Razaranje
Kome je i zbog èeka u interesu doživotno razvlaèenje i nesolidno izvoðenje radova zaštite kulturnih dobara
Štetoèine nemaju prijatelje - oni imaju svoje ljude
Ko su èlanovi republièke Velike štetoèinske lože za urnisanje spomenika kulture? Kako su se na realizaciji
udruženog zloèinaèkog poduhvata udružile snage kumova, æerki, snaja, muževa, sinova, rotarijanaca, ocvalih baba, arhitekata, etnologa, arheologa,
unuka, konceptualista i ostalih interesno povezanih štihova? Ko se sve prethumno bavi urnisanjem spomenièke baštine? Kako je prelaskom iz
prethumnog u posthumno stanje u nekim sluèajevima spreèeno dalje urnisanje spomenika kulture? Kako se na primeru službe zaštite kulturnih dobara potvrðuje poslovica da riba smrdi od glave?
Stanislav Živkov
Kada se pogleda obim diletantizma, neprofesionalizma, nepotizma, stranaèkih kljuèeva i svega ostalog što praktièno svakodnevno izbija na površinu, postavlja se pitanje
da li su u Srbiji ama baš svi po ponašanju najslièniji onoj trojici majmuna - od kojih
jedan pokriva oèi, drugi uši,
a treæi usta - praveæi se da ništa
ne znaju. U svakom sluèaju, na najgori naèin potvrðuje se stara narodna poslovica koja kaže
da riba smrdi od glave. To najasnije potvrðuje
situacija u krovnim ustanovama zaštite kulturne baštine u kojima su na mestima direktorki Narodnog muzeja i Republièkog zavoda za urnisanje spomenika kulture dve
najveæe direktorske-štetoèine
u èitavoj istoriji zaštite kulturne baštine, odnosno kako se to sada èini, doživotna vršiteljka ovih funkcija dr Tatjana Cvjetièanin i Vera Pavloviæ-Lonèarski, koje æe po svemu sudeæi postati pravi pravcijati eksponati u ostacima ustanova koje su tako uspešno urnisale.
Rušilaèki klan
Ni u drugim ustanovama ovog znaèaja nije mnogo
bolje. Sistematsko urnisanje ustanova kulture sistematski je sprovoðeno i u Novom Sadu, gde sadašnja direktorka Tijana
Palkovljeviæ sada naveliko kopira sve štetoèinstvo koje je napravila prethodna direktorka Branka Kuliæ, koja je pak protežirala
svog muža Ratomira i sina Luku, zaposlenog u Muzeju savremene likovne
umetnosti Vojvodine. Tu je tek zaposlen èitav
niz drugih štetoèina: izvesna Svetlana Mladenov, koja je zajedno sa kæerkom Sanjom Kojiæ-Mladenov uspešno urnisala panèevaèki
Centar za kulturu, a ako se zna da je tamo doskora direktor bio izvesni Živko Grozdaniæ Gera, koji se svojevremeno "proslavio" simulirajuæi kopulaciju sa Meštroviæevom statuom u Narodnom muzeju, to zaista sve govori i o Geri i o
savremenoj umetnosti uopšte! Èitav novosadski tim ovog udruženog zloèinaèkog poduhvata ima i svoje zaštitnike i pokrovitelje.
Tu zasigurno spada siva eminencija srpske istorije umetnosti, izvesni prof.
