Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (63)

Agrar je žilav, ali vlast će ga uništiti

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Nekad su se od izvoza mesa, uvozili autobusi za Beograd!

Najveći problem trenutno u Srbiji je u stočarstvu. Ono učestvuje u BDP agrara samo sa 30 odsto. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalja u svetu. Jer, ono učestvuje u BDP agrara samo sa 30 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakteristika najnerazvijenijih afričkih zemalja, pa se tu nalazi i Srbija. Mi iza sebe imamo prošlu godinu koja je bila izuzetno rodna, a nikada gora situacija u stočarstvu nije bila kao ovih godinu i po dana. Lošom agrarnom politikom, uvozom poljoprivrednih proizvoda (u 2019. godini je uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za 71 miliona dolara, a 2020. godine za 58 miliona dolara), pa se pojavio čak i višak uvoznog mesa, mi smo uništavali domaću proizvodnju. Stočarstvo Srbije je svedeno na nivo iz 1910. godine. Broj svinja je na nivou 1955. godine! FAO je Srbiju pre dve decenije upozorio da će od izvoznika mesa postati njegov uvoznik! Oni koji su to vreme vladali Jugoslavijom oglušili su se na ta upozorenja, kao i svi posle njih, a to je sad postala naša stvarnost!

svemu tom javnost je upozoravao autor ovih redova u medijima u kojima je tada radio. Odgovorni su se i tada oglušivali na takva upozorenja koja su danas postala naša stvarnost sa kojom moramo da živimo.

Danas se recimo u Srbiji manje proizvodi svih vrsta mesa nego 1990. godine - čak za 200.000 tona godišnje. I prosečna potrošnja po jednom stanovniku je manja za 20 kilograma nego 1990. godine. Prema podacima tada se proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i godišnje trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Danas je ta proizvodnja pala na 440.000 tona svih vrsta mesa, ali i potrošnja na oko 40 kilograma! Primera radi u vreme raspada SFRJ (1990. godine) iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa za 726 miliona dolara.

Tada se je to bio visok devizni prihod, pa je čak pomogao da za Beograd kupe i gradski ,,Lejland'' autobusi. Meso iz Srbije je tad kupovala i trošila vojska SAD! Međutim, sad se svinjsko meso, mnogo lošijeg kvaliteta od domaćeg, uvozi iz sveta u Srbiju. Tako je u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 71, a u 2020. godini 58 miliona dolara. Prazni su nam obori, izvozimo kukuruz, a uvozimo svinje. Jedna Holandija, je veličine Vojvodine sa 1,7 miliona hektara obradivih njiva i u stajama ima 31 milion goveda. Kod nas se sad nalazi manje od 891.055 grla.

Već tri decenije stočarstvo nam opada po stoji od najmanje dva do tri odsto godišnje. Srbija ima sve pogodnosti da proizvodi i mnogo više od zemalja kojima težimo. Imamo nauku i radnu snagu, ali rezultati su ispod očekivanih. Na takvo stanje nedavno je kreatore agrkoekonomske politike upozorila čak i Privredna komora Srbije!

Dodajmo još tome da se hvalimo sa izvozom kukuruza od tri do četiri miliona tona godišnje. To se govori na osnovu roda u 2020. godini da se nalazimo među 10 svetskih izvoznika. Izvozimo zato što nam je mali stočni fond, za koji je dovoljno tek nešto više od četiri miliona tona ,,žutog zrna''. Izvozimo kukuruz (koga smo u 2020. godini imali osam miliona tona) pa uvozimo svinje! Zemlja sa valjanom agropolitikom ne bi se hvalila sa takvim podacima. Jer, samo od kukuruza može da se u višim fazama prerade dobije 2005. različitih artikala pa da se izvoze kao proizvodi iz viših faza prerade. A, najbolje bi bilo kada bi imali stoku, ona da troši taj kukuruz, pa da izvozimo prerađevine. Odnosno proizvode iz viših faza prerade, a ne sirovine za proizvodnju hrane!

,,Uzrok svemu tome je neadekvatna agroekonomska politika onih koji je određuju i vode i njenih kreatora za sprovođenje u životu. Za takav rad nema ni odgovornosti odgovornih. Rezultat su prazni obori i staje! Sada se mi kao stočari pitamo, kada smo imali izuzetno rodnu prošlu godinu i vrlo loše smo prošli, ušli smo u dugove i probleme, kako ćemo izdržati onda ovu sušnu godinu, u kojoj ko bude imao prinos od 50 posto u odnosu na prosečni rod, bacaće kapu u nebo'', kaže Dragan Stanković, odbornik u Skupštini grada Šapca i član „Inicijative selo-grad".

U ukupnoj stočarskoj proizvodnji, proizvodnja svinja dostigla je učešće u 2010. godini od 34 odsto, dok u ukupnoj proizvodnji mesa prelazi udeo od 57 odsto, zavisno od godine. Prema procenama RZS na početku 2020. godine ukupan broj svinja bio je dostigao broj od 2,9 miliona, što je za 35,7 odsto manje u odnosu na period 1988-1990. godine, odnosno posmatrano u odnosu 2010-2020. godina je manja za četiri odsto, a u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom je veći za za 2,8 odsto.

