Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (263)

Dokle će nam oni suditi

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Ko je nova - stara ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše Vladimir Molotok, jer se urednik Milan Glamočanin opet teže razboleo

Vladimir Molotok

Tog 3. aprila, kada je Crna Gora dobila slobodu, nju je izgubio urednik Informera Dragan J. Vučićević, odazivajući se pozivu Okružnog zatvora u Beogradu na izdržavanje šestomesečne kazne zatvora, zbog krivičnog dela uvrede, izvršenog na štetu Jugoslava Ćosića, bivšeg novinara i direktora N1 televizije.

Oba događaja su značajna. U Crnoj Gori počinju sudski procesi onima koji su harali ovom zemljom, pustošeći je. Specijalni tužilac je već najavio podizanje optužnica, koje su pripremljene.

U Srbiji je odlaskom u zatvor novinar Informera Dragan J. Vučićević, postavljeno pitanje zlodela srpskog pravosuđa. Na to strašno stanje Magazin Tabloid, istraživačka mreža KRIK, YouTube kanali Slavija info i Srbin info ukazuju godinama.

Novinar Vučićević, koji je personifikacija Vučićevog režima i Velike propagande laži, mogao je da se pokrije ušima i da plati novčanu kaznu. Ipak, on je odlučio da se pobuni, da ga njegovih šestoro dece upamte po gestu koji zavređuje poštovanje. On je na čistac izveo opasnu grupu ludaka iz tzv ''slobodnih medija'', koji likuju što će Vučićević provoditi dane u ćelijama Okružnog zatvora u Beogradu. Odbio je da usliši molbu ličnog prijatelja Vučića, koji ga je zamolio da mu on plati kaznu, da ne ide u zatvor, priznajući da nema uticaj na pravosuđe. Naravno, Vučić može da iskoristi ustavno pravo i da amnestira Vučićevića. On, očigledno, ne sme da digne glavu, jer srpskim pravosuđem rukovodi američki ambasador Kristofer Hil, preko predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, jednog od najopasnijih kriminalaca koji se pojavio u srpskom pravosuđu. Onda je, pod pretnjom Vučića, supruga Dragana Vučićevića platila kazni u njen muž je pušten iz zatvora. ''Ako budemo morali da idemo u zatvor, zajedno ćemo ići'' - poručio je Vučić Draganu, a i svima iz kartela.

Vučićevićev gest je izazvao žestoke potrese i u Srpskoj naprednoj stranci, koalicionim partnerima i samom kartelu braće Vučić.

Sledbenici šizofrenog srpskog diktatora zabrinuti su Vučićevićevom sudbinom. Svi se pitaju da li je počeo obračun stranaca sa Vučićevom velikom propagandom laži, odnosno proređivanjem njegovih sledbenika.

TV Bastiljom rukovodi 70-godišnji Dragan Buljošević. Predsednik Upravnog odbora RTS-a objavio je dokumenta koji ukazuju na milionske pljačke (u evrima) koje je izvršio ovaj vremešni čovek, sa Oliverom Kovačević, urednicom zabavnog programa. Pokazao je dokumente. TV Bastilja je postala antisrpska televizija koju finansiraju poreski obveznici, a i građani, preko računa za struju. Mi plaćamo skotove koji nas pljuju.

Tolike mržnje prema svemu što je srpsko, nije moguće zamisliti. Bujošević je, kao penzioner dobio novi mandat. Podržao ga je Aleksandar Vučić, nazivajući ga ''žuti Bujke'', kao da ga na taj položaj imenuje neko drugi, osim njega! Pomenuta Olivera Kovačević je vanbračna supruga Borka Stefanovića, zamenika Dragana Đilasa.

I dok je trajala kampanja protiv lopovluka na RTS-u, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije je usvojio Izveštaj RTS-a o poslovanju!

Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović je, nakon prijema krivične prijave podnete od Upravnog odbora RTS-a, izjavio da će hitno sprovesti istragu! Naravno, ućutao je. Sipljivi Bujke, koji je kupio nedavno kuću od 1,5 miliona evra u Italiji, odšetao se do Ambasade Velike Britanije. I sve je gotovo. I on na mestu i Vučić sit. Gospodari podržavaju i jednog i drugog

Nikada na državnoj televiziji u Srbiji nije vladao takav prostakluk i nemoral. Nadmašuju i parenje u parovima Milomira Marića ili u zadruzi TV Pink.

Izvori Magazina Tabloida razgovarali su sa jednim britanskim diplomatom i pitali ga kako mogu da podržavaju takve hulje kao što su Vučić i Bujošević? Posle dužeg kolebanja, upitao je da li znamo ko je predsednik vlade u Londonu, ko je gradonačelnik Londona, a ko premijer Škotske?

Bilo nam je jasno. Premijer Engleske je Indus, gradonačelnik Londona Pakistanac, a premijer Škotske Pakistanac, uz to i transvestit, koji je odmah najavio aktivnosti na odvajanju Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva. Umesto da gledaju u svoj dom, ljudi iz Tavistoka prljaju građane drugih zemalja, namećući im protuve koje mrze Srbiju iz dna duše.

Kako se osećaju građani, koje pljačkaju naplatom taksi za TV Bastilju i uzimanjem stotina miliona iz budžeta, koji su obavešteni koliko para završi u džepovima kriminalaca koji nas pljuju sa te-ve ekrana, svakog dana?

Viši sud u Beogradu, koji je u vlasništvu predsednika suda Aleksandra Stepanovića je kuća zla u kojoj nijedan građanin nije siguran da neće izgubiti stan, imovinu, decu, slobodu...