dr Miroslav Timotijeviæ, èija se uloga uglavnom svodi na to da lupa peèate
saglasnosti na sve što zamisle Palkovljeviæka ili neko od klana Kuliæ. U
istu tu štetoèinsku ekipu spada i izvesni Milorad Ðuriæ, pokrajinski sekretar za kulturu i panèevaèki zet, koji je veoma uspešno kreativno
doprineo urušavanju kako stalne postavke Muzeja Vojvodine, tako i ugleda ove
ustanove kojoj je oduzeto pola zgrade kako bi se smestio skaredni Muzej
savremene likovne umetnosti, a sve ovo uz blagoslov veæ
pomenute Branke Kuliæ, predsednice Upravnog odbora Muzeja
Vojvodine. Ðuriæevo štetoèinstvo imalo je teške posledice i na obnovu
tvrðave u njegovom rodnom Vršcu, za koju je nenamenski u
više navrata delio pozamašna sredstva i to upravo
Gradskom muzeju u Vršcu koji po zakonu uopšte nije nadležan za zaštitu
nepokretnih spomenika kulture. U isto to vreme novac je dodeljen i za ureðenje nekakvog bizarnog Regionalnog centra za konzervaciju, a posebna je prièa o Ðuriæevim mahinacijama i nemanenskoj dodeli sredstava rodnom gradu njegove druge
žene Panèevu,
gde je novac, umesto za arheološka istraživanja lokaliteta izuzetnog znaèaja kraj sela Starèevo, dodeljen izradi projektne dokumentacije za svojevrsni bambilend, a sve
naravno po liniji Žutog preduzeæa!
U režiji iste firme uspešno je straæen novac i u Kikindi na bizaran projekat pod imenom "Mamut fest"
gde je u režiji tamošnje direktorke Lidije Milašinoviæ straæeno najmanje 250.000 evra ninašta, osim na kojekakve
radionice i sliène budalaštine,
dok su muzejski eksponati bacani na deponiju! U Beogradu pak neometano deluje èitav
niz drugih štetoèina. Tako je i dalje vrlo prisutan bivši
pomoænik bivšeg ministra kulture Miladin Lukiæ koji se na poslu bavi projektovanjem nakaznih konaka i
postmodernih klozeta, dok u isto to vreme kao tezgu naokolo gradi i nakazne
crkvetine po narudžbini Crkve.
Naravno, tu je i kumovski par dr Marko Popoviæ, poznatiji kao Marko Pacov, koji sada odlazak u
penziju i manje prihode uveliko nadoknaðuje
predsedavanjem svim moguæim i nemoguæim komisijama pri Ministarstvu kulture, i Gordana Simiæ, takoðe èlan komisija, inaèe njegova venèana kuma i doživotni
struènjak za razvaèenje konzervacije utvrðenja i gradova. Naravno, tu su i raznorazne prethumne penzionerske štetoèine, olièene u likovima i nedelima arhitektica Olivere Markoviæ-Kandiæ i Milke
Èanak-Mediæ, koje
su - osim nenadoknadive štete koju su poèinile tokom radnog veka! - sada kao penzionerke prethumno zapele da
spreèavaju popravku iste te štete, a Èanak-Mediæ je još za sve to nagraðena i nacionalnom penzijom! U tu gerijatrijsku prethumnu
ekipu "struènjaka" spada i izvesni Mirko Kovaèeviæ, zahvaljujuæi èijem
štetoèinstvu je izgorelo pola Hilandara, koji je za to nagraðen mestom
rukovodioca obnove istog tog manastira, a sve to uz svesrdni blagoslov
Ministarstva kulture Srbije koje je formiralo sve moguæe i
nemoguæe komisije kako bi se ono malo raspoloživog
novca dodelilo bivšim i sadašnjim
eminencijama urnisanja spomenika kulture!
