Slom

Srpski dikator ne odustaje od plana da Srbiju naseli migrantima

Sve će nas potamanti Alahovi sledbenici

Na samom početku aktuelne migrantske krize jedan nemački novinar je objavio poverljiva dokumenta međuresorne službe nemačke savezne vlade za praćenje migracionih tokova, koji su pokazali da su nemački, ali i mnogi drugi zvaničnici, pa i naši, znali šta se sprema. Za razliku od zapadnih političara, kojima je bezbednost stanovništva najvažniji prioritet, naši misle samo na sopstveno bogaćenje. Za sumu koja bi mogla da bude i 10.000 evra po izbeglici godišnje, kako tvrde upućeni, Aleksandar Vučić je pristao da Srbija bude „mala Turska", odnosno da dozvoli da se u njoj nasele migranti koje Evropska Unija neće, a koji iz nekog razloga ne mogu da budu vraćeni u zemlju porekla.

Milan Malenović

Invazija migranata na istočnu granicu Grčke podsetila je sve nas na jedan skoro zaboravljeni problem - postojanje oko 3,6 miliona izbeglica iz Sirije u Turskoj. Ovom broju treba dodati još nepoznat broj migranatra iz drugih azijskih zemalja, kao i same turske državljane koji žele da pobegnu od siromaštva i represalija.

Najmanje pet miliona izbeglica u Turskoj čeka pravi momenat i vreba priliku da se prebaci u Evropsku Uniju.

Da je takav trenutak došao učinilo im se krajem februara i desetine hiljada njih je organizovano krenulo na zapad - u evropski deo Turske uvereni da će moći da se prebace u Grčku ili Bugarsku, a odatle dalje, sve do neke od „obećanih zemalja". Od tada traju sukobi na grčko - turskoj granici koji podsećaju na pravi rat.

Ni jedan rat, međutim, nije izbio slučajno, niti se vodio bez plana, pa tako ni ovaj.

Još je u julu mesecu prošle godine turski ministar spoljnih poslova upozorio zemlje Evropske Unije: "Ako uklonimo branu za migrante, nijedna vaša vlada neće opstati duže od pola godine." Moguće da situacija po vlasti u EU i nije tako kritična, ali je svakako jasno da bi nova migrantska kriza, slična onoj iz 2015, dovela do političke nestabilnosti u većini zapadno-evropskih država.

Početkom februara, kada obični ljudi uopšte nisu ni primećivali neke znake predstojeće krize, bivši šef nemačkog Ureda za zaštitu ustavnog poretka, Hans-Georg Masen je upozorio da Evropi predstoji migrantska kriza istih razmera kao što je bila ona 2015.

Većina medija i političara su ignorisali ovu najavu, podsećajući na to da je njen autor krajem 2018. bio sklonjen sa čela Zaštite ustavnog poretka upravo zbog svojih krajnje desničarskih stavova. Međutim, kao i svaki bivši obaveštajac, tako je i Masen sačuvao većinu svojih ranijih kontakata od kojih je saznao šta sprema vrh turske vlasti. o Samo dve nedelje posle ovoga režimski mediji u Turskoj, na prvom mestu državna agencija Anadolu, počeli su da emituju vesti iz kojih je slabo obrazovani izbeglica u nekom od kampova u istočnoj Turskoj mogao da zaključi kako je Evropska Unija ponovo otvorila svoje granice za migrante.

U stvari, tako je predstavljeno obaveštenje turske vlade da neće više sprečavati izbeglice da prelaze u Grčku ili Bugarsku, što je činila skoro četiri godine u okviru sporazuma sa EU. Skoro sto hiljada izbeglica je pohrlilo na zapad, a više je nego očigledno da je njihovo prebacivanje sa jednog kraja Turske na drugi bilo organizovano.

Ono što je u međuvremenu svima postalo jasno, jeste da je Masen svoje zaključke bazirao na saznanjima o lošoj vojnoj situaciji u kojoj se našla Turska u ratu na severu Sirije.

Početkom februara snage verne legitimnom sirijskom predsedniku Bašeru al Asadu započele su veliku ofanzivu na Idlib, severnu provinciju koja je shodno ranijem sporazumu sa Turskom, bila proglašena zonom bez konflikta. U tom delu Sirije se nalazio i grob Sulejman Šaha, po legendi dede osnivača Osmanskog (Otomanskog) carstva Osmana I.

