Izbori

Izborni haos drma Amerikom

A jedan od njih mora da pobedi

Američki predsednički izbori održaće se 3. novembra kako je to već predviđeno za svaku četvrtu godinu. Ili možda i neće! Situacije u kojima sedeći predsednik ili je teško bolestan, ili je umro na manje od mesec dana pred izbore nisu uzete u obzir ni u Ustavu, a ni u praksi. Nešto od toga može da se dogodi ovog puta. Bilo kako bilo, sva ispitivanja javnog mnjenja, skoro svako od njih, predviđaju da će pobediti bivši potpredsednik i kandidat Demokratske stranke Džo Bajden (Joseph Robinette Biden Jr). Bez obzira što Bajden pred same izbore ima solidnu prednost, američka publika, isto kao i svetska, a pre svega mediji, malo se bave njim, a mnogo, mnogo više govori se o Donaldu. J Trampu (Donald John Trump). Tako je bilo sve do petka, 2. oktobra, kada je objavljeno da je predsednik zaražen kovidom-19, a od tog trenutka Bajdena skoro niko ne pominje i čini se da je jedini kandidat sadašnji predsednik Tramp. Generalno to bi trebalo da ide u njegovu korist, ali ovoga puta stvari stoje drugačije, zaključuje kolumnista Milan Balinda, dugogodišnji novinar dnevnika majami Herald

Milan Balinda

Pre obelodanjena o koroni, Tramp je dominirao javnim mnjenjem zbog mnogih negativnih priča koje su se ispredale o njemu, ali u poslednjem trenutku na scenu je stupio Njujork tajms sa tekstovima koji su tvrdili da je Tramp, čini se, utajivao federalne poreze, kao i to da je Tramp jedan od najlošijih američkih biznismena.

Da on sam nikad ni jedan biznis nije napravio profitabilnim. Odnosno, jedan jeste, a to je njegov rialiti šou Šegrt. Sa tim TV ostvarenjem, kao i licenciranjem svog imena Tramp je napravio 427 miliona dolara. Druga je priča što je kasnije taj novac investirao pre svega u golf terene koji od samog početka, pa do dana današnjeg, prave velike gubitke.

Podaci koje je koristio Tajms nisu podaci samog Tajmsa, već to su dokumenti, to su cifre koje je taj prestižni dnevnik dobavio iz federalne Poreske uprave (IRS, Internal Revenue Service). Tajms nije objavio fotokopije tih dokumenata da ne bi otkrio izvor informacija, ali po Prvom amandmanu Ustava ti dokumenti o javnoj ličnosti mogu da se objave.

Dokumenti IRS pokrivaju 20 godina, ali podaci o prošloj i pretprošloj godini nisu uključeni. U poslednjih 15 godina, Tramp nije platio federalni porez za 10 godina, a u 2016. i 2017. platio je po 750 dolara godišnje što je mnogo manje nego što bi plaćali pomoćnici čistača ulica, na primer.

Sam Tramp nije nameravao da svoja poreska dokumenta obelodani za javnost i to od njega čini prvog predsednika koji krije svoje poreze još od vremena Ričarda Niksona. Naime, Nikson je nešto muljao sa porezima i na kraju je morao da plati nekih 500.000 dolara. Od tada svaki kandidat za predsednika i potpredsednika objavljuje svoje finansijsko stanje.

Tramp je sve vreme govorio da bi on rado objavio svoje poreze, ali da ne može jer su mu pod revizijom IRS. Stručnjaci tvrde da revizija ne sprečava da se poreski dokumenti objave. Ukoliko Donald Tramp nije varao Poresku upravu, onda je jedini zaključak da je on veoma loše vodio svoje biznise jer su mu svi poduhvati gubili toliko i dovoljno novca da je bio oslobođen plaćanja poreza.

Inače, Tramp je koristio mit o svom biznis talentu da bi ubedio glasače da te 2016. glasaju za njega. Ispostavilo se da svaki biznis koji je Tramp pokrenuo se završio u bankrotu, svaki osim Šegrta, a da je nešto novca zarađivao kada je bio u partnerstvu sa drugima i kada su ti drugi vodili zajednički biznis.

