Tabloid je pozvan
Faraoni južne pruge: Vile na Dedinju, stanovi u Parizu i
Londonu, kuće u Grčkoj... (5)
Dresiranje
Tigra
U najsiromašnijem delu
južne Srbije, u Pirotu, živi i jedna dobro raspoređena grupa multimilionera.
Sve što su ikada stekli nastalo je pljačkom državne imovine i korišćenjem
državnih, partijskih i privrednih položaja na kojima su se nalazili ili se i
dalje nalaze. Njima su se pridružili i polupismeni banditi nastali u okrilju
takozvane demokratske tranzicije. Gumarski gigant Tigar iz Pirota bio je
i ostao polazna tačka mnogima od njih, a detaljna slika planskog uništavanja
ovog nekadašnjeg privrednog čuda evropskih razmera, jasno pokazuje do koje mere
je Srbija kriminalizovano i korumpirano društvo
Milan Malenović
Dugogodišnji generalni direktor pirotske kompanije Tigar,
Dragan Nikolić, koji je odnedavno u penziji, ovih dana je morao da se
odazove i policijskom pozivu i da da izjavu u svojstvu osumnjičenog. Nepojmljiv
doživljaj za čoveka koga ceo Pirot zove Tata ili Faraon, posebno jer
ovoga puta nije uspeo preko svojih veza da sazna šta su ostali osumnjičeni i
svedoci rekli, niti kojim dokazima tužilaštvo raspolaže, kao što je to godinama
unazad bio slučaj...
Krivična prijava na osnovu koje je Faraon saslušavan
obuhvata samo period od 2003. do 2007. godine, i protivpravnu imovinsku korist
od svega 95 miliona dinara (po tadašnjem kursu preko milion evra) koju je
stekao zajedno sa svojim saučesnicima. Redakcija Tabloida, kao i Više
tužilaštvo u Pirotu raspolažu i saznanjima da je upravo ovakvo
"poslovanje" Tigrovih direktora trajalo mnogo pre 2003, pa sve do
prvih meseci 2012. godine i da se mesečno, na taj način, iz kompanije izvlačilo
100.000 evra!
Kada je saznao da su ove informacije procurele, Dragan
Nikolić se onesvestio i to na pirotskom Keju, u samom centru grada, na očigled
mnogobrojnih prolaznika. Shvatio je da mu se robija približava munjevitom
brzinom.
Pronalazači zlatne koke
Pomenuti posao, koji je u Pirotu već dobio podsmešljiv
naziv "menadžerija", započet je još u vreme dok je izvršni
finansijski direktor korporacije Tigar bio Ljubiša Mitić, ali je mitske
razmere dobio tek kada je na to mesto dospeo Đorđe Džunić, ključni čovek
ne samo pomenute pljačke, već i njenog rasvetljavanja, jer je on potpisivao sve
naloge za isplatu.
Trik, pomoću koga je iz Tigra izvučeno preko deset
miliona evra, sastojao se u tome da je od beogradskog Ekonomskog fakulteta
uziman neki od radova iz oblasti menadžerskog poslovanja, koji bi zatim
neznatno bio prerađen i registrovan kao intelektualna svojina uz pomoć advokata
Slavoljuba Stankovića, danas šefa pravne službe Tigra sa titulom "direktor
pravne funkcije" (?!). Direktori Tigra bi bili navodni autori, pa bi se
onda "njihov" program preko odabrane firme prodavao Tigru radi
pospešavanja rada. "Autori" bi zatim dobijali honorare za svoj rad.
Odabrana firma bi za svoje usluge zadržavala 15 odsto,
dok bi ostatak po prethodnom dogovoru sa Faraonom bio uplaćivan na privatne
račune direktora Tigra. Na ovaj način bi bili korumpirani i tako na saradnju sa
Faraonom prisiljeni i oni rukovodioci kompanije koji su pokazivali želju da
rade po zakonu.
Nekadašnji finansijski direktor korporacije Tigar, Ljubiša
Mitić, za ovaj posao je odabrao beogradsko preduzeće PLB Sistem Plus
na beogradskoj adresi Vuka Karadžića 9, danas u likvidaciji.
Vlasnik tog preduzeća sa osnivačkim ulogom od samo 2.500
dolara je Branislav Lukić. Svojevremeno je tužilaštvo u Pirotu pokrenulo
istragu zbog pronevere oko 200 miliona evra preko pomenute firme, ali je
predmet sklonjen u nečiju fioku. Od 1997. do 1998. posao se odrađivao preko
beogradskog preduzeća Pronalazaštvo. Mitića posle zamenjuje Đorđe Džunić, koji
za "obuku" menadžera angažuje preduzeće čiji je direktor i vlasnik, Žarko
Pavlović, njegov prijatelj i cimer iz studenstkih dana.
