Kontranapad

Dok naš pojedinačni i ekipni sport čini čuda na svetskim borilištima, u Srbiji haraju kriminalne bande u fudbalskoj organizaciji i klubovima

Zlato sija, a mafija klija

O fantastičnim uspesima naših sportista u svetu, ali i o mafijaško-političkom blatu domaćeg fudbala, čije su afere medijski postale važnije čak i od činjenice da je naša mlada reprezentacija do 20 godina postala svetski prvak, piše Miroslav Vislavski Tabloidov urednik sporta.

Miroslav Vislavski

Nacionalne selekcije i sportisti Srbije nastavljaju sa žetvom medalja i fantastičnim uspesima na međunarodnom planu. O uspesima koje su postigli tokom juna pisao sam u prošlom broju Tabloida. Ogrlica sa zlatnim i drugim medaljama osvojenim u julu je značajno obogaćena. U junu su nas obradovali mladi fudbaleri Srbije osvajanjem Svetskog prvenstva za selekcije do 20 godina, ženska košarkaška reprezentacija koja je donela prvo zlato sa evropskih prvenstava u istoriji naše damske košarke, vaterpolisti koji su osvojili još jednu zlatnu medalju u okviru Svetske vaterpolo lige, a njihove mlađe kolege medalju istog sjaja sa prvih evropskih igara na kojima su sportisti Srbije ostvarili odlične plasmane i sa njima naš sport rangirali na dvanaestu poziciju u ukupnom plasmanu.

U julu je Novak Đoković na briljantan način osvojio svoju treću Vimbldonsku titulu šampiona. Ostvario je to u sudaru sa najtrofejnijim teniserom sveta Rodžerom Federerom. Sa ovom pobedom je izravnao skor u međusobnim duelima. Potom je u jednom danu prvo odbojkaška reprezentacija ponela srebrnu medalju sa ovogodišnje Svetske lige u Brazilu, a nakon dramatičnih mečeva i pobeda nad aktuelnim svetskim prvacima Poljacima i prošlogodišnjim osvajačima ovog takmičenja selekcijom SAD.

Samo par sati kasnije, mladi košarkaši su na Evropskom prvenstvu odigranom u Italiji osvojili naslov evropskog šampiona za igrače do 20 godina. Savladali su košarkašku silu kakva je Španija. Koliko su bili nadmoćni na kontinentalnom prvenstvu mladih košarkaša, neka posluži podatak da su pobedili svih deset utakmica na putu do naslova šampiona!

Juli je mesec u kome je Ivana Španović osvojila zlatnu medalju u skoku u dalj na najprestižnijem komercijalnom atletskom mitingu "Dijamantska liga" u Monaku sa svojim najboljim ovogodišnjim rezultatom od 6,87 metara kojim najavljuje uspešan nastup na predstojećem Svetskom prvenstvu u atletici krajem augusta. Još jedna Ivana je pozlatila naš sport. Srebrna olimpijka Ivana Maksimović je osvojila zlatnu medalju na minulom prvenstvu Evrope u streljaštvu, a njene mlađe koleginice su donele srebrnu medalju u ekipnom plasmanu... Tu nije kraj uspeha Srpskih sportista na najvažnijim takmičenjima kontinentalnog i planetarnog značaja. Kuglaši Srbije su pre dva meseca po treći put u proteklih šest godina osvojili naslov Svetskog prvaka! Izuzetnih rezultata bilo je i u drugim sportovima, u tekvandou, kajaku...

O značaju ovih uspeha bilo je puno reči. Možda treba naglasiti da su fudbaleri savladali u finalu Brazilce, da su košarkašice bacile na pleća dvostruke šampionke kontinenta selekciju Francuskinje, a košarkaši su savladali Špance. Ove pobede su svojevrsni podvizi, kao što su i pobede odbojkaša nad Poljacima ili Amerikancima, jer su ostvarene nad selekcijama država sa neuporedivo većim brojem stanovnika, koje imaju veći broj registrovanih klubova nego što mi imamo registrovane igrače u tim sportovima. Neuporediva je materijalna baza, infrastruktura i uslovi rada u državama koje prednjače u ekonomskom pogledu, sa našim siromaštvom. To ujedno govori da ovo podneblje i država ni u kom pogledu po ljudskom potencijalu nisu inferiorni u odnosu na druge, znatno veće i razvijene države.

Imamo sjajne stručnjake koji pokazuju da su kvaliteniji od drugih. Ovogodišnji letnji uspesi su lansirali Veljka Paunovića, Marinu Maljković, Vladu Đokića, Nikolu Grbića... Selektor vaterpolo selekcije Dejan Savić je dokazani vrhunski stručnjak. On nastavlja višedecenijski kontinuitet vrhunskih stručnjaka u našem vaterpolu u kome su lideri Vlaho Orlić, Nikola Stamenić, Nenad Manojlović, Dejan Udovičić...