Donald Tramp nije milijarder, možda je milioner, ali uvek je živeo u stilu milijardera. On ima više stotina miliona u, pre svega, nekretninama, ali to ne otkriva njegovo pravo bogatstvo jer mnogo se novca zadužilo sa nekretninama kao kolateralnom garancijom.

Tramp takođe duguje, odnosno, dugovaće najmanje 100 miliona IRS oko nekih špekulacija koje su pod istragom. Ali to je manji problem, veći je taj što on duguje raznoraznim poveriocima nekih 421 milion dolara, a dobar deo toga duguje se u inostranstvu i to od Trampa čini bezbednosnim rizikom.

Sa takvim dugom ne bi mogao da dobije ni jedan državni posao od poverenja jer automatski bi prestavljao rizik, ali Tramp već ima uhlebljenje kao šef Bele kuće. Donald Tramp je nakon članka u Tajmsu izjavio da su sve to "lažne vesti" (fake news).

Do sada u dugoj istoriji najprestižnijeg američkog dnevnika nije se dogodilo da mogu baš toliko da omanu. Tramp je pred kamerama rekao da su sve to "totalno lažne vesti. U stvarnosti ja plaćam porez. I videćete to čim IRS završi sa revizijom, on veoma dugo rade na toj reviziji. Oni me ne tretiraju dobro... oni me veoma loše tretiraju. Imate ljude u IRS - oni me tretiraju veoma loše." Takođe je dodao: "Njujork tajms je pokušao, istu stvar, oni hoće da stvore neku malu priču. Rade sve što mogu. Najmanje o tome se radi. Priče koje ja čitam su toliko lažne, oni su baš smešni."

Pod pritiskom novinarskih pitanja zašto je milijarder platio samo nekoliko stotina dolara u godini kada je pobedio za predsednika, Tramp je insistirao: "Pre svega ja sam dosta platio i ja sam takođe dosta platio državne poreze na dohodak. Država Njujork naplaćuje dosta i ja sam platio mnogo novca u toj državi. Sve će to biti obelodanjeno. Sve će se odjaviti nakon revizije."

Izveštaj Njujork tajmsa nije tretirao poreze u državi Njujork, već federalne poreze na dohodak. Tramp se inače vuče po sudovima, odnosno, njegovi advokati, da bi sprećio da državni tužilac Njujorka dobije izveštaje o Trampovom, i njegovih korporacija, plaćanju poreza u toj Državi.

Tramp se prošle godine zvanično preselio na Floridu jer tamo se ne plaćaju državni poreze, ali se i dalje plaćaju federalni.

Njujork tajms je 2018. objavio seriju članaka o plaćanju poreza porodice Tramp i za to je te godine dobio Pulicerovu nagradu. Između ostalog u najnovijem istraživanju Tajmsa stoji i sledeće:

Tramp nije platio federalne poreze u 11 od poslednjih 18 godina, a 2016. i 17. platio je po 750 dolara.

On je smanjivao svoje poreske račune sumnjivim opravdanjima.

Uspevao je da smanji poreze jer su mu najglavniji biznisi gubili veliku sumu novca.

Duguje stotine miliona dolara za zajmove koje je lično garantovao.

Kao poslovni trošak prijavio je račun od 70.000 dolara za svog frizera i šminkera, a tokom snimanja Šegrta.

Ivanka Tramp, njegova ćerka, koja je radila za njegovu organizaciju primila je preko 750 hiljada dolara na ime "savetničkih usluga". Odnosno, to je primila jedna njena firma i Trampova organizacija je taj novac proglasila poslovnim troškom.

Kao predsedniku stizalo mu je mnogo novca iz stranih izvora i američkih interesnih grupa. Mnogo više nego što se prethodno znalo.