Zahvaljujuæi svemu ovome, doslovce se raspadaju zidovi i freske u Mileševi, Sopoæanima, Gradcu, gde se iz neomalterisanih zidova crkava voda cedi kao iz sunðera i na kojima ne treba ništa raditi jer su se freske prekrivene
naslagama izluèenih soli navikle na vlagu, baš isto kao i arheološka nalazišta poput Gamzigrada, Medijane, Pontesa. Ali je zato štetoèinama predvoðenim veæ
spominjanim Miladinom Lukiæem i Markom Popoviæem mnogo zasmetalo što se neko drznuo i za
kratko vreme kvalitetno obnovio crkve u Peækoj
patrijaršiji i kompleks Lepenskog vira koji su do obnove bili idealni primeri doživotnog razvlaèenja radova i štetoèinstva, što je izgleda nešto najnormalnije, jer kako to gordo zvuèi biti doživotni "konzervator" ili "rukovodilac" nekog nauènoistraživaèkog projekta! Ipak, našao se neko da jednom takvom
doživotnom rukovodiocu, u ovom sluèaju dr Marku Popoviæu, stane na put jer je on za 40 godina uspeo da èeprkajuæi istraži svega 12 odsto površine Beogradske tvrðave, pa je stoga na zahtev gradonaèelnika Beograda
Dragana Ðilasa pothitno oteran u penziju kako bi radove preuzeo neko mlaði, agilniji i struèniji!
Velika muzejska loža
Meðu arhitektama se po svom štetoèinstvu istièe i najidealniji primerak
nepotizma, izvesni Slobodan Barišiæ, koji veæ više od 20 godina uništava manastir Studenica,
usput letujuæi sa èitavom porodicom o trošku Zavoda u samom manastiru, pa je ostalo zapamæeno da mu je prvih godina boravka daleko važnije
bilo da vodi raèuna da mu tada mali sinèiæ ne upadne u kreèanu, nego da vodi raèuna o tome šta se i kako radi na spomenicima. U meðuvremenu se stanje utoliko promenilo što
je sinèiæ odrastao i sada kao saradnik uèestvuje u doživotnim radovima svog oca! Još jedna štetoèina doskora je bila vrlo aktivna u sistematskoj devastaciji spomenika, ali
je njegovom smræu urnisanje makar nakratko umanjeno! Reè je o izvesnom Ljubinku Dragièeviæu iz Instituta za ispitivanje materijala, koji se
"proslavio" eksperimentima po tajnim recepturama za maltere sa raznim
polivinilskim vezivima, kojima je malterisao mermerne i kamene fasade na
brojnim spomenicima.
Još jedna doživotna štetoèina relativno nedavno je otišla na onaj svet. Reè je o izvesnom Vojislavu Koraæu, koji je kao predsednik Upravnog odbora i raznoraznih komisija
pri Republièkom zavodu vrlo uspešno zaustavljao kvalitetne
radove kako bi omoguæio neometano štetoèinstvo svojih studenata-postdiplomaca Milke Èanak
i Olivere Kandiæ. Verovatno potresena Koraæevom smræu, u penziju je naprasno otišla i njegova najintimnija
saradnica dr Marica Šuput, koja je dugo godina kao predsednik Upravnog odbora aminovala sve nebuloze
direktorke Muzeja Tatjane-Cvjetièanin i njenog dvorskog arhitekte Milana Rakoèeviæa, koji je "uspešno isprojektovao" novi muzej sa èetiri kafane i staklenom kupolom
odozgo! Ipak, zahvaljujuæi neèijoj zdravoj pameti, èitav komplet je
razotrkiven, ali do sada niko nije odgovarao za nameštanje
"posliæa" sa zakupom magacina kumu direktorkinog muža!
Inaèe, i dalje je vrlo aktivna tzv. velika muzejska loža
sa isturenim sedištem u restoranu Little Bay u
Dositejevoj ulici, a direktorka Tatjana Cvjetièanin svoje poslušnike nagraðuje plaæanjem raznoraznih opskurnih doktorata muzejskim sredstvima i tolerisanjem
nerada i sukoba interesa, o èemu najbolje svedoèi primer operativne direktorke Bibike Ðorðeviæ, koja umesto da se bavi operativnim direktorovanjem, rukovodi pomodnim
projektom prouèavanja etno-keramike u Zlakusama, što se svodi na
prodaju crepulja i saèeva. Ako je Muzej zaista u
tako lošem stanju i ako je potrebna rekonstrukcija i obnova, nikome nije odgovaralo
da se to uradi na najracionalniji naèin, nego su umesto
toga pravljene direktne višemilionske nagodbe po sistemu "ja tebi grofe -
ti meni vojvodo".
