Tabloid istražuje

Zašto ni posle 25 godina od početka izgradnje, nijedan međunarodni putni koridor kroz Srbiju nije završen

Kojim putem, u kom veku?

Srpska putogradnja iz godine u godinu zapada u sve veće dugove, ali to vladajuću stranke i bolesnu megalomaniju Aleksandra Vučića, uopšte ne ometa da i dalje zakopavaju osam miliona građana u ropstvo iz koga neće lako izađi ni njihovi unuci. U ovoj i sledećoj, 2018. godini, režim Aleksandra Vučića će se zadužiti još najmanje milijardu evra za dovršetak Koridora 10 i Koridora 11. Glavni ponuđač novih kreditnih zaduženja je kineska "Eksim banka". Kineske kompanije jedva čekaju da posle ogromne štete koju je na srpskim putnim koridorima napravila grčka firma "Aktor", bliska Aleksandru Vučiću i njegovim mešetarima, zasednu na grbaču srpskih poreskih obveznika. Hoće li Koridori, ta biblijska, čudovišna grobnica srpskog budžeta, biti završeni u ovom veku, ili će u njih, kao u žrtvenik nekom paganskom bogu, stalno biti dodavane nove milijarde iz preskupih stranih kredita?

Nikola Vlahović

Tragovi domaće i međunarodne mafije u srpskoj putogradnji, nalaze se doslovno svuda. Da postoji nezavisno tužilaštvo u Srbiji, javnost bi već odavno saznala ko je i kako bez projekata dolazio do međunarodnih kredita, kako su putevi projektovani bez ozbiljne stručne analize, ko je i za čiji račun sklapao na stotine aneksa ugovora, u čijem vlasništvu se nalaze privilegovana građevinska preduzeća koja su dobijala poslove na nameštenim tenderima, kako je bilo moguće da neki kapitalni projekti poput Koridora 10 traju duže od 25 godina, koliko je mrtvih palo u obračunima takozvane "putarske mafije", gde je za deset godina nestalo najmanje šest milijardi evra povučenih međunarodnih kredita za izgradnju putne mreže u Srbiji, te koliko je budžetskog novca za te namene završilo u džepovima stranaka, tajkuna i mafijaških firmi koje su započinjale radove, uzimale ogromna sredstva i nestajale nakon toga.

Ali, umesto toga, javnost, građani Srbije, poreski obveznici koji plaćaju sve ove kriminalne avanture, dobijaju samo lažne informacije o "širenju putne mreže" i "spajanju krakova koridora".

Tokom poslednjih pet godina i dve Vučićeve vlade, stanje se nije popravilo nego je znatno pogoršano. Koridor 10 neće ni ove sezone biti završen, a Koridor 11 (prema Crnoj Gori) tek treba da bude probijen i mada se unapred zna da neće biti rentabilan, kineska Eksim banka je još 2013. godine odobrila Srbiji jedan kredit od 334 miliona dolara za njegovu izgradnju (a trebaće pet puta toliko). Koštaće, dakle, šest miliona dolara po kilometru i biće jedna od najskupljih evropskih deonica! Zašto i kome to treba? Vučić u ovoj situaciji misli da "forsira" Kineze u pravcu putogradnje po Srbiji, no tačno je da oni njega "forsiraju", kako bi se pozicionirali u ovom delu Evrope. Politički, to je možda dobro za Srbiju, a finansijski, nije ni blizu dobrog. Ovih dana, Srbija je već odustala od dela Koridora 11, od Temišvara, preko Vršca, do Beograda, optužujući Rumuniju da "nije svoj posao obavila u roku". Ko i zašto ne sme javno da kaže kako je reč o nerentabilnom putnom pravcu?

Polovinom maja meseca ove 2017. godine, državni sekretar Ministarstva građevinarstva Miodrag Poledica razgovarao je sa šefom Kancelarije Svetske banke u Srbiji Tonijem Verheijenom o dinamici realizacije projekata iz resora Ministarstva, posebno za finansiranje JP "Putevi Srbije" sa 60 miliona evra. U zvaničnom saopštenju Svetske banke piše da je taj novac izdvojen za projekat održavanja puteva po učinku od 2017. do 2019. godine, te za reformu u sektoru puteva, koju bi trebalo uraditi po ugledu na reformu železničkih preduzeća.