Pokazalo se takođe da je košarka doživela svoju renesansu sa planskim, strpljivim, strateški osmišljenim radom rukovodstva koje predvodi Dragan Đilas. Ne može biti slučajnost to što je donedavni političar Dragan Đilas imao njuh za kadrovska rešenja prvobitno sa najbližim saradnicima, potpredsednicima Košarkaškog saveza Srbije Dejanom Tomaševićem, Dejanom Bodirogom i Anom Joković, a danas i sa Igorom Rakočevićem. Posebno poštovanje zaslužuje njegov pogodak sa selektorima Aleksandrom Sašom Đorđevićem i Marinom Maljković.

Sa njima i na njima već sada je izgradio ozbiljan autoritet rukovodioca koji zna šta hoće i kako da dođe do cilja. Da Đilas dugoročno razmišlja dokaz je i novi ugovor sa Đorđevićem koga je ubedio da ostane selektor muške košarkaške reprezentacije do 2019. Ovi potezi nagoveštavaju novu eru vrhunskih stručnih kadrova u košarci koje su svojevremeno utemeljili prof Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica, a za njima Dušan Duda Ivković, Boža Maljković, Svetislav Pešić, Željko Obradović...

Ukoliko se naši košarkaški orlovi vrate sa predstojećeg Evropskog prvenstva okićeni medaljom, biće to novi dokaz da su aktuelni košarkaški poslenici definitivno napravili suštinski preokret na putu novog trofejnog ciklusa.

Za razliku od drugih sportova koji imaju svoje svetle ili manje svetle trenutke, srpski fudbal je u hroničnoj krizi. Takvoj koja ga u kontinuitetu obeležava kao sport u kome su kriminal i mafijaški klanovi zakonitost i moć. Od fudbala je država digla ruke, a najmoćniji političar koji nam kroji našu svakodnevicu i budućnost, javno saopštava da je država nemoćna da sprovodi zakone u toj oblasti. Na žalost praksa pokazuje neefikasnost u sprovođenju Zakona o sportu, Zakona o sprečavanju nasilja, kao ni u obračunu sa korupcijom i kriminalom...

Umesto da svetska titula koju nam je donela mlada selekcija, bude zaokret ka novoj budućnosti Srpskog fudbala, dogodilo se da su je trećerazredne utakmice naših klubova na domaćoj i međunarodnoj sceni bacile u njihovu senu. Od uživanja u uspehu i lepom, naš fudbal nastavlja po starom i već na samom početku sezone je u problemima do guše. Slavlje i uživanje u svetskoj tituli trajali su kao i svako čudo - par dana.

A, onda smo se vratili u realnost Srpskog fudbala. Prvo je Crvena Zvezda doživela blamažu u kvalifikacijama za Ligu Evrope, nakon dvostrukog poraza u prvom kolu od Kazahstanskog prvaka Kajrata. Potom je dr Zvezdan Terzić na sednici Skupštine (koja je zasedala sa kvorumom na kome nije bilo kvoruma), samouvereno i drsko bez pravog pokrića, ustvrdio da će Zvezda osvojiti titulu šampiona, da bi u prvom kolu Jelen Super lige talog večitih sumnji u regularnost takmičenja isplivao na vrh nakon utakmice OFK Beograd - Crvena Zvezda (2:6).

To su teme koje su junake iz Novog Zelanda i njihovog "EL komandante" Veljka Paunovića bacile u istoriju, puneći sportske medije i rubrike sadržajima koji su ispod granice ukusa i elementarne kulture u komunikacijama ljudi koji su u javnim poslovima. Ovaj tekst nema pretenzije da arbitrira da li je lažirana utakmica beogradskih rivala ili nije. Činjenice su da se o tome špekuliše, nagađa se, pljušte optužbe sa svih strana...

Sumnje su se pojavila odmah po odigranoj utakmici. Krajnje je neobično za odnos kvaliteta između Zvezde i OFK Beograda da se nakon 0:2 na poluvremenu dogodi takav obrt u kome postojeći sastav nekadašnjeg evropskog prvaka svom rivalu sa Karaburme može u šest navrata da zatrese mrežu (četiri puta u deset minuta nastavka). Na takvu efikasnost ne bi moglo uticati i biti presudno isključenje štopera "Romantičara" Planića. Tim pre što je je u drugom poluvremenu Zvezda igrala bez svog šefa stručnog štaba Božovića (dr Terzić kaže: najboljeg trenera u Srbiji!), kome je arbitar podigao crveni karton. Sumnje su podgrejane nakon visokih uloga na rezultat ovog para na kladionicama, s obzirom da je na 1.000 uloženih dinara, dobitak iznosio 25.000 dinara! Sumnjama je doprineo i pošteni Vladimir Petrović Pižon, koji je neobjašnjivo najavljivao odsustvo sa klupe na svom debiju u svojstvu šefa struke plavo belih sa Karaburme.