Turska smatra da je sporazumom iz 1921. sklopljenim u Ankari teritorija oko ovog groba pod njenim suverenitetom (do 2015, odnosno izbijanja građanskog rata u Siriji, mauzolej je čuvala počasna jedinica turske vojske), pa je napredovanje islamista (koji smatraju da su grobovi, osim Muhamedovog, način povratka u idolopoklonstvo, zbog čega su pretili da će razoriti Sulejmanov mauzolej) dalo povoda Erdoganu da vojno interveniše na teritoriji svog južnog suseda. o Početkom februara je sirijska armija pokrenula veliku i uspešnu ofanzivu protiv „demokratskih" snaga (kako ih Zapad naziva), a koje su bile turski saveznici. Da bi sprečio njihov poraz, Erdogan je naredio novu tursku vojnu intervenciju, koja je na pozornicu dovela Asadovog vernog saveznika - Rusiju.

Za samo nekoliko dana, rusko - sirijska ofanziva je razbila odbranu pobunjenika i nanela teške gubitke i Turskoj. Da bi sprečio vojni debakl, Erdogan je zatražio ponoć NATO pakta, ali Zapadu nije padalo na pamet da zbog odbrane nečijeg groba u pustinji rizikuje izbijanje Trećeg svetskog rata.

Konačno je turski predsednik sredinom februara aktivirao svoje najmoćnije oružje upereno protiv zapadnih saveznika - milione izbeglica. Masen je ovo znao, kao što su znale i druge obaveštajne službe, pa je tako mogao precizno da najavi izbijanje nove izbegličke krize.

Nemački mediji, na primer, poslednjih dana objavljuju verodostojna svedočenja funkcionera BND-a (nemačka obaveštajna služba) po kojima je vlada u Berlinu na ovakav razvoj događaja bila upozorena i pre poslednjeg sastanka NATO-a na kome je odbačen turski zahtev za intervenciju na severu Sirije.

Pre nekoliko dana je i nemački list „Die Welt" objavio poverljiv izveštaj evropske agencije za zaštitu spoljnih granica Frontex-a, po kome je situacija na severozapadu Grčke, prema granici sa Turskom, izmakla kontroli i kako dobro organizovane izbeglice svakog časa mogu da probiju barikade koje im je postavila grčka vojska, posle čega će na celom Balkanu nastati haos kao 2015.

Upozorenja da se ovako nešto sprema stizala su i ranije i sa drugih strana.

Nemačka izdavačka kuća „Kopp", koja je nekada izdavala i istoimeni nedeljnik, krajem februara je objavila poverljiva dokumenta međuresornog vladinog Zajedničkog centra za analizu i strategiju ilegalnih migracija (GASIM) iz kojih se vidi da je još početkomn godine bilo jasno šta se sprema na tursko - grčkoj granici. Ovi izveštaji su i za nas veoma interesantni, jer se u njima analizira i stanje u Srbiji u svetlu nove migrantske krize.

Treba odmah napomenuti da se pažnja ovdašnje javnosti namerno usmerava u pogrešnom pravcu - na sever i granicu sa Mađarskom. Većina izbeglica, međutim, ide na granice sa Bosnom i Hrvatskom, kako pokazuje i istraživanje novinarskog tima nemačkog TV-dnevnika „Tagesschau" od 10. februara.

Ovo se vidi i iz podataka koje je Koppov novinar Štefan Šubert pronašao u dokumentima dobijenim od GASIM-a.

Po grubim procenama UNHCR-a u našu zemlju je u 2019. ušlo oko 40.000 migranata. GASIM daje daleko preciznije podatke: 37.000. Samo godinu dana ranije bilo ih je 16.000. Ako je u Bosnu te godine stiglo 30.000 izbeglica (od kojih je njih oko 7.900 stiglo iz Crne Gore po dokumentima GASIM-a), a u Mađarsku 16.300 (od kojih 1.300 preko Rumunije), to bi značilo da u Srbiji skoro ni jedan nije ostao. Međutim, po zvaničnim podacima našeg Komesarijata za izbeglice u Srbiji se stalno nalazi oko 6.000 registrovanih izbeglica.