Pavlovićevo preduzeće se zove Projektinova
d.o.o. i nalazi se na beogradskoj adresi, u ulici Nike Miljanića 6/15.
Od 2008. pa zaključno sa 2011. godinom, Projektinova
je imala samo tri zvanično zaposlena
radnika, ali je uprkos tome obučavala sve direktore Tigra da postanu
menadžeri?!
Za pomenuti posao ovo preduzeće je prosečno od Tigra
svakog meseca dobijalo 11 miliona dinara (sume su varirale od 10 do 15 miliona
dinara), odnosno oko 100.000 evra, što znači da je Pavlović ništa ne radeći,
osim što je za Faraona i njegovu kriminalnu grupu prao pare, zarađivao 15.000
evra prosečno svakog meseca! Ostalih 85.000 evra mesečno Faraon Nikolić je
delio između sebe, današnjeg generalnog direktora i ondašnje Faraonove desne
ruke Jelene Petković zvane Mama, današnjeg predsednika nadzornog
odbora Tigra i Maminog izabranika Gorana Jovanovića (zvanog "Zlatna
Patka") i Đorđa Džunića, dok su svoj deo povremeno dobijali i Milan
Džunić (Faraonov specijalni čovek za muljanje i osuđivani direktor Tigar
Hemijskih proizvoda) kao i tehnički direktor Bane Mitrović. Sve
naloge za isplatu enormnih honorara po odlasku Ljubiše Mitića potpisivao je
Đorđe Džunić, danas u fokusu pažnje istražnih organa.
U fioci Miška Surovog
Prvobitno je istragu u vezi pomenute pljačke vodio šef odseka
za privredni kriminal policije Pirot Jovan Božović. On je, međutim, za
ukus Faraona i njegovih pomagača iz policije i lokalne vlasti bio i previše
revnostan, pa je naprasno penzionisan. Posle toga ceo slučaj dospeva u ruke
inspektora Miodraga Jovanovića, zvanog Miško Surovi, poznatog po
tome što postupa isključivo po naređenjima pretpostavljenih i, kada je to
potrebno, predmete smešta u najdublju fioku.
Kum Miška Surovog je Radiša Cvetković, direktor Ugostiteljstva
Tigar. U Tigru je zaposlena i supruga Miškovog rođenog brata. Zbog
svega toga, a i zbog naklonjenosti policijskog vrha Tigrovoj
"menadžeriji" Miodrag Jovanović do skoro nije pokazivao veći interes
da istraži poverene mu slučajeve. Sada je situacija drugačija - tužilaštvo
insistira na konačnim rezultatima, a i podrška Faraonu i njegovoj bandi iz
policije i političkog establišmenta počinje da se gubi. Dobro obavešteni Tabloidovi
izvori tvrde da je Miško Surovi danas spreman da uhapsi i rođenog oca, ako bi
to bilo potrebno da dokaže kako nije saučesnik u pljački Tigra.
Najvažnija osoba koja Mišku Surovom može da sugeriše kako
da vodi ili ne vodi neku istragu bez sumnje je načelnik Policijske uprave u
Pirotu Slavoljub Madić, koji se vremenom od zaštitnika zakona preobrazio
u zaštitnika ljudi izvan zakona. Svestan koliko je duboko zaglibio u kriminal,
Madić u poslednje vreme pokazuje jasne znake paranoje. Živi u stanu od 80
kvadrata u zgradi popularno nazvanoj Lepa Brena, prekoputa
policijske stanice Pirot. Iz straha da mu dojučerašnji pajtaši iz podzemlja ne
dođu u naplatu dugova zato što više nije u stanju da ih štiti, Madić decu u
školu šalje isključivo u pratnji uniformisanih i naoružanih policajaca.
Iz straha za ličnu bezbednost on je svojim potčinjenima
naredio da mu i obroke u stan donose u uniformi i pod oružjem, a plaši se i da
ide kod pirotskih berberina, pa se šiša u obližnjoj Beloj Palanci. Sebi je obezbedio čak četiri službena vozila: Golf 6, Alfa Romeo,
Pežo 407 i džip Difender. Jedan auto mu služi za redovnu vožnju, drugi mu
je za obilazak ljubavnica, treći koristi za duža putovanja, dok je četvrti
rezervisan za odlazak u lov! Koliko srpske poreske obveznike košta ovaj život
na visokoj nozi jednog malog, provincijskog šefa policije?
