Ustanak ili nestanak

Gladni će opet platiti račun: Vučićev mit o rajskom vrtu i stvarni pakao njegovog režima

DNO I ZLO

Omiljeni diktator evroatlanske mafije, Aleksandar Vučić, čitavu jednu deceniju pokušavao je da ubedi bolesne da nisu bolesni i gladne da nisu gladni. Neki su mu i poverovali. U realnosti, život je višestruko teži nego što je bio pre deset godina, skuplje je sve, život je neizvesniji, nasilje, bolesti i umiranja se podrazumevaju. Na vlasti je i dalje Aleksandar Vučić, arhizlotvor, čovek kome ništa nije sveto. Srbija je dotakla socijalno dno, sve je suprotno od onoga što pomenuti samodržac propoveda na svojim televizijama. Gladni će opet platiti. Diktator opet planira da uzme od onoga koji nema. Jer, dugovi se gomilaju, a pod nogama mu gori...

Luka Mitrović

Veliki deo građana Srbije u 2022. godini je dodirnuo takozvano socijalno dno. Samo u Srbiji i nigde više na svetu postoji podela na ekstremno i apsolutno siromaštvo. Zbog informacije koju je Vučiće režim poslao nadležnoj službi Svetske banke, gde su navedeni službeni procenti „esktremno" i „apsolutno" siromašnih u Srbiji, ta velika institucija došla je nedavno u zabunu, pa shodno tome i pogrešne procene šta se u ovom balkanskom „tamnom vilajetu" zaista događa.

Naime, prema tumačenju režimskih službi u Srbiji, „ekstremno siromaštvo" podrazumeva da čovek nema ni za hleb, a to su uglavnom beskućnici. „Apsolutno siromaštvo" znači imati manje od 15.000 dinara mesečno, čime ne može da se zadovolji osnovna potrebe za hranom i plate računi...U tu kategoriju spada i četvoročlana porodica koja nema primanja veća od 35 hiljada dinara.

U realnosti, svako siromaštvo je siromaštvo. Birokratska podela na ove dve vrste gladnih, spada u vrhunske svinjarije Vučićevog režima, ali i svih prethodnih režima koji su se služili ovim „terminima". Sadistički karakter sadašnjeg režima, nasleđen je i usavršen do perverzije.

Istina je gorka: svako ko ima primanja prosečno oko 30 000 dinara i manje od toga, svakako je siromah. Niko u današnjoj Srbiji ne može sa tim novcem da plati stanarinu, struju, vodu, hranu, a na telefon, lekove, garderobu ili bilo šta slično, ne sme ni da pomisli. Teško je videti starije osobe, preko 65 godina, kako sa penzijom od 17.000 dinara, rade dodatne poslove. Strašna je istina da žene odmaklim godinama u restoranima peru posuđe ili muškarce koji u tim godinama rade kao noćni čuvari...Ali, to je stvarnost današnje Srbije (i ne samo Srbije, nego i čitavog regiona postradalog od takozvane tranzicije, gore nego od ratova).

Punih deset godina, nekadašnji šegrt Vojislava Šešelja, Aleksandar Vučić, sistematski maltretira Srbiju, teroriše je, laže, pljačka, preti, zastrašuje i kleveće na sve četiri strane sveta. Za tih deset godina, Srbija je višestruko osiromašila. I materijalno i duhovno. Danas, na početku jeseni 2022. godine, prema svim merilima, ne samo stranim nego i domaćim, Srbija spada u četiri najsiromašnije zemlje na evropskom kontinentu.

Više od 700.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu, čija je vrednost oko 35.000 dinara. Minimalni životni troškovi iznose 42.000 dinara, a polovina svih zaposlenih u ovoj državi plaćena je manje od 50.000 dinara. Zvanično je prosečna plata u Srbiji oko 600 evra, ali je za većinu onih koji rade u Vučićevoj robijašnici, taj „ideal" nedostižan.

Ovaj ozbiljno bolesni diktator, evidentno je u ovom trenutku najopasniji neprijatelj Srbije, jer je kao „korisni idiot" u rukama multinacionalnih predatora, bankarskog lobija i zelenaških korporacija, spreman da izvrši svaku ludost, do veleizdaje.

Od samog početka njegove kriminalne vladavine, zadatak mu je bio da od Srbije napravi državu bez sistema, deponiju prljavih tehnologija, državu korupcije i kriminala, mesto gde je život nepodnošljiv, kazamat u kome nijedan građanin nema sigurnost, ni pravnu ni bilo kakvu drugu, gde su kultura i obrazovanje predmet sprdnje.