Izveštaj njujorškog dnevnika ulazi i u mnoge druge detalje o sumnjivim radnjama Trampove Organizacije i taj spisak je podugačak. Sve skupa, u kombinovanim porezima Tramp je platio nekih 400 miliona dolara manje nego što u proseku plaćaju korporacije i pojedinci iz te socijalne grupe. Trampovi pobornici već tvrde da svako pokušava da plati što manje poreza, ali da Trampu to uspeva jer ima "savršene računovođe". Trampovi protivnici imaju sasvim drugačije zaključke i komentare. Poslednji komentari su o najboljem besplatnom lečenju koje dobija Tramp bez obzira što je platio samo 750 dolara u porezima.

Već kako je poznato da se "iza dobrog konja diže prašina" i da je važno da se o nekome priča, možda u slučaju Trampa, a u ovom momentu, to ne mora da bude dobar znak. Slabo se nešto dobro priča o Trampu i za sada on nastavlja da skuplja poene zahvaljujući izjavama protiv imigracije i "levice".

Ne ide mu dovoljno dobro sa tim programom i značajno zaostaje iz Bajdena u anketama ispitivanja javnog mnjenja. Bajden vodi i na kladionicama. Uprkos tome neki stručnjaci za ispitivanje javnog mnjenja tvrde da bi Tramp još mogao da pobedi na izborima.

Ukoliko bi Džo Bajden pobedio u svim državama u kojima je pre četiri godine pobedila Hilari Klinton i pored toga odneo pobedu u tri države u kojima je Tramp pobedio (Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin) on bi imao dovoljno elektoral glasova da bi pobedio za predsednika Amerike u novembru. To Bajdenu neće biti lako.

Trampovoj kampanji to je veoma jasno i zato agresivno deluje u te tri države. Mnogo je jednostavnije izračunati kako Bajden može da pobedi, ali Tramp bi nekako ipak mogao da odnese premiju i na ovim izborima.

Bajden ima problema sa podrškom Latinoamerikanaca, a ni Afro-Amerikanci nisu njime oduševljeni. Inače, ekonomija nije u dobrom stanju, ali Tramp bi mogao ta tvrdi da se situacija neminovno popravlja.

Kolikogod da je Tramp nepopularan, on nije toliko nepopularan kao poslednja dvojica predsednika koji nisu uspeli da osvoje drugi mandat. Džimi Karter i Džordž Buš Stariji. Naravno, sve mnogo zavisi od Floride, Ohaja i Teksasa. Prva ispitivanja javnog mnjenja nakon predsedničke debate tvrde da Bajden vodi sa 5 poena više u Floridi i 7 u Pensilvaniji.

Kada se sve sabere i oduzme, borba će se voditi u nekih 12 do 13 država, a ostatku već se tradicionalno zna ko će pobediti. Na prvom mestu je Ohajo koji nosi 18 elektoral glasova (napomena: da bi se postalo predsednik potrebno je da od država dobiju 270 glasova). U Ohaju se vodi velika borba i čini se na mesec dana od izbora da se Bajden približio Trampu.

Ohajo je 2012. pripao Obami, a 2016. Trampu. Ukoliko Tramp misli da ima šanse za pobedu, morao bi da nadvlada u Severnoj Karolini koja nosi 15 glasova. Tramp je i tamo pobedio 2016, ali sada ne stoji baš najbolje. Tu je i Florida sa svojih veoma važnih 29 glasova. Inače, najveći broj elektoral glasova nosi Kalifornija, pa Njujork, sledi Teksas i onda Florida. Florida je kao po pravilu uvek neizvesna. Neizvesno je i u Nevadi koja je uglavnom glasala za Demokrate, ali sada taj scenario nije sasvim jasan.

Nevada ima šest glasova. Arizona ima 11 i takođe je neizvesna. Viskonsin nosi 10 glasova i rezultat tamo je teško predvideti. Tu žive mnogi obrazovani "progresivci", ali isto toliko i konzervativaca. Minesota je jedna od država bojnog polja i nosi 10 glasova. Demokrate obično pobede u Kaliforniji, Delaveru, Ilinoisu, Konektikatu, Masačusetsu, Nju Džersiju, Njujorku, Vašingtonu, Havajima...