Sa Pink Panetrom u kafeu
Trač
Prvi čovek pirotske policije često se u kafeu Trač
u Pirotu viđa u društvu Milorada Lovrića i njegovog rođenog brata Predraga
Lovrića, obojice rodom iz Karlovca u Hrvatskoj. Milorad je jedini vlasnik
preduzeća za prevoz putnika i robe Cvrčak, prijavljenog na
beogradskoj adresi u ulici Radenka Miševića 3, dok se kao direktor vodi Žarko
Vujačić. Firma je danas u stečaju, ali je i pored toga angažovana za prevoz
peska i šljunka za potrebe izgradnje Koridora 10. Ovaj milionski posao
Lovriću je obezbedila Nevenka Sinđić, rukovodilac u preduzeću Alpina
u Beogradu, glavnom izvođaču radova na delu Koridora u jugoistočnoj Srbiji.
Do kamiona koje koristi za potrebe Koridora 10 Milorad
je, izgleda, došao na prevaran način, budući da se od 2011. godine protiv njega
vodi istražni postupak u kome je oštećena strana NLB Lizing.
Miloradov rođeni brat, Predrag, za organe gonjenja je
mnogo zanimljiviji. Svojevremeno je protiv njega vođen krivični postupak zbog
zloupotrebe službenog položaja i prevare u nekoj privatizaciji u Raškoj, ali
istraga nikada nije mrdnula dalje od mrtve tačke. Policije iz inostranstva,
međutim, imaju daleko manje razumevanja za ovog izbeglicu, tako da za njim
postoji međunarodna poternica jer je osumnjičen da je jedan od članova grupe Pink
Panter, poznate po pljačkama juvelirnica po svetu.
Predragu Lovriću se, prema izveštaju Interpola, na teret
stavlja da je učestvovao u dve provalne krađe zlatara: 2006. godine u
Lihtenštajnu i 2007. godine u Dubaiju. Koliko koštaju Madićeve usluge
zatvaranja očiju na okolnost postojanja međunarodnih poternica i koliko će dugo
on još moći da štiti okorele kriminalce?
Načelnik Madić je lično naređivao obustave postupaka
protiv braće Lovrić i to u u više slučajeva. Radi se o falsifikovanju službenih
isprava i mnogobrojnim prekršajima u saobraćaju koje su počinila vozila
preduzeća Cvrčak. Po pouzdanim izvorima saobraćajnoj policiji je
zabranjeno da kontroliše vozila pomenutog preduzeća. Na ovaj način je budžet
Srbije oštećen za milionske sume i to u evrima, ali se zauzvrat lični budžet
Slavoljuba Madića propisno uvećao.
Jedan od najbližih Madićevih kriminalnih saradnika je i
komandir policijske stanice za saobraćaj Saša Popović, čiju je suprugu
Madić postavio za ličnu sekretaricu. Njih dvojica određuju policijske ekipe za
rad na magistralnom putu koji pored Pirota prolazi u pravcu Bugarske i kojim
godišnje prođu stotine hiljada turskih gastarbajtera, kao i hiljade kamiona
međunarodnih špedicija koje posluju sa Bliskim istokom.
Zna se i tarifa za vozače putničkih vozila (do 100 evra,
najčešće), kao i ona za vozače kamiona, šlepera i autobusa (prosečno po 300
evra).
Policijska patrola zaustavi neko vozilo stranih
registarskih tablica i zbunjenom vozaču koji ne razume srpski objašnjava kako
ga je radar uhvatio da vozi brže od dozvoljene brzine. Ako to ne pomogne,
vozaču se pripreti i da će mu vozilo biti poslato na vanredni tehnički ili
carinski pregled, što podrazumeva višesatno zadržavanje uz mogućnost da će
kazna posle toga biti drakonski uvećana. Da bi izbegli komplikacije stranci
pristaju da plate "kaznu" na licu mesta, za šta ne dobijaju
odgovarajuću priznanicu. Tako dnevno samo u reonu Pirota zarađuju više
desetina hiljada evra koje, umesto u budžet Srbije, odlaze u privatne džepove.
Pripadnici saobraćajne policije su brzo shvatili da im se
više isplati da rade na magistrali, nego na nekom regionalnom putu koji strana
vozila ne koriste, kao i koji su udarni termini u kojima ima najviše stranaca.