Uspeo je Vučić za samo jednu deceniju da stvori državu bez institucija, bez morala, obraza i savesti. Od normalnog sveta, od radnih ljudi, od porodičnih zajednica, stvorio je klasu sebičnih i samoživih ljudi, agresivnih, nepoverljivih, zarobljenog uma, otrovanih jezivom, svakodnevnom propagandom. A, od najvitalnijeg dela radno sposobnih građana Srbije, stvorio je sirotinjsko tržište najjeftinije radne snage. Pored takvog diktatora, Srbiji nije trebao gori neprijatelj.

U tako otrovanoj, zavađenoj, podeljenoj i osiromašenoj državi, postoji „objektivna" i „subjektivna" statistika, koja prikazuje dve slike jednog stanja. „Objektivno", to je izraz koji koristi Vučić kad tvrdi (nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, 10. septembra 2022. godine), da je "...Stopa nezaposlenosti 8,9 odsto" te da je to „...najniža stopa nezaposlenosti uz metodologiju koja nam ne odgovara, ali, bez obzira na to, ovo je najmanja stopa nezaposlenosti u Srbiji u njenom savremenom periodu, što će reći u njenoj istoriji"...

Tako kaže nekrunisani kralj laži i manipulacija. Ali, istina je i „subjektivno" i „objektivno" zastrašujuća: u Srbiji je danas bez posla i bez stalnih prihoda blizu 900.000 ljudi, skoro milion, a penzionera, prema podacima iz jula meseca 2022. godine, ima 1.650.102. U tom mesecu je tačno toliko penzija isplaćeno, dakle, nešto malo preko milion i po. Ako znamo da su i te penzije nedovoljne za život i saberemo broj „objektivnih" i „subjektivnih" ljudi bez posla, lako je doći do poražavajuće činjenice: oko 40 odsto Srbije jedva preživljava u hroničnom siromaštvu ili teškim oblicima siromaštva koje uključuje i svakodnevnu glad.

Brojne su činjenice koje Vučićeva diktatura krije od građana, a koje ukazuju da ne mora i ne sme da bude ovako. Srbija prema geografskom položaju, klimatskim uslovima i svim drugim parametrima, ne može biti siromašna, osim u slučaju kad njome upravlja loša, kriminalna vlast. Nije i ne može biti siromašna čak ni u uslovima raznih svetskih kriza, kojih je uvek bilo i biće. Uprkos tome, Srbija je dotakla dno, i socijalno i ono sociološko, kao društvo.

Umesto drževe, socijalnu politiku u poslednjih deset godina vodili su penzioneri koji su izdržavali svoju decu i unučad, jer su ostajali bez posla, a da u tu svrhu država ništa nije izdvajala i pomagala na bilo kakav način. I ne samo to, nego je milion i po penzionera pristalo da „pomogne državu". Pristali su da im Vučić otme i ono što je njihovo neotuđivo, stečeno pravo.

preživljavanju u uslovima globalne krize, pre svega o hrani, polovinom ove godine govorila je za srpske medije i Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji. Bilo je reči o pretećoj nestašici hrane i porastu broja gladnih u svetu. Tom prilikom je rekla da prema podacima UN, Srbiju ipak ne očekuju velike nestašice hrane, „jer je ona samodovoljna zemlja kad je reč o proizvodnji i snabdevanju hranom".

Tom prilikom, iznela je, za mnoge ljude šokantnu tvrdnju da Srbija ima čak 28.000 milionera (onih koji raspolažu sa minimalno milion evra u svakom trenutku), te da neki od njih imaju čistu mesečnu zaradu od minimalno pola miliona evra. Zanimljivo je da je ova važna službenica UN „locirala" (uz pomoć službi Svetske banke) gde se ova masa bogataša nalazi, pa je izašla pred javnost sa podatkom da više od jedne petine najbogatijih živi na Novom Beogradu, u NovomSadu i u Zemunu. Ta „petina" srpskih milionera, uglavnom pripada klanu Aleksandra Vučića i njegovog brata i o tome postoje precizni podaci u nadležnim službama EU za borbu protiv korpucije i organizovanog kriminala. Gospođa Žakobje tom prilikom progovorila i o „karakteru" najbogatijih u Srbiji, pa je rekla da UN sarađuju sa firmama iz privatnog sektora u Srbiji, te da su neke od njih u vlasništvu lokalnih milionera, ali da ona ne zna da su ikada ponudili pomoć gladnima ili učestvovali u humanitarnim akcijama.