Istovremeno, smanjen je i broj krmača i suprasnih nazimica. Samo u 2021. godini broj krmača je manji za 46.000, navodi dr Vitomir Vidović, višedecenijski profesor stočarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Broj svinja u Srbiji, od 2,9 miliona grla (u vreme poređenja), imao je udeo od oko 0,34 odsto u svetskom, odnosno 1,3 odsto u evropskom broju. Taj broj je danas znatno smanjen zbog prinudnog pokolja stočara. Taj pokolj je samo stvorio lažnu sliku bolje snabdevenosti prodavnica. Više je bilo mesa, a razlog je ne veća proizvodnja već pokolj. Proizvodnja svinjskog mesa je druga po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije i tradicionalno, dominira na porodičnim gazdinstvima i ima u visokom stepenu izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 30 odsto).

,,U periodu od 2000. godine prirast kod svinja ima tendenciju umerenog rasta i u 2020. godini registrovan prirast od 433.000 tona, što je u odnosu na prosek 1988-90. godine niži za 19,1 odsto, odnosno posmatrano u odnosu na prosek 2010-2020. godine veći za 1,0 dosto, dok je u odnosu na 2019. godinu niži za četiri odsto'', navodi Vojislav Stanković, analitičar.

Proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini je procenjena na 286.000 tona i druga je po bruto vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije, a tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i u visokom stepenu ima izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 20 odsto).

U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji, svinjsko meso ima učešće od 55,4 odsto. Posmatrano u odnosu na prethodnu 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa je je manja za četiri odsto, dok je posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u periodu 1988-90. godine manja za jedan odsto, odnosno posmatrana na period 2010-2020. godine je veća za 2,5 odsto. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko 0,2 odsto u svetskoj, odnosno 0,7 odsto u evropskoj proizvodnji, navodi analitičar Stanković.

NAVODNJAVANJE U 2020: Rast za 11,9 odsto

Stočarstvo svuda u svetu zavisi i od navodnjavanja. Jer, proizvodnja hrane za stoku zavisi od vode. Ako neme vode, nema hrane za stoku. Ako nema hrane za stoku, onda nema ni stoke ni mesa, ni za domaće ni za strano tržište! A, ako nema izvoza onda nema ni proizvodnje, a bez proizvodnje nema ni života! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina! Prema RZS, te navodnjavane povšrine veće su za 11,9 odsto nego 2019. godini. Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površina. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Kada je reč o navodnjavanju jedna Albanija navodnjava čak 380.000 hektara. Na tim površinama proizvodi povrće koje sad u godišnjoj vrednosti čak blizu 20 miliona dolara izvozi u Srbiju. Vrednsot uvoza povrća i voća iz Albanije povećana je za 55 puta od 2009. godine (kada je to bilo 357.000 evra) do 2020. godine kada je ta vrednost bila 19,8 dolara. Količina uvezenog povrća i voća povećana je samo 20,3 puta, sa 1.792 na 36.405 tona, jer je uvoz voća povećan samo 5,2 puta, sa 1.686 na 8.780 tona, mada je uvoz povrća povećan 260,6 puta! Primera radi, uvoz paradajza povećan je sa 60 na 14.769 tona, krastavaca sa dve na 6.193 tone, ostalog povrća sa sa 4.514 tona u 2020. godini smo uvezli,a u 2009. godini to nije uopšte rađeno. Uvoz kupusa je povećan sa 47 na 1.133 tona, a luka sa 11 na 983 tone! Kada je reč o uvozu voća, veća kupovina od jedne tone postoji samo kod lubenica (uvozi se 5.034 tone) i kod jabuka (uvozi se godišnje 2.328 tona). To znači da smo mi poslednje decenije značajno pomogli razvoj Albanije! Istovremeno smo se gostili sa paradajzom i voćem koje nismo umeli ili zbog klime nismo znali sami da proizvedemo!

Ministar obmanjuje zemljoradnike!

Šabački kraj prednjači u proizvodnji voća, mleka i mesa, i oko polovine stanovništva živi na selu i od sela. Međutim, poljoprivrednici imaju brojne primedbe na spore, neefikasne i nedosledne mere države u oblasti agrara. Posle dužeg vremena imamo neku granu poljoprivrede koja na kraju sezone nije u debelom minusu, rečeno je na samom početku konferencije „Inicijative selo-grad" , ali to nije osnovni parametar kako bi se utvrdilo stanje u poljoprivredi. Cena maline i kupine pokazatelj je da je mnogo malinjaka i kupinjaka uništeno zbog dugogodišnje niske otkupne cene. Poljoprivredna proizvodnja se ne može planirati na godinu-dve dana, nego mora na duži vremenski period. A, njen rast za protekle tri i po decenije u Srbiji je samo 0,45 odsto godišnje!? Poslednja validna Strategija o razvoju poljoprivrede Srbije, koju je usvojila Vlada, ali ne i Parlament Srbije, ističe da će se agrar od 2014. do 2024. godine, razvijati prosečno godišnje po 9,1 ili u blažoj formi 6,1 odsto. Taj projekat, i danas predstavlja samo neostvarenu želju, i udvaranje autora strategije, sa tim prognozama, nerealnim političarima (onima sa malo znanja iz te oblasti), a delo je 200 naših eksperata koji su ga napisali na 145 strana i Vlada ga je usvojila, pa javnosti predstavila 21. jula 2014. godine!