Poledica se i ovom prilikom zaista našao "na poledici", pa je brže-bolje predstavio gospodinu Verheijenu "dinamiku realizacije projekata" na drumskom Koridoru 10, kao i "dinamiku rehabilitacije putne mreže u Srbiji", za deonice koje finansira Svetska banka. Ali, ni šef kancelarije Svetske banke u Srbiji nije ovde od juče. On odlično zna da Vučićeva vlada pravi razne predstave, "pegla papire" i štimuje dokumentaciju, pa ima običaj da ode i na teren, da se svojim očima uveri šta se stvarno dešava.

Najbolji primer kako se pliva u ovoj večno mutnoj vodi, govori i mali istorijat jednog od najvećih državnih poslova u ovom veku, izgradnja Koridora 10. Naime, velike nevolje počele su tako što je ceo posao izmešten 2009. godine iz Javnog preduzeća Putevi Srbije u novo preduzeće Koridori Srbije, koje ima sve oblike privatne firme. Mada je reč o državnom preduzeću, Koridori Srbije imaju (tako piše u njegovom Statutu) sva ovlašćenja da "...istupaju u svoje ime i za svoj račun". Svi detalji o tome nalaze se u radnoj verzije izveštaja Radne grupe Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, koji je sačinjen, sada je jasno, sa ciljem da ga Vučić ima za sebe, kako bi lakše ucenjivao i kontrolisao ionako prljave igrače angažovane da posao nikada ne bude završen.

Najveći deo sredstava novca za gradnju koridora u Srbiji su međunarodni krediti, a nijedan od njih nije povoljan, nego u sebi imaju klauzule koje direktno vode u dugogodišnje dužničko ropstvo. Po svim dosadašnjim iskustvima, preduzeće Koridori Srbije postoji isključivo kao posrednik kome država obezbeđuje kredit. A, šta će sa tim kreditom ono da uradi i koga će da izabere kao najpovoljnijeg izvođača, hoće li i kako će da nadzire realizaciju posla i rešava pitanja eksproprijacije, to više nikoga ne zanima.

Posledice su više nego katastrofalne. Na primer, za Koridor 10 je svojevremeno izdvojeno 1,1 milijarda evra. Međutim, pokazalo se da je država iz budžeta platila najmanje pola milijarde evra više na ime odštetnih zahteva izvođačkih firmi i loše eksproprijacije. Tako je svakome postalo jasno da je Srbija platila cenu za "koridor i po", kako je to 2015. godine rekla tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović.

Ovako štetočinske poslove mogao je da odobri samo jedan čovek: Aleksandar Vučić. Tome u prilog svedoči i činjenica da su Koridori Srbije kao najpovoljnijeg izvođača 2012. godine (dakle, čim je Vučić "uzjahao" na ključne državne funkcije) angažovali grčku firmu Aktor na jednom delu deonice Koridora 10 Niš-Dimitrovgrad. Već u januaru iduće godine potpisuju ugovor za još jedan deo na istoj deonici, a 2013. istoj firmi dodeljena je i gradnja trećeg ovog dela Koridora 10. Niko u srpskoj javnosti nije pridavao značaju činjenicu da je račun grčkog Aktora bio u blokadi od sredine 2015. godine za sumu preko 10 miliona evra i da je ta firma već jednom napustila gradilišta na kojima je izvodila radove.

Bez obzira na sva probijanja rokova i enormno povećanje troškova, Koridori Srbije sa firmom Aktor potpisuju u maju prošle 2016. godine još jedan ugovor za obilaznicu oko Dimitrovgrada. Zato ni ovog leta turisti iz Srbije neće moći da idu u Grčku celokupnom trasom Koridora 10. Jer, kako se i vidi iz radova na terenu, firma Aktor na ovim poslovima samostalno angažuje podizvođače, kako ona hoće i koga hoće. Sada je već poznato da je Aktor, na bazi četiri ugovora sa Koridorima Srbije angažovao 19 podizvođačkih i kooperantskih firmi, od kojih, kako jedno istraživanje pokazuje, neke imaju i po dva i više ugovora, za više delova puta!

