Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (249)

Oni kradu i pljačkaju, sudije ih štite

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milovan Brkić, jer je Glamočanin na dužem lečenju, mada smo očekivali da će se (po)vratiti.

Milovan Brkić

Srbija je odavno bankrotirana zemlja, bez ikakvih izgleda da se oporavi. Vučićev kartel je opljačkao stotinu milijardi evra. Svetske agencije za kreditni rejting javno su upozorile Srbiju da su njen javni i bankarski sektor izloženi rizicima zbog velikog odliva strane valute. MMF je odbio zahtev Srbije za kreditni aranžman...”

Ova vest samo potvrđuje da se novac iz deviznih rezervi i novac privatnih kompanija (kako Vučićeve “nove klase”, tako i stranih investitora) ubrzano seli iz Srbije... U svim pravcima. Hiljade milionera (deviznih, naravno) prebacuje dinarska sredstva sa računa svojih kompanija i šalje na inostrane račune. Narodna banka Srbije, guvernerka Jorgovanka Tabaković zvana Cica, (Mica sa više lica) sve to odobrava, uz primanje poklona, kao znak male pažnje njenih stranačkih kolega. I ministar finansija Siniša Mali i njegova opasna organizovana kriminalna grupa grabe i šakom i kapom.

Nema kriminala koji je izvršio Siniša Mali, a kojeg nije pokrio Aleksandar Vučić. Predrag Mali je Sinišin brat, a pobratim Andreja Vučića. Ana Brnabić je bila devojka Predraga Malog, zvanog Peda, sve dok se jednog dana, njih dvoje, u pijanom stanju nisu potukli, tako krvnički da je Ana operisana. Izvađeni su joj reproduktivni organi, posle toga se ona prolezbejisala, ali su ih interesi ostavili na okupu.

Kako povratiti stotine milijardi koje su opljačkali i masovno izneli Vučićevi štakori?

Koliko nam treba sudija čisto, da ih privede zakonu: raspiše poternice, zatraži izručenje, stavi zabranu korišćenja opljačkanog novca, osudi ih u odsustvu i u budžet vrati milijarde dolara i evra, kojima bismo vratili dugove i počeli da živimo kao ljudi?

Nažalost, mi te tužioce i sudije nemamo. Na čelu Višeg javnog tužilaštva je razulareni homoseksualac Nenad Stefanović, na čelu Republičkog javnog tužilaštva je travestit Zagorka Dolovac, već 13. godina.

Novac (devizni) koji se iz Srbije masovno iznosi, pokraden je uz punu zaštitu policije, tužilaca i sudija.

Urednik Magazina Tabloid odazvao se pozivu Višeg suda u Beogradu, sudije Marije Bošković, na raspravu zakazanu po tužbi Vladimira Gogoljeva, „biznismena” iz Novoga Sada, bogatog čoveka.

Tekst u Magazinu Tabloid, kojeg je napisao Arpad Nađ glasio je:

„Vladimir Gogoljev, čovek blizak predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru finansija te Vlade Siniši Malom, u Novom Sadu potkopao je temelje komšijske kuće, koja se naslanja na spomenik kulture. U pitanju je kuća iz Novosadske racije, odnosno kuća koja je zaštićena kao spomenik kulture, jer ona služi kao svedočanstvo o zločinima iz drugog svetskog rata.

Arpad Nađ

Novosadska racija je naziv masovne likvidacije Srba i Jevreja koju su u januaru 1942. godine u Novom Sadu sprovele Mađarske okupacione snage. Na slici koju su tog dana napravili, na ulici u snegu leže ubijeni Srbi u centru Novog Sada. Iza leševa Srba i mađarskih vojnika u pozadini je kuća koja se pominje u ovoj priči.

Pošto je fotografija dokaz o zločinima, u jednom trenutku je odlučeno da se i autentično mesto očuva, kako bi svedočilo o “Raciji iz 1942”. “Racija” se u Novom Sadu svake godine u januaru obleležava. Deci u školama se pokazuje fotografija, na televizijama se pojavljuje slika ulice kako izgleda danas i slika koja je sačuvana kao svedočanstvo vremena.

