Banat

Sija jelka u gradu koji je pojeo mrak i koji nikako da progleda

Biće šta biti mora

Zrenjaninci se nisu bunili ni zbog pijaće vode i Linglonga, a ne zbog izbora. Lagano glockjaju banatski mentalitet i čekaju da im svane kad god to bilo, a biće... po onoj: NIČIJA NIJE GORELA DOVEKA. Tužno. Postali smo miševi. Toliko uspešni miševi da smo laboratorijski. Biramo za koju laboratoriju da ginemo. I svetski smo miševi- poslušni i svetski umrtvljeni.

Milica Gardinovački

Zrenjanin je grad neverovatnih mogućnosti. Kao čarobnim štapićem se ostvaruju želje polufabrikatnih članova sekte. Tako je bilo u početku, a tako je i sad, samo neki novi članovi režima se pojavljuju sa željama. Kada se birao novi načelnik komunalne inspekcije iz redova SNS nikome nije smetalo što je dotični ekspedovan iz službe legalizacije u gradskoj upravi zbog davanja svog broja računa za uplatu legalizacije objekata umesto opštinskog i što je po struci konobar. Naprotiv. Brzo je napredovao i sada lagano uživa u svom restoranu na Kopaoniku. Do dolaska SNS na vlast imao je proređene gaće, a sada (kažu banaćani) ima i keri na rep. Kasnije je to išlo mnogo jednostavnije. Dovoljno je da je mama načelnica gradske uprave pa da sin sa policijskim dosijeom postane komunalni načelnik.

Isto važi i za bivšeg načelnika srednjebanatskog okruga Šijana i njegovo mladunče. Tata je spremao sebi penziju, a tek svršenog diplomca menadžera nekog tralala fakulteta je postavio u kancelariju do svoje. Pre toga ga je častio ekskurzijom o trošku budžeta i sa gradskom delegacijom u Noginsk u Rusiji. Mali Marko dobro pliva u režimskim vodama, a tata penziju odlaže iako zbog bolesti skoro četvoronoške dolazi u kancelariju.

Gradski zaštitnik građana je dobio diplomu pravnika u Novom Sadu kada je ustoličen na to mesto, ali se zakačio u kupovini glasova sa odistinskim pravnikom, stigao na sud i sudu pokazao lažnjak. Sada je po kazni prebačen u JP Pijace i parkinzi. Po kazni...eh! Razni menadžeri u JP sportski objekti su postali komunikolozi, a bili su tekstilni tehničari. Srednjoškolsko obrazovanje iz ekonomije je postalo ekonomski fakultet i pokrajinska poslanica zadužena između ostalog za sport kojim se želela da bavi, ali joj neki gabariti nisu dozvoljavali u ekstremno ruranoj sredini iz koje je vaskrsla. Kumovski povezani navijači poznati policiji postali su za 6 meseci "doktoranti"-kako kaže, a nabeđeni fudbaleri i trgovci metražnom robom vlasnici grada. Predsednik skupštine grada je izvirivao iz kanala auto-moto društva, savetnik gradonačelnika mu je bio komšija, drugi je bio sekretar u seoskoj mesnoj zajednici, a tu su se uhlebili i portiri (Mitrović), pijačni radnik (Petrin), pridošlice iz DS, iz SRS (zamenik gradonačelnika) po struci političar (!) i mnogi drugi.... Društvo ne više malo, ali alavo po svim osnovama.

Nema deteta koje u gradu trenira u nekom klubu, a da isti klub nije posetio gradonačelnik Salapura i slikao se sa kompletnom postavom. On je istina,bio nekada sportista, a sada ima neko obrazovanje koje verovatno ni sam ne zna čemu služi i gde ga je zaradio. Ma, neka su oni nama samo potkovani diplomama. Naviklo to na potkivanja pa ne odustaje. Narod posle svega što se dešavalo od početka vladavine ovih nenarušivih postao je prazan. Nema u ljudima više ni trunke osećanja, ni radosti, ni sreće, ni tuge, ni bola. Postali su imuni na sve. Možda je tako i najbolje. Ništa ne može da ih dotakne.... ili ne? Dotiče ih, ali ne reaguju. Ljudi ili amebe, miševi?

