srbiju unište, da i Srbija postane kolonija, da i Srbija postane vazal moćnom američkom gospodaru, a to je ono što mi kao narod i kao zemlja ne možemo da prihvatimo. Ti zločinci hoće okupaciju Srbije, oni hoće da sa lica zemlje nestanu svi koji se zalažu za opstanak Srbije kao države, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta - busao se u grudi junačke Vučić u maju 1999., ponosan što je stavljen na američku „crnu listu", dok je njegovoj mami Angelini zabranjen ulazak u Nemačku.

Pod američkim bombama poginulo je nekoliko hiljada Srba, ali nema veze, Hitler Klinton i Adolf Vučić oprostili su jedan drugom taj beznačajni incident postali intimni prijatelji do poslednjeg interesa.

Dok je u Vučiću dominirao radikalski parcijalni DNK, na nišanu mu se neprestano nalazio i Toni Bler, tadašnji britanski premijer.

Sve što je mislio o Bleru, Vučić je s ponosom potpisao u recenziji Šešeljevog bestselera „Britanski pederski isprdak Toni Bler".

- Toni Bler je najveći prijatelj porodice Klinton, to su dve najbliže porodice na svetu. Šta je moj posao? Da idem okolo i psujem majku svima koji mi se ne sviđaju ili da od onih koji su bili protivnici Srbije pravim prijatelje - objasnio je Vučić ono što sam naziva transferom blama.

U Vučićevoj političkoj karijeri nema nijedne tačne procene.

Uvek s istim žarom, primitivno i agresivno zagovarao je gubitničke opcije. U vreme ratnog raspada SFRJ gurao je Srbe u stradanje, vatrenim govorima ih je stimulisao da ubijaju i ginu. Ko god nije verovao u mogućnost ostvarenja Velike Srbije bio je etiketiran kao fukara, domaći izdajnik i strani plaćenik. Rezultat je poznat, Krajina je očišćena od Srba, a Vučić danas kod Ljiga otvara zaobilaznicu puta Karlobag-Virovitica. S puškom u ruci lično je ratovao na sarajevskoj Grbavici, a sada u Knez Mihailovoj igra šah s Bakirom Izetbegovićem, plače u Potočarima i u Njujorku se grli s Klintonom. Pred NATO agresijom herojski se isprsio, spreman da se do poslednjeg Srbina bori za Kosovo i Metohiju, da bi, posle dva-tri susreta sa Hašimom Tačijem priznao nezavisnost albanske države u kolevci srpstva.

Ceh njegovih krvavih avantura platilo je oko dva miliona izbeglih i prognanih, milion obogaljenih i 120.000 ubijenih. Dok su zabrađene majke preturale po masovnim grobnicama tražeći svoju decu, Vučić je oslobađao stambeni prostor po Beogradu, od „Ju biznis centra", preko Vračara do Jajinaca.

Deceniju i po iznosio je najteže optužbe na račun antisrba iz Evropske unije. Umesto s tim „ubicama, čije su cipele prljave od krvi nevine srpske dece", hteo je da Srbe uvuče u savez sa Rusijom i Belorusijom. Tvrdio je da Srbiji ne treba ekonomska saradnja sa Nemačkom, našim vekovnim neprijateljima. Gorljivo je dokazivao da se Srbija treba okrenuti na istok. Recimo, prema Vijetnamu. Vijetnam ima 70 miliona stanovnika, tamo može da se izveze sve što se proizvede u Srbiji, to je idealna prilika za srpsku privredu.

Na kraju, kad je, u saradnji sa svojim istomišljenicima, oborio Srbe i Srbiju na dno, prešao je na stranu neprijatelja. I, opet je dokazao koliko je pametan.

Na sablasno smešan način, kako je pravio karaulu kog Karlobaga, sada gura Srbiju u Evropsku uniju. Ponavljajući mantru, koju je donedavno smatrao krunskim dokazom izdaje - u Srbiji neće biti ni vazduha da se diše ako se ne učlani u EU - koristi svaku priliku za igrokaze na tu temu. Sa Britancem Majklom Devenportom, evropskim ambasadorom, uverava Srbe da pristanu na sva nacionalna, politička i ekonomska poniženja kako bi se približili Briselu. Podršku. Da perverzija bude kompletna, tu je i Arne Sanes Bjernstad, ambasador kraljevine Norveške, koji Srbe uverava da je Evropska unija odlično mesto, iako su njegovi sunarodnici na nekoliko referenduma odbijali da se uključe u to društvo.