Zapravo tako je bilo do pre nekoliko godina, kada su kamere RTS, iznenada počele da celo mesto hvataju iz drugog ugla i da seku delove snimljenog materijala na kome se vide gradilište firme “Vondel Kapital” koja je potkopala temelje susednih kuća toliko duboko, da je praktično jedina solucija da se ili ruše ili zidaju ponovo. Jedna od kuća koje bi trebalo da se ruše, naslanja se baš na ovu zaštićenu kuću i njeno rušenje bi neminovno oštetilo ovaj spomenik kulture...

Treba biti iskren i reći da je sve to urađeno u vreme dok Pokrajinom, neprikosnoveno upravlja funkcioner demokratske stranke, Bojan Pajtić. Pajtić je tada štitio holandsku firmu “Vondel kapital”, a to je užasavlo sve Novosađane koji su ne retko znali da kažu:

“Holadski nacisti ruše svedočanstvo o Novosadskoj raciji”

Ipak kada je direktor ove, u Holadniji regstrovane firme, Dragan Bankovački podneo krivičnu prijavu protiv vlasnika kuće čiji su temelji potkopani, u Srpskoj-Atini, se saznalo da je vlasnik zapravo na početku teksta pomenuti Gogoljev. U prijavi Bankovački je naveo da je vlasnik oštećene kuće, pretio njegovom gazdi Vladimiru Gogoljevu...

Do tada Gogoljev je u Novom Sadu bio poznat, kao čovek koji je 1999. godine pobegao iz zemlje da se spase od NATO bombi, a i da ga slučajno ne pozovu da obuče uniformu.

Nadrljaće Gogoljev, pomislili su Novosađani, ali dok je Pajtića bilo u Novom Sadu, poslovi Gogoljeva samo su rasli.

Sve je trebalo da se preokrene dolaskom naprednjaka na vlast u Pokrajini. Firma “Vondel kapital” je već bila u teškim dugovima, i banke su se spremale da plene imovinu. Čekalo se i da gradilište u ulici Svetozara Miletića gde su tokom racije ležala tela ubijenih, bude zatvoreno. Onda se kao hladan tuš pojavila firma Aleksandar Gradnja i preuzela na drugoj lokaciji veliki deo poslova “Vondel kapitala”. Na zvaničnoj prezentaciji radova “Aleksandar gradnje” pojavio se ni manje ni više sam Aleksandar Vučić.

Po Novom Sadu su krenule glasine da je Gogoljeva sada zaštito lično Vučić.

Blic je tada obajvio: “Novi Sad - Holandska firma „Vondel kapital” zbog blokade računa i duga od 35 miliona evra prepustiće kompleks „Park siti” preduzeću „Aleksandar gradnja”, saznaje „Blic”. Pregovori između banke i dve kompanije su u finalnoj fazi, navode u „Vondel kapitalu”, a novosadska „Aleksandar gradnja” bi do kraja nedelje i zvanično trebalo da postane vlasnik prvog luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa u Novom Sadu.” Uz tekst je objavljena i slika Aleksandra Vučića na preuzimanju radova, koja je ubrzo i sklonjena. Tekst se može naći na internetu ali ne i slika koju objavljujemo.

Navodno je slika sklonjena nakon što su Vučića obavestili da je spasio Pajtićevog čoveka. Vučić je prema urbanoj legendi bukvalno psovao Malog što ga je uvukao u tu priču, ali se sve i završilo na tome, dok se Mali navodno pravdao da ga je u sve uvukao Igor Isailović, bivši biznis partner premijerke Ane Brnabić.

Vreme je pokazalo da se narodna poslovica koja glasi gde ima dima ima i vatre ovog puta pokazala kao tačna. U medijima je objavljeno da je:

“Vladimir Gogoljev, uspešni IT preduzetnik iz Novog Sada, dugogodišnji prijatelji sa ljudima bliskim Ani Brnabić i Siniši Malom, odnosno da je Gogoljev prijatelj Milutin Folić beogradski gradski urbanista i beogradski advokat Igor Isailović, koji je u važnim poslovima zastupao ministra Sinišu Malog, dok je sa Anom Brnabić bio suvlasnik firme pre nego što je ona postala predsednica Vlade Srbije...

Gogolejv je potom bio razlog, da jedan visoki funkcioner Srpske napredne stranke od Vučića zatraži smenu Siniše Malog i Ane Brnabić.

Čovek je tvrdio da su oni u poslovima sa Gogoljevim, čovekom od koga ima korist Pajtić, a možda i Đilas... .’’

U tekstu pomenute ktivične prijave podnete protiv g. Gogoljeva, navedeni su brojevi, svedočenje oštećenih....