Sve zavisi od raspoloženja Aleksandra Stepanovića i njegove mafije.

Ovih dana Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je zakazao razmatranje presude kojom je Zoran Marjanović osuđen na 40 godina zatvora, zbog navodnog ubistva svoje supruge Jelene Marjanović. Presudu je donela sudija Jelena Škulić, supruga Milana Škulića, zamenika predsednika Ustavnog suda Srbije i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Ona je odmah izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, da dočeka i nadzire odlučivanje po žalbi na njenu presudu.

Zlo u srpsko pravosuđe uveli su Milan Škulić i Aleksandar Stepanović, uvodeći stav da zakoni u Srbiji ne treba da se dosledno primenjuju, već mogu da se tumače!

(Dužnost sudija nije da odlučuju, već da na stručan i logičan način obrazlože već unapred donete presude partije i njenih organa, rekao je Vladimir Uljanov Lenjin).

Istražni organi raspolažu dovoljnom količinom dokaza da je predsednik Višeg suda u Beogradu uzeo lepe pare da osudi Marjanovića, kako bi stavio tačku na ovaj slučaj, jer je osnovano sumnjiv za ubistvo jedan Vučićev biznismen.

Zahvaljujući Stepanoviću, Marjanović je uhapšen nekoliko meseci od smrti svoje supruge. Apelacioni sud u Beogradu je devet meseci, nakon Zoranovog hapšenja, ukinuo mu pritvor, uz obrazloženje, da u spisima predmeta ne postoje ni indicije koje upućuju na njegovu umešanost u ubistvo.

Sudski veštak, profesor dr Zoran Stanković, general-major, bivši ministar odbrane i načelnik Vojnomedicinske akademije veštačio je u ovom predmetu, a njegov nalaz isključuje moguću krivicu optuženog Marjanovića.

Da bi stvorili uslove da se donese presuda, veštaka Stankovića su umrli u bolnici, kao da je imao korona virus. Lakoća ubijanja u Srbiji, za vreme zlodela Vučićevog kartela je nepodnošljiva.

Presudu je sudija Jelena Škulić objavila 25. jula pošle godine. Nakon dva meseca uručeni su pismeni otpravci presude, a već 27. oktobra prošle godine, nakon samo osam godina provedenih u Prvom osnovnom sudu i Višem sudu u Beogradu, Jelena je izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu. Čekala je da završi svoj krvavi pir.

Njena presuda stigla je u Apelacioni sud tek 31. januara ove godine, a predmetom je zadužena sudija Snežana Jovanović, dugogodišnji sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Član veća je i sudija dr Miodarg Majić, a većem predsedava sudija Mirjana Popović. učešće sudija Miodraga Majića i Snežane Jovanović može pružiti nadu osuđenom Marjanoviću da će presuda biti na zaista pravnoj proveri. Gospođa Jovanović je kao predsednica veća u predmetu optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, izdvojila mišljenje, a Apelacioni sud je tu presudu i ukinuo.

Treba, zaista, izvršiti pritisak na gospođu Jovanović, pa da ona 12. juna, na sednici veća pogrešno referiše o ''stanju u spisima predmeta''. Oni koji je poznaju, veruju da to nije moguće. A na sudiju Majića, pogotovu.

Američka vladina organizacija USAID reformisala je srpsko pravosuđe, preko Fonda otvorenog društva Džordža Soroša. Prošle godine su naprasno nestali. Ostvaren je zločinački plan porobljavanja srpskog pravosuđa, radi kriminalizacije srpske države, sa ciljem njenog nestanka.

U izveštajima Evropske komisije i njenih organa, stanje srpskog pravosuđa, ljudskih prava i medijskih sloboda opisuje se teškim rečima.

Javni tužilac Srbije, Zagorka Dolovac je u trećem mandatu. Mandat traje po šest godina. Ova nemutirana gospođa dobila je naviše francusko odlikovanje - Legiju časti. Ona ne otvara usta. Takvog državnog tužioca, takvu spodobu, nemaju ni plemenske države u Africi.

Da li neki centri moći pripremaju Srbiju za nestanak?

Ovakvo pravosuđe im sigurno odgovara. Ono satire građane i doprinosi njegovom uništenju, bez bacanja atomske bombe.

Ubistva građana, političkih aktivista, progon i zatvaranje onih koji su na društvenim mrežama loše govorili o srpskom šizofrenom diktatoru, najsurovije pljačke, pranje novca, trgovina oružjem, belim robljem, narkoticima, postali su najjača privredna grana Vučićevog kartela.

Američka obaveštajna zajednica je došla na Balkan, prateći tovare narkotika, oružja, pranjem para. Ustanovljeno je da je iz Srbije izneo stotine milijardi dolara i evra. Pronađeni su računi Aleksandra Vučića i članova njegovog kartela.

U mnogim balkanskim državama sprovođene su akcije privođenja pravdi narkobosova, trgovaca oružjem. I nemačka kriminalistička policija je vodila opsežne istrage u Srbiji.

Sve aktivnosti su bile uzaludne, jer Vučić nije dozvoljavao da pravosuđe uđe u istrage. Mutava Zagorka Dolovac nije dizala glasa. Ni specijalni tužilac Mladen Nenadić.

U Beču je savezna kriminalistička policija, uz pomoć FBI-a, kriminalistički obradila preko 10.000 građana Srbije i Crne Gore.

U Crnoj Gori, izborom Jakova Milatovića, za predsednika države, stvorene su pretpostavke za nastavak rada specijalnog državnog tužilaštva, koje je ušlo u akciju privođenja pravdi kartela koji su decenijama harali Crnom Gorom.