Tome treba dodati i one neregistrovane, što iznosi ukupno oko 8.000 i to po najskromnijim procenama.

Našima, međutim uopšte ne treba verovati, jer oni stalno smanjuju stvarne brojeve. Naime, dok i UNHCR i GASIM tvrde kako je prošle godine u Srbiju ušlo najmanje 37.000 migranata, ovdašnji Komesarijat tvrdi da ih nije bilo više od 27.000.

U međuvremenu su nevladine organizacije objavile kako je u prva dva meseca ove godinu u Srbiju ušlo preko 30.000 migranata (mnogi od njih su deportovani nazad iz Hrvatske, iako naše dve zemlje nemaju odgovarajući sporazum).

U svakom slučaju, čak i da su podaci Komesarijata tačni u pogledu broja registrovanih izbeglica to bi značilo da njih sve manje uspeva iz Srbije da ode u Mađarsku ili Hrvatsku. Situacija na granicama ove dve države to potvrđuje.

Mađarska je potpuno zatvorila svoju granicu prema Srbiji, što je prilikom nedavne posete Beogradu potvrdio i njen ministar spoljnih poslova Peter Sijatro. Ako posustanu grčka vojska i policija, smatraju Mađari, u Srbiju i na južnu granicu Mađarske doći će u kratkom roku 100.000 izbeglica. što će izazvati istu katastrofu kao i najezda Germana u rimske provincije u prvim vekovima nove ere.

Istovetna upozorenja nam je upućivao i Masen pred početak krize, kao i dokumenti GASIM-a objavljeni na samom početku migrantskog juriša na grčku granicu, ali to ovdašnje vlasti kao da uopšte ne interesuje.

U svakom slučaju, ništa nije učinjeno da se dodatno obezbede naše južne i jugo-istočne granice, kao i administrativna linija prema Kosovu.

Pred dolazak u Beograd Sijatro je razgovarao sa svojim austrijskim kolegom kada je dogovorena realizacija sporazuma Sebastijana Kurca i Viktora Orbana o zajedničkoj odbrani mađarskih granica, na prvom mestu one prema Srbiji. Predlog mađarskog ministra upućen zvaničnom Beogradu da se i naša zemlja pridruži, tako da naše snage, potpomognute mađarskim i austrijskim stručnjacima obezbeđuju najkritičnije granice naišao je na veoma mlak prijem u našoj vladi.

Istovremeno, Republička direkcija za imovinu objavljuje javni poziv za slanje ponuda za kupovinu više desetina stanova i kuća na područjima beogradske opštine Palilula, u Pančevu, Vršcu i Kovinu i to, kako je izričito navedeno u oglasu, za potrebe smeštaja izbeglica. Srpski vlastodršci se spremaju da prime još izbeglica i to o trošku samih već opljačkanih građana.

Istovremeno sa najavom kupovine stanova vlada je donela uredbu (koja je nezapaženo prošla u javnosti) o izdavanju doplatne poštanske markice. Na ovaj način bi trebalo da se prikupi dodatnih preko 100.000 evra koji bi bili stavljeni na raspolaganje Komesarijatu za izbeglice.

Sve okolne države su ili već zatvorile svoje granice za migrante, ili se spremaju to da učine. Do sada je najveći broj izbeglica iz Srbije odlazio u Bosnu, ali ni to više neće biti moguće.

Šef misije Međunarodne organizacije za migracije u BiH, Peter van der Everert je početkom marta najavio da će od međunarodne zajednice tražiti da se obezbedi granica ove zemlje sa Srbijom, pa ako treba i primenom takozvanih bonskih ovlašćenja.

On je naveo kako je svakodnevno u Bosni oko 10.000 izbeglica i da se njihov broj povećava i to ne samo zbog priliva iz Srbije, već i zbog činjenice da Hrvatska pojačano kontroliše svoju granicu sa BiH i migrantima je sve teže da u nju pređu. Osim toga, oni koji to uspeju imaju malo šansi da nastave put na zapad: oni koje uhvati hrvatska ili slovenačka policija bivaju vraćeni nazad, bez ikakve upravne ili sudske procedure.