Dakle, stočarstvo Srbije nalazi se u velikim problemima. U BDP agrara Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 31 odsto. To je karakterstika najnerazvijenijih zemalja u svetu. Jer, sve što je ispod 60 odsto - su nerazvijeni. Stoke je malo, ali ipak, više nego što treba Srbiji. Vlada neće ili ne može da pomogne prodaju pa se u stajama i oborima tove gubici! Ko ima goveda, čist gubitak po tovu jednog bika je najmanje 100 evra. To se posebno odražava kada pređu težinu od 650 kilograma po grlu, ne prodaju se, a hoće da jedu! Istovremeno se uvozi zamrznuto svinjsko meso lošeg kvaliteta iz sveta. Samo za uvoz ovog mesa u 2019. godini potrošeno je 71, a u 2020. godini 58 miliona dolara. Sad već daleke 1990. godine kada se raspadala Jugoslavija iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 726 miliona dolara! To je tada pomoglo i kupovinu ,,Lejland" autobusa za Beograd. Danas je broj svinja na nivou 1955. godine u Srbiji. Procena je da ih sad u oborima ima oko 2,5 do 2,7, miliona. Pre tri decenije (1984. godine), prema podacima RZS, u oborima Srbije bilo je oko 5,4 miliona svinja! Slično stanje je i sa celim stočarstvom. Srbija je od izvoznika mesa postala njegov uvoznik. A, da za takvo stanje nema odgovornosti odgovornih pokazuje i analiza Državne revizorske institucije, o efektivnosti poslovanja od 2016. do 2018. godine.

U izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja pod nazivom ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU", pod brojem 400 - 1115/2019-04/15, od 17. decembra 2019. godine, koji je izdala DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA, između ostalog piše: ,,IAKO JE U PERIODU 2016 - 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA OKO 28 MILIJARDI DINARA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GRLA POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA"...

U izveštaju koji predstavlja knjigu od 85 strana, između ostalog piše i da obećane premije neko dobije za 30, neko za 500 dana, a neko ih ni ne dočeka da ih dobije... Ovo je napisala DRI, nakon kontrole utrošenog novca u iznosu od 28 milijardi dinara, iz državnih subvencija navodno namenjenih u tom vremenu za razvoj i podsticaje stočarstva u Srbiji. Ako se to pretvori u evre to je iznos od oko 330 miliona evra. To su ogromne pare koje nisu stigle do krajnjih potrošača, kojima su bile namenjene. Onima koji nas hrane, i decenijama čekaju bolji život u agraru, a on nikada da stigne! Stalno im obećavamo to bolje sutra, koje je uvek na dalekom štapu! Cilj navodnog upućivanja tih para stočarima, je bio poboljšanje stanja u ovoj oblasti. Da su stigle do stočara i da su utrošene tamo za šta su bile namenjene, danas bi imali drugačiju sliku stočarstva Srbije! Bile bi punije staje goveda i obori svinja, veći izvoz... Najbolji dokaz koliko je to novca kome se izgubio trag, je poređenje sa Agrarnim budžetom u 2021. godini, koji iznosi oko 400 miliona evra!

Agrar, otporan sektor

Srbija je imala u vreme nesvrstanosti tradicionalna tržišta (pre svega nesvrstanih zemalja) na koja je izvozila viškove hrane. Država koja narodu stalno obećava bolji život, koji nikada da stigne, sa novom politikom, treba da se vrati u prošlost, pa da to očuva i da još poveća izvoz hrane, a ne sirovina što rade vlasti poslednjih decenija. Najbolji primer je Makedonija gde izvozimo kukuruz. Oni sa našim kukuruzom hrane svinje koje kasnije izvoze u Srbiju! Tačno je da treba da budemo otvoreno tržitše, ali bi trebali da štitio svoje proizvođače! Međutim, mi štitimo druge, a svoje uništavamo. Ili primer iz 2020. godine kada je bio dobar rod pšenice, ali nismo imali poboljšivača za hleb. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u susednu Mađarsku, pre toga je izvezeno u Mađarsku seme pšenice ,,Simonida'' od koje se dobija kvalitetna pšenica, poboljšivač za hranu. Ali nje nema na našim njivama, već je ima u svetu od našeg semena! Kada nam je zatrebala kvalitetna, tvrda pšenica, kao poboljšivač, nismo je imali iz domaće proizvodnje. Država je i 2020. odobrila da se uveze 30.000 tona iz Mađarske, koja je tu pšenicu proizvela od semena koji je uvezla iz Srbije! Ni za to nije niko od odgovornih odgovarao! Šta i kako treba da se radi u Srbiji rečeno je i na nedavno održanom prvom i drugom Nacionalnim dijalogu o prehrambenim sistemima, uključujući i poljoprivredu, ali i distribuciju hrane, uticaju poljoprivrede na ekonomiju... Ovo se ističe i u delu inicijative Ujedinjenih nacija čiji je cilj da pripreme Srbiju za globalni prehrambeni samit, koji će biti uskoro održan u Njujorku. Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoa Žakob istakla je da je poljoprivreda Srbije otporna na mnoge izazove, što se pokazalo tokom pandemije Korona virusa. Ukazujući da 14 odsto zaposlenih u Srbiji radi u agraru, i da je udeo agrara u BDP oko 7,5 odsto, ona je istakla da su to brojke koje se odnose samo na primarni agrar, bez poljoprivrednih sistema, te da je to važan ekonomski sektor na koji mora da se obrati pažnja.