Po tome se i formira tarifa koju Popović traži da bi nekoga poslao u patrolu na
pravo mesto i u pravo vreme. Oni pošteni, a njih je ogromna većina, samo
slučajno mogu da dospeju na magistralu - za njih su rezervisani putevi kojima
Turci ne prolaze.
Novac koji na ovaj
način pribavi Saša Popović deli sa Madićem koji je o svemu upoznat i sve to
odobrava.
Kod komšije Miška, par
kvadrata viška
Madićeva povezanost sa lopovskom garniturom iz Tigra vidi
se iz mnogo primera. Na isti način na koji još uvek štiti braću Lovrić, on je
godinama štitio i Faraona i njegove ljude. Pored novčanih priloga, koji sigurno
nisu bili mali, s obzirom na ukupne prihode iz pljačke ove organizovane grupe,
Madiću su činjene i druge usluge, a i njih je on obilato uzvraćao.
Tako je snaja jednog od direktora Tigra, Brankica
Nikolić, čiji je muž, zgodno se
namestilo,istražni sudija u Pirotu, zaposlena u kadrovskoj službi PU Pirot.
Ona, u stvari, ima rešenje izdato od strane Madića da je postavljena za šefa
odseka za saobraćaj, te tako i prima uvećanu platu koja pripada tom radnom
mestu, ali nije sposobna da obavlja tu funkciju, pa još uvek radi u kadrovskoj
službi. Bar polovinu vremena kada je na svom radnom mestu Madić provodi u
kancelariji gospođe Nikolić, tvrde zaposleni.
Slavoljub Madić je 2009. godine izdao i rešenje ženi svog
prijatelja, komandira graničnog prelaza, Ireni Igić kojim se ona
postavlja za kriminalističkog inspektora. Gospođa Igić, međutim, i dan danas
radi u računovodstvu PU Pirot, ali prima veću platu i uživa sve beneficije kao
da obavlja dužnost inspektora. Razlika u plati je oko 10.000 dinara mesečno.
Svojevremeno je Madić bračnom paru Igić pomogao i da
dobije stan u Pirotu.
Zanimljiva je i poučna sudbina Zorana Kostića,
dugogodišnjeg direktora građevinskog preduzeća Progres iz Pirota,
nedavno osuđenog na četiri godine i dva meseca zbog mućke sa dva stana. Po
dobro obaveštenim izvorima iz Pirota Kostić se nije preterano zamerio nikom od
moćnika iz ovog grada, pa da je zbog toga "pušten niz vodu", već je
jednostavno postao žrtveno jagnje kako bi se javnosti pokazalo da tužilaštvo i
policija rade svoj posao, a da ujedno ne strada niko iz Tigra, glavnog legla
kriminala. Uz to je Kostiću omogućeno i da izbegne odlazak na izdržavanje
zatvorske kazne.
Daleko od toga da je Kostić bio sitna riba, bar kada je
njegova imovina u pitanju. Na početku sudskog postupka njemu je privremeno
oduzeta sledeća imovina: po jedan stan u Pirotu i Nišu, vikendica u
staroplaninskom izletištu Vrelo, Ciglana, upravna zgrada preduzeća i - jedan
stadion!
Da bi izbegao odlazak u zatvor Kostić je pobegao u
inostranstvo i po saznanjima koje ima Tabloid danas se nalazi u Čikagu.
Ovo bekstvo su mu omogućili njegovi stari dužnici, na prvom mestu istražni
sudija Zoran Manić, kao i Madić i Miško Surovi. Posle saslušanja sudija je
Kostića otpustio sa napomenom da ponovo dođe za nekoliko dana i donese svoj pasoš.
Ovo vreme je Kostić iskoristio da pobegne u Ameriku.
Madić je od Kostićevog Progresa svojevremeno dobio
na poklon proširenje od 30 kvadratnih metara stana u kome danas živi, kao i
potpuno besplatno renoviranje celokupnog stambenog prostora od nekih 80 kvadrata.
Miško Surovi je dobio stan u naselju Barije, popularno nazivano i Tigrovo
naselje 2.Preko Progresa su išla mnogobrojna podmićivanja
preduzimana od strane Tigrovih faraona, zbog čega su oni imali opravdani interes da Kostić ne dospe u
zatvor. Supruga sudije Manića, inače, radi u Tigru.