Da će upravo Srbija doživeti istu sudbinu kao i Turska (da u nju budu smeštene izbeglice koje EU neće da primi, a koje iz nekog razloga ne mogu da budu vraćene u zemlje porekla) potvrđuje i pisanje stranih medija.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je bečkom "Kurier"-u 7. februara potvrdio kako hrvatska i mađarska policija svakodnevno, bez postojanja bilo kakvog bilateralnog sporazuma, ilegalne migrante uhvaćene na svojoj teritoriji u blizini granice sa Srbijom, vraćaju u našu zemlju. Naši zvaničnici ni ne pokušavaju da ovo spreče.

Očigledno da postoji neki međudržavni sporazum, iako on još nije objavljen. U istom članku Đurović navodi kako je Srbija postala „bezbednosna zona", odnosno prostor na kome će biti smešteni oni migranti koji nisu poželjni u Evropskoj Uniji.

Konačnu potvrdu nam daje jedan događaj sa početka godine koji je tek krajem februara postao poznat zahvaljujući dokumentima koje je otkrio novinar Štefan Šubert.

Naime, pošto je GASIM ukazao da je broj ilegalnih migranata koji u Grčku iz Turske pristižu preko mora u prvih šest nedelja ove godine porastao za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine, bezbednosni stručnjaci, posebno najviši funkcioneri Ministarstva unutrašnjih poslova na čelu sa ministrom Horstom Zehoferom, tražili su od nemačke vlade privremeno vraćanje nemačke policije na najkritičnije granice, one prema Austriji i Češkoj. Kancelarka je ovo, međutim, odbila.

Kada ne bi postojao dogovor između Merkelove i Vučića da migranti, uz određenu finansijsku podršku Nemačke i ostalih EU zemalja, ostanu u Srbiji, ovaj kancelarkin potez bi bio neodgovoran, što nikako nije jedna od njenih karakterističnih osobina.

U obaveštenim krugovima se licitira cifrom od 10.000 do 15.000 evra po glavi, na godinu dana, koliko je Vučić tražio za ovaj dogovor.

A1:

Uporni u zloj nameri

Da ovdašnja vlast planira da trajno naseli migrante u Srbiji pokazuje niz poteza koje je ona povukla pred samo izbijanje i na početku aktuelne migrantske krize. Prvo je veliki broj političara, među njima i sam Aleksandar Vučić, ubeđivao javnost kako je dobro da se što veći broj migranata zadrži u Srbiji, jer nama bez njih opada broj stanovnika.

Zbog toga je vlada donela uredbu po kojoj će poslodavci biti oslobođeni plaćanja najvećeg dela dažbina na plate za izbeglice koje zaposle. Zatim je doneta uredba o pružanju materijalne pomoći onima koji bi da se nasele u Srbiji, a Vučić je najavio da će oni koji ovde dobiju decu po skraćenom postupku steći srpsko državljanstvo (što nikako neće doprineti ostanku Srbije na takozvanoj „beloj šengen listi").

A2:

Zapad ne želi migrante

Zapad isto kao i Srbija pati od „bele kuge", ali je sve manje spreman da je leči daljim prihvatanjem izbeglica. Razlog je očigledan svima, osim našim vlastodršcima kojima je samo lično bogaćenje na umu. To je više nego jasno proizašlo iz obraćanja medijima mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta 2. marta u Beogradu:

„Zaštita naših granica i bezbednost našeg stanovništva nama je najviši prioritet". Naši prisutni političari nisu ovome dali podršku.

Ako pogledamo dokumenta GASIM-a i vidimo odakle na Balkan dolazi najveći broj migranata, sve nam postaje jasnije. Na prvom mestu su oni iz Sirije, zatim iz Avganistana, Turske, Pakistana, Iraka i (što je zanimljivo) Maroka. Skoro svi oni su muslimani, a većina njih ne poznaje drugi zakon osim šerijata koji u krivično-pravne norme pretače učenje Muhameda i njegovih naslednika, kao i neke običaje.

Sveta knjiga islama, „Kuran" poznaje dva oblika plena koji muslimani mogu da steknu od nevernika: ganima i fai. U suštini, razlika između ova dva je samo u tome kako se plen raspodeljuje među vernicima.