Republikanci imaju prednost uglavnom u južnim državama Amerike: Alabama, Arkansas, Misisipi, Kentaki, Oklahoma, Tenesi... A i Teksas glasa u poslednje vreme za Reublikance i Bajdenov štab pokušava da postigne iznenađenje. Međutim, slika ove godine je nešto drugačija - čini se da Bajden nije toliko važan i da će se odlučivati za ili protiv Trampa. Kao da bi umesto Bajdena mogao da bude neki drugi kandidat Demokratske partije ništa se ne bi promenilo.

Čitava Amerika, a i ostatak sveta, sudeći po medijima, raspravlja samo o Trampu. O njemu kao političaru, kao biznismenu, kao ženskarošu i kao kandidatu na predsedničkim izborima. Skoro svake nedelje objavi se po neka knjiga o njemu, neke značajnijih autora, neke manje poznatih.

Ubedljivo veći broj knjiga, ako praktično ne i sve, govore o Trampu loše. Te knjige pišu bivši Trampovi saradnici, pisci koji su pisali knjige koje je potpisao Tramp, čak i bliski rođaci kao što je Trampova bratanica, ćerka Trampovog starijeg brata koji je umro u 42. godini života.

Knjige pišu i stručnjaci, a pre svega psiholozi i psihijatri koji takođe objavljuju i po medijima i pojavljuju se na televizijama. Psiholozi tvrde, kad bi se sumiralo, da je Tramp "psihijatrijski najporemećeniji predsednik u istoriji."

Meri Tramp, koja je Trampova bratanica i klinički psiholog, na televiziji rekla da je njen stric "psihološki duboko oštećen čovek". Ali psiholog Alan D. Blotski i Sint D. Norholm bili su suroviji od Trampove bratanice u članku koji je objavljen u Njujork dejli njuz u kojem su Tramp opisali kao "psihopatu".

Napisali su: "Mi smo psiholozi i ubeđeni da je Donald Tramp psihopata. Njegovo maligno ponašanje u prethodnih četiri godine raste pred našim očima. Trampova psihopatija će nas sve promeniti ukoliko se on ne zaustavi." Ova dvojica renomiranih psihologa izneli su dugu listu razloga zbog kojih misle da Tramp može da razori "našu 244 godina staru demokratiju". Takođe tvrde da Tramp nema savest i da potcenjuje i ponižava svakoga koji mu se nalazi na putu, da je nepošten, destruktivan i zao.

Jedan doktor psihijatrije koji je proveo godine proučavajući nacističku Nemačku pozvao je profesionalce mentalnog zdravlja da se izjasne o Trampovom "falsifikovanju realnosti". Doktor Robert Lej Lifton sa Njujorškog univerziteta tvrdi da Trampovi napadi na istinu oslikavaju isto ono što su radili nacisti.

Lifton je nedavno objavio knjigu Gubiti realnost: o kultovima. Takođe je bio jedan od 27 eksperata za mentalno zdravlje koji su doprineli knjizi "Opasan slučaj Donalda Trampa". Tu knjigu je uredio psihijatar sa Jel univerziteta dr Bendi Eks. Li. Lifton tvrdi da oni koji podržavaju Trampa takođe ispoljavaju "kultnu slično ponašanje". Bilo kako bilo, Tramp je u stanju da radi to što radi jer, pre svega, ima podršku republikanske partije. Podaci govore da on može da skupi nekih 40 odsto od svih američkih glasača, a ima i 90 odsto podrške među Republikancima. Tramp među svojim glasačima ima i "bele rasiste" i oni su dominantna grupa među njegovim podržavaocima. Tokom prve debate koja je održana u gradu Klivlendu u državi Ohajo,

Tramp nije hteo da osudi "Ponosne momke", rasističku grupaciju koja dobija na snazi, kao što nije voljan da osudi, jasno i glasno, ni KKK. Tramp nema nameru da osudi bilo koga od onih koji glasaju za njega bez obzira koliko su "naopaki".