Zbog svega toga, gradnja Koridora 10 je u međuvremenu poskupela na više od 20 miliona evra.

Kad je na pritisak javnosti Ministarstvo za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu formiralo Radnu grupu sa ciljem da utvrdi sve činjenice u vezi s kašnjenjem završetka deonice od Niša do Dimitrovgrada, tačnije, do bugarske granice, on je nekako dospeo u javnost a iz Ministarstva je saopšteno da je reč o radnoj verziji. U toj Radnoj verziji koja se odnosila na deonicu ukupne dužine 48,7 kilometara, ispostavilo se da je vrednost četiri ugovora sa podizvođačima bila 172,8 miliona evra. Tako se došlo do neprijatne istine da su kompaniji Aktor na sve četiri deonice plaćani dodatni avansi, da su toj kompaniji vraćani depoziti, isplaćivani odštetni zahtevi, plaćani materijali...ukupno 23,3 miliona evra.

U izveštaju Radne grupe (koji je u javnost, izgleda, dospeo posredstvom bivšeg ministra Velimira Ilića, inače ni danas niko ne bi znao šta se tačno dešavalo i sve bi završilo u nečijoj fioci), piše da Koridori Srbije "...ne reaguju na to što država sve plaća unapred i preko ugovorenog, a izvođač ne poštuje obaveze kada je reč o rokovima", te da ovo preduzeće, suprotno svakoj logici, pristaje na nove anekse i ne pokreće pitanje naplate štete niti raskida ugovora.

Umesto da se oko ove neverovatne pljačke podigne kuka i motika, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je da ću obavestiti Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da utvrdi kako je "...Velimir Ilić neovlašćeno došao u posed radne verzije izveštaja Radne grupe ministarstva koja radi izveštaje o radovima na Koridoru 10 i Koridoru 11". I tadašnji v.d. direktora preduzeća Koridori Srbije Dmitar Đurović optužio je Velimira Ilića da je "krivac za kašnjenje radova" i tvrdio da su razlog kašnjenja gradnje koridora loši idejni projekti koji su rađeni upravo u vreme kada je na čelu nekadašnjeg Ministarstva za kapitalne investicije bio Velimir Ilić. Međutim, Đurović nije objasnio kako je to Vučićeva vlada uzimala, a strani kreditori odobravali, sredstva na osnovu "loših projekata". I čime je njegov režim garantovao za takve kredite.

U januaru ove godine, shvativši valjda da je pljačka preko grčke firme Aktor uveliko provaljena, i da mora da se makar formalno ogradi, oglasio se i Aleksandar Vučić izjavom: "...Vlada će se postarati da koridori budu završeni uprkos problemima sa jednom stranom kompanijom koja radi na manjem delu istočnog kraka..."

Činjenice govore nešto drugo. Koridor 10 nije završen niti će biti do kraja 2017. godine. Takođe, niko kvalifikovan ne postoji da nešto kaže o rokovima završetka Koridora 11. Početkom maja meseca je na čelo preduzeća Koridori Srbije postavljen novi generalni direktor, Zoran Babić, ponovo promovisan kao "visoki funkcioner Srpske napredne stranke", mada je svima poznat kao "osoba sa posebnim potrebama" koji je za račun "Voljenog Vođe" u prethodnoj vladi obavljao posao šefa poslaničkog kluba SNS i tamo ostao upamćen po urnebesnim izjavama i tragikomičnom nepoznavanju maternjeg jezika i osnovnih pojmova opšte kulture. Znajući za Babićeve "talente" ("karijeru" napravio preprodajom grobnih mesta u Vrnjačkoj Banji), javnost u Srbiji u narednom periodu može da očekuje još veću štetu i još opasniju pljačku preko režimskog preduzeća Koridori Srbije. Jedna od podizvođačkih firmi grčkog Aktora na deonici Koridora 10, nosi simbolično ime: "Nema problema"! Reč je o preduzeću za informisanje, marketing i specijalizovano posredovanje u prodaji posebnih proizvoda iz Inđije, u vlasništvu izvesnog Pavla Raičkovića.

