Buka koju su napravile žene braneći ulaz gradske kuće u Beogradu, neodoljivo podseća na gakanje gusaka za vreme borbi gusana u Mokrinu. Ne kažem da su te žene guske, mada i među njima sigurno ima takvih, samo da su zvučale kao jato gusaka. I odbranile su Stari Dvor, baš kao što su guske navodno spasile Rim, kada su svojim siktanjem i gakanjem probudile vojnike dok su im se varvari prikradali. A onda su muški preuzeli stvar i obračunali se sa Galima, tako što su im muški platili koliko su tražili da ih oslobode opsade u Kapitolu, gde se zabarikadarila uglavnom vlastela. Većina građana je u međuvremenu pobijena, a Rim potpuno porušen i spaljen. Toliko je sličnosti sa aktuelnim događajima kod nas da sam se rešio na ovo poređenje, svestan da će me guske optužiti za vređanje svih žena, ali i ubeđen da će prave žene razumeti da to sa njima nema nikakve veze, poručuje kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador Srbije u Tel Avivu
Piše: Mile Isakov
Nešto sam preturao po internetu kada sam sa televizora čuo tu ciku i vrisku u bezbroj različitih glasova koji su, istovremeno izgovarajući različite reči, stvarali nerazumljivu buku identičnu gakanju jata gusaka. Neverovatna sličnost, tako da mi je prva pomisao zaista bila da je to neka reportaža iz Mokrina, gde sam dva puta snimao svetsko prvenstvo u borbi gusana i tucanju jaja, pa me je ta kakofonija povišenih tonova nepogrešivo asocirala na te događaje.
Kada sam podigao pogled i video usplahirene žene kako se nadvikuju sa nekim, bilo me je sramota što sam pomislio da su guske, ali već je bilo kasno. To je bio prvi utisak i tu se ništa nije moglo promeniti, pitanje je bilo samo da li ću to javno i priznati ili ne. I evo priznajem, mada su žene ovih dana proglašene za vrstu pod posebnom zaštitom države, pa se za tako nešto mogu zaraditi najgori epiteti. Priznajem i da se uzdam u epitete koje sam celog veka dobijao od samih žena, lično i prilično, zbog mog odnosa prema njima. Sad, u ovim godinama još sam svesniji njihovih vrednosti, ali da ima i gusaka, ima.
Državni vrh je, prateći svetske trendove, proglasio nultu toleranciju za nasilje, vređanje ili bilo kakvo uznemiravanje žena, a onda, kada je video da se to dosta dobro primilo u javnosti, odlučio da ih isturi u prve borbene redove i zakloni se iza njih, tako da svaki napad na vlast može biti proglašen neprihvatljivim napadom na žene. Pitanje je, međutim, ko tu koga zapravo napada i ko zaista ugrožava žene.
Onaj ko odista poštuje i voli žene, nikad i ni pod kojim uslovima im ne bi dozvolio da stanu pred fašiste, kako su jednoglasno okarakterisani oni koji su pokušali da uđu u beogradski Kapitol. Onaj ko ih je ovog puta ipak pustio da brane ulaz od tih "bandita i nasilnika", ili ne misli da su to zaista fašisti ili ne misli dobro o ženama. Ili, što je najverovatnije, ne mari za te konkretne žene koje proglašava heroinama, samo da bi naružio svoje protivnike. A i te herojske žene, malo morgen bi izašle pred fašističke horde, da zaista misle da su takvi. Veliko je pitanje i šta su one zapravo branile, vlast ili samo zgradu u kojoj vlast stoluje.
Pošto su navodno sve tu zaposlene, one kažu da su branile svoj radni prostor, ali pošto za to postoji plaćeno obezbeđenje, biće da su one ipak branile svoja radna mesta, a radno mesto se najbolje brani braneći vlast koja im ga je podarila, to je neodvojivo povezano. To, uostalom, i Vučić stalno ponavlja, da oni hoće samo da se dokopaju vlasti, da bi mogli ponovo da pljačkaju. Fašisti i tajkunisti samo su etikete koje im lepi kako bi ih oni koji zavise od njegove vlasti lakše prepoznali i znali kako da im se rugaju i da ih provociraju.