U martu mesecu 2022., kad se rat u Ukrajini razbuktao, Vučić je među prvima izašao sa prognozama o opštoj katastrofi, gladi, atomskom ratu i konačnom kraju čovečanstva. Tokom leta je više puta ponovio „da bi trebalo razmišljati hoćemo li imati dovoljno benzina, uglja, gasa, hoćemo li moći da preživimo..."

Posebno dramatično je bilo jedno od njegovih „obraćanja" tokom koga je rekao: „...Zima koja dolazi biće najteža na planeti zemlji u poslednjih 70 godina. Problem je što niko ne želi nikog da čuje. Ono što je sigurno to je da će nedostajati mnogo hrane. Energenata ima dovoljno, ali zbog sumanute politike sa svih strana oni neće biti dostupni. Ne zato što nema dovoljno. Međutim, hrane neće biti dovoljno, to vam sad saopštavam sa sigurnošću".

Nije prošlo mnogo od ove njegove dramske predstave, Vučić se nanovo „preobratio", sasvim drugim rečima: „...Hrane ima više nego dovoljno i biće je, silosi su puni za dve godine, robne rezerve takođe". Nije mu to bilo dovoljno pa je poveo sa sobom televizijske ekipe da snimaju tamo gde nikako ne bi smeli, u skladištima državnih robnih rezervi, kako bi narodu koji je on lično doveo u stanje panike, pokazao da ima svega i to za dugi period vremena.

U trećem činu ovog kriminalnog poigravanja sa građanima Srbije, diktator se opet našalio: Sredinom proteklog leta je i dalje tvrdio da su magacini i robne rezerve puni, potom je zabranio izvoz žita i izazvao pometnju, onda je opet odobrio izvoz, pa su građani tek naknadno saznali da izvesne količine brašna dolazi iz uvoza.

Ubrzo je njegova figurativna premijerka Ana Brnabić dobila odobrenje da „oštro" napadne novinare tvrdeći da Srbija ne uvozi brašno, da mediji šire lažne vesti. I tako iz meseca u mesec, sve do kraja leta 2022. godine, kad je i zvanično postalo jasno da je „neko" ispraznio silose sa žitom i prodao ga na jednom od velikih svetskih tržišta, a deo i u regionu. Taj „neko" bila je Vučićeva mafija. Za njih nema ni policije ni suda.

U Novom Sadu je potom usledio veliki protest poljoprivrednika pa je jedan od učesnika „traktorske" blokade grada pred kamerama državne televizije (koja je to snimila ali ne i emitovala!) rekao šta misli o Vučićevoj politici: „...Rasprodao si poljoprivredno zemljište strancima, ukinuo si podsticaje malim gazdinstvima po hektaru obradive zemlje, onima koji su nosioci poljoprivrede, i sve si dao kulacima!!! Sa takvom politikom veoma je moguće da ostanemo gladni!Sela se gase i svi odlaze u gradove. Ovo ni neprijatelj ne bi bolje uradio!!! Rasipaš se našim parama radi opstanka na vlasti! Imamo puteve i pruge kojima neće imati ko da putuje. Ti i tvoji SNS-ovci ste krivi zašto smo dovedeni do ivici bede i siromaštva, a ne kriza u Ukrajni! Ti si kriv jer si pogrešno upravljao ovim feudom koji se zove Srbija. Prema tome prestani da kukaš. Ti si kriv. A ko je kriv, treba da odgovora za svoja nedela!"

Na pobunjene poljoprivrednike u Novom Sadu Vučić je poslao dva „ešalona": ubacio je među njih svoje „traktoriste" da „omekšaju protest", a sa druge strane poslao pregovarače da „naštimuju cenu otkupa" poljoprivrednih proizvoda. Sve to uz ozbiljnu logistiku drugova iz BIA-e.

No, leto je nekako prošlo, cene prehrambenih proizvoda u maloprodaji su u međuvremenu dramatično uvećane (za neke ključne proizvode i do 200 %), a prava poskupljenja tek slede. Nijedna druga država na prostoru nekadašnje SFRJ nije ovako brutalnu udarila na svoje građane. Najmanje polovina srpskih prehrambenih proizvoda za izvoz, jeftinija je na Kosovu, u Crnoj Gori i BiH, pa čak i u Makedoniji, nego u zemlji proizvođača. Ovaj paradoks se može objasniti samo planskim terorom nad građanima Srbije, mafijom koja na tom terenu radi šta hoće uz blagoslov ucenjenog ludaka koji nekim čudom još važi kao predsednik Republike.