Za razliku od Vučića, ceo svet se menja. Potrošena je politička matrica, koja se zasniva na demokratskim idejama i njima suprotstavljenoj birokratiji.

1

Vratimo se tom kobnom projektu Beograda na Savi.

Srbija se davi u blatu na Savi

(Tekst objavljen u Magazinu Tabloid, broj 310)

Piše: arhitekta Branko Bojović

Najnovija inicijativa oko projekta "Beograd na vodi" započela je, za javnost, pre skoro dve godine, u vreme pretprošlih izbora. Taj projekat se i danas nalazi u nekoj vrsti poluilegale - o projektu nema kvalifikovanih stručnih informacija.

S vremena na vreme, pojave se dosta površni novinarski tekstovi sa pohvalama investitorima i panegiricima genijalnom projektantu. Pojavile su se i neke elektronske animacije, kao i slike nekih političara koji sa udivljenjem gledaju ono što ne razumeju. Ali, ono što političari ne razumeju, razumeju profesionalni urbanisti, već na prvi pogled. Nekoliko marginalija koje slede govore o onome što se, na prvi pogled, vidi u ponuđenom projektu Beograd na vodi. Nalazim da su to teme za vrlo ozbiljan stručni razgovor.

- Kontekst: Savski amfiteatar se prostire od Gospodarske mehane do Kosančićevog venca i obuhvata levu i desnu stranu Save koje treba integrisati. Projektom Beograd na vodi obuhvaćen je mali deo Savskog amfiteatra, koji se tretira autonomno kao fragment ukupnog prostora Amfiteatra, što nije dobro. Iz ponuđenog rešenja vidi se da se zadržava Zarićev (tramvajski) most i da se ne planira most u Nemanjinoj ulici. Predstava okolnog prostora je netačna, jer nije „podignuta" iz geodetske podloge, pa sadrži netačne gabarite, odnosno volumene objekata, što otežava orijentaciju u prostoru.

- Reka: Sava je međunarodni plovni put kome se mora obezbediti minimalna širina od 120 m između stubova planiranih mostova i najmanje 12 m visine mosta iznad nivoa velike vode. Širina Save u zoni Savskog amfiteatra je oko 200 m. Zbog krivine reke matica je bliža desnoj obali, koja je vekovima izložena bočnoj fluvijalnoj eroziji. Dublji deo korita je bliži desnoj obali reke. Neke od intervencija u okviru projekta Beograd na vodi bitno menjaju karakter toka reke, što će imati značajan uticaj na njeno korišćenje.

- Mostovi: Planirani pešački most postavljen je nisko iznad vode sa mnogo stubova, odnosno lukova malog raspona. Ovakva koncepcija mosta ukida Savu kao plovni put. Zarićev (tramvajski) most se zadržava, most u produžetku Nemanjine ulice za koji postoji urađena tehnička dokumentacija se ne predviđa. Ovaj most je bio predviđen za motorni saobraćaj.

- Kula: Planirana kula oko 50 m ulazi u rečno korito Save iz potpuno nejasnih razloga. Jedini razlog za to može biti želja da se ostvari originalnost po svaku cenu. Ovakva pozicija kule izazvaće poremećaj protoka vode - uspor uzvodno od kule i ubrzanje protoka u profilu kule. Pozicija kule će otežati manevar brodova i barži. Pojaviće se veliki problemi fundiranja kule, odbrane od leda i drugo, jer Sava pod Beogradom nije potok u Provansi. Oblik kule je neoriginalan, odnosno on je imitacija londonskog „krastavca" . Kula će apsolutno dominirati slikom i siluetom Beograda, odnosno osporiće dominaciju Hrama svetog Save u slici i silueti grada. Planirana kula će isto kao i crna Beograđanka biti deo običnog poslovnog servisa Beograda, odnosno biće simbol ničega.