Sa dvorskim arhitektama, kuænim prijateljima i kumovima
namerno su birana najskuplja i najneracionalnija rešenja
koja bi omoguæila višedecenijsko izvlaèenje novca poreskih
obveznika, jer su besposlenu operativu i biroe po potkrovljima mnogo više zanimali kolaè od 50 miliona evra i razvlaèenje radova, nego kvalitetno rešavanje postavljenih
zadataka. Naravno, tu je i bulumenta predvoðena
Tatjanom Cvjetièanin, koja je htela da se smesti po novim kancelarijama u sobi
sa pogledom, a tu je i prièa o bezbednosti za
zamazivanje oèiju: da bezbednost daje kum Tanjinog muža,
i to za 40.000 evra meseèno, a koga briga za
posetioce kojima su slike namenjene!
Kako bi se obezbedilo "nauèno pokriæe" za sve ovo štetoèinstvo, po rotarijanskoj liniji osnovan je opskurni Centralni institut za
konzervaciju, tj. privatna præija izvesne Mile Popoviæ-Živanèeviæ.Njen muž, inaèe èlan istog Rotari kluba, sa akademikom Nikolom Tasiæem,
èiji je sin Nenad, inaèe doživotni rukovodilac èeprkanja na lokalitetu Vinèa kao mentor, zajedno sa Tatjanom Cvjetièanin
i Milenom Dragièeviæ-Šešiæ, uspeo da omoguæi Mili Popoviæ-Živanèeviæ da i pored poodmaklih godina, za samo godinu i po dana doktorira na
bizarnim temama! U istu ovu štetoèinsku kategoriju spadaju i arheolog Miloje Vasiæ, doskorašnji višedecenijski direktor Arheološkog instituta, u struènoj javnosti daleko poznatiji kao unuk i imenjak svog dede, najveæeg srpskog arheologa dr Miloja Vasiæa, nego po svom arheološkom
radu, koji je za Institut uzurpirao više arheoloških nalazišta, a totalno je nekompetentan za poslove restauracije i sanacije
arhitektonskih spomenika; prof. dr Naða Kurtoviæ-Foliæ, poznatija kao æerka proslavljenog arhitekte Ive
Kurtoviæa i snaha eksdirektora prištinskog
Zavoda nego po svom projektantskom radu, te istorièarka-profesorka
Smilja Marjanoviæ-Dušaniæ, snaha eksprofesora istorije na Filozofskom fakultetu Slobodana Dušaniæa, koje nemaju blage veze sa aktivnom zaštitom spomenika kulture i graditeljskog nasleða.
Tamo je èlan bio i akademik Gojko Subotiæ, bivši nastavnik Filozofskog fakulteta, inaèe
muž sive eminencije srpske muzeologije Irine Subotiæ,
koji nije ni išao na lokalitete, ali je zato po direktivi uredno potpisivao izveštaje o onome što nije ni video. Svojim štetoèinstvom u proteklom periodu istakli su se i Estela Radonjiæ-Živkov, etnolog Republièkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, te Radiša Žikiæ Trša, slikar konzervator u istom preduzeæu,
inaèe najodaniji saradnik Milke Èanak-Mediæ, koji je u najlon kese skupljao komade fresaka u crkvi Svetog spasa u Žièi, otpale sa zidova nakon radova pod njenim rukovodstvom, i tako redom -
bez odgovornosti za nerad i javašluk. Svoj kreativni doprinos udruženom zloèinaèkom poduhvatu uspešno je pružio i politièar, izvesni ortoped Oliver Duliæ, ali u svojstvu ministra zaštite životne sredine, koji se, iako nema nikakve veze sa zaštitom spomenika, "proslavio" svojom izjavom kako æe "Ako bude potrebno, pomoæi da se zgrade Generalštaba prodaju. Kao
neko ko živi u Beogradu, smatram da
su ti objekti ruglo glavnog grada, da ih što pre treba prodati, a novac upotrebiti za izgradnju novih objekata".