Kako drukčije objasniti da je čak i toalet papir domaćeg proizvođača u Srbiji poskupeo i do 122 odsto, u zavisnosti od kvaliteta, proizvođača i pakovanja. Preciznije, deset rolni toalet papira u aprilu mesecu 2021. godine koštalo je 199 dinara, a danas preko 400 dinara i više. Običan dezodorans koji svugde u regionu košta koliko i u zemljama Evropske unije (između dva i tri evra), u Srbiji košta preko 700 dinara! Na isti način su poskupeli i obični sapuni i gotovo sva sredstva za higijenu...

Ali, ono najvažnije, meso, mleko, hleb i svi osnovni prehrambeni proizvodi, u Srbiji, a posebno u Beogradu i Novom Sadu, koštaju kao u Tokiju ili Njujorku. A novim poskupljenjima ne vidi se kraj...Podivljale su i banke u Srbiji, pa naplaćuju čak i pogrešno ukuca PIN broj na bankomatu, što je, verovatno, jedinstven fenomen u svetu!

A, kako će sirotinja u Srbiji dočekati zimsku energetsku krizu, teško je i zamisliti. Povećava se i porez i akcize na struju, benzin, gas, i od tog novca biće finansirana Vučićeva armija glasača, zaposlena u javnim preduzećima i drugim državnim ustanovama. Nigde u Evropi i svetu ne postoji država koja istovremeno sa povećanjem cena strateških proizvoda, povećava i cene akciza na njih! Naprotiv, ne samo u Nemačkoj, nego i u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, pa čak ni u zemljama koje su kao Srbija tek kandidat za EU, nikome ne pada na pamet da nakon povećanja cena strateških proizvoda poveća i cene akciza na njih...Jer, svaka od pomenutih, ali i onih nepomenutih zemalja, brine za svoje građane, pre svega za one „socijalno osetljive", siromašne.

Srbija se već godinama koristi i kao poligon za treniranje diktature, sve po uputstvima Evropske unije i MMF. Zato je i moguće da se u državi planiranoj za uništenje, sa uspehom primenjuje Zakon o izvršenju. U toku prvih pet godina od donošenje tog zločinačkog zakona (sa svim dopunama i proširenim ovlaštenjima), na udaru izvršitelja našlo se više od dva miliona građana Srbije! Zakon je smišljen kao bič Vučićeve diktature, a njime su predviđena ekstremna ovlašćenja javnim izvršiteljima, koji mogu ne samo da sprovode izvršenja, već i da donose i rešenja o izvršenju, što je po Ustavu isključivo u nadležnosti sudova!

Mnogima je za deset godina od kako taj zakon postoji, kuća ugašena i porodica rasturena zbog ovog neljudskog zakona, ciljanog na zastrašivanje i pljačku, a ne na želju da država sa građanima nađe način saradnje.

Ustav Republike Srbije jasno kaže da se deo sudskih ovlašćenja ne može preneti čak ni na drugi državni organ, a vlast ta ovlašćenja prenosi na privatna lica, koja, da bi doveli narod u zabludu i stvorili čitavu pravnu konfuziju, naziva ih pravno nepostojećim nazivom: javni izvršitelji!

Prema izveštaju o radu koji podnose na kraju svake godine, izvršitelji u su za 2012. i 2019. godinu u Srbiji primili više od tri miliona komunalnih predmeta i oko milion i po na osnovu izvršne isprave, odnosno sudske presude. Novac od građana su „uterivali" gradska i opštinska preduzeća koja se bave naplatom komunalnih usluga, parking-servisi, elektrodistribucije i mobilni operateri.

Dakle, one državne i privatne firme u kojima režim Aleksandra Vučića ima najviše svojih stranačkih kadrova. Otuda i strast za nasiljem nad građanima. Siledžijska pljačka koja je detaljno isplanirana. Ni traga od socijalne politike, nego pravo na tuđa vrata, u otimčinu tuđih stvari i tuđih života! Do kraja 2022. godine, Vučićevi izvršitelji će krenuti da naplate Grčićeve „pogrešne procene" dok je bio na čelu EPS. Udariće izvršitelji na adrese dva miliona građana, jer je skoro toliko naloga za prinudnu naplatu izdala Elektroprivreda Srbije (EPS). Spremaju se i nova rešenja o plenidbi dela plate na osnovu zastarelih potraživanja Infostana i Parking servisa, koja inače zastarevaju za godinu dana...Ali, samo u zakonu, ne i u kriminalnoj praksi Vučićevih bandi.