S obzirom na upletenost kriminala i policije u Pirotu, ne
čudi činjenica da u kontrolu rada PU Pirot u poslednje vreme dolaze pripadnici
kriminalističke policije PU Kraljevo. Lokalni kadrovi, očigledno, nisu više u
stanju da nepristrasno obavljaju istragu.
Susret sa čovekom za "sanaciju štete"
U toku pisanja o
mahinacijama u pirotskom Tigru na razgovor sa jednim od pomoćnika glavnog
urednika Tabloida, tada zaduženim za ovaj slučaj, došla je delegacija
predvođena advokatom Nezavisnog sindikata policije u kojoj su još bila i dva
pripadnika Petog odeljenja PU Beograd. Delegaciju je, prema izjavama njenih
članova, poslao Slavoljub Madić
Razgovor
je više ličio na saslušanje, budući da su sagovornici od pomenutog pomoćnika
glavnog urednika tražili njegove lične podatke, kao što su mesto i datum
rođenja, a advokat je sve vreme bio na telefonskoj vezi sa Tomom Nikolićem iz PU Pirot, Madićevim
čovekom za "saniranje štete".
Interesantno
je da je tokom razgovora od strane Madićevih izaslanika sugerisano kako u
medijima ne treba da se piše kako on, Slavoljub Madić, štiti Tigrove
rukovodioce, jer to u stvari čini Dragan
Tošić, sadašnji direktor Tigar obezbeđenja, a nekadašnji načelnik
kriminalističke policije u Pirotu.
Kako
je prikrivanje krivičnog dela i uticaj na pravosuđe krivično delo, to redakcija
Tabloida poziva načelnika PU Pirot Slavoljuba Madića i njegove izaslanike da
sva saznanja o eventualnim kriminalnim radnjama Tošića i drugih prijave tamo
gde treba, kako bi izbegli da i sami budu procesuirani zbog pomoći učiniocu
posle izvršenja krivičnog dela.
Kolaps
na Keju
Dragan
Nikolić Faraon, Jelena Petković Mama, Goran Jovanović Zlatna Patka i ostali
rukovodioci Tigra potpuno su nespremno dočekali trenutak kada je srpsko pravosuđe
konačno počelo da radi svoj posao. Posle pokretanja istrage zbog višemilionskih
pronevera, kao i pisanja Tabloida o celoj aferi, oni su iz Pirota pobegli u
Beograd, gde se nadaju da će naći neku vezu u Ministarstvu pravde koja će im
omogućiti da izbegnu krivičnu odgovornost.
Faraon
se tek nedavno ponovo pojavio u Pirotu, gde je morao da da
izjavu u policiji, kada je rekao da nema potrebe da i ostali budu procesuirani,
jer u Tigru ništa nije moglo da se uradi, a da on to ne odobri. Posle
saslušanja se demonstrativno prošetao pirotskim Kejom, gde mu je pozlilo, pa je
morala da interveniše i hitna pomoć.
Mama
Petković svoju funkciju generalnog direktora obavlja "preko daljinskog
upravljača", kako se šale Tigrovi radnici, jer se i ona krije u nekom od super
luksuznih stanova u Beogradu i razmišlja da li joj je pametnije da postane
svedok saradnik ili da se otisne u neku od prekookeanskih zemalja. Isto to čini
i Zlatna Patka.
Na
srpsko pravosuđe najveći pritisak da se procesuiraju Tigrovi rukovodioci vrši
francuska kompanija Mišelin,
koja je samo u jednom poslu ojađena za 20 miliona evra. Toliko je, naime, dato
Faraonu i njegovim čaušima da za potrebe Tigar guma, u većinskom francuskom vlasništvu, otkupe propalo
preduzeće Polet, čije je
zemljište odmah pored Tigrovog, te da se tu napravi novi pogon Tigra. Za sve te
pare Faraonovi ljudi su tek uspeli da otkupe Polet i to za deseti deo
date svote, dok su ostatak potrošili na sebe.
Pošto
su uvideli da je novac proneveren, i to skoro celokupna data suma, francuski
menadžeri su Tigrovim funkcionerima zabranili ulazak u Tigar gume.
Kolika
je alavost Tigrovih funkcionera pokazuje i podatak da su i Dragan Nikolić (dok
je još bio na čelu korporacije) i Jelena Petković imali mesečnu platu od po
800.000 dinara, dok je Goran Jovanović namiren sa pola miliona dinara mesečno.
Svo troje legalno imaju i procenat od ukupne zarade kompanije koju i pored
svega bezobzirno pljačkaju.