- Razvoj: Planirano je između 1,5 i 2,0 miliona m2 poslovnog prostora. Računajući sa 15 m2 po zaposlenom, to je 100 do 130 hiljada radnih mesta u jednoj smeni, odnosno 200 do 260 hiljada radnih mesta u dve smene. Ako trećina toga broja popune nezaposleni Beograđani, ostalih 130 do 160 hiljada radnih mesta popuniće se imigracijom u Beograd, odnosno redistribucijom stanovništva unutar Srbije. Prosečna porodica u Srbiji ima tri člana, što znači 390 do 480 hiljada novih stanovnika u Beogradu. Beogradu već nedostaje 100 do 120 hiljada stanova, a za imigrante treba izgraditi još oko 150 hiljada stanova. Sve ovo znači dalje pražnjenje Srbije, odnosno stvaranje u Srbiji dva geta - geta Beograd i geta Srbija. Posle realizacije projekta "Beograd na vodi" priča o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije može biti namenjena samo maloumnim građanima.

- Šoping mol: Šoping molovi velikog kapaciteta koji zahtevaju hiljade i desetine hiljada parking mesta najbolje je da se grade na periferijskim lokacijama uz pristupne autoputeve, a ne u centru grada na najskupljem gradskom građevinskom zemljištu.

- Tehnički parametri: Svaki urbanistički projekat, pa i ovaj projekat, ostvaruje se ne samo finansijskim nego i tehničkim sredstvima. Projekat ove vrste ne može se predstavljati samo kompjuterskim animacijama, nego i tehničkim parametrima koji potpuno nedostaju. Kao relativni stručnjak, koji se urbanizmom bavi preko 40 godina, iz navedenih činjenica izvodim sledeće zaključke:

-Ljudi uključeni u projekat "Beograd na vodi" pokazuju ozbiljan diletantizam, odnosno pokazuju da ne znaju ni gde su ni šta rade.

-Očigledno je da srpski model demokratije podrazumeva da svako radi ono što ne zna.

-Demokratija je po definiciji poštovanje procedura i javnost tih procedura. U slučaju ovog projekta sve odredbe zakona i podzakonskih akata, Generalnog urbanističkog plana (GUP-a) i drugo su poništene ili proizvoljno tumačene.

-Postoji potreba svake nove vlasti u Srbiji da se obeleži i zapiše u urbanu strukturu Beograda nekim stvarnim ili lažnim simbolom, bez obzira na cenu. Primeri su Adski most, želja za izgradnjom žičare između Tvrđave i Ratnog ostrva i slično. Za neuspele urbanističke i druge investicione zahvate u Beogradu i Srbiji treba uvesti lustraciju u političko-pravni sistem. Lustracija za Adski most sprovedena je voljom građana u proteklim izborima.

-Eliminacija domaće pameti i znanja ima cenu. To pokazuje primer mosta kod Beške koji je ugovoren za 36 miliona evra, a izvođač traži skoro 100 miliona evra, to pokazuje i Adski most i niz drugih investicija u Beogradu i Srbiji.

-Eliminacije domaće pameti i znanja pokazuje provincijalni kompleks naše vlasti, koju je precizno definisala narodna poslovica „U tuđeg tatka, slađa patka". Potrebno je proučiti rezultate stavljanja domaće pameti i znanja van upotrebe, tojest: koliko košta uvođenje u razne investicione poslove firmi i ljudi koji ne poznaju ni grad, ni problem, ni prostor, ni političko-pravni sistem.

-Treba sagledati ogromne socijalne posledice te politike. Tako, na primer, sve naše tehničke fakultete treba proglasiti za fakultete za školovanje podizvođača, kao sledeći korak porobljavanja domaće tehničke pameti. Treba na odgovarajući način promeniti nastavni i školski sistem, a studenti zajedno sa diplomom treba da dobiju i pasoš.

-Na kraju, poseban komentar, odnosno predlog da se uvede nova revolucionarna demokratska praksa i da se ta praksa ozakoni novim Zakonom o planiranju i izgradnji. Svaki javni posao podleže primedbama. One mogu biti pametne i glupe, zlobne i prijateljske, umesne i neumesne, argumentovane i neargumentovane.

