(Pr)osudite sami

Dupe i glava

Milovan Brkić

Žalio sam se fizioterapeutkinji na fizikalnoj terapiji da mi je dijagnostikovan tumor debelog creva. Na kolonoskopiju se čeka mesecima, a meni je zakazano za 18. mart!

Ona pokušava da me teši, pa se seća šta je njoj savetovao, kao pripravnici, stari iskusni profesor - Nije sve u glavi, ne dolazi sve iz glave, ima nešto i u dupetu!

Setih se stare izreke kojom se objašnjavaju neke ljudske odluke - „Došlo mi je iz dupeta u glavu". Ovom izrekom se objašnjavaju odluke koje ljudi donose, kada shvate da su pogrešili.

Od 8. maja nalazim se u pritvoru. Do 13. septembra bio sam u ćeliji Okružnog zatvora, od toga sam proveo u štajku glađu 105 dana. Izgubio sam 33 kilograma, a prebačen sam u „kućni pritvor", sa zabranom korišćenja interneta, telefona, primanje poseta, sa pravom na jedan sat šetnje, od 16 do 17 sati.

Mesečno trošim 40.000 hiljada na lekove, moram da plaćam struju, telefon, da se javljam službenici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Presuda od godinu i dva meseca zatvora zbog „pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka" ukinulo je veće Apelacionog suda 13. septembra, nalažući da Viši sud utvrdi na koji je način snimljena moja izjava kojom „pozivam na nasilnu promenu ustavnog poretka".

Osudio me je sudija Dušan Agatonović. Izabran je za sudiju Apelacionog suda, ali je zakazao suđenje za 22. januar, koje se neće održati jer tužilac nema dokaze koje traži Apelacioni sud.

Službenica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija obavestila me je da je pomenuti sudija Agatonović dao saglasnost da se 22. aprila odazovem pozivu suda u parničnom predmetu. On do tada neće otići u Apelacioni sud, nadajući se da ću dotle umreti!

Isto veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo je presudu Zoranu Marjanoviću, osuđenom na 40 godina zatvora i pustio ga da se brani sa slobode! Verujem da je presuda zakonita.

Mene, bez presude i bez suđenja držaće dok ne umrem! Da sam makar osuđen prvostepenom presudom, mogao bih tražiti da izdržavam kaznu u zatvoru, u uslovima koji su neopisivo lakši od onih u kojima sada živim.

Šestorici mladića Viši sud je pre nekoliko dana, zbog istog krivičnog dela odredio „kućni pritvor", bez elektronskog nadzora, da mogu da idu na predavanja.

Ostaje mi da se posle Božića vratim u zatvor i da umrem od svih bolesti. Verujem da će tako moja smrt pokazati u kojoj zemlji živimo, i ukazati na surovost režima koji tlači Srbiju i njene građane.

Ernesto Če Gevara je rekao da mu nije žao ako pogine, kada zna da ima ko da uzme njegovu pušku i nastavi borbu za slobodu.

Ovih dana poslanica Marinika Tepić je u štrajku glađu, zbog izborne krađe. Loše izgleda, kažu mi. Meni su ta osećanja poznata. Drugi štrajkači su prebačeni posle tri dana u bolnicu na infuziju. Meni je nisu dali 75 dana u zatvoru!

Poznajem više od sto hiljada ljudi u Srbiji. Mnogima sam pomogao, zalažući svoj život za njihova prava. Znam da će me oni osvetiti i privesti pravdi mafiju koja se poigrava mojim životom. Njima, koji uživaju dok me, uz kršenje zakona, šalju u smrt, ne dolazi iz dupeta u glavu. Njihova imena sam naveo u svojim ranijim obraćanjima javnosti, preko advokata i komšija u jednočasovnoj „šetnji".