Uvređeni Gogoljev je podneo tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu, tužeći zbog uvrede, urednika Magazina Tabloid. Višem sudu je uputio tužbu, trađeći zbog povrede časti i ugleda 300.000 dinara, plus privremenu meru da se o njemu više ne sme pisati.

Sudija Marija Bošković je saslušala tužioca Gogoljeva, uz saosećanje zbog njegovih „duševnih patnji i bolova”.

U međuvremenu, beogradski mediji su proširili istraživaje o delovanju ove opake kriminalne grupe.

Evo naslovaa:

Milutin Folić, Igor Isailović i Vladimir Gogoljev tvorci monstrum zgrada u Beogradu

„Prelepi pogled sa Kalimegdana, od crkava Ružice i Svete Petke ka Dunavu i delu Dorćola zagrađen je, zauvek zatvoren stambenim kompleksom K distrikt.

Uz Kalimegdansku tvrđavu i na zaštićenom području izgrađen mamutski komplaks zgrada. Sa dunavskog keja Kalemegdan se više uopšte ne vidi, jer je ogromno gradilište u potpunosti blokiralo pogled. Ko stoji iza svega?

Trojka: Vladimir Gogoljev, uspešni IT preduzetnik iz Novog Sada, Igor Isailović, advokat-savetnik i prijatelj premijerke Brnabić i Milutin Folić, bogati vlasnici i investitori zgrada sa stotinama stanova i poslovnih prostora

Advokat Isailović je zastupao i ozloglašrenog biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića, kome je pomagao da osniva firme. Isailović je, takođe, zastupao i Sinišu Malog i to u predmetima vezanim za njegovu suprugu Mariju, Ipak najpoznatiji je zbog veza sa premijerkom Brnabić

Gigantsko gradilište stambeno - poslovnog kompleksa na Dorćolu, koje je gotovo preko noći i pod sumnjivim okolnostima osvanulo tik uz beogradsku tvrđavu i na zaštićenom području, zbunilo je mnoge građane koji se pitaju ko je mogao da izda dozvolu za izgradnju i ugrozi najveći srednjovekovni spomenik Srbije. Malo je poznato da iza projekta koji uništava kulturno-istorijski kompleks Kalemegdana stoji, zapravo, dobro poznata trojka: imućni investitor, advokat moćnika i bivši gradski urbanista.

Dakle, krenimo redom.

detaljima izgradnje se ćuti, nadležne institucije pitanja ignorišu. Sa dunavskog keja Kalemegdan se više uopšte ne vidi, jer je gradilište u potpunosti blokiralo pogled. Ko stoji iza svega?

Vladimir Gogoljev - idejni tvorac K- distrikta

Idejni tvorac projekta je Vladimir Gogoljev, uspešni IT preduzetnik iz Novog Sada. O Gogoljevu je portal Nova.rs pisao u više navrata, isključivo povodom njegovih investitorskih avantura na Dorćolu. Najpre, pisali smo o protestu stanara protiv njegove ideje da u naselju K-distrikt izgradi panoramski lift, za koji nije imao dozvolu.

„Hoće lift koji ga vozi do njegovog stana. Jedno vreme je bila priča da će se tamo graditi restoran, ali to su glasine, ja u to ne mogu da verujem. On tamo drži skelu šest meseci, a Distrikt neće ništa da nam kaže. Mi im šaljemo mejlove, a odgovora nema. Znate, siluju nas šest meseci. Kada smo kupovali stan bila je jedna priča, a sada je skroz druga”, pričala nam je stanarka ovog kompleksa u maju ove godine. Nakon preganjanja sa stanarima - investitor se povukao.”

Nekoliko medija je opisalo spregu Gogoljev-Isailović-Siiša Mal - Milutin Folić.

Tužilac Nenad Stefanović se nije oglasio. Pa to su njegova braća, partijski drugovi. Oni sada mirno iznose svoje pare.

Elem sudija Marija Bošković je dana 22. septembra pročitala tužbu i „sve spise u predmetu” a potom odbila da izvede sve predložene dokaze i zaključila je raspravu. Neće ona dozvoliti da se vređa ugled gospodina Gogoljeva, prijatelja premijerke Brnabić, ministra Malog, advokata Isailovića. Neka kradu i treba da kradu.