Dok se izvođač radova na jednoj deonici bira na tenderima koje raspisuju Koridori Srbije, podizvođač može da bude doslovno bilo koja firma. I ta "bilo koja firma" može u posao da uvede koliko god hoće novih podizvođača. Tako je zakonom u Srbiji "regulisano".

Dokazano je na mnogim primerima da državno preduzeće Koridori Srbije ne vrše nikakvu kontrolu stručnosti i sposobnosti angažovanih podizvođači, mada je to jedna od njegovih najvažnijih obaveza. Tako se dešava da, na primer, posao podizvođača dobije firma koja je i ranije "preko veza u državnim organima" dobijala različite poslove u Rudarskom basenu Kolubara. Vlasnik firme Lazar Laketa hapšen je u "aferi Kolubara", ali, kao što se može videti iz njegovog angažovanja u srpskoj putogradnji, to mu je bila samo dobra preporuka!

Na sličan način, angažovana je još jedna firma koja je radila sa Kolubarom, a danas je u poslu gradnje Koridora. Reč je o firmi Neol gradnja u vlasništvu porodice Živojinović iz Lazarevca. Vlasnik 50 odsto ove firme je Nenad Živojinović, funkcioner SPS-a u Lazarevcu, a koji je takođe privođen u istrazi o zloupotrebama u Kolubari.

Sveto pravilo države i mafije u ovakvim poslovima glasi: što više angažovanih firmi, to veća prašina, dim i magla! Na izgradnji Koridora E 75 od Niša do Preševa i E 80 od Niša do Dimitrovgrada, angažovano je više od 200 podizvođača i kooperanata. Tačan broj je nemoguće utvrditi jer se često angažuju novi podizvođači iza koga često stoje isti ljudi.

Mada tako ne izgleda, Koridori Srbije ipak imaju kriterijume koje moraju da ispunjavaju podizvođačke firme. Naime, one po zakonu moraju da prilože poseban obrazac o tehničkim i kadrovskim kapacitetima, licencu za gradnju objekata na državnim putevima, dokaz o raspoloživoj tehničkoj opremi i slično. Ali, kako je onda moguće da su, na primer, nekakve firme za marketing ili samostalne zanatske radnje, angažovani na gradnji Koridora, ispunile ovakve uslove. Naravno, to je moglo samo uz odobrenje Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera. I uz dogovorenu sumu novca.

A, kakav haos vlada na izgradnji putnih pravaca kroz Srbiju, najbolje govore i ovakve "situacije": državno preduzeće Koridori Srbije su u nekoliko slučajeva platili materijal grčkoj firmi Aktor, a ona ga nije platila dobavljačima, i sada materijal koji dugo leži na gradilištu i problematičnog je kvaliteta (armatura koja je deformisana i zarđala), propada.

Na svakom koraku, gde god traje izgradnja puteva po Srbiji, napravljena je ogromna šteta građanima i državi, što nerazumnim uplatama, što kašnjenjem. Naravno, firme bliske vladajućem režimu su iz svake kriminalne radnje i planskog razvlačenja posla, odlično profitirale. Profit ide "vertikalno". Direktno u budžet stranke i Vođe.

Šteta koju je preduzeće Koridori Srbije napravilo najbolje se vidi kada se detaljno pogleda šta je sve rađeno na samo jednoj deonici, na primer Bančarevo - Crvena Reka. Ugovor o izgradnji te deonice je potpisan u januaru 2012. godine, i od tada je potpisano još pet aneksa - jedan u novembru 2012., dva 2014. (mart i novembar) i po jedan 2015. (februar) i 2016. godine (oktobar). Vrednost ovog ugovora je oko 3,9 milijardi dinara. Do kraja novembra 2016. izvođaču je bilo isplaćeno 2,62 milijarde i avans od 853 miliona dinara! Avans o kome je reč, opravdan je sa - nula dinara! Tj. isplaćen je bez ikakvog pokrića i nije opravdan ničim!