I crkva u kolu
U skladu sa opštim štetoèinskim tendencijama u udruženi zloèinaèki poduhvat ukljuèila se i Crkva, te je u
proleæe 2007. godine Predrag Subotièki, odnosno eparhijska radionica Rade Neimar pod
blagoslovom Simeona Vilovskog, buldožerima
srušio ogradni zid Manastira Banjska iz turskog perioda, koji je bio predviðen za pažljivu demontažu kako bi se iz njega izvukli svi ugraðeni fragmenti crkve, a osim turskog zida srušeni
su i delovi originalnog srednjovekovnog zida iz doba kralja Milutina. Najveæi deo materijala od zida odvožen je i iskipovan po
jarugama i potocima u okolini Banjske, tokom kipovanja i prenosa brojni
arhitektonski delovi crkve kotrljali su se niz padinu, a obraðeni komadi koji potièu sa crkve ispadali su sa
kamiona i ostavljani da leže pored puta.
Naravno, do sada za ovo niko nije odgovarao, ali se zato i dalje neometano
grade konaci od 12.000 kvadrata za 30 monahinja u Žièi, te prodavnica od 1.000 kvadrata, a kako sada stvari stoje uskoro æe biti potrebno da se izgradi i ginekološka ambulanta sa abortirnicom, jer
je javna tajna da je èesti posetilac monahinja
izvesni mladi šumar!
Znaèajan udeo u udruženom zloèinaèkom poduhvatu neometano veæ godinama realizuje i
izvesna Marina Neškoviæ, koja je inaèe godinama radila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada
Beograda, a zatim u paketu sa Verom Pavloviæ-Lonèarski stigla u Republièki
zavod za urnisanje spomenika kulture gde se sada bavi
proizvoljnom-dogradnjom Ðurðevih stupova. Kako bi joj to bilo lakše, a i da bi
spreèila struènije konzervatore da rade na spomeniku, Neškoviæka je samu sebe
sudski proglasila za naslednika autorskih prava na pravo na rekonstrukciju
manastira!
Do pre nekoliko godina Panèevo je bilo ozloglašeno po štetoèinstvu
tadašnjeg direktora Zavoda za urnisanje spomenika kulture Nikole Vlajiæa,
koji se proslavio praksom da funkcija èuva baštinu, ali sve je oèitije da se ova praksa sada i izvozi u
druge gradove èemu je kreativni doprinos dao izvesni Ljubiša Šulaja, direktor
Mitrovaèkog zavoda, nekadašnji kadar Jula a danas DSS-a, a da je to i zvanièni
stav Zavoda najbolje govori èinjenica da su Mitrovèani svojevremeno imali
jedinstvenu priliku da vide slike sa Fejsbuka na kojima opštinski
èelnici u društvu Ljubiše Šulaje, direktora Zavoda za urnisanje spomenika
kulture, proslavljaju Novu godinu na
terevenci u Carskoj palati.
Šulaja se èak pohvalio da je vlasnik kafiæa po ugovoru obavezan da za održavanje Palate plaæa više od 100.000 dinara meseèno. O
tome da postoji èitav niz arhitekata koji su, iako van struke zaštite
spomenika, svesrdno pomogli realizaciju udruženog zloèinaèkog poduhvata
urnisanja spomenika kulture najbolje govori èinjenica da barem dvojica, osim
diplomom, nemaju ni moralnog ni materijalnog prava da se bave arhitekturom,
jer, na primer, Dragoljub Acoviæ ima briljantnu salonsku karijeru u salonu graðanina
Aleksandra Karaðorðeviæa, a izvesni Ðorðe Bobiæ ima dovoljno putera na
glavi, koji je zaradio kao glavni arhitekta grada Beograda, jer su posledice
njegovog rada samo za njega korisne, a Beograd još uvek rešava probleme koje mu
je napravio svojim štetnim delovanjem.