Da bi sve bilo sasvim jasno vratimo se u Mokrin, poučnoj priči o guskama. Naime, svaki gusan na borilište dolazi sa svojim jatom gusaka koje, za vreme borbe, kao kakve čirlidersice, neverovatno frenetično navijaju, stvarajući nečuvenu buku svojim kreštanjem. Samo da mi je znati šta im time poručuju. Pretpostavljam da im na guščijem jeziku ponavljaju isto što i čirlidersice u američkom fudbalu, slomi, rasturi, ubi. Međutim, kad se borba završi sve guske odlaze za pobednikom, a poraženi ostaje sasvim sam. Ni jedna guska iz njegovog jata ne ostaje uz njega, da mu se nađe onako očerupanom i poniženom, da mu vida rane ili bar da ga uteši. Tako je u svetu gusaka, ali tako je i u našem svetu, posebno u borbi za vlast. Svi odlaze za pobednikom. To najbolje ilustruje okruženje našeg novog predsednika.
Pogledajmo samo kako izgleda Vučićevo jato, od kako je pobedio. Njegovi potpredsednici vlade su Ivica Dačić i Rasim Ljajić, koji su napustili Demokrate posle poraza, kao i Mihajlovićka koja je prebegla iz G17. Ministri su Vulin iz poraženog Jula, Knežević iz DS, Nedimović iz DSS i Siniša Mali iz G17, a predsednica Skupštine je Maja Gojković, koja je napustila više poraženih gusana naše politike nego sve mokrinske guske zajedno. Gradonačelnikov gradonačelnik Vesić, takođe je pobegulja iz Demokrata. Jasno je zašto sad toliko grakću i sikte, ali je isto tako jasno i šta će biti kad ovaj gusan izgubi. Svi će se ponuditi novom pobedniku.
Isto će biti i sa ženama koje su branile gradsku većnicu. Zna Vučić, vrlo dobro, da će i one kleknuti pred pobednicima, pa i pred onima kojima su juče vikale da su fašisti, baš kao što je i on sam kleknuo pred Bilom Klintonom, Šrederom i Blerom, za koje je svojevremeno govorio da su ratni zločinci koji će kad- tad morati da odgovaraju za agresiju na Srbiju. I zato ne mari šta će biti sa njima ako ih "fašisti" zaista napadnu. Čak, dobro bi mu to došlo da može da ih sa nečim konkretnim optuži za nasilje i tako diskvalifikuje. A kad bude sateran uza zid, Vučić će, kao i rimska vlastela, platiti za svoj otkup, baš kao što su njemu platili svi koji su tako izbegli političku i sudsku odgovornost, pa i zasluženu robiju.
Tako će biti i sa Srbima sa Kosova i Metohije, pa i onih sa njegove Srpske liste, koje će, baš zbog toga što zna da će i oni sutra poći za novim pobednikom, ponovo žrtvovati. Prvo ih je naterao da uđu u kosovske institucije i koaliciju sa Haradinajem, a onda da podnesu ostavke, jer tobož nema saradnje sa Kosovskom vlašću dok traju nečuvene takse na srpsku robu. Sad će ih naterati da, bez obzira što takse nisu ukinute, ipak učestvuju na izborima koje raspisuje Priština. Opet ih koristi kao monete za podkusurivanje u njegovoj borbi za sopstvenu vlast, praveći od njih krpe sa kojima će brisati pod i oni koji će doći posle njega.