Ganima je klasičan ratni plen, odnosno ono što muslimani primenom sile otmu od nemuslimana. Šerijat strogo zabranjuje puštanje na slobodu ratnih zarobljenika. Oni, odlukom verskog ili ratnog vođe, mogu da budu zamenjeni za zarobljene muslimane, oslobođeni ako se plati otkup ili ubijeni. Pojedini mogu da budu i korišćeni kao robovi, što je najčešća sudbina žena zarobljenih tokom ratnih operacija koje mogu da budu uzete kao konkubine, bez obzira da li su u braku.

Apsolutno pravo muslimana na posedovanje žena koje nisu muslimanke, potvrdio je srednjovekovni teolog Aš-Šaibani (750. - 805.) koji uči kako svaka nemuslimanka zatečena na teritoriji kojom upravljaju nemuslimani (Dar al-Harb) može da bude oteta od strane muslimana, čak i ako je udata za drugog muslimana. Ovo je moguće i po takozvanom fai, ratnom plenu stečenom nenasiljem (na primer kada se protivnik preda pre boja), a što je zasnovano na suri 59, stihovima od 8. do 10. samog „Kurana".

Da mnogi muslimani, izbeglice sa Bliskog Istoka i Severne Afrike, veruju kako je ovo njihovo prirodno pravo, vidi se i po mnogobrojnim neželjenim događajima sa ulica evropskih gradova u koje su stigli migranti. Ovi gradovi se smatraju Dar al-Harbom, teritorijom kojom upravljaju nevernici, a koja mora od njih da bude oteta i naseljena muslimanima, kako uči „Kuran". Zatečeno stanovništvo može da bude uzeto u roblje, razmenjeno, prodato, ili ubijeno.

Jedan nedavni događaj u centru Beograda je pokazao kako se upravo ovo dešava i kod nas. U februaru je nepoznati migrant (uzvikujući poznato „Alah uakbar", „Bog je veliki") na ulici, u Beogradu, na Dorćolu sa leđa napao dva momka i devojku. Jednom od njih je nožem naneo tako teške povrede da je isti u kritičnom stanju primljen u Urgentni centar. Fotografije koje su snimili stanari obližnjih zgrada pokazuju veliku lokvu krvi u kojoj povređeni momak leži.

Na jednom obližnjem ulazu je prilikom uviđaja otkriven sveže naslikan nepoznati simbol koji predstavlja krug, ispod koga je poprečna crta, a zatim uspravna crta na čijem dnu se nalazi nešto što liči na naš znak „štiklirano". Pojedini stručnjaci tvrde kako je ovo znak koji koriste mudžahedini da bi jedan drugome saopštili „Sveti ratnik je ispunio svoju dužnost".

Beograd je za muslimane Dar al-Harb, a zatečeno stanovništvo nema nikakva prava, čak ni pravo na život, sve dok se ne pokori.

A3:

Ne odustaje

Dok traje panika oko pandemije korona virusa, Vučić najavljuje da će imati ''konstruktivan razgovor'' sa nemačkom kancelarkom Angelom Mekel.

Poznato je da Merkelova po svaku cenu nastoji da Kosovo postane međunarodno priznata država, pritom preteći Srbiji, a hvaleći Vučića.

I pored oštrog upozorenja iz Brisel da se okani primanja migranata, kao i jasne poruke iz Bele kuće, Vučić, u sumanutom nastojanju da bude aktivan, želi i pored pandemije gipa, da iz Nemačke primi oko 600 hiljada migranata, za koje je imigraciona služba procenila da su opasni po bezbednost Nemačke, jer je reč o vojno-sposobnim licima, koja su bili pripadnici armija i terorističkih organizacija u svojim državama.

Vučić od Merkelove traži za svakog vraćenog migranta po 15.000 evra. Najveći deo tog novca oteće on i njegov brat, a migranti će biti smešteni u otete kuće, stanove i imanja.

U danima koji su pred nama, treba paziti na surčinski i niški aeodroam, jer paniku oko korona virusa Vučić može iskorititi da avioni iz Nemačke transportuju migrante za Beograd.

Molimo sve službenike na ova dva aerodroma da otvore oči i da jave redakciji Magazina Tabloid o ovim letovima, da obavestimo građane.

Na tvitu je

"Srbi, vaš predsednik je ispričao Amerikancima kako je spreman da u Srbiju pusti određen broj migranata u zamenu za podršku na izborima i podršku pro-zapadnoj vladi".

Papadopulos je koizdavač lista Politics First i negira navodni genocid u Srebrenici.