Nevolje stočara

Afrička kuga, skup tov svinja, niske otkupne cene i ukupna veća proizvodnja svinjskog mesa od naših potreba, uz bespotreban uvoz svinjetine i tovljenika, razjedaju svinjarstvo - najobimniji stočarski proizvod u Srbiji. Ova grana je minule godine u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u nacionalnom proizvodu učestvovala sa 641 miliona dolara, odnosno 11 odsto od ukupne bruto vrednosti i bila je odmah iza kukuruza. Premije u poljoprivredi Srbije su smanjene sa 5.200, na 1.200 dinara regresa za gorivo, pa je ostalo samo 4.000 dinara, po hektaru. To je oko 35 eva po hektaru. Sa takvim subvencijama naši proizvodi ne mogu biti konkurentni u Evropi. Premije su primera radi, u Hrvatskoj 480 evra po hektaru, pa dostižu i 900 evra u EU. Srbija je jedina zemlja u region gde nema ,,plavog dizela'' za agrar koji je još uvek na čekanju. Kao i sve drugo u obećanjima, ali ne i u stvarnosti.

Trenutno je neophodno za litar dizela izdvojiti 164 dinara, a samo pre šest meseci to je bilo 152 dinara. Gorivo je sad najjeftinije u Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori približna cena kao i u Srbiji. Predsednik Udruženja poljoprivrednika ,,Paori'' Miroslav Grubanov iz Crepaje kaže, da paori traže za jesenje radove koji su već počeli bar 50 litara goriva po hektaru, po ceni od 100 dinara. Za iduću, 2022. godinu se traže subvencije za 80 litara dizela po hektaru. Vlada to mora da uradi ukoliko uistinu želi da pomogne poljoprivrednicima i podstakne proizvodnju hrane, a samim tim prerađivačkog sektora. Jer, decenijama se govori da je agrar strateška grana, ali to je on samo u predizbornim obećanjima. U stvarnosti ni na papiru nije ni on ni turizam! A, jedino to imamo.

Pad potrošnje svinjskog mesa u Srbiji u 2021. godini bio je 20 odsto. U ovoj 2021. godini godini imamo i dvomesečni uvoz svinjetine, od po najmanje 3.200 tona, što je ozbiljno bilo uzdrmalo tovljače ovog proleća, a toj krizi, sa više od 60.000 tovljenika spremnih za isporuku, ne vidi se kraj. Dokaz ove krize je nedavni pokolj 46.000 plodnih krmača koje su mogle da nam donesu oko 500.000 prasića. Taj pokolj je bez posla ostavio oko 3.000 porodica, a u krizu doveo oko 10.000 žitelja Srbije. Ključ rešenja za nastalu krizu tovljači su videli u intervenciji Državnih robnih rezervi, od kojih se očekivalo da povuku dug od tovljača, u tom trenutku bar za 15.000 svinja. Ako se to i dogodi (proces je još u toku) na tržištu se neće ništa krupno desiti, izuzev što će još više stati otkup, jer će klaničari preuzete svinje koristiti za tekuće potrebe. Tako se, zapravo, sada može ozbiljno razgovarati o najmanje 60.000 tovljenika, čiji vlasnici očekuju kupce. Pomoć bi bila da je država organizovala otkup 90.000 tovljenika po ceni koja podmiruje troškove proizvodnje, a to je najmanje 220 dinara po kilogramu žive mere. Duže tovljenje poskupljuje tov i povećava masnoću u mesu, što klaničari svrstavaju u II klasu i umanjuju cene. A, da cena može biti ispod svakog poslovnog morala, pokazao je otkup svinja po 100 dinara po kilogramu (onih težih) i najčešće po 120-150 dinara po kilogramu žive mere, na početku 2021. godine. Sa tom cenom pojedini klaničari pred sam kalendar verskih i prvomajskog praznika podigli su cene u svojim radnjama. Do sada ih za takav postupak nije prozvalo nijedno udruženje potrošača. To je dvostruka sramota! Primera radi, tada je cena svinjskog buta povećana je za 50 do 100 dinara po kilogramu, pa je kupce dočekala nova cena: 500-580 dinara po kilogramu.

Trgovci podigli cenu mesu, proizvođači ostali kratkih rukava

Cena mesa u prodavnicama ovih dana opet je znatno porasla, negde i 45 procenata, ali će od toga koristi, pre svega, imati trgovci. Proizvođači stoke i dalje nisu zadovoljni jer su u vrlo teškom položaju, cene komponenti stočne hrane koje su otišle u vis nisu se vratile na period pre poskupljenja i prognoze su da se neće ni vratiti na niže, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS Nenad Budimović. Zbog svega što se dešava, kako ocenjuje, teško je izvesti neki zaključak, a pogotovo kakva kretanja možemo da očekujemo u buduće. Po njegovoj oceni, sada je najveći izazov da u ovakvim uslovima maksimalno očuvamo sadašnju sopstvenu proizvodnju jer, kako kaže, ko to bude uspeo biće ekonomski nezavisan.

Zašto je poskupelo meso?

Ako je za proizvodnju kilograma svinjskog mesa neophodno osam kilograma kukuruza to znači da bi kilogram žive mere svinjetine trebalo da košta najmanje 200 dinara, a on je sredinom, ove 2021. godine bio oko 135, a danas ne prelazi 180 dinara po kilogramu! Tu se i nalazi razlog pokolja svinja i smanjivanje brojnosti grla u tovu.