Sumnju nameće svest o dr Zvezdanu Terziću, o kome značajan deo fudbalske javnosti ima predstavu ili predrasudu kao značajnom činiocu, dobrim delom kreatoru prljavog fudbalskog miljea u Srbiji. Zna se da je on bio jedan od ideologa formule "tri za tri" (lično sam se u to uverio u svojstvu generalnog direktora FK Vojvodina kada sam odbio njegovu ponudu i pokušaj dogovora o nameštanju rezultata sa tadašnjim predsednikom novosađana Miodragom Kostićem).

Valjda zbog spremnosti na svakojake radnje u fudbalu, više godina je bio obezbeđivan sa po četiri ili više telohranitelja o svom trošku(!?) (imao sam priliku da ih srećem kada mi je pre 8 - 9 godina gostovao u emisiji Kontranapad na TV Jesenjin i TV Panonija).

Sumnjama doprinosi činjenica da je do pre godinu dana bio prvi čovek OFK Beograda u kome je njegova kadrovska infrastruktura, spremna da ga obezbedi u pravljenju rezultata na startu novog prvenstva.

Konačno, više puta je isticano da se već više godina protiv dr Terzića vodi sudski proces po optužbi da je zloupotrebom sa saradnicima prisvojio oko četiri miliona evra od transfera više fudbalera u strane klubove i da je na slobodi zahvaljujući uplaćenoj kauciji od 1.000.000 evra. Sumnje značajnog dela javnosti potpiruje sprega najmoćnijeg političara Aleksandra Vučića sa delom Zvezdine uprave u koju je selektirao neke kontraverzne biznismene i kompromitovane političare.

Dakle, sumnje postoje ili ih nema. Uzburkala se javnost u kojoj učestvuju mnogi fudbalski ili ne fudbalski ljudi. Od nekadašnjih Zvezdinih velikana poput Zlatka Krmpotića i Dragiše Binića, sportskih legendi koje pripadaju Zvezdinom korpusu pristalica poput Aleksandra Šapića koji javno sumnjaju u regularnost predmetne utakmice, do narodnih poslanika Skupštine Srbije. Reč je o legimitimnom odnosu. Sumnja ne znači kaznu ili sankciju. Bez dokaza nema presude. Najbolji je primer upravo slučaj dr Zvezdana Terzića koji iako je gonjen od državnih organa, nije osuđen i smatra se slobodnim građaninom koji može da obavlja razne poslove, pa i da u konkurenciji Zvezdinih velikana bude generalni direktor najuspešnijeg fudbalskog kluba u Srbiji. U tom svojstvu je odmah po javno iznetim sumnjama na utakmicu njegovog sadašnjeg protiv bivšeg kluba sazvao konferenciju za novinare na kojoj je opleo iz svih oruđa po predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću i Komesaru FSS Milivoju Mirkovu kao izazivačima afere povodom utakmice OFK Beograd i Crvena Zvezda.

Izvređao je FK Partizan optužujući ga da je u sprezi sa rukovodstvom FSS i Tomislavom Karadžićem neregularno osvojio zadnjih sedam naslova prvaka države, podcenjujuće je govorio o potpredsedniku Partizana Miloradu Vučeliću kao "direktoru RTS u vreme Slobodana Miloševića", napao je predstavnike medija kao sluge Karadžića i Partizana, novinara Željka Pantića SOS Kanala je optužio da je Karadžićev plaćenik, svoju i čestitost Crvene Zvezde je stavio iznad celine srpskog fudbala...

Takav nastup dr Terzića je najblaže rečeno neprimeren, čak i u slučaju da su se javnost i fudbalske institucije ogrešili o Crvenu Zvezdu. Neprimeren zbog toga što je njegova kredibilnost, moralna i sportska pre svega pod velikim znakom pitanja. Ako je njegov nastup svojevoljan onda to govori o trenutnom stanju odnosa u Crvenoj Zvezdi. Ako je isplaniran, to govori o licemerstvu njenog rukovodstva i mentora iz senke, koji je koncipirao kadrovski sastav ovog kluba. To potvrđuje poruka Slaviše Kokeze da se "smire strasti" i "spusti lopta", kome je upravo Tomislav Karadžić poverio kao novom potpredsedniku FSS brigu o regularnosti takmičenja!?

Terzić nije govorio o utakmici, nije uzeo u obzir svoj položaj optuženog da bi delio lekcije, bez obzira što ih društvo iz FSS zaslužuje. Zaslužuje zbog ukupnog stanja u srpskom fudbalu, a ne zbog "uništenja" Crvene Zvezde kako svoje slabosti i promašaje pravdaju nedorasli Zvezdini rukovodioci.