Upućeni tvrde da bi krajem maja, kada preuzme dužnost gospodin Milatović, crnogorska policija, po nalogu tužioca, mogla da pohapsi mnogo jake igrače. Na poternicama bi se mogli naći i bliski članovi Vučićevog kartela.

Srpsko pravosuđe nema kapacitet za procesuiranje Vučićeve mafije. Valjda zato i nije projektovano od ''reformatora'' iz USAID-a za takvo postupanje.

Iz ambasade Sjedinjenih Država i nekih evropskih država puštaju se glasine, koje treba da umire bes opozicije, da se, nakon potpune predaje Kosmeta i javnih preduzeća, sa Vučićem sledi obračun.

Vučićeve ptice grabljivice su se toliko osilile, da ugrožavaju i interese evropskih država.

S druge strane, ološ u srpskim sudovima i tužilaštvima spremno izvršava sve naloge iz američke ambasade, kao što je hapšenje novinara Dejana Petra Zlatanovića, vlasnika kanala Srbin info i vođe Narodnih patrola Damnjana Kneževića. Oni su uhapšeni uz dozvolu ambasadora Kristofera Hila, da se zastraše srpski opozicionari, novinari, intelektualci i građani, da ne protestuju protiv Vučićeve neustavne rasprodaje teritorija, javne imovine i nacionalnih interesa.

U Evropi, koja tako lažno mami Srbiju u članstvo u Evropskoj Uniju, niko ne upozorava da je hapšenje novinara invalida pod potpuno lažnom optužbom da poziva na rušenje ustavnog poretka, ćute!

Zašto su svi zločini dozvoljeni srpskom diktatoru?

Kako je paralisan rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca?

U sudovima je veliki broj nepopunjenih sudskih veća. Niko tako ne pljačka svoje građane kao Vučićev kartel, uz pomoć suda i javnih izvršitelja.

Da bi sakupio preko javnih izvršitelja gotov novac, Vučićeva kartel je smislio kolosalnu prevaru.

Iz Arhiva sudova izvađeni su izvršni predmeti stari preko 10 godina i dati na naplatu izvršiteljima. Nastupila je apsolutna zastarelost naplate, ali javni izvršitelji odmah izdaju nalog penzionim fondovima, preduzećima i ustanovama i bankama da skidaju novac.

Sudovi, bolje reći predsednici sudova su svesni prevare. Zauzeli su stav da sudovi ne vode računa o zastarelosti potraživanja, već da to moraju da istaknu dužnici pismenim podneskom.

Kada naplate potraživanje, onda građani ne mogu da osporavaju zastarelost. Komunalna preduzeća su otpisala taj dug od pre deset godina, a naplatu izvršitelji šalju Srpskoj naprednoj stranci i Vučićevoj mafiji, na njegov račun. Drugačije se to ne može knjižiti kao prihod, jer nije fakturisan.

Zastarelost naplate komunalnih usluga, struje telefona, taksi, zastareva protkom roka od tri godine.

Većina penzionera i starih i bolesnih građana nije svesna prevare. Nemaju novca da potraže savet advokata. Stotine hiljada porodica su u crno zavijene, jer izvršitelji naplaćuju troškove izvršenja, sudsku taksu, uzimaju nagradu za izvršenje.

I ako izjave prigovor zastarelosti, sudije se prave lude, čekaju da izvršitelj naplati zastarelo potraživanje.

Tako opljačkane milione evra, od najsiromašnijih građana u Evropi, izvršitelji, uz dozvolu Poreske uprave Srbije, legalno iznose na inostrane račune.

Kada se krene u u istraživanje ove sumanute pljačke, skoro svi izvršitelji će morati biti u zatvoru.

Po zakonu, kada dobiju zahtev za izvršenjem, oni moraju da utvrde da li su nadležni, da li je nastupila zastarelost izvršenja.

Naplaćene zastarele dugove, izvršitelji, po odbitku svojih ''usluga" plaćaju na račune koji služe Vučiću za podmićivanje stranih diplomata. Tim parama školuje se njegova kćerka Milica, članovi porodice troše ogroman novac. Pare otete od građana, Vučić usmerava na inoistrane račune.

Preko javnih izvršitelja Vučićeva mafija drži građane u pokornosti. Umesto da se bave svojim poslom, o ni moraju da vode ratove sa izvršiteljima, koje gube, izlažući se opasnotima da odu u zatvor.

Latinska poslovica "homo homini lupus" danas se u Srbiji prevodi kao: "čovek je čoveku izvršitelj". Do tog dehumanizovanog stadijuma stiglo se osmogodišnjom spornom primenom Zakona o obezbeđenju i izvršenju, koji je javnim izvršiteljima dao ovlašćenja da bez pravila i morala otimaju tuđu imovinu. Pljačkaški mehanizam ugrađen je u Zakon, koji ne štiti ni elementarna prava dužnika.

Na zahtev javnih izvršitelja, dužnici moraju odmah da plate i dug i troškove izvršenja, a onda mogu da se žale i pokreću sudske postupke. Sirotinji, koja nije imala novca da plati dugovanja, ostavljena je mogućnost da, kad bude izbačena na ulicu, angažuje advokate i dokazuje da im je nezakonito oduzeta imovina.

U međuvremenu, oduzeti stanovi biće prodati u bescenje, najčešće licima povezanim sa izvršiteljima. No, ni tu nije kraj mukama. I posle oduzimanja nekretnina, izvršitelji progone dužnike, od kojih se zahteva da isplate razliku nastalu povećavanjem troškova postupka, koji se nagomilavaju zbog nerada i sporosti sudova.