Tvorci projekta "Beograd na vodi" očekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio samo jedan - imate li vi tri milijarde evra?

Kao star čovek, shvatio sam društvenu suštinu ovog odgovora - ne može svako da ima pravo na mišljenje o ovom projektu, naročito ako nema tri milijarde evra. Duh primedbe je uvođenje ekonomskog cenzusa na pravo na mišljenje. Ja lično imam oko 300 hiljada evra u nekretninama, biblioteci, hemeroteci, fototeci, fonoteci i drugo. To je jedan desetohiljaditi deo od tri milijarde evra. Za toliko sam i primedbovao.''

Iz Deklaracije Akademije arhitekture Srbije o projektu "Beograd na vodi"

„...Projekat (Beograd na vodi) i način njegovog sprovođenja obiluju nizom zakonskih prekršaja,... od zloupotrebe zakonskih odredbi o opcijama kada se i za šta izrađuje PPPPN (prostorni plan područja posebne namene), u koje se centralni prostor prestonice Srbije nikako ne da podvesti... Prostor odavno predviđen za javne namene, u geometrijskom centru vremenom naraslog Beograda, prenamenjen je... za izgradnju stanova i poslovnog prostora kao nepostojeću vrstu javnog interesa a onda je to što je naopako definisano postalo osnov za izradu PPPPN... Iz njega je izbačena najvažnija odrednica za ovu lokaciju, da ovaj centralni deo Savskog amfiteatra, pojas neposredno uz reku u dubini od 300 metara na desnoj obali, može biti izgrađen za pretežno javnu namenu i objektima ograničene spratnosti... Prekršen je član 89 Ustava Republike Srbije, koji jasno govori o kulturnom nasleđu i opštem interesu naroda i države, kao i niz zakona Srbije, niz međunarodnih... pravila i smernica usvojenih od strane Saveta Evrope o pravu na grad, koje je Srbija potpisala i ratifikovala, od „Evropske konvencije o predelu" Saveta Evrope iz 2000, ratifikovane 2011, kada su donete i UNESKO-ove 'Preporuke o istorijskom urbanom pejzažu'...

...Ukupna vrednost barem dvostruko nadilazi maksimalnu moguću sumu investiranja u same građevine, pa se postavlja pitanje ko je omogućio partneru iz Emirata da donosi suverene odluke, pritom zasad investirajući samo u kozmetičke zahvate. Da li je, na primer, neophodni železničko-drumski most preko Dunava, kod Vinče, deo obaveznog ulaganja u Beograd na vodi? Naravno da jeste. Isto važi i za završetak železničke stanice u Prokopu i novu autobusku stanicu, za završetak putne obilaznice i završetak teretne železničke obilaznice oko Beograda, prve etape metro sistema, i još mnogih infrastrukturnih poslova...

Hoće li ikada Beogradu biti potrebni... ogromni kvadrati i totalno neprimereni brojevi spratova na toj lokaciji? Da li se zna kako rešiti problem saobraćaja kada inženjerska računica kaže da bi samo Savska ulica trebalo da se proširi na po šest traka za svaki smer? Da li se zna kako obezbediti 25 miliona kubika vode dnevno, kako 100 megavata nove instalisane snage električne energije? Kako izgraditi 40.000 parking odnosno garažnih mesta u ekstremno visokoj podzemnoj vodi? Da li se zna kako, iz saobraćajnog grotla, uredno odneti 3 miliona kubnih metara iskopa? ...PPPPN koji je donet zapravo legalizuje najveću divlju gradnju na svetu. Plan je bio predmet fingiranog, farsičnog javnog uvida..."

Profesor Momčilo Grubač i advokat Vladimir Gajić u emisiji Presing, TV N1: "Neustavan ugovor o projektu Beograd na vodi" (22. septembar 2015. godine)

Međudržavni ugovor o projektu "Beograd na vodi" koji je Vlada Srbije potpisala sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, "neustavan je", njime je "potpuno suspendovan pravni poredak Srbije", ocenili su advokat Vladimir Gajić i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Momčilo Grubač, gostujući u emisiji Presing televizije N1.

