Kako uz pomoć rudarstva podići Srbiju (5)

Rudna bogatstva preusmeriti u našu korist

U prethodnim prezentacimaja stanja rudarstva u Srbiji, ukazao sam na katastrofalan pristup svih dosadašnjih vlasti u ovoj privrednoj grani. Ipak, ako bi na celo rudarstva i metalurgije došli pravi ljudi iz struke, sa patriotskim opredeljenjem sa Srbiju, još uvek nije sve izgubljeno. Mnogo toga će moći da se ispravi, tim pre što je sadašnja vlada došla na čelo države na nelegitiman način, preko pokradenih izbora. Dakle, sve što su unazad potpisali, ubuduće će se smatrati pravno ništavnim.

Piše prof. dr Vlastimir Trujić

Da krenemo redom,

Srbija je po svom rudnom bogatstvu jedna od najbogatijih zemalja u Evropi, nažalost sa veoma niskim životnim standardom. Da nebismo proćerdali to što nam je bog dao a što su naši preci vekovima svojom, krvlju branili i očuvali, poslednji je trenutak da sprečimo rasprodaju ove naše imovine, koja je u toku. Mi to moramo da uradimo ne samo zbog sebe nego i zbog naših budućih generacija. Grehota bi bila da naše buduće generacije budu najamni radnici na svojoj dedovini.

Dakle moramo da shvatimo da smo mi ti koji su naj odgovorniji i pred našim budućim generacijama.

Tvrdim da Srbija ima sve potrebne uslove da svoja rudna bogatsva preusmeri pre svega u svoju korist. Nama ovde u rudarstvu niko nije nužno potreban sa strane.

Svi potrebni i dovoljni, za naše rudarstvo i metalurgiju, ukratko bi bili sledeći:

Prvi uslov: Rudno bogatstvo tj. mineralne sirovine,

Drugi uslov: Znanje, tj. poznavanje tehnologija prerade mineralnih sirovina,

Treći uslov: Kapital tj. potrebne investicije, i

Četvrti uslov: Nova sopstvena strategija razvoja rudarstva u Srbiji.

Ja bi ih sada malo detaljnije obrazložio :

Da idemo na prvi potreban uslov a to su: mineralne sirovine, kao resursi za eksploataciju i dalju preradu do metala, po mogućstvu i do većeg stepena prerade.

Ja bih prvo da krenemo od naše najveće potencijalnosti obojenih metala, a to je „Timočki magmatski kompoleks”, koji se prostire od Karpata, prelazi preko Dunava, dolazi do Majdanpeka, stiže do Bora, spušta se do Zaječara, nastavlja se prema južnoj Srbiji i ide za Bugarsku i Makedoniju.

Utvrđene rudne rezerve ekvivalentnog sadržaja bakra (Cu+Au), samo u Boru i Majdanpeku ovde iznose oko 1.200.000.000 t, čija se vrednost procenjuje na oko 28,8 milijardi USD. 63% ovog bogatstvo prodato je Kinezima a Srbiji je ostalo 37%.

Naši instituti su i ranije znali za potencijalnost „Timočkog magmatskog kompleksa” na osnovu svojih istraživanja. Dublja ozbiljnija geološka bušenja tada nisu rađena, jer se u početku raspolagalo sa veoma bogatom rudom, a kasnije zbog raznih kriza i velikih krađa, nije bilo para. I kada su rađena neka preliminarna bušenja ona nisu išla duboko.

Kako se skoro uspostavilo, prva ozbiljnija dublja bušenja od strane stranaca, polazeći od naših ispod rude serviranih podataka, dovela su do otkrića novog ogromnog ležišta rude bakra i zlata „Čukaru Peki”, koje se prostire od dubine 500 m do preko 2000 m.

Ukupne utvrđene rudne rezerve rude bakra i zlata, u gornjoj i donjoj zoni, samo u ovom ležištu prelaze 100 milijardi USD (tri puta veće nego sada zajedno u Boru i Majdampeku).

Kanadska kompanija RAKITA je ovo ležište prodala Kinezima za 1.660.000.000 USD i naše vlasništvo tu ne postoji, ona je ravno nuli.

Treba očekivati da u ovom „Timočkom magmatskom kompleksu” postoji bar još nekoliko ovakvih ležišta.

Nažalost, pod izgovorom da nemamo para za istraživanja, celo ovo područje je izdeljeno na istražna prava strancima, koji se do sada nisu baš mnogo pretrgli sa investicijama.