Zakon, koji je predstavljen kao rešenje za naplatu dugova, projektovan je kao mehanizam za pljačku najugroženijih društvenih grupa. Na udaru se nalaze nesrećnici koji ne mogu da bankama vraćaju skupe kredite, slabo plaćeni radnici, penzioneri, socijalni slučajevi, izbeglice, Romi i svi ostali, koji balansiraju na ivici egzistencije.

Bez ikakvih skrupula, njihovu teško stečenu imovinu uzimaju izvršitelji koji zarađuju po 50.000 evra mesečno. Zbog dugovanja od po nekoliko hiljada dinara, blokira im se dve trećine plate ili penzije i naduvavaju troškovi izvršenja, koji desetostruko prevazilaze vrednost osnovnog duga. S druge strane, Zakonom su zaštićene povlašćene kategorije, među kojima su advokati, lekari, apotekari, naučnici i umetnici. Advokati i glumci mogu da duguju koliko god, a da ne brinu od plenidbe.

Međutim, samohranim majkama i bolesnim starcima se oduzima sve što imaju pod pretnjom hapšenja. Od primene izvršenja izuzeti su i tajkuni, koji za porez duguju i po nekoliko miliona evra.

Samo kompanije Željka Mitrovića, Pink International i ostale, duguju više od 110 miliona evra. Što je više od ukupne sume dugovanja Beograđana za komunalije.

Naprotiv, Mitrović bez problema dobija reprogram poreskih dugova, pa i nove kredite i državne subvencije, takođe u konvertibilnim višemilionskim iznosima. Ne postoji nijedan izvršitelj koji bi se prihvatio uterivanja duga Predraga Rankovića Peconija ili bilo kojem drugom bogatašu koji je u kriminalnoj sprezi s režimom.

Krupni dužnici uživaju zaštitu svojih abonenata iz vlasti. Ministarstvo pravde je, početkom ove godine, odbilo predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj da se u okviru izmena Zakona o obezbeđenju i izvršenju javnim izvršiteljima poveri naplata poreza i taksi u prometu nepokoretnosti. Iako je NALED procenio da će javni izvršitelji biti efikasniji u naplati dugovanja od poreznika, Ministarstvo pravde je to odbilo, što i ne čudi, pošto su svi poreski dužnici finansijeri Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

Dugovi moraju da se plate, to niko ne spori. Državni sistemi u modernom svetu za to koriste i usluge javnih izvršitelja, ali u srpskoj praksi to je poprimilo sasvim drugačiju formu i smisao. Modeli, preuzeti iz uređenih zapadnih društava, u Srbiji su stavljeni na uslugu partijskim funkcionerima, njihovim prijateljima, kumovima i ostalim podobnim razbojnicima.

Umesto bogatašima, javni izvršitelji plene imovinu egzistencijalno ugroženih porodica. Dug je spisak nepravde, koja često ima i tragični epilog.

Zbog duga, koji je napravio njen bivši suprug, s kojim nije u braku 15 godina, izvršitelj Miljan Trajković je prošle godine oduzeo stan teško obolele Snežane Stojilković. Iako je pokušala da se polije benzinom i zapali, Stojilkovićeva je izbačena na ulicu, zajedno sa sinom. Trajković je priznao da ona nije stranka u postupku, kao i da nema rešenje o izvršnom postupku, ali ipak je došao bez najave i zaplenio stan zbog duga od oko 3.500 evra.

Javni izvršitelji su, uglavnom, došli iz sudova, policije, ili su aktivisti Srpske napredne stranke. Svi su morali dokazati podobnost.

Izveštaji o zaradama javnih izvršitelja su užasni.

Prema evidenciji Komore javnih izvršitelja, u prvih devet meseci prošle godine podeljena su 1.620.783 predmeta. Na elektronskoj oglasnoj tabli Komore trenutno se nalazi 45.405 poziva na učešće na licitaciji za oduzetu imovinu. Procenjuje se da javni izvršitelji godišnje zaplene imovinu vrednu oko milijardu evra. Među javnim izvršiteljima ističe se Mirjana Dimitrijević, koja je u poslednjem finansijskom izveštaju navela da je ostvarila prihod od 70.627.000 dinara, odnosno 603.649 evra. Iako protiv nje postoje dve krivične prijave, zahtev za pokretanje disciplinskog postupka i serija prigovora, njene kolege iz Komore su je nagradile za „doprinos u obavljanju javnoizvršiteljske delatnosti".

Gospođa Dimitrijević je bila šef Odeljenja za izvršenje Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njene kolege rado joj izlaze u susret i sve prigovore koje podnose građani, glatko odbijaju. Njena kćerka je zamenica Višeg javnog tužioca u Beogradu.

Na udaru izvršitelja trenutno se nalazi milion građana, većina zbog dugova komunalnim preduzećima i bankama. Mira nemaju ni pokojnici. Beogradsko JKP Infostan već je pokrenulo 1.200, a u pripremi je još 14.000 postupaka prinudne naplate računa za komunalije, koje nisu platili mrtvi ljudi! Služba za katastar obavezna je da objedini podatke sadašnjih i bivših vlasnika nepokretnosti, ali još nije doneta odluka da li će se dugovanja namirivati oduzimanjem nadgrobnih spomenika i grobnih mesta.