Dakle, najnovija poskupljenja mesa posledica su drastičnog smanjenja broja grla stoke u našoj zemlji, kao i uvoza mesa koji je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom, da je uvoz sada nešto smanjen, zbog krize u proizvodnji svinjskog mesa, ali da još negativno utiče na domaću poljoprivredu, pa i cenu mesa u Srbiji. Na loš položaj stočarske proizvodnje, u krajnjoj situaciji i na cenu mesa, uticale su i razne bolesti, posebno kada je reč o svinjama i njihovom obolevanju sad i, prvo od klasične pa sad i od afričke svinjske kuge. U okolnostima koje smo u poljoprivredi imali poslednjih decenija najlošije su prolazili proizvođači, a od pre godinu dana došlo je i do naglog rasta cena stočne hrane. Cena će biti još viša u 2021. godini jer je suša obrala i rod, ali i uništila pašnjake pa nema trave za stoku. Tu se, pre svega, misli na sirovine koje ulaze u hranu za životinje kao što su kukuruz, zatim soja. To je rezultiralo nezadovoljstvom proizvođača jer je cena koštanja dostigla veoma visok nivo, a tržiste nije moglo da je prizna, kroz odgovarajuću maloprodajnu cenu.

Ciklusi u proizvodnji!

Poljoprivrednu proizvodnju karakterišu ciklusi u proizvodnji, a trenutni ciklus obeležava visoka cena stočne hrane. Zato su proizvođači počeli da smanjuju broj krmača (nedavno je zaklano 46.000 plodnih krmača), a kao rezultat smanjenog broja krmača jeste i smanjena proizvodnja tovljenika, odnosno mesa. Odnosno samo prividno smo imali više domaćeg mesa u prodavnicama. Razlog bolje snabdevenosti bio je pokolj, a ne veća proizvodnja! To je vrlo nepovoljan ciklus za same stočare, jer se mnogo više zarađuje na ratarskim proizvodima, kao što su kukuruz, soja, suncokret i slično, nego na proizvodnji mesa. Ipak, cene u narednom periodu neće znatnije rasti i to isključivo zbog slabe kupovne moći potrošača. Odnosno one će da rastu, ali sve dok mi možemo te više cene da plaćamo. Navodi se da je prva reakcija potrošača na povećanu cenu mesa, okretanje ka drugim, jeftinijim kategorijama iste vrste mesa. To znači da onaj ko je kupovao svinjski but, kare ili krmenadle, posle poskupljenja prelazi na plećku, a onda na rebra, dok je druga reakcija smanjivanje količine mesa koja se kupuje.

Holandski farmeri dobijaju pare da ugase farme svinja

Industrija svinja u Holandiji, jednoj od najuspešnijih zemalja u ovoj proizvodnji, smanjuje se za 6,7 odsto, odnosno za 278 farmi svinja. To je posledica oštrije politike zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Kako prenosi portal Pigprogres, reč je o pokušaju holandskih vlasti da smanje ukupnu količinu emisije mirisa i azota u zemljištu. U početku je to bio pokušaj da se umanji neprijatan miris u blizini sela i gradova, a poslednjih godina nastoji se redukovati i ukupna emisija azota u zemljištu. Za takozvani „Svinjski uzgoj politike subvencija" (SRV), dobrovoljni program, ukupno je na raspolaganju bilo 450 miliona evra. Dakle, farmeri su od države dobili podsticaj da ugase, odnosno smanje proizvodnju kako bi se zaštitila životna sredina. Svih 278 uzgajivača svinja već je primilo prvu uplatu od deset odsto ove subvencije. Njih 163 je već primilo drugu uplatu od 70 odsto, što znači da su svinje uništene - do sredine juna srušena je 21 farma. U početku su 502 farme izrazile interesovanje za ovaj program ali ih je dosta odustalo pa je i fond iz kojeg se dele podsticaji za gašenje svinjarske proizvodnje smanjen. Inače, Holandija ima oko 1,7 miliona hektara obradivih površina (kao Vojvodina), ali u stajama ima 31 milion goveda!. U Srbiji ima samo 891.055 i oko 2,5 miliona svinja, tvrđeno je 2021.godine!

Odbrana Mačve i Srema

Ministar agrara Srbije Branislav Nedimović, kaže: Po svaku cenu branimo Mačvu, Srem i Južnu Bačku od svinjske kuge. Ministar agrara je nedavno rekao je da će država po svaku cenu i od afričke kuge svinja gledati da odbrani prostore Mačve, Srema i Južne Bačke koji su glavne proizvođačke tačke u proizvodnji svinja. Što se afričke kuge svinja tiče sve je očekivano. Ni Nemačka ne može da se izbori sa afričkom kugom svinja. To je bolest za koju nema leka, ali, ljudi nisu u opasnosti, ali jeste fond svinja. Kako je naveo, u Srbiji ovoj bolesti naročito je izložen granični prostor ka Bugarskoj i Rumuniji. U Rumuniji divlja ova bolest i ne mogu da je suzbiju. Mi afričku kugu svinja još uvek kontrolišemo na prostoru Istočne Srbije, nešto malo je ima u centralnoj Srbiji. Nedavno je utvrđena kod divljih svinja i one je ponajviše prenose. Naše glavne proizvođačke tačke za svinje su Mačva, Srem i Južna Bačka. Gledaćemo po cenu svega da branimo te prostore, rekao je Nedimović. On je ocenio da ne može da razume uzgajivače svinja iz Istočne Srbije koji svinje uprkos upozorenjima puštaju u šumu, a ne prestaju ni sa praksom mešanja domaćih i divljih svinja. Tako postajemo uvoznici afričke kuge svinja. Moramo da promenimo svest o ovoj bolesti koja uopšte nije za igranje, naveo je prvi čovek poljoprivrede Srbije.