Ova naša oblast treba da bude ozbiljan predmet buduće strategije istraživanja i eksploatacije rude neke ozbiljnije buduće vlasti.

Ovde se postavlja osnovno pitanje: hoćemo li mi sve dati strancima ili ćemo nešto sačuvati za nas i naše buduće generacije?

Pored Bora, od ležišta obojenih i plemenitih metala u Srbiji možemo nabrajati još i sledeća nalazišta:

•Na teritoriji Opštine Žagubica, takođe su stranci, utvrdili oko 50.000.000 t rude bakra sa 0,31% Cu, 4,3 g/t Au i sadržajem Ag.

•Južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, nalaze se bogata ležišta sa plemenitim metalima (8,32 g/t Au i 193 g/t Ag), takođe dato strancima.

•Rudnik Lece, sa nerešenim sumnjivim privatizacijama, veoma bogatom na Pb, Zn, Cu i Au. Jedna tona njegovog koncentrata sadrži i do 260 g/t Au i 5-7% Cu. Tu ispod Radan planine i oko Tulara očekuju se dodatna ležišta rude.

•Raspolažemo i drugim manjim ležištima rude olova, cinka i bakra, kao što su Trepča, Rudnik Rudnik, rudnik Blagodat, rudnik Bobija itd.

Gde i čime sve raspolažemo dovoljno je samo da pogledamo kartu rudnih nalazišta u Srbiji.

•Najznačajnija ležišta nikla nalaze se u reonu Drenice na Kosovu, u Šumadiji kod Kopanika, na Mokroj gori kod Kopanika itd. Smatra se da mineralni resursi nikla u Srbiji iznose oko 330 miliona tona rude od čega je istraženo oko 1. Tehnologija eksploatacije ove sirovine nije tako opasna kao što se javnosti prikazuje, naravno ako se uvaže svi zahtevi sadašnjeg stepena razvoja tehnologije prerade u ovaj oblasti.

•Imamo rudno ležište litijuma i bora, ruda Jadarit kod Loznice sa procenjenim rezervama od oko 135.000.000 t. Ležište je vlasništvu kompanije „Rio Sava”, ćerke multinacionalne kompanije „RioTinto”, bankara Rotšilda. Ne dozvolimo da ovo naše najlepše blago preuzmu reptili 'duboke države' koji su privatno štampali dolare, za ovakve kupovine po svetu. Ovo ležište sada može da podmiri 20% svetske proizvodnje litijuma i bora.

Kažu da su uložili u istraživanja oko 90.000.000 USD. Mi smo mogli verovatno da to uradimo za oko 50.000.000 USD, podeljeno na 5 godine, koliko oni istražuju, to bi bilo oko 18.000.000 USD godišnje. Zar to nije mogla država Srbija da iskreditira i da posle imamo u svojim rukama vlasništvo ovog rudnog ležišta vredno preko 1 milijardu USD.

Kažu da jedna tona tog belog zlata vredi oko 12.500 USD.

Srbija ima oko 10% svetskih rezervi litijuma, veoma traženog metala u elektronici, za baterije itd.

Planiraju otvranje rudnika do 2023. godine.

Ja se pitam šta su do sada, u proteklih 5 i više godina radili?

Šta je sa njihovim investicijama?

Ovde nesmemo da zaboravimo da nam je ovo šansa za nove proizvode u Srbiji?

•Kada su u pitanju litijum i bor, dodatno raspolažemo perspektvnim ležištima kod Blaca, Lađevca, Preljine, Raljeva, Koceljeva i Trnave.

•Na Kosovu se nalazi oko 76% od ukupnih rudnih rezervi uglja u Srbiji. To su treće po veličini rudne rezerve uglja u Evropi, odmah iza Nemačke i Poljske.

To nam sve ukazuje da prvi i osnovni uslov za intenzivan razvoj rudarstva u Srbiji postoji i da je izvanredan.

Dakle, Srbija raspolaže ogromnim rezervama obojenih i plemenitih metala kao i ugljeva čega se nesmemo odreći ni u kom slučaju.

Drugi potreban uslov za razvoj rudarstva u Srbiji je znanje.

Iako su mnoge firme i instituti, koji su se bavili rudarstvom tokom tranzicije propali, Srbija i dalje raspolaže izuzetno obučenim kadrom za ovu oblast.