Više puta sam bio na raspravi kod pomenute Marije (Ako jednom sretneš Mariju...), uvek je nosila masku, koja je šttiila, da se ljudi ne štrecnu kada joj vide lice.

U krivičnom postupku po tužbi Gogoljeva, druga sudija, još ne iskavrena, istu je odbacila. Verujemo da joj Marija neće biti uzor.

Viši sud u Beogradu je u poslednjih deset godina toliko uništio medije, zaštito najgore lopove, otvoreno im pomažući da opljačkaju sve što im pod ruku dođe. Novinari rade, mafijaši se slade.

Treba podsetiti i na ime sudije Jasne Lozuk, gospođe koja je spremna da ubije stranke, kada predlože za svedoka Aleksandra Vučića. Ona je prvo bila odana SPS-u i Miloševićevom režimu, sada služi Vučiću. A kada on padne? E, bilo bi red da se otvore dosijea i ona ode u Požarevac, da pod stare dane piše molbe i pritužbe ostalim osuđenicama.

Svakodnevno dobijamo hrpu pisama u kojima ljudi opisuju svoju nesreću pred srpskim sudovima. Dostavljaju zapisnike sa suđenja, tužbe, odluke, presude, veštačenja, žalbe...

Srpsko pravosuđe može da reši jedino tenkovka brigada uz pratnju streljačke pešadije. Da „delioce pravde” pokupi i odvede u vojnu kasarnu, pred najstručnije pravnike, da rasvetle, uz pomoć arhivskih fondova službi bezbednosti, njihova zlodela.

1

Pod kumovom zaštitom

Jednoj poslaničkoj grupi u Narodnoj skupštini Srbije, iz opozicije, redakcija Magazina Tabloid obratila se pismom, s molbom da pokrene skupštinsku raspravu, postavljanjem poslaničkog pitanja o zloupotrebi pravosudnog sistema koji vrši mafija i Vučićev kartel, kako bi unštili medije i zaustavili svaku kritiku, a povodom otvorenih nasrtaja na našu redakciju, novinare, glavnog urednika i izdavača lista.

Podsetili smo poslanike na sve nevolje kroz koje smo prošli. Dostavili smo dokumenta iz kojih se vidi da nas je Vučićev kum Nikola Petrović tužio 170 puta i uz pomoć prekršajnih, osnovnih, viših, apelacionih i Vrhovnog kasacionog suda, izložio plaćanju taksi za tužbe, za advokate, da nam je, što je nezabeleženo u novijoj istoriji, neovlašečno, nasilno, uz pomoć javnog izvršitelja i policije, koja je po nalogu tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića i državne sekretarke Dijane Hrkalović, izneo sav nameštaj iz redakcije - kompjutere, stolove, stolice, naše kapute, jakne, ostavljajući prazne prostorije, a sve u cilju da naplati štetu za „pretrpljene duševne bolove”.

Dostavili smo i spisak sudija, tužilaca i advokata koji su bili na usluzi gospodinu Petroviću. Dok je on sticao milijarde dolara i evra, iznoseći ih iz zemlje, mi smo pokušavali da opišemo srpskoj javnosti kuda plovi ovaj brod.

Obećano nam je iz poslaničke grupe da će pokrenti pitanje zastrašivanja novinara.Od takvih primera, koji su motivisani samo namerom pojedinca da zloupotrebom političkog uticaja izbegne odgovornost, neuporedivo su opasniji opskurni likovi koji se pritiscima kroz pravosuđe bave na naučnoj osnovi. I u demokratskim društvima razvijen je sistem zastrašivanja SLAPP (Strategic lawsuit against public participation), u kome se strateški podnose tužbe protiv medija kako bi se sprečilo širenje određenih informacija u javnosti. Međutim, sudovi se prema im tužbama odnose tako što ih odbacuju.

Verujemo da će poslanci uspeti da upoznaju srpsku javnost sa zastrašujućim podacima o nasilju koje Vučićeva kamarila vrši nad nezavisnim medijima, poslanicima i kritičarima njegovog režima.

Skandal u Osnovnom sudu u Čačku:

U Čačku ne čačkaj mečku

Afera sa predsednicom suda u Čačku kao glavnog aktera i njenog pomoćnika, predsednicom veća sudija Nadom Zarić, kao izvršioca, kriminalca i prevaranta Miroslava Injca (javnog izvršitelja), kao i advokata Milana Stanojevića i pomoćnika javnog tužioca Tomislava Ćirovića! Opisuje je žrtva ovih ljudi Dragan Bogićević

***

Dvadeset pet godina traje postupak pred Osnovnim sudom u Čačku za naplatu potraživanja moga preduzeća od Janković Miodraga iz Čačka.