I na kraju, šta je to fašizam danas u Srbiji i ko su fašisti? To se ne zna, samo se zna da jedini čovek koji se tako deklariše i čak javno predstavlja kao Firer, to nije. Ovih dana je oslobođen svih optužbi i pušten na slobodu, pošto je Apelacioni sud poništio presudu prvostepenog suda, kojom mu je određena robija od godinu dana. A obrazloženje je posebna poslastica, zato što ne može da mu se sudi dva puta za isto delo. Znači, pošto je jednom priznao da je fašista može to da ostane i praktikuje beskonačno. A možda je apelacioni sud ipak u pravu, mnogo manje je opasan fašista koji to ne krije, od onih koji druge optužuju za fašizam dok se sami služe Gebelsovskom propagandom i kontrolom medija. Za njega bar znamo, pa možemo da se pripremimo. Zato su Sarapi na TV Pinku, da bi napravio razliku, u toku prenosa u slušalicu došapnuli novi termin, radikalizovani fašisti. Dakle, obični, takoreći normalni fašisti su OK, njih imamo koliko hoćeš i u vlasti i u opoziciji, među navijačima na utakmicama, navikli smo već, opasni su radikalizovani fašisti, ako je to uopšte moguće. Ali, nije važno da li se fašizam može radikalizovat, važno je da zvuči što strašnije i zlokobnije.
Sve je to samo nastavak stare priče i posledica činjenice da se nikad nismo obračunali sa fašizmom devedesetih i fašistima koji su nas uvukli u ratove, činili ratne zločine i obrukali nas pred celim svetom. Kako sad Vučićev režim da osudi malog Firera zbog malo frke i praznih pretnji, kad nije u stanju da osudi samog Vučića ni za fašističko ponašanje, nekad i sad, ni za podršku i veličanje ratnih zločinaca. Ali će zato ladno mene osuditi, zato što sam rekao da su mi žene iz živog zida ispred Starog Dvora zvučale kao guske i da će kao guske poći za pobednikom kad porazi ovog dosad nepobedivog. Posebno, ako još dodam i pitanje zašto se podrazumeva da su fašisti isključivo muškarci. Zar smo zaboravili da je među onim pravim fašistima bilo i žena, koje su, posebno u logorima, ne retko umele biti nemilosrdnije i surovije od muških fašista. Zar su žene, samo zato što su žene, apriori nevine, a oni koji su pokušali da uđu su fašističke horde, zato što su naišli na žene.
Ajde, recimo da su žene u živom zidu branile zgradu u kojoj rade, odnosno svoje radno mesto, ali živo me interesuje ko je ona baka koja je fizički nasrnula na Marka Bastaća, pa posle pala u nesvest? Otkud ona tu, jer sigurno nije zaposlena. I otkud toliki bes kod nje? Ko je nju nagovorio i šta joj je rekao kad ju je poslao ili pustio u prve borbene redove?
Predsednik države je odao posebno priznanje i zahvalnost ženama koje su branile ulaz u gradsku kuću. Andrea, Maša i Nataša, tri devojke, a pri tom i žene, reče, pobedile su fašizam. Ne znam koje su to tri heroine iz one gomili, sigurno nije reč o baki koja je bila najborbenija, što je velika nepravda. Samo, nije mi jasno kako su pobedile. Tako što su bile najglasnije ili tako što nisu pale u nesvest. Kada bi se tako pobeđivali fašisti i fašizam, mi ne bismo imali nikakvih problema sa time. Ako su fašisti zaista pobeđeni toga dana, mi smo na konju. Sad samo treba da pobedimo diktaturu i bog da nas vidi. A ta diktatura nije fašistička jer njeni protivnici su fašisti. Ne može biti da fašisti nasrću na fašiste. Oni nasrću na žene!
Rim su spasile guske, tako što su siktanjem, gaktanjem i klepetanjem krilima probudile rimsku elitu u Kapitolu kada su varvari, pod okriljem noći, pokušali da ih iznenada napadnu. Rim je već bio pao, ali su guske ipak proglašene za svete životinje, a Zlatne guske neka vrsta najvišeg odlikovanja, zato da bi se prikrio sramni poraz.