„Država postaje vlasnik vazduha".

„Na osnovu ugovora, arapski partner koji je i većinski vlasnik ima pravo da svaki izgrađeni objekat, kada pribavi upotrebnu dozvolu da uknjiži i traži konverziju bez naknade. Samo na osnovu ugovora investitor ima pravo da unutar jedne parcele, opsega oko svakog objekta, nema nikakvog ograničenja koliko će pripasti toj zgradi, ima pravo da koristi beneficije i da prodaje taj zakup, ustupajući delove parcele zakupcima", navodi Gajić.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Momčilo Grubač je tada kazao da iz međudržavnog ugovora između Vlade Srbije i UAE proističu mnogi ugovori. Kako kaže, Vlada se na taj način obezbedila da će završiti posao koji je naumila, bez obzira da li je to u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.

„Vlada se poslužila nekom vrstom doskočice, nije imala pravni osnov za zaključenje tog ugovora, jer je tako suspendovan zakonski poredak Srbije, suspendovane su ustavne odredbe koje govore o slobodnom tržištu, konkurenciji, raspisivanju tendera. Taj međudržavni ugovor je suspendovao mnoge važeće zakone", istakao je tada profesor Grubač.

On kaže da iako u Ustavu postoji odredba koja kaže da su međudržavni ugovori odmah iza Ustava, a ispred zakona, ne može se tako neodgovorno postupati.

„Onaj koji ih zaključuje mora da bude svestan odgovornosti i da poštuje važeće zakone. Ovako je pun nezakonitosti i protivustavnosti", kaže on.

Grubač je naveo kao pravni lek u obraćanju Ustavnom sudu, ali da treba dočekati njegovu odluku.

Gajić je naveo i da će srpske firme i radnici dobiti posao samo ako to bude želja partnera, jer nema nikakve obaveze arapske strane.

Što se tiče garanta ugovora, kako navodi, stoji ime firme, a istovremeno i ime šeika, „tako da deluje kao da on lično garantuje za izvršenje obaveze".

„Ovde on garantuje svojim imenom, zna se šta je bankarska garancija kod ovakvih ugovora. Privatni interesi su normalni, radi se o ugovoru s kompanijom koja hoće da izvuče što više".

Gajić navodi da ovakvim ugovorom Srbija kupuje nadu da će nešto da dobije i da su arapski partneri za sebe sklopili izvanredan posao, ali i dodaje da su im već propali projekti u Indiji, Pakistanu, Kazahstanu.

Što se tiče samog projekta, advokat očekuje da će biti napravljena jedna od dve kule,šoping mol i parking. „Srbija ne može da ispituje dokle je investitor stigao sa obavezama. Može, ali tek za 20 godina. Oni ne moraju rupu da iskopaju, Srbija im ne može ništa".

On tvrdi da bi odgovorna vlast raspisala tender i pokušala da dođe do ozbiljnog investitora i novca.

„Ovde nije došlo do toga, kršio se Ustav, prilagođavali su se zakoni", kaže on.

Kako je istakao nije video nijednog urbanistu, arhitektu ili pravnika da je pohvalio ovaj projekat.

„Trenutno Srbija ima samo troškove, potreban je ogorman novac da se uradi infrastruktura, a to je obaveza Srbije da komunalno opremi ovu lokaciju koja nema ništa".

Kaže da je arapski investitor dobio eksteritorijalnost u sred Beograda.

„Suspendovan je pravni poredak Srbije na 20 godina na tom delu zemljišta, oni 20 godina mogu ništa da ne izgrade". Objasnio je da javni tužilac može da ospori ugovor posle istrage, i da može da se raspravlja o ništavosti. Pored toga i Ustavni sud može da kaže da je ugovor neustavan.

„Arapski investitor je zaštićen, oni mogu na arbitraži da obore odluku", rekao je Gajić.

Svakim svojim potezom Aleksandar Vučić je sa premijerkom Brnabić i svojim kartelom, Srbiju doveo u puno rasulo i nestajanje.