Evropa

Evropska Unija je u vanrednom stanju

Ukidanje slobode

Evropska Unija je u vanrednom stanju. U Francuskoj je ono i zvanično na snazi uz prisustvo oklopnih vozila na ulicama, dok se u Nemačkoj ono sprovodi u tišini i pod drugim imenom. Nemački mediji su strogo kontrolisani. Funkcioneri skoro svih partija u saveznom parlamentu sprovode zdušno istu politiku guranja nacije u haos i otvorenu diktaturu. Spaseni mogu da budu još samo državljani zemalja koje još nisu „usrećene" članstvom u EU

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Evropska Unija je nastala na proklamovanim visokim principima ravnopravnosti, slobode i blagostanja. Od ovih ideala dve decenije posle osnivanja nije ostalo skoro ništa, osim relativizovanog pojma blagostanja, s obzirom da je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika među najvišima na svetu - 21.400 evra na godišnjem nivou.

Po pitanju kršenja ljudskih prava i nedostatka slobode medija građani EU danas ne moraju da odlaze u udaljene države, kao što je Severna Koreja. Dovoljno je da otvore oči i da pogledaju oko sebe.

Na zapadnim granicama Nemačke je Francuska, nekada bastion demokratije u svetu i jedna od vodećih snaga u stvaranju mita o „u slobodi ujedinjenoj Evropi". Danas najnepopularniji predsednik ove republike u njenoj dugoj istoriji faktički zemljom upravlja pomoću vanrednog stanja. S obzirom na raspoloženje Francuza, mnogi strahuju da bi Fransoa Oland ovo stanje mogao da produži i na izbornu 2017. kako bi sprečio dolazak na vlast snaga koje birači žele (kao što je, na primer, Nacionalni Front).

Malo ko zna da su dva meseca pre krvavog napada na redakciju satiričnog lista „Charlie Hebdo" pooštreni francuski zakoni. Da li baš slučajno, pitaju se pristalice teorija zavere. Po članu 421-2-5 Krivičnog zakona tada je uvedeno krivično delo "slavljenja" terorizma. Po ovom članu kaznom zatvora do pet godina i novčanom kaznom do 75.000 evra može da bude kažnjen onaj ko poziva na terorizam ili isti glorifikuje. Ako pri izvršenju tog dela koristi javnosti dostupne internet usluge kazna može da iznosi i do sedam godina zatvora i 100.000 evra.

Niko razuman ne bi imao ništa protiv ovog člana francuskog zakona, da pravnici nisu primetili kako se u suštini radi o takozvanom „glinenom paragrafu" koji sudovi mogu da oblikuju kako im je volja, jer nigde nije data jasna definicija „glorifikacije".

Nemački nedeljnik „Focus" od 16. januara 2016. daje nekoliko primera koji potvrđuju da se hapse i osuđuju i osobe koje su dale nepromišljene komentare. Najdrastičniji je slučaj jednog mentalno zaostalog muškarca koji je policiji rekao: „Ubili su Čarlija, slatko sam se smejao." Zbog ove izjave osuđen je na šest meseci zatvora.

Jedan muškarac pod dejstvom alkohola uhapšen je i osuđen, jer je rekao kako se nada da ima više atentatora koji će ubiti i policajce koji su ga, po njegovom mišljenju, malteretiali. Uhapšen je na osnovu istog člana Krivičnog zakona i poznati komičar Diudone, samo zato što je na „Facebook"-u napisao: „Osećam se kao Čarli Kulibali". Ovo je bila igra reči, jer umesto da u znak solidarnosti sa ubijenim novinarima poštuje tada uobičajeno „ja sam Čarli Ebdo", komičar je upotrebio prezime Ahmeda Kulibalija, jednog od ubijenih terorista. Kažnjavaju se i oni koji odbiju da učestvuju u minuti ćutanja u znak sećanja na žrtve terorizma.

Ni istočno od Nemačke situacija sa slobodom govora i demokratijom ne izgleda mnogo bolje.