Mediji svakodnevno izveštavaju o dramatičnim slučajevima. Beograđanki Mirjani Prostran izvršitelji mesecima skidaju dve trećine plate na ime dugovanja prema čoveku koji je mrtav već godinu dana, a dug je nastao pre 15 godina. Izvršnu presudu je doneo Drugi osnovni sud u Beogradu, koji je, mimo zakona, potraživanje ustupio advokatu pokojnika. Zemunski bračni par Branislav i Ljubica Uzelac uzeo je 2008. kredit od 2,6 miliona dinara od Eurobank Srbija. Do danas su vratili 6,5 miliona. Imaju i presudu Privrednog suda da im je banka nepravilno računala kamate, ali izvršiteljka Mirjana Dimitrijević je njihov stan, vredan 71.000 evra, prodala na licitaciji po znatno nižoj ceni od realne. Boro Polić je zbog duga od 2.200 evra ostao bez stana čija je procenjena vrednost 80.000 evra. Izvršitelji su stan od 55 kvadrata na Novom Beogradu prodali za 36.000 evra, Poliću su vratili 28.000. Za taj posao izvršitelji su uzeli 8.000 evra, skoro četiri puta više nego što je bio dug koji su naplaćivali. Sličnu torturu prolazi Zvezdana Branković iz Požarevca, kojoj izvršitelji oduzimaju stan iako ima validan kupoprodajni ugovor. Slavica Cvetković iz Vranja, samohrana majka dvoje dece, našla se na udaru izvršitelja zbog duga koji je napravio sin bivšeg vlasnika njenog stana. Utvrđeno je da dužnik u tom stanu ne živi od 2006. godine, ali nema veze, napravljen je popis svih pokretnih stvari, koje će biti prodate budzašto Nišlija Zoran Miladinović dobio je obaveštenje da će mu izvršitelj skinuti sa plate 30.000 dinara na ime dugovanja komunalnom preduzeću. Iako je dokazao da je posredi greška, da se presuda odnosi na drugog čoveka s istim imenom, izvršni sudija ga je uputio da podnese žalbu, ali ona neće odložiti izvršenje. Sef beogradske penzionerke Nade Stojanović, bez obaveštenja, prisustva policije i svedoka, obili su izvršitelji, nezainteresovani za činjenicu da ona nije dužnik, kao i za zakon koji im to ne dozvoljava.

Takvih primera ima u ogromnim količinama, kao i načina na koji javni izvršitelji zloupotrebljavaju ovlašćenja.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju stupio je na snagu 1. jula 2011. godine, pored sudskih izvršitelja omogućio je rad i privatnih. Izmenama Zakona iz 2015. proširena su ovlašćenja privatnih izvršitelja. Pod izgovorom da će taj Zakon omogućiti veću efikasnost u naplati potraživanja stvoren je zločinački mehanizam u koji su uključene najznačajnije državne institucije, pre svih policija i pravosuđe. Ključna greška nastala je odredbom kojom je načelo reciprociteta ostavljeno na slobodnu procenu izvršitelju, službenom licu koje "vrši javna ovlašćenja". Toliko prostora za mahinacije nije imao ni Al Kapone.

Izvršitelji se služe svim mogućim prevarama. Najunosnija je nezakonita naplata dugova, pre svega prodajom kuća i stanova. Procedura je jednostavna. Dužnicima oduzmu nekretninu, pa je prodaju na nameštenoj licitaciji. Po običaju, prva licitacija propadne zbog neodazivanja kupaca, da bi se na drugoj cena oborila na 30 odsto od procenjene. Stan kupi neko od saradnika izvšitelja, a onda ga oglasi na tržištu, proda po realnoj ceni. U podeli plena učestvuju izvršitelji i poverioci, ali često i izvršne sudije, koje za određenu nadoknadu ustupaju predmete podobnim javnim izvršiteljima.

Na licitacijama stanove i kuće uvek kupuju isti ljudi, koje izvršitelji šalju da umesto njih obavljaju transakcije. Izvršitelji im daju sav novac za kupovinu, a da uspešno završe svoj zadatak i zaplenjenu nekretninu kupe za mizeran novac, svi uključeni u ovu prevaru su na dobitku. U takve nameštaljke uključeni su i radnici banaka. Tako je službenik jedne banke kupio kuću na Dedinju, vrednu 250.000 evra za samo 100.000 evra. Ta kuća je prethodno zaplenjena zbog duga prema banci u kojoj on radi. Nažalost, sve ovo je na nivou osnovane sumnje ili javne tajne, jer konkretni dokazi ne postoje - tvrdi Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.

Zloupotreba ovlašćenja nije primenjena samo u skupim slučajevima, koji donose veliku dobit, nego i prilikom otimanja kućnog i kancelarijskog nameštaja i bele tehnike. Čitaoci Magazina Tabloid već su obavešteni kako to radi Jelena Aleksić. Postupajući po presudi protiv Privrednog društva za izdavanje novina i magazina Tabloid Press d.o.o, ona je popisala stvari za plenidbu preduzeća "Slobodna štampa", a i tu je iskoristila slobodu da sama, po svom nahođenju, proceni vrednost predmeta koje je izabrala za plenidbu. Tako je, na primer, za "Soni" televizor odredila prodajnu cenu od 2.500 dinara. U drugom slučaju, pleneći imovinu izvesnog dužnika Dragana Inića, LG televizor procenila je na 45.000 dinara. Ne zna se da li vrednost određenog predmeta procenjuje, možda, lizanjem ili guranjem prsta u uvo, ali očigledno zloupotrebljava zakonske odredbe kako bi nekom navodnom dužniku nanela što veću štetu.

Prema iskazima oštećenih, ali i posrednim priznanjima izvršitelja koji se često sukobe oko plena, vrše se i mnoge druge nezakonite radnje. Izvršitelji podmićuju pojedine sudije, poveriocima daju "zlatni procenat", otkupljuju dugove, koje potom naplaćuju uz pretnje i ucene, naduvavaju račune, preko uticajnih političara i tajkuna dobijaju poslove, pa neki od njih imaju i po više hiljada predmeta.