Jedno je sigurno - Tramp ne može sebi da priušti da izgubi izbore jer dve stvari mu vise nad glavom: suđenje i dospeće dugova za naplatu. On zna da su mnogi od njegovih glasača i sledbenika u "začaranom stanju". Na primer, jedna konobarica u jednom kafiću u Klivlendu komentariše o pisanju Njujork tajmsa o Trampovom ne-plaćanju poreza: "Čak i kada bi to bila istina, mene stvarno nije briga!" To je stav mnogih Trampovih sledbenika koji zarađuju veoma malo i moraju redovno da plaćaju poreze.

Inače, ta prva debata između Trampa i Bajdena je bila haotična i mnogi koji su sedeli ispred svojih TV ekrana komentarisali su da im je žao što su tu "glupost uopšte gledali". Komentari u medijima saglasni su da je ta debata bila loša za Ameriku, ali da je bila još lošija za Trampa.

Tramp je sve vreme prekidao Bajdena koji ga je često puštao da se sam upliće u svoje "blebetanje". Debata je bila toliko haotična da je izborna komisija, neutralno telo, zasedala i izglasala mere koje bi sprečila da sledeće debate liče na prvu.

Međutim, kako stvari sada stoje, sledeće debate najverovatnije neće ni biti jer je Tramp zaražen koronom. Mnogi komentarišu da je to dobro za Trampa, to što debata više neće biti, jer se procenjuje da bi ga Bajden na sledećoj "počistio". Bajden je pred samu debatu objavio izveštaj o njegovom plaćanju poreza i platio je, zajedno sa svojom ženom, negde blizu 300.000 dolara u federalnim porezima.

Kamala Haris, kandidatkinja za potpredsednika, zajedno sa svojim mužem koji je partner u jednoj advokatskoj firmi, platila je skoro milion i 200.000 dolara federalnog poreza. I Bajden i Haris imali su prihode od svojih knjiga i od držanja govora na skupovima. Donald Tramp takođe je objavio nekoliko knjiga, ali se ne zna da li od toga ima prihode ili gubitke.

Poznato je da je Trampov položaj kao predsednik zemlje pomogao njegovim biznisima i da on agresivno koristi svoj položaj da bi mu biznisi imali zaradu, a često to radi i na ivici legalnih, ili makar etičkih normi.

Znajući da neće moći da pobedi na izborima, ipak je to dovoljno jasno, Tramp već mesecima koristi mnoge trikove da te izbore poremeti, da uvede viši stepen haosa u zemlji. Plaši se da će možda rekordan broj Amerikanaca glasati, on pokušava da obesmisli glasanje poštom, što je normalna procedura, a to nije dobra ideja raditi u sred pandemije.

Republikanci raznim potezima nastoje da onemoguće, ili makar otežaju, glasanje onih za koje se jasno zna da glasaju za Demokrate. Poznato je da urbani centri većinski glasaju za Demokrate, a ruralne zone za Republikance.

U predgrađima se vodi posebno nadmetanje. Tramp se obraćao tom delu stanovništva obećavajući im da će sprečiti da se siromašni, recimo crnci, nasele u njihovom susedstvu. Obraćao se pre svega ženama iz predgrađa, ali se ispostavilo da su ga te žene napustile, a nakon što su glasale za njega 2016.

Na poslednjim izborima za Kongres bele i školovane žene okrenule su se protiv Republikanaca i dodelili Demokrata 38 od 41 mesta u kongresima, federalnom i ostalim državnim institucijama. Zašto? Nije im se dopalo što Tramp ne haje za zaštitu prirodne sredine i što hoće da uništi postojeće osuguranje za zdravstvenu zaštitu. Takođe je jasno da im se nije dopao Trampov napadni stil ponašanja i to što je njegova partija sasvim ravnodušna da ima sileđiju u Beloj kući. Obrazovane žene žele predsednika koji poseduje integritet, koji ne napada žene zato što su žene, a ni slabije samo zato što su slabiji. Jednom rečju - žele predsednika koji se ponaša predsednički.

Mnogi američki glasači žele predsednika baš ovakav kakav je Tramp i ti će glasati za njega. Na kraju, ispitivanja pokazuju da Tramu ti glasovi neće biti dovoljni. Takođe, Tramp je u više navrata odbio da se obaveže da će predati vlast ukoliko izgubi i samim tim ponašanjem najavio je ustavnu krizu u zemlji.