Pojedine sudije, učesnici u ovom postupku, svoju nesposobnost da reše ovaj predmet, zloupotrebljavajući svoju funkciju rešavaju ovaj predmet nasilno, na nedopustiv i nezakonit način. Nehajući što će svojim činjenjem i ne činjenjem naneti štetne posledice meni kao vlasniku preduzeća u ovom postupku.

Moje preduzeće je bilo tužilac u postupku pred ovim sudom. Postoje presude osnovnog suda da tuženi iz Čačka nadoknadi nanetu štetu mom preduzeću za prodatu ukradenu robu. Dvadeset pet godina moje preduzeće ne uspeva da naplati svoja potraživanja po presudi Osnovnog suda u Čačku.

Ceo predmet predsednica suda dodeljuje predsednici veća sudiji Nadi Zarić da ga konačno reši. Gle čuda Nada Zarić rešava ovaj predmet u rekordnom roku od par meseci. Ali kako? Proglašavaju mene, kao solidarnog jemca preduzeća, iako to pravno nikako nije moguće, jer ja kao vlasnik i zastupnik preduzeća, ne mogu biti solidaran jemac po nikakvom osnovu.

Niko ne sme biti iznad zakona ! Kamoli oni koji su deo sudske vlasti.

Obraćajući se javnosti želim da demistifikujem rad pojedinih sudija kao i tužilaštva u Čačku.

Ovo nije priča! Za sve navedeno postoje relavantni pisani dokazi. Za sve ovo zbog čega se obraćam javnosti. Ovo je sramota pravosuđa u Čačku.

Potrebna je hitna lustracija pravosuđa.

Bahatošću sudija Osnovnog suda u Čačku, kao i javnog tužilaštva pogažena su moja prava.

Spregom predsednice suda Nataše Lazović, predsednice veća sudija Nade Zarić, tadašnjeg mog zastupnika Miroslava Injca, sada izvršitelja koga je imenovao Viši i privredni sud u Čačku, advokata Milana Stanojevića i istražnog sudije u penziji Tomislava Ćirovića. Ostao sam bez službenog automobila koje je inače vlasništvo moje preduzetničke radnje a ne preduzeća, oteto mi je u centru Čačka, na sraman i nedopustiv način (kao da sam kriminalac). Bez sudskog naloga za oduzimanje vozila.

U izmišljenom sudskom postupku, sem što mi je oteto službeno vozilo, natovari li su mi oko 800.000 dinara sudskih troškova u korist kriminalca u Čačku. Onda uz pomoć PREDSEDNICE suda i advokata Milana Stanojevića prodaju moje službeno vozilo za bagatelu, pomoćniku javnog tužioca Tomislavu Ćiroviću, koji ga neko vreme vozi sa službenim oznakama moje firme a koje se bavilo obezbeđenjem, da bi me ponizili i pokazali njihovu snagu i moć da mogu da rade šta hoće. Pa zar to nije sramota pravosuđa u Čačku !

Nakon propalog pokušaja da pravdu isteram u osnovnom Sudu u Čačku, obraćam se Višem javnom tužilaštvu, posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Ali ni tu ne nailazim na razumevanje.

Navedeno tužilaštvo da bi zadovoljili pravnu formu ceo predmet, GLE ČUDA ceo predmet ustupaju Osnovnom tužilaštvu u Čačku, koje osim što su policiskoj upravi naložili da me sasluša, ništa više ništa ne preduzima. Arhiviraju predmet bez obrazloženja. A mene kao stranku u postupku ništa i ne obaveštavaju. Čak šta više sve izvrgavaju ruglu.

Da bi me se otarasili, u nemogućnosti da opovrgnu moje tvrdnje, preinačuju samovoljno bez moje saglasnosti, krivično delo falsifikovanja službene isprave u krivično delo zloupotreba poverenja mog tadašnjeg advokata. Da bi me se otarasili proglašavalu OVAJ POSTUPAK ZASTARELIM I BEZ PRAVA ŽALBE. Stavljaju tačku na sve ovo.

Ceo predmet i dalje ostaje nerešen i posle 25 godina.

Dragan Bogićević, Čačak