Vlast je napravila zločinački sistem, kojim štiti bogate, uticajne i moćne, a pljačka sirotinju i sve koji nemaju političku zaštitu. Izvršitelji nemaju zakonskih prepreka i moralnih dilema kad treba da iz nekog stana izbace majku s malom decom zbog duga od 1.000 evra, ali ne postoji način da radnici dobiju zaostale plate. Veliki trgovinski sistemi ne plaćaju dobavljače, ali izvršitelji ne uzimaju te predmete, da se ne zamere tajkunima i njihovim pravosudnim i političkim zaštitnicima. Za zakon su nedodirljive firme politički podobnih kriminalaca, čiji poreski dug doseže i cifre od nekoliko miliona evra. Takvi biznismeni, iako zaduženi do guše, nesmetano rade, žive u luksuznim vilama na Dedinju i Senjaku, voze skupa kola i nešto jeftinije starlete, bez straha od izvršitelja.

- Javni izvršitelji su dobili preterano velika ovlašćenja, koja zloupotrebljavaju kako bi stekli ličnu korist. Biće potrebno mnogo godina da javni izvršitelji shvate koja je njihova uloga i svrha u društvu, a ona sigurno nije prekomerno bogaćenje preko noći, uz bezobzirnost prema pravima i interesima drugih, već stvaranje efikasnih mehanizama i ostvarivanje prava poverilaca, bez egzistencijalnog ugrožavanja dužnika. Zbog toga je potrebna efikasna kontrola koja vodi kažnjavanju nepravilnosti i nezakonitosti u njihovom radu - rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji priznaje da je primio na stotine žalbi nesrećnika koje su izvršitelji gurnuli u bedu.

U tom kontekstu najavljuju se i nove promene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmene su neophodne, baš kao i njihova primena u praksi. Dok se to ne desi, stradaće stotine hiljada građana. Beogradski komunalno preduzeće u decembru je preko izvršitelja pokrenulo postupak prinudne naplate dugovanja za 15.000 građana, a u pripremi je još 35.000 takvih slučajeva. Više od 200 porodica već ima rešenja o iseljenju iz kuća i stanova.

Komora javnih izvršitelja tvrdi da njeni članovi "postupaju po odredbama Zakona i namiruju potraživanja poverilaca u skladu s javnim ovlašćenjima koja im je dala država".

- U radu javnih izvršitelja nema ništa senzacionalističko - tvrdi Aleksandra Trešnjev, bivša predsednica Komore. Njen suprug Aleksandar Trešnjev je uticajni sudija Višeg suda u Beogradu.

Za nju, koja na sebi ima nakit skuplji od stana koji je zaplenjen zbog duga od 200.000 dinara, nema ništa senzacionalističko kad neku porodicu na ulicu izbacuje izvrštelj koji, poput Miljana Trajkovića, godišnje zaradi više od milion evra.

Policija ide i dalje u prekoračenju ovlašćenja u zaštiti izvršitelja. Grupa građana je početkom decembra stala u odbranu bake Ruže Ristić. Ispred njenog stana u Žarkovu okupljeni aktivisti Združene akcije "Krov nad glavom" svojim telima su sprečili izvršitelje da staricu izbace na ulicu. Policija je okupljenima oduzela lične karte, da bi nekoliko dana kasnije troje aktivista bilo pozvano u policijsku stanicu, prvo u svojstvu građana, da bi se taj status odmah promenio u okrivljene. Na taj način, policija pokušava da izvrši pritisak i zastraši sve koji su spremni da brane obične građane, žrtve malverzacija banaka, sudova i izvršitelja.

- Mi samo radimo svoj posao - uglas govore sudije, izvršitelji, policajci, vatrogasci, socijalni radnici, bravari i svi ostali u tom lancu kriminala.

To su tvrdili i stražari u Aušvicu i Jasenovcu. Zakon, naročito kad je ovako poguban, ne može da bude izgovor za nepravdu. Zato treba menjati i njega, ali i sve koji ga sprovode i koji su se obogatili na tuđoj nesreći. Takođe, da bi Srbija bila normalna država, neophodno je da se sprovede istraga poslovanja svih 230 javnih izvršitelja i njihovih saradnika iz sudova i policije. Ni otomanske dahije nisu doveka vršili zulum, neće ni ovi.

Kada padne Vučićev zločinački režim, novi organi vlasti moraju privremeno da zabrane rad javnih izvršitelja, da se zapečate njihove kancelarije, a zatraži da Poreska uprava, državni tužioci ocene zakonitost u njihovom radu. Većina njih bi odmah mogla biti pritvorena, a potom i osuđena za teška krivična dela.

1

Razbojništvo

Privredno društvo koje je izdavač Magazina Tabloid podnelo je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, početkom novembra prošle godine, krivičnu prijavu protiv izvršitelja Sanje Spasić i Mirjane Dimitrijević, koje su rešenjem skinule sa računa društva iznose od po 170 hiljada dinara, radi izvršenja po zahtevu Nikole Petrovića. Njemu je izvršni sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu dosudio, na ime penala, po 150 hiljada dinara, jer smo prekršili zabranu objavljivanja njegovog imena u magazinu! Rešenje se odnosilo na glavnog urednika Milovana Brkića.

Budući da zaposleni ne primaju platu, zbog čestih zaplena, ove izvršiteljke su novac skinule sa računa Slobodne Štampe. Iako smo priložili dokaze da se zaposlenima ne isplaćuju zarade, izvršiteljke su bez pravnosnažnosti rešenja, naplatile iznos.