Ja bih ovde pre svih nabrojao „Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor”, koji je u međuvremenu prerastao u jedan svetski institut, opremljen sa najsavremenijim laboratorijama, najnovijim softverima za projektovanje sa visoko obučenim kadrom. Veliki broj objavljenih naučnih radova, uz njegovo veliko angažovanje od stranih kompanija, koje sada rade u Srbiji, prava je potvrda ovog Instituta.

Za Kineze možemo reći da, praktično ne izlaze iz Instituta, zbog svojih potreba.

Pored Borskog Instituta dobrog znanja, uz nešto manje prateće opreme, za ovu oblast ima i na Rudarskom fakultetu u Beogradu.

Smatram da su ove dve institutcije sasvim dovoljne za ozbiljno kreiranje razvoja rudarstva u Srbiji.

Dakle, znanje svakako nam ne nedostaje?

Znajući da su za geološka istraživanja a kasnije i za otvaranje rudnika, potrebne velike investicije, dakle potreban je veliki kapital, mnogi kažu da Srbija nema para za to?

Ovde smo došli do trećeg potrebnog uslova za razvoj rudarstva. Ako imamo dobre volje i za njega ima rešenja.

Kada ima rešenja, ja obično volim da kažem: pare su tu samo treba da znamo kako da ih uzmemo?

Ja sam vam u prethodnim tekstovima grubo objasnio da, samo na osnovu bilansa metala, za period od osam godine, pre prodaje RTB-a Bor, nedostaje samo zlata oko dve tone, čija je vrednost tada iznosila oko 60.000.000 EU.

Lično treba videti, šta je sa bilansom proizvedenog katodnog bakra. Da li tu nešto nedostaje?

Proveriti kako se trgovalo sa uvezenim koncentratima?

Takođe sam objasnio da je nova topionica, sa pratećim objektima mogla da se izgradi sa oko 200.000.000 USD. Obzirom da je za sadašnju topionicu utrošeno preko 400.000.000 USD, treba videti gde je otišla razlika od oko 200.000.000 USD.

Dakle, potrebeno je prvo uhapsiti sve privredne kriminalce i vratiti sve opljačkano.

Investicije u rudarstvu su velike, ali u odnosu na ono što je opljačkano, one su sitnica, tako da će ostati para i razvoj ostalih važnijih privrednih grana.

Buduća, nova vlast, bi trebala da oformi „Srpsku banku za obnovu i razvoj”, koja bi prvo krenula sa radom koristeći povraćaj ranije ukradenog kapitala, počev od vremena Slobodana Miloševića pa sve do danas.

Ova banka bi trebala da bude potpomognuta i fondovima iz budućeg budžeta Republike Srbije, kao i iz drugih fondova, saglasno preporukama buduće eksperstske grupe, sastavljene od najboljih ekonomskih i bankarskih eksperata Republike Srbije.

Formiranjem banke za obnovu i razvoj Republike Srbije, stvorili bi se uslovi za povoljno kreditiranje i razvoj domaćih preduzeća i razvoj domaće privrede.

Kako to sve sprovesti?

Da bi se sve ovo sprovelo, za svaku oblast u privredi pa i u rudarstvu, potreban je četvrti uslov a to je odgovarajući pravni Zakon, za početak, dok se on ne usvoji, to bi morale da budu Uredbe, predložene od ekspertskih grupa.

One bi u svakoj oblasti ukinule štetne Ugovore po Republiku Srbiju a potpisane od strane nelegitimno izabrane vlasti, za koju znamo da je glasalo preko 1.700.000 pokojnih građana Srbije.

Ekspertska grupa za rudarstvo, mora odmah da sačini „Strategiju razvoja rudarstva u Srbiji”, za jedan duži vremenski period i odmah da pristupi proveri pod kojim uslovima su izdata sva dosadašnja istražna prava i druge licence u rudarstvu, po celoj Srbiji.

Takođe mora odmah da se pretrese i ceo dosadašnji Zakon o rudarstvu i hitno dotera usvojenim Uredbama u interesu države Srbije i njenih građana.

Naša prirodna bogatstva su takva, da ako se budu pravilno koristila, građani Srbije i naša pokoljenja bi mogla veoma lepo da žive od toga.

Smatram, da na sličan način treba pozvati poljoprivredu, vodoprivredu i informacione tehnologije, da nam kao osnovne grane, pomognu u podizanju buduće Srbije.

U tom slučaju naša omladina ne bi morala da ide za posao u inostranstvo.

Odluka je samo na nama.