Deonica puta Crvena Reka - Čiflik, koju je Aleksandar Vučić spektakularno "otvorio" krajem 2015, još uvek nije završena. Preduzeće Koridori Srbije i nadzorni organ odgovorni su za svu moguću štetu nastalu tokom perioda eksploatacije deonice Crvena Reka - Čiflik, jer su je pustili u saobraćaj 30. decembra 2015, iako izvođač radova, nije izveo sve ugovorene radove. Finansijski, ugovor je isplaćen oko 56 odsto, a fizički radovi su napredovali 35 odsto. Dakle, kao i u mnogim drugim slučajevima kada je reč o poslovnim odnosima Aktor - Koridori, davane su pare, a radovi nisu napredovali.

Nakon što su istekli svi dodatni rokovi, nije pokrenuta procedura naplate naknade štete ili raskida ugovora, iako su za to uslovi bili ispunjeni, za šta odgovornost snosi Koridori, a suprotno svakoj logici, investitor potpisuje oktobra 2016. novi aneks (o plaćanju materijala na gradilištu), iako je materijal već prethodno nabavljen i nalazio se na gradilištu.

Koridor 10 građanima su devedesetih obećavali Slobodan Milošević, Mirko Marjanović, ali i sve vlade posle 5. Oktobra 2000. Radovi na pojedinim deonicama otvarani su više puta. Primera radi radove kod Preševa 1997. otvorio je tadašnji premijer Mirko Marjanović, a 11 godina kasnije resorni ministar Milutin Mrkonjić. Srbija 2009. godine za završetak ovog Koridora, nešto više od 220 kilometara, od međunarodnih kreditora uzima 1,3 milijarde evra kredita, dok je deo izgradnje predviđen i iz budžeta. U međuvremenu je 2011. Srbija uzela kredit od Azerbejdžana za izgradnju prve deonice koridora 11 - poznatijeg kao Beograd Južni Jadran. U pitanju je bilo preko 308 miliona evra za deonicu Ljig-Preljina, oko koje je takođe izbio skandal, jer su se mnogima ukrstili "putevi utroška".

Od kada traje gradnja oba koridora, broj angažovanih firmi stalno raste. Samo na osnovu zvaničnih izveštaja, na oba koridora angažovano je preko 500 različitih firmi. Za brojna odlaganja i uvećane cene niko nije kriv, niko nije odgovarao i niko nije snosio posledice. I pored svega toga u naredne dve godine planirano je da bude potrošeno više od milijardu evra za izgradnju puteva.

A 1. Koliko je njegov deo?

Institut za puteve ne šalje, kako je nekad bilo uobičajeno, projekte izvođačima radova, jer ih Vučićeva vlada ne plaća. Tačnije, ne želi da ih plaća. Izvođač radova, poučen ovim primerom, ne plaća partnere, dobavljače, kooperante...Ali zato Vođa preko preduzeća Koridori Srbije, redovno i izdašno plaća izvođača stimulativnim avansima, dodatnim avansima, plaćanjem materijala koji propada...Pitanje se samo nameće: čije pare Vučić pere preko Koridora Srbije? Ili, koliki je njegov deo?

A 2. Milijardu i po evra-zašto i iz čijeg džepa?

Kineska Eksim banka i kineske građevinske kompanije, već su spremne da krenu u izgradnju dela Koridora 11, Požega-Boljare (do granice sa Crnom Gorom) u dužini od 107 kilometara. Sva stručna javnost u Srbiji vidi da će ovo biti preskup i veoma problematičan posao (neverovatnih 230 mostova, istina, većinom malih, i 59 tunela). Koštaće najmanje milijardu i po evra. Ali, ne postoji garancija da će on ikada biti isplativ. Srećom, ima jedna utešna činjenica. Naime, izgradnja male deonice puta Batočina - Kragujevac (bez mostova), traje već 10 godina. Prema tom tempu rada, Koridor 11, do granice sa Crnom Gorom, biće izgrađen za 59 godina, u vreme kad će Srba biti taman za ispod one mitske Tarabićeve šljive!

Glosa

Na oba koridora (10 i 11) poslednjih godina izgrađeno je ukupno 176.5 kilometara. Dug Koridora Srbije porastao je u tom periodu za 518.4 miliona evra. Na osnovu ovih činjenica dolazi se do toga da je potrošeno skoro tri miliona evra po kilometru autoputa.