Prava nesreća sa električnom energijom koja je zadesila Srbiju, dogodila se onog dana kad je Aleksandar Vučić prvi put ušao u „Kolubaru". Od tada, pa tokom čitave decenije, radio je na devastaciji tog gigantskog sistema, na svaki način. Ne samo dovođenjem stranačkih, nepismenih kadrova, proterivanjem vrhunskih stručnjaka, otvorenom pljačkom uglja za loženje i slično, nego čak i smišljenim diverzijama, kako bi uklonio „stare kadrove" koji su mu smetali.

Konačno, vrhunac svog zla koji je Vučić naneo „Kolubari", bio je trenutak kad je 27. aprila, 2015. godine drsko upao na prostor površinskog kopa „Tamnava-Zapadno polje", gde je odlučio da pod vedrim nebom održi i sednicu vlade i lekciju vlasniku lokalne pečenjare, Miloradu Grčiću, čoveku bez znanja i obrazovanja, koga je on lično postavio na mesto direktora EPS-a, što je uzrokovalo nizu katastrofalnih epizoda, završno sa potpunim kolapsom termoelektrane „Nikola Tesla" u Obrenovcu.

Ukupna cena ove Vučićeve drske, bahate, kriminalne igre, već danas košta građane Srbije najmanje dve milijarde evra!

Nakon što je izveo svoj „šou" na kopovima Tamnave, Vučić kadrovski „uzdiže" Milorada Grčića čoveka koji je navodno diplomirao na takozvanom Fakultetu za uslužni biznis (FABUS) u Sremskoj Kamenici, „kod benzinske pumpe", tamo gde su mnogi neuki kadrovi pazarili taj preko potreban papir. Prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, moguće je saznati i ovo: „...Imenovani Milorad Grčić je odbranio diplomski rad 02.04.2006, sa nazivom Promocija kao instrument marketing strategije". Ali, Grčić o struji ništa nije znao. O ćumuru je znao toliko koliko mu je bilo potrebno da potpali roštilj. Ostalo je istorija.

Šteta koju je Vučić na ovaj način naneo Srbiji, uništavanje Kolubare, ne može se popraviti ni adekvatnom robijom. Može novcem koji će opet biti otet iz džepova građana Srbije.

Svaki novi krug pljačke i uništavanja državnih resursa i velikih sistema, ide na nejaka pleća sve veće mase proletera, na leđa „ekstremno" i „apsolutno" siromašnih...

Ali, dokle?

Proteklog leta, samo u jednom danu, u Srbiji su zabeležena četiri samoubistva, nekoliko krvavih tuča nakon saobraćajnih incidenata, a prebrzom vžnjom drogiranog manijaka, na pešačkom prelazu ubijena je trudnica...

Posledice masovnog besa i očaja su zastrašujuće. Vučićeva bolest širi se brže od pandemije i zahvata sve slojeve društva. Divljaštvo pod njegovom komandom postaje aksiom života u Srbiji. Bitka gladijatora na život i smrt, u areni u kojoj on kao imperator sedi u loži i sprda se sa sirotinjom. Do kada? Koliko još?

Glosa

Naš predsednik je ateista, doduše odlikovani! Da je vernik, bilo koje veroispovesti, otišao bi makar, nedeljom ujutru, u crkvu, džamiju, sinagogu, na liturgiju, misu, klanjanje, plakanje...A, on samo na televiziju: idemo, kamera, idemo, ton, idemo! I na kraju, odosmo mi u pizdu materinu... (Reč i misao korisnika jedne društvene mreže)

1

Selidba

"...Svetske agencije za kreditni rejting upozorile su Srbiju da su njen javni i bankarski sektor izloženi rizicima zbog velikog odliva strane valute. MMF je odbio zahtev Srbije za kreditni aranžman..."

Ova vest samo potvrđuje da se novac iz deviznih rezervi i novac privatnih kompanija (kako Vučićeve "nove klase", tako i stranih investitora) ubrzano seli iz Srbije...U svim pravcima.