Uvozni udar

Nedavna velika ponuda svinja, uglavnom prve klase, kada je reč o težini, dobar je povod da se konačno otvoreno razgovara o našoj potrošnji svinjskog mesa i ponudi tovljenika. Ponuda je bila velika ne zbog veće proizvodnje i tova, već zbog pokolja! Ako je verovati statistici, naši farmeri u ponudi imaju oko 1,4 miliona svinja u tovu, različite težine. Naše potrebe za tovljenicima se kreću između 900.000 i milion svinja, pa, zapravo, u svakom trenutku imamo višak od skoro pola miliona. Kada se ovome doda uvoz mesa različitih kategorija, pa i živih svinja, onda se može govoriti o uvozu dodatnih 250.000-400.000 tovljenika na godišnjem nivou koji nisu iz naših obora. Taj uvozni udar najviše remeti prodaju domaćih farmera i ruši cene. Pogotovo kada se ostvari dobar posao za domaće klaničare - uvoz zamrznutog mesa pred isteka roka iz hladnjača EU ili kada se ponude tovljenici na koje pojedine države daju premiju ako se prodaju izvan njihove zajednice.

Dabome, sve ovo je poznato u poslovnim krugovima, ali valjane odbrane od ovih pojava nema već godinama. I da ceo slučaj postane još ozbiljniji, potrebno je reći da država podstiče prodaju tovljenika klanicama, nabavku priplodnih grla, izgradnju prerađivačkih objekata i farmi... Ko će i šta učiniti u ovom trenutku da se ovaj „gordijev" čvor preseče, nije moguće precizirati. Proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu, pa čak i oni sa većom proizvodnjom, a nemaju ni poslovno udruženje koje bi ih zastupalo u pravljenju aranžmana (ugovora) sa klanicama. Tako nema ni reagovanja što pojedine klanice poodavno ne kolju žive tovljenike, već uvoze meso i bave se preradom, a klanični broj čuvaju na volšeban način. Farmeri ne govore glasno o kvalitetu mesa, a pogotovo oni sa manjom proizvodnjom su protiv utvrđivanja cene za njihove tovljenike na liniji klanja, jer znaju da ne zadovoljavaju standarde visokog kvaliteta mesa. Ima farmi koje insistiraju na ovakvom merenju, ali su one usamljene.

Pravilnik koji obuhvata ovu regulativu dve godine stoji potpuno usklađen sa evropskim normama u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ceo zastoj je zbog toga što se pomenutim pravilima za ocenjivanje kvaliteta zadužuje neutralna laboratorija, kojih za sada nemamo u dovoljnom broju, a njihovo opremanje nije ni jeftino. U celom lancu problema, vezanim za svinjarstvo, izostao je kvalitetan poslovni odnos klaničara prema farmerima.

Da kojim slučajem imamo ombudsmana za hranu, naša javnost bi ovih dana bila upoznata sa krajnje gramzivim ponašanjem pojedinih klaničara, koji su neopravdano povećali cene svinjskog, pa i junećeg mesa, za čega nisu imali nijedan razlog. Naprotiv, cene svinjetine mogle su biti u odnosu na otkupne cene svinja manje i za 30 odsto.

Reagovanje na zahtev Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice, da se povuče Zaključak o preuzimanju tovljenika kao duga prema Državnim robnim rezervama, nije još dobio rasplet. Da li će se to i dogoditi u korist farmera nakon pisma ove Unije državnom vrhu, ostaje još uvek da se čeka, ali je sasvim sigurno, kakva god odluka da se donese svinjarstvo u Srbiji zahteva mnogo više, a to se ne rešava interventnim otkupom. Krajnje je vreme da se zna ko za koga (koju klanicu) i koliko tovi. I da konačno dođemo u situaciju da ne prozivamo i ne pritiskamo državu i za ono za čega nema alate za rešenje. Kada se plasman svinjskog mesa u NR Kinu otvori kao naš prioritet, isto kao i junećeg mesa, u Privrednoj komori Srbije i mešovitom Komitetu za saradnju naše i pomenute zemlje, onda će se znati gde smo to mi sa ove dve proizvodnje. Drugih šansi mi nemamo, jer EU zbog klasične svinjske kuge (koja navodno više nema u Srbiji) još uvek ne želi naše sveže meso, za koje ne postoje carinska opterećenja u izvozu za razliku od izvoza junećeg mesa. Iako je vakcinacija protiv klasične svinjske kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine da bi se posle toga obnovio stočni fond potrebno je da prođe najmanje četiri pa i sedam godina. Tek posle toga kada dođu nove svinje na svet, moći će da se izvoze u EU i preko zemalja EU da idu u svet koji hoće ovo meso iz Srbije.