Kristina Pavlovič, vodeća politčarka vladajuće poljske stranke PiS ne krije da ova partija želi političku kontrolu nad medijima, te će to biti rešeno novim zakonom o medijima. Nezavisni, vanstranački i nepolitizovani mediji su "idealizovan mit" koji samo otežava upravljanje zemljom, smatra ona.

Vlada mora da ima direktni upliv i uticaj na državne medije "ne samo da bi preko njih obaveštavala narod o stanju u državi, već i da bi se na taj način prezentovala prodržavna politika u obrazovanju, kulturi i drugim pitanjima", tvrdi Pavlovićeva u ime svoje stranke.

Nemački političari i, posebno, najvažniji mediji, digli su svoj glas protiv ove namere koju smatraju vraćanjem u prošlost i vremena centralizovanog upravljanja mišljenjem građana. Od silne želje da izvade trun iz tuđeg oka nisu videli balvan u sopstvenom oku.

Nemački nedeljnik „Kopp", koji se i sam našao na udaru javnog servisa kako je desno ekstremistički, jer je od početka upozoravao na pogubne posledice nekontrolisanog priliva izbeglica, objašnjava kako perfidno funkcioniše cenzura u Nemačkoj.

Najvažnija je prava politička orijentacija, tvrdi list „Kopp". Urednike dva nemačka javna televizijska servisa postavljaju gremiji koji nisu potpuno imuni na uticaje državnih struktura. Podređeni novinari odlično znaju ne samo koju političku opciju zastupaju urednici, već i šta žele da čuju. Da bi zaradili svoju platu i osigurali ostanak na radnom mestu, dopisnici, od kojih većina nema stalni ugovor, šalju samo priloge po ukusu svojih urednika. Istina je manje važna.

Novinar Ulrih Ende je to ovako opisao: „Upravo u krugu javnog servisa je ispravna partijska orijentacija siguran put ka uspehu. Baš takve osobe bez pravih skrupula, koje su raspoređene u hijerarhiji, mišljenje javnosti drže u lancima."

Materijalno blagostanje je medijima bitno kao i svakoj drugoj privrednoj grani. Upravo na to je ciljao voditelj emisije na drugom nemačkom javnom servisu, ZDF-u, kada je početkom godine „Kopp" označio kao glasilo neonacista, a oglašivače u ovim novinama kao finansijere desnih ekstremista. Posle ovakve harange mnogi sponzori su se upitali da li je za njih uputno da se i dalje reklamiraju u pomenutom nedeljniku. Njihovim odlaskom novina bi izgubila značajna sredstva i njen opstanak bi bio doveden u pianje.

Nemačke vlasti znaju za ovakve uticaje na medije, ali ne čine ništa da ih zaustave. Naprotiv, čine sve kako bi se javnim mnjenjem i dalje manipulisalo.

Posle krvavog dočeka Nove godine na ulicama Kelna, zvaničnici policijskog sindikata su izašli u javnost sa tvrdnjom kako je ministar unutrašnjih poslova pokrajine Severna Rajna - Vestfalija bio tražio da se iz zvaničnih statističkih pregleda datih na uvid javnosti uklone krivična dela počinjena od strane izbeglica.

Nedugo zatim su i policajci iz druge pokrajine, Hesena, to isto potvrdili i tako se otkrilo da je sa saveznog nivoa, direktno iz Berlina, „sugerisano" da se izveštaji šminkaju kako javnost ne bi spoznala svu pogubnost politike „otvorenih vrata" koju sprovodi vlada Angele Merkel.

Češki list "Hospodarske noviny" upozorava, kako prenosi nemački "Focus", da nastavak politike dobrodošlice za sve azilante može da dovede do dubokih podela nemačkog društva i do situacije koja bi eskalirala u građanske nemire i opšti haos. Čak 51 odsto Nemaca, pokazuju poslednja istraživanja, nema više poverenja u Merkelin uzvik „Mi to možemo", dok joj samo još 44 odsto veruje da je sposobna da prevaziđe migrantsku krizu.