Dnevnice i æevapi
Na polju savremene umetnosti treba istaæi
još neke bizarne likove koji su takoðe eminentni èlanovi udruženog zloèinaèkog poduhvata. Tako je recimo izvesna dr Simona Èupiæ, daleko poznatija kao æerka èuvene Cice Kneževiæ, inaèe bebisiterke porodice Marka Miloševiæa, svesrdno pomogla apelu za rehabilitaciju Milana Rakoèeviæa, inaèe eminentnog èlana Žutog preduzeæa, a u skladu sa tendencijama u društvu, u ovaj zloèinaèki poduhvat arèenja para svesrdno se ukljuèio i izvesni Miodrag Šuvakoviæ, u javnosti daleko poznatijeg pod nadimkom Miško (verovatno jer je i to vrlo in)! Elem, prema
podacima sa Vikipedije, reèeni Miško je ex-konceptualni umetnik, a za sve drugo trebalo bi angažovati prevodioce da pojasne šta na primer uopšte znaèi opis Šuvakoviæevog delovanja, koji se, iako sa strukom istorije umetnosti nema ama baš nikakve veze, stalno uvaljuje u raznorazne savete galerija, likovnih
kolonija, a još se uz to bavi skribomanijom pišuæi
dibidus neèitke knjižurine!
Po svemu sudeæi tokom poslednjih nekoliko godina
naveliko je trajao udruženi zloèinaèki poduhvat ovog šarolikog udruženja skalupljenog pod visokom zaštitom Ministarstva
kulture, kada su svi napori ministra Bradiæa bili minirani štetoèinstvom njegovih saradnika, meðu kojima treba istaæi doživotnu struènjakinju za pletene èarape, izvesnu Dušicu Živkoviæ, inaèe blisku roðaku haškog
osuðenika Nikole Šajnoviæa, koja je najpre iz Muzeja u Knjaževcu
prešla u Etnografski muzej, da bi nakon svega tri meseca uhlebljenje našla na mestu pomoænice ministra kulture kome je doslovce
minirala sve dobre projekte!
Iz svega ovoga je veoma vidljivo da i dalje, kao i pod svim ranijim režimima, deluje svojevrsna Velika loža, sa nižestepenim muzejskim i
zavodskim ložicama, kako bi se udruženi zloèinaèki poduhvat neometano realizovao. O tome da pripadnici svih ovih loža i ložica i te kako imaju putera na glavi najbolje svedoèi èinjenica da im je veoma zasmetalo to što
je neko uopšte pisao o svim njihovim nepoèinstvima, te su svojedobno
"nedostojnim šegaèenjima
u žutoj štampi" proglašeni argumentovani tekstovi
objavljivani u više novina, kao i prilozi na RTS-u.
Prema tome, ako su za èlanove Velike lože nezavisni mediji - žuti,
onda je oèigledno da su sami èlanovi Velike lože pobornici još žuæe službe urnisanja kulturnih dobara! Sasvim je i jasno zašto
pripadnicima ovog udruženog zloèinaèkog poduhvata smeta efikasno i kvalitetno izvoðenje
radova zaštite. Naime, u bilo kojoj normalnoj državi, a ova je dokazano nenormalna, postoji i primenjuje se zakonsko
sankcionisanje, odnosno krivièna
i materijalna odgovornost za diletantizam, urnisanje spomenika i muzejskih
zbirki i doživotno razvlaèenje radova koje je kod nas sasvim poželjno, jer formiranje svakog novog tima i komisije za praæenje radova kao posledicu podrazumeva sastanèenje, izlazak na teren, putne troškove, odnosno dnevnice, pivo, æevape, pljeskavice, vešalice, analizu
stanja, kisele krastavce, lozu, projekte, baklave... I
to pothitno i doživotno!