Žalbu privrednog društva odbilo je veće sudija odeljenja za izvršenje, čiji predsednik je sudija Marija Sudarević Milanović. U obrazloženju ni reči da privredno društvo ne isplaćuje zarade, što potvrđuje i izveštaj Poreske prave Srbije.

Za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu postavljena je sudija Apelacionog suda Vesna Miljuš, koja je kao sudija Višeg suda u Beogradu rado usvajala tužbene zahteve gospodina Petrovića.

Više javno tužilaštvo u Beogradu još nije odlučilo o podnetoj krivičnoj prijavi, koja je u fioci tužioca Nenada Stefanovića. Pljačkanje, uz pomoć suda, potpuno je legalizovano.

Kako se zaštiti od mafije koja postavlja predsednike sudova, da štite njihove interese i nasilje?

2

U Nišu se mnogo vole

Pod utiskom teksta o pravosuđu iz prethodnog broja, rešio sam da Vam napišem ovo pismo.

Sve što ste napisali o kvazi zamenici, zamenici tužioca Jeleni Kocić je istina i to prilično ublažena. Međutim, kao Vaš verni čitalac, smatram da su nepravedno zanemarene izvesne osobe, koje poput Jelene napreduju i krče svoj put, a ujedno su i njene drugarice.

U niškom Osnovnom i Višem sudu, ali i Osnovnom tužilaštvu, vlada opšti javašluk, blud i nemoral.

Pomenuo bih prvo Anju Dimitrijević, ćerku bivšeg, penzionisanog inspektora znanog kao „Kinez" i „Cirkuzant", koja je pre nekoliko godina došla kao pripravnik u Viši sud, a ubrzo postala polaznik Pravosudne akademije, sa maksimalnih 100 bodova osvojenih na testu, koje svi znaju, nije zaslužila, već su joj pitanja sa odgovorima unapred dali ili majka, koja je radnik Akademije u Nišu ili neko od sudija- pošto se ona od početka hvali kako se sama snalazi, a videli smo i na koji način.

Anja je još kao mlada bežala od kuće, da bi živela sa jednim narko dilerom, mafijašem u pokušaju. Roditelji nisu mogli da je umole da se vrati kući, pa kada je on počeo učestalo da je bije ona je rešila je da ipak dođe. Ubrzo zatim je počela da se viđa sa jednim oženjenim advokatom, izvesnim Antićem iz Niša, koji je prilično stariji od nje, da bi po dolasku u sud ubrzo upoznala Mimija, koji je doktor i pevač,

Anja je po sudu radila sve osim što je sticala znanje i iskustvo iz oblasti prava, a na pauze je odlazila redovno kod sudije Tomislava Trajkovića. Kod njega je svakodnevno imala isti ritual-program obuke- motala je cigarete pošto mota duvan, pušila i ispijala kafe na njegov račun. Neki govore da joj je on to omogućio jer mu je njen tadašnji momak dobar prijatelj (Mimi i on izlaze noću zajedno), ali ima i onih koji tvrde da se tu, ispod žita svašta dešavalo jer je istu kancelariju posećivala od prvog dana, pre nego što je ušla u tu ljubavnu priču sa njegovim drugom. O njenom ponašanju svedoče i njene slike, koje su viralne, kao i njeno ponašanje o kome ceo grad može da posvedoči. Da li jedan polaznik Pravosudne akademije, pretendent za mesto sudije, treba ovako da se ponaša i slika?

Na jednoj od slika je sa pripravnicom Anđelijom, koja se ponaša vrlo slično kao njena drugarica. Ona je sa sudijama takođe viđana u niškim kafanama i kafićima, a sa ovim sudijom o kome ste pisali je čak sama sedela u poznatoj niškoj kafani „Galija", posle posla. U kafanu „Galija" i još neka mesta u gradu, pripravnice i saradnice inače izlaze i uveče sa sudijama i njihovim prijateljima (tako su se inače i upoznali Mimi i Anja Dimitrijević).

Pošto polaznici Pravosudne akademije imaju prednost prilikom izbora za sudije, jasno Vam je da će one vrlo brzo to i postati, kao što su i osobe koje ću pomenuti u nastavku teksta... To je ogromna nepravda prema sudijskim saradnicima, koji uredno moraju da dolaze na posao, o kojima se vode evidencije i ocenjuju se od strane svih sudija, dok polaznici Pravosudne akademije putuju, igraju se, organizujući nekakve simulacije suđenja kao da je to glumačka a ne pravosudna akademija, dolaze i odlaze kad hoće, nemaju nikakav nadzor. Njihovo prisustvo, rad i rezultate, niko ne kontroliše, rade koliko oni žele, niko ih ne ocenjuje, a posle završnog ispita oni se smatraju superiornim kandidatima na izboru za sudije, što je sramno i nepošteno. Za to vreme, primaju 2/3 sudijske plate, čak i posle završnog ispita, sve dok ih ne izaberu za sudiju ili zamenika tužioca ili negde ne zasnuju radni odnos. Takođe, ocene na Pravnom fakultetu u Nišu uopšte nisu realne niti ikakvo merilo znanja jer se i tamo zna kako se dobijaju visoke ocene i da najgore prolaze pametni kampanjci, koji se ne ulizuju profesorima i ne učestvuju u raznim terevenčenjima, ali to je posebna priča, koja je svima u Nišu i šire dobro poznata. Svi studenti Pravnog fakulteta u Nišu su svedoci kakvo je neznanje nagrađivano visokim ocenama i za kakvo su se znanje lupale šestice i sedmice. Doduše, neki su polagali ispite daleko od očiju javnosti, jer su iz određenih razloga imali povlašćen položaj i nisu ni odgovarali na pitanja.