Upravo je stvaranje haosa koji bi opravdao uvođenje vanrednog stanja po francuskom modelu i otvorene kontrole medija, kao u Poljskoj, ono što sadašnja savezna vlast u Nemačkoj priželjkuje.

Profesor Karl Albert Šahtšnajder u svojoj poslednjoj knjizi „Sećanje na pravo" upozorava kako je to tendencija u celoj Evropskoj Uniji. On na preko 300 stranica jasno pokazuje kako je ideja Evropske Unije o slobodnoj trgovini za sve mutirala u slobodnu trgovinu samo za velike koncerne koji sve kontrolišu i svakim manipulišu. Profesor Šahtšnajder upozorava da su građani EU pretvoreni u obične podanike u čije ime odlučuju od njih odrođene instance na evropskom nivou koje kontroliše krupni kapital.

Da bi se građani Evrope ubedili kako je za njihovo dobro da se odreknu svojih osnovnih prava i sloboda, prvo Stari Kontinent treba gurnuti u haos, upravo onako kao što se desilo u Sjedinjenim Američkim Državama posle napada od 11. septembra 2001. Tada je donet „Patriotski zakon" koji je dramatično smanjio ograničenja organa za provođenje zakona prilikom prisluškivanja telefonske i komunikacije putem elektronske pošte, kao i prilikom pretrage medicinskih, finansijskih i drugih evidencija, smanjio ograničenja za prikupljanje obaveštajnih podataka u SAD koji se tiču stranaca i istovremeno daleko proširio definiciju opasnosti od terorizma.

Sve ovo se u EU dešava uoči uvođenja najveće kontrole pojedinaca u celoj istoriji preko potpunog nadzora finansijskih tokova. Švedska planira da u 2017. u potpunosti pređe na bezgotovinsko plaćanje, a ostatak EU bi je sledio već 2018. Građanima se objašnjava kako je ukidanje gotovine za njihovo dobro, jer se time na nultu stopu smanjuju opasnosti od krađe i pljačke, ali u suštini je nešto drugo stvarni razlog ove reforme.

Bezgotovinsko plaćanje je istovremeno i potpuno kontrolisano plaćanje. Nadležne državne institucije će tada znati na šta pojedini građani troše svoj novac, ali i kom drugom pojedincu ga daju. Veliki Brat će o svakom stanovniku Evrope imati najtačnije podatke sa kim se druži, posluje, koje su mu životne navike, šta mu je hobi na koji troši novac i slično.

Cela Evropska Unija se pretvara u jedan veliki koncentracioni logor u kome će samo poslušni i politički korektni (ma šta taj izraz značio) moći da prežive.

A 1. Merkelovu u ludačku košulju

Demokratija je u Nemačkoj već mrtva, dokazuje slučaj Helmuta Honke, lokalnog funkcionera CDU-a u pokrajini Bremen, pravnika i predsedavajućeg pokrajinske radne grupe pravnika ove partije.

Na poslednjim lokalnim izborima je jedan kandidat stranke „Alternativa za Nemačku" (AfD), koja je evroskeptična i oštar protivnik migrantske politike Angele Merkel, dobio 4,97 odsto glasova i tako ostao knap ispod cenzusa.

Naknadnim proverama je utvrđeno da je došlo do brojnih grešaka u brojanju glasova, pa čak i do manipulacija, kojima je AfD uskraćen za jedno odborničko mesto. Honke je tim povodom na svom „Twitter" nalogu napisao: „Šta je gore? Lažiranje izbora ili još jedan mandat za AfD u Bremenu?"

Ovom političaru, koji bi ukinuo demokratske izbore svaki put kada na njima pobeđuje njemu oponentna opcija, posle ovoga ništa se nije desilo. Da je u Nemačkoj na snazi priželjkivano vanredno stanje vladajuća CDU ne bi morala da se muči oko manipulisanja izbornih rezultata, jer bi izbore jednostavno ukinula. Merkelova najbolje zna šta je dobro za njene podanike. Izgleda da su u pravu oni koji javno i sve češće traže da joj se stavi ludačka košulja.