Ako se, dakle, saberu naše proizvodne mogućnosti i stvarni kupci, doći ćemo i do odgovora da li naše svinjarstvo ima ili nema šansu? Zamislite, koliko je sada ova priča jadna u odnosu na tvrdnje nekih dobrih poznavaoca svinjarstva u Srbiji koji tvrde da su naši proizvodni i prodajni kapaciteti 10 miliona tovljenika godišnje! Hajdemo redom, prodajmo prvo ovaj godišnji višak od najmanje 500.000 tovljenika i omogućimo da najmanje 10.000 gazdinstava pošteno živi od ovog posla, a ne samo desetak moćnih klaničara, prema kojima se prelivaju i podsticaji koje država od poreskih obveznika ulaže u ovu stočarsku proizvodnju, kaže dr Vitomir Vidović, stručnjak za svinjarstvo na Balanu.

Šta je to Unija poljoprivrednika predložila i šta očekuje od državnog vrha:

Povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, koje je pred totalnim uništenjem, a na zahtev naših članova, poljoprivrednih gazdinstava sa područja 18 opština u Republici Srbiji, stočari se često obraćajiu vladi. Ali, uglavnom nema odgovora pa ni rezutalta nema! Najbolji dokaz toga je da je 1984. godine u oborima bilo 5,4 miliona svinja, a ako sad ima 2,5 miliona, to je dobro!

Da Vlada Republike Srbije hitno poništi zaključke kojima se omogućava povlačenje 15.000 tovnih svinja od skladištara Republičke direkcije za robne rezerve (u nastavku teksta RDRR), u trenutku kada na tržištu imamo viška 90.000 tovnih svinja koje nemamo kome da prodamo;

Da Vlada Republike Srbije stopira svaki dalji uvoz živih svinja i svinjskog mesa neizdavanjem dozvola za uvoz;

Da Vlada Republike Srbije pod hitno preko RDRR, u prvom krugu, otkupi najmanje 30.000 tovnih svinja prve klase po ceni od 210 dinara za kilogram kako bi na taj način pokrenula tržište;

Da Vlada Republike Srbije imenuje ombudsmana za hranu;

Da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa EU;

Moćan uvoznički lobi!

Izuzetno loša procena Ministarstva poljoprivrede da budu glavni inicijatori povlačenja 15.000 tovnih svinja od skladištara RDRR u situaciji kada se na našem tržištu nudi oko 90.000 viškova utovljenih svinja (mimo RDRR) je neprihvatljiva i preti da u potpunosti uništi tov svinja u Srbiji, a tovljače dovede do bankrota. Ako uzmemo u obzir nekontrolisani uvoz svinja i svinjskog mesa i da je od početka ove godine do sredine 2021. godine uvezeno više od 150.000 tovljenika, a samo za zadnje dve nedelje, pred vaskršnje praznike uvezeno je oko 3.500 tona svinjskog mesa lošeg kvaliteta iz EU gde hara afrička kuga svinja, je dovelo tovno svinjarstvo do kolapsa u Srbiji. Setimo se samo prošlih vremena. Nije davno bilo kada su obori bili puni tovljenika, a danas se to prepolovilo i dalje se smanjuje.

Kome to sve odgovara sem uvozničkom lobiju i njihovim mentorima iz pojedinih ministarstava? Vrhunac drskosti i bahatosti je inicijativa i zaključak da se klaničarima da 15.000 tovnih svinja iz zaliha RDRR u razmenu za konzerve i paštete koje će klaničari vratiti RDRR kada RDRR budu zatrebale. Ovo sve znači da klaničari i dalje ne moraju kupovati svinje na tržištu Srbije nego mogu zadržavati postojeće niske cene svinja i još više ih obarati na niže, što se dešavalo početkom godine.

Tada je cena bila od 115 do 130 dinara po kilogramu žive mere. Na ovaj način su i državu preko RDRR uvukli u pljačku stočara i stanje uništenja stočnog fonda. Povrh svega klaničari su u svojim radnjama pred vaskršnje praznike bili neosnovano podigli cene svinjskog mesa na 550 dinara po kilogramu iako su kupovali žive svinje po bagatelnim cenama. Još veća drskost je što su u predlogu razmene sa RDRR bili ubacili tri klanice koje su najveći uvoznici svinja i svinjskog mesa, što je nedopustivo'', tvrdi Zlatan Đurić, stočar iz Srema.

Zbog svega iznetog hitno nam je neophodan interventni otkup najmanje 60.000 do 90.000 tovljenika da bi se pokrenulo tržište i to po ceni od minimum 210 dinara po kilogramu. Koji bi i danas jedva pokrivao proizvodne troškove svinja. Razlog za to je svakodnevni rast cena žitarica koji se neće zaustaviti jer mnoge kompanije su pokrenule kampanju ugovaranja proizvodnje žitarica i otkupa na zeleno i za 2022. godinu, gde već sada za kukuruz u sledećoj godini se nudi preko 28 dinara za kilogram, a za zrno soje 85 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Sa ovakvim cenama žitarica koje su glavni input u ishrani svinja biće neodrživa svaka proizvodnja svinja bez dva evra po kilogramu. Na to se mora računati u narednom periodu. Sad je cena tovljenika nešto povećana, ali kreće se po kilogramu žive mere oko 176 dinara.

Međutim, ni ta cena ne pokriva troškove poskupljenja stočne hrane. Sve ispod 220 dinara po kilogramu žive mere za stočare je čist tov gubitaka, kaže profesor stočarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Vitomir Vidović. Nije li najbolji dokaz neodgovornosti toga nedavni pokolj oko 46.000 krmača. Da su ostale u tovu mogle su da donesu 500.000 prasadi. Njih sad moramo da uvozimo! Mi bi u oborima trebali da imamo oko 1,1 milona krmača, a sad je to simbolično, možda 200.000 u oborima.