Dalje bih pomenuo sudije Osnovnog suda Ivanu Milovanović i Anu Veličković, obe su došle iz Sokobanje i bile su polaznice su Pravosudne akademije.

Ana Veličković je posle završenog fakulteta došla u sud kao pripravnik volonter i odmah bila zapažena prevashodno zbog ogromne tetovaže na nozi koju i danas ne krije. Ana je poznata i po slabosti na momke iz podzemlja, pa se dugo zabavljala sa jednim narko dilerom iz Sokobanje. Zatim, poznato je da je dobila šamare pred svima od vlasnika niške kafane Stara Srbija. Takođe je bila sa problematičnim momkom koga zovu Mali Krle. Pored toga, imala je brojne afere sa sumnjivim tipovima, zbog čega je bila i na posebnim merama dok je bila na Pravosudnoj akademiji upravo zbog sprege s kriminalcima, kojima je davala podatke iz predmeta i to svi advokati i policajci, inspektori dobro znaju i glasno su govorili o tome kad je izabrana za sudiju.

Pošto nijedan tadašnji predsednik suda nije hteo ni da čuje za Anu Veličković, a kamoli da je zaposli, ona je dolazila dve godine, posle položenog Pravosudnog ispita, direktno u kabinet sudije Višeg suda Saše Dujakovića (sada je on predsednik Osnovnog suda u Nišu), gde je sedela po ceo dan, niko nije smeo ni da pita kako i zašto i šta ona tu radi i odlazila iz suda s njim. Uz njegovu pomoć, postala je polaznik Pravosudne akademije, a onda opet uz njegovu podršku, izabrana za sudiju Osnovnog suda. On je tada već postao predsednk Osnovnog suda. Aleksandar Pantić, koji je Dujakovićev stari prijatelj je sve to omogućio, kao tadašnji član Visokog saveta sudstva i toliko je bio bahat da je bez pardona govorio kako je on lično stavio Anu Veličković na prvo mesto na rang listi izabranih sudija. Kao Pantićev veliki dužnik, Dujaković je lažno svedočio sa svojom devojkom, advokaticom Ninom Krstić u korist Pantićevog sina, koji je okrivljeni u tom predmetu i inače u sudu i tužilaštvu već dugo poznat kao problematičan.

Njena drugarica Ivana Milovanović je veći stručnjak, u smislu da se sama borila za svoju poziciju, ali je alkoholičarka i laka žena koja je godinama u vezi sa Draganom Jocicem, doskorašnjim predsednikom Apelacionog suda u Nišu.

Dalje, zahvaljujući Saši Dujakoviću, izabrana je za sudiju na opšte iznenađenje i Sanja Gašić, koja je poznata kao narkomanka i tabletičarka, kako je mnogi zovu i sudu i u gradu i devojka koja je pokupljana posle fajronta na jednonoćnu zabavu, sa rendom tipovima, sportski i bez mnogo ubeđivanja, često i na njenu inicijativu. Ona se takođe družila sa okrivljenima iz sudskih krivičnih predmeta i svi pripravnici koji su stažirali s njom su pričali da je uzimala predmete i prenosila informacije svojim drugovima, uglavnom narko dilerima. Poznato je da se pobila s nekim momkom u kafani Stara Srbija, nakon čega su oboje saslušani u policiji. Do pre dve godine otprilike, gradom je intenzivno kružio snimak polnog odnosa između nje i izvesnog IB koji joj nije bio ni dečko, već pijani poznanik.

Na kraju se saznalo da je Dujakovićeva rođaka i da je on podržavao sve vreme iz senke, a prilikom izbora za sudije se lično zalagao za nju.

Ana Veličković, na primer, i sada znajući da je Dujaković štiti bez pardona, preti okrivljenima da će ih osuditi ili odmeriti težu kaznu ako imaju advokata koji se njoj i njenom predsedniku ne sviđa i slično.

Takođe, izvesna Jelena koja je skoro izabrana za sudiju Osnovnog suda se u radno vreme šeta po niškim bazenima u kupaćem, pred celim gradom. Sve i da je tih dana koristila godišnji odmor, neprimereno je da tek izabrana sudija paradira skoro gola na gradskom bazenu.

Kad sam pomenuo sudije Osnovnog suda znajte da svi kukaju na njih i imaju problem,jer su primljene bez znanja i iskustva, većina nema ni 30 godina, pa zapisničari rade neke poslove umesto njih.

Imenovane osobe su već postale sudije i ništa od navedenog nije bilo prepreka da budu izabrane pa i ne čudi sve veće nepoverenje građana u pravosuđe.

Ivana Milovanović, Ana Veličković i Jelena Kocić su godinama drugarice, a po dolasku u sud pridružile su im se Anja Dimitrijević i pomenuta Anđelija, koje su ubrzo počele da izlaze sa njima i postale nerazdvojne, jer se sličan sličnom raduje, logično.

niškom Osnovnom tužilaštvu se takođe može puno reći, ali ću priču da svedem na to da je tužilac Aleksandar Đorđević, okupio mlade zamenice i saradnice, spremne za provod i zabavu, pa tako izlazi sa njih deset svuda po gradu i ostavlja vrlo ružnu i neprimerenu sliku u javnosti.

Verujte da u Nišu sudije, zamenici tužioca, tužilac Aleksandar Đorđević i saradnice i pripravnice, izlaze svako veče i banče do ujutru. Primili su samo mlade žene, nema muškaraca. Svi su u čudu jer im nije jasno odakle toliko energije i novca i volje koja ne jenjava, već naprotiv samo raste.