A da li izbori mogu da prođu u mirnom tonu i da pri tome Tramp izgubi? Njegov bivši advokat Majk Koen tvrdi da on ne veruje da će Tramp mirno da se povuče ako bude izgubio na izborima. Smatra se da bi predsednik mogao da pozove i svoje sledbenike, mnogi od njih teško naoružani, da izađu na ulice.

Takav scenario mogao bi da bude ekstremno opasan jer i druga strana je takođe dobro naoružana i jedina je razlika što liberalna strana ne defiluje noseći svoje oružje mada ne postoji nikakva sumnja da se ne bi libili da ga upotrebe.

Mediji su opsednuti sa Trampovim podržavaocima i lako je da se zanemari činjenica koliko je on nepopularan u ostatku naroda. Njegova popularnost nikad nije prešla cifru od 45 odsto i to je bilo najviše dokle je stigao. Broj onih koji ne odobravaju ni njegov lik ni njegova dela sve vreme je bio nešto iznad 50 odsto.

Nema nikakve sumnje da je Amerika podeljena, ali i dalje se ne sumnja da je većina njih za demokratske izbore i normalnu situaciju, istu onakvu kakva je vladala nakon Građanskog rata. Tačno je da ima mnogo rasista među Amerikancima, ali taj broj i dalje ne čini većinu. Tramp nije ozbiljno pokušao da proširi svoju bazu glasača nakon 2016. godine i dosta često je antagonizovao čitave grupe Amerikanaca.

Meksikance je nazivao silovateljima i lopovima, na primer. Sasvim je druga stvar što policijski podaci pokazuju da imigranti počine manje krivičnih dela, i apsolutno i precentualno, od ostatka Amerikanaca.

A šta ako umre

Kako će telo 74 godina starog muškarca sa viškom kilograma reagovati na virus korone pre svega zavisi od samog tela, a i od medicinske pažnje. Donald Tramp ima najbolju pažnju na svetu koju novac može da kupi, pa i više od toga, više nego što iko može da očekuje. Niko ne zna koja sva medicinska sredstva poseduje Pentagon, a saznalo se da su Trampu već davani eksperimentalni kokteli antitela i ko zna šta još.

Šta će se dogoditi sa izborima ukoliko jedan od kandidata ne bude sposoban da izađe na izbore bilo zato što su teško bolesni ili umrli? Recimo da se to dogodi Trampu. U tom slučaju Republikanci biraju novog kandidata, ali oni izborni listići koji su već ubačeni u glasačke kutije nastavljaju da važe. Glasački lističi će i dalje imati Trampovo ime na njima, a Republikanska partija može da traži da se doštampaju novi listići sa imenom novog kandidata, ali se smatra da za to već nema dovoljno vremana.

Ukoliko Tramp umre, potpredsednik Majk Pence polaže zakletvu i preuzima predsedništvo. Ukoliko je Tramp bolestan i ne može više da vrši predsedniče dužnosti, primenjuje se Amandman 25 Ustava gde se potpredsednik proglašava predsednikom na određeno vreme dok se situacija ne promeni. Ukoliko se nešto loše dogodi i sa Trampom i sa Pensom, na položaj predsednika dolazi predsednik donjeg doma Kongresa, a to bi u ovom trenutku bila demokrata Nensi Pelosi.

Bilo kako bilo, sa izborima se nastavlja, a da se oni odlože može samo da odluči donji dom Kongresa i da potvrdi gornji, Senat. Po svemu sudeći, a kad se odbace "šokantne" spekulacije, izbori će se održati kako je planirano i sve će biti u najboljem redu, a druga je stvar kad počnu da se broje glasovi. O tome može samo da se nagađa.

Očigledno je da postoji veliko interesovanje za same američke izbore, kao i za konačan rezultat, i to ne samo u Americi, već i širom sveta. Ne bi se preterivalo prognozama da će dobar deo sveta ostati budan tokom izbornog dana i noći. Neki se još sećaju kako su se preko radio prenosa slušali izveštaji o izborima Nikson protiv Kenedija.