Na sve ove probleme možemo dodati i pandemiju Kovid-19 koja je jednim delom uticala na smanjenje potrošnje svinjskog mesa. Zbog navedenih problema neophodno je da Vlada Republike Srbije što pre imenuje ombudsmana za hranu da ne bi više dolazili u ovakvu situaciju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mora biti hitno preispitan jer štete koje od njih imamo su više nedopustive, kao i nekontrolisani uvoz što dovodi u pitanje prehrambenu i zdravstvenu bezbednost nacije.

U nadi da će Vlasti uvažiti naše probleme i načine za njihovo prevazilaženje, spremni smo i mi da damo svoj podsticaj i doprinos" - pisalo je u zahtevu, koji je potpisao Zlatan Đurić, predsednik izvršnog odbora Unije poljoprivrednih proizvođača iz Srema. Vlasti to nisu uvažile pa je počeo masovan pokolj stoke i smanjivanje stočnog fonda, koji i danas traje. Najbolji primer je i selo Mošorin, koje je bilo poznato u regionu po tome što je imalo više goveda nego stanovnika! To je decenijama stvarano. Međutim, rezultat agrarne politike koja se vodi u Srbiji poslednjih godina je da to više nije slučaj! Stoka je poklana, rasprodata i sad su poluprazne i staje i obori!

Klanice za preuzimanje tovljenika od Robnih rezervi Republike Srbije:

Republička direkcija za robne rezerve objavila je spisak klanica koje su izabrane na osnovu Javnog poziva za klanje i preradu tovnih svinja vlasništvo Direkcije. Ovaj poziv objavljen je na sajtu Republičke direkcije za robne rezerve 21.04.2021. godine.

- IM MATIJEVIĆ DOO, NOVI SAD;

- SZTR ,,ĐURĐEVIĆ" PEĆINCI;

- BIG TRADE DOO, NOVI SAD;

- MI ,,KOSANOVIĆ" DOO, SREMSKA MITROVICA;

- JUHOR EKSPORT AD, JAGODINA i

- BIG BUL FUDS DOO, BAČINCI;

Klasična kuga!

Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i mi smo je primenjivali nekoliko decenija. Godišnje se za kupovinu tih vakcina trošilo 25 miliona dolara. One su se besplatno delile stočarima. Uvoz je obavljao jak uvoznički lobi. Niko od ministara nije imao hrabrosti da im se suprotstavi da bi se obustavio uvoz i vakcinacija i kada nije bilo kuge! Razlog je njihova zarada prilikom uvoza vakcina! To je uspeo da uradi sadašnji aktuelni ministar. Dakle, posle više decenija, 15. decembra 2019. godine zaustavljena je vakcinacija. To je značilo kraj uvoza vakcina za koje se godišnje trošilo najmanje 25 miliona, nekada dola pa sad evra! Sad, kad nema više ove vakcinacije, potrebno je da prođe najmanje četiri do sedam godina da be se obnovio stočni fond koji je bio vakcinisan. Zbog te vakcinacije Srbiji je bio zabranjen izvoz svinjskog mesa u zemlje EU, a nije mogao ni da se obavlja preko zemalja EU. Transport je mogao samo da se obavlja, ako je svinjsko meso bilo prerađeno na najnižoj temperaturi od 70 stepeni celzijusovih. Dakle, za sada u EU još uvek nije dozvoljen izvoz svinjskog mesa proizvedenog u Srbiji! Nije dozvoljen ni transport preko zemalja EU u svet. Razlog je bila višedecenijska vakcinacija svinja u Srbiji protiv bolesti svinjske kuge! Razlog što EU nije htela da takvo meso jedu njeni žitelji,a bilo ih je oko 500 miliona!

Afrička kuga, bolest sendviča!

Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo komplikovanija, to je ,,bolest sendviča" jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama, kaže dr Dejan Krnjaić, profesor beogradskog Univerziteta. Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj ne može da prouzrokuje infekciju kod ljudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlje svinje, ali i ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina.

Pored toga sumnja se i na transportna sredstva, zaraženu hranu, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlje svinje. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševima životinja. Tako se brzo raširio, prema pribaltičkim zemljama i u Poljskoj, gde je proteklih godina bilo mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima.

Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organizacija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom oboljenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Oboljenje se pojavljuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja.

Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolja strategija protiv afričke kuge svinja (AKS) za države ili zone koje su i dalje slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem poboljšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i poboljšanja biosigurnosti.

Rast cena svinjskog mesa u Kini: Cene svinjskog mesa u Kini zabeležile su u novembru 2019. godine skok od čak 110 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine, gurajući inflaciju u toj zemlji na najviši nivo u poslednjih osam godina, pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku. U oktobru 2020. godine cene svinjetine u Kini bile više za 101 odsto u odnosu na godinu ranije. Prema statističkim podacima, potrošačka inflacija u Kini iznosila je u novembru 2019. godine 4,5 odsto na godišnjem nivou, dok su proizvođačke cene pale u istom mesecu za 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Afrička kuga svinja desetkovala je svinjski fond Kine 2020. godine i poremetila snabdevanje ovom osnovnom vrstom mesa u kineskoj ishrani. Kina je, inače, najveći svetski potrošač svinjetine.

(Nastaviće se)

- 1

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra!

Dakle, od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto'', kaže Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i publicista.