Posle izbora, svega što je pratilo izbore i konačan ishod istih i jasno je. Zasela nam je vlast na grbaču bez namere da se skloni. Previše je otvorenih mogućnosti za dokusurivanje i ljudi i grada i zašto bi se povukli? Za izbore pored svih nepravilnosti, prijavljenih fantomskih stanara po kućama i zgradama pristiglo je i dve hiljade južnjaka koji su doputovali iz Leskovca, Vranja, Niša... i postali zrenjaninci ili produžili u Kikindu i Bečej da pomognu onima koji su im platili.

U gradu praktično ne postoji opozicija osim porodice Pernat i poštara Petra koji moraju da opravdaju svoje stečene statuse. Možda poštar izgara malo više od potrebnog, ali su mu i želje kabastije. Neverovatna je sad pokazana mržnja prema svima koji ne misle kao oni. Neka su i na istoj strani, ali ako postoji i najmanja različitost u ostavljanju zaključka, ako se samo pomenu vazdigle samozvane vođe u bilo kom kontekstu- eto haosa. U stanju su da neistomišljenika napadnu i iz praistorijskog ili izmišljenog oružja, da ga unize, povrede, deklarišu... kako god. Ko nekome daje za pravo da misli drugačije od infuzivne Marinike? Svi opozicioni glasovi su neorganizovani i pojedinačni. Zrenjaninci se nisu bunili ni zbog pijaće vode i Linglonga, a ne zbog izbora. Lagano glockjaju banatski mentalitet i čekaju da im svane kad god to bilo, a biće... po onoj: NIČIJA NIJE GORELA DOVEKA. Tužno. Postali smo miševi. Toliko uspešni miševi da smo laboratorijski. Biramo za koju laboratoriju da ginemo. I svetski smo miševi- poslušni i svetski umrtvljeni.

Nije nam smetalo što se dva dana uoči glasanja pojavila iz česmi bela voda. Kažu - nije za piće, ali je probna i tehnička i ne smrdi. Mirisala je na hlor,ali... Čim je glasanje završeno vraćena je ona dobro poznata barska i muljevita voda. Više ne miriši hlor nego nekako fekalno zaudara, ali... biće bolje... jednom... kaže gradonačelnik. On je, kaže, ponosan na investitore koji rade iako od 2012. nije ništa urađeno. Ponosan je! On kaže: "Imam razloga da budem ponosan na svoj tim na kompaniju PANONIJAN VOTER i radnike JKP Vodovod i kanalizacija. Verujem da su građani svesni da je ovo investicija koja se prvi put sprovodi na vodi poput naše i da je bilo građevinskih radova i ugradnje novih elemenata. Najbitnije je da se sve što je predviđeno ugovorom ostvaruje. Sada sam više nego siguran da sarađujemo sa vrhunskom kompanijom koja će biti spremna da u prvoj polovini 2024. zrenjanincima isporuči čistu vodu iako trenutna još uvek nije za piće." Šta se od nekih elemenata ugrađuje i čime se on ponosi valjda on sam zna. Građani znaju da se prevara prolongira i da pijaće vode nema, a kad će da je bude ni Đekna ne zna. Gradonačelnik je osoba bez skupula, bez osećanja za sramotu i neko ko ne preza laž. On je ponosan na (što bi banaćani rekli) makaršta. Šta znači ponosan? Ili lupeta ili ONA daska nije na mestu. Iz vrzinog kola se ne izlazi i više se niko ne nervira. Bila je to očekivana predstava ovih notornih gradskih lažova, ali- ŠTA MOJ GLAS ZNAČI?

I dok je trajalo glasanje vlasnici restorana KOVAČ (kažu obavešteni da su Bađok i Karapandža vlasnici) članovima komisija na glasačkim mestima su slali lanč pakete. Istina, taj restoran je uzeo "podizvođača"- restoran MINEL. Pokupili su kajmak iz budžeta, a da prstom mrdnuli nisu... Više od 2.000 paketa. Učestvovali su u svemu i provereni saradnici SNS: AH CIKI sa roštiljskim delom i pekara KLAS sa pekarskom ponudom. Još da su uspeli da organizuju neki koncert pa da nam ni doček Nove godine ne bude potreban, a oni "opareni"...

U međuvremenu traje festival česnica ni manje ni više nego u gradskom muzeju. Napravili su od muzeja pijacu ili, tačnije, vašarište, ali vredelo je. Sve eksponate koji su učestvovali u takmičenju, a koje su mesile i platile žene iz raznih udruženja pojeli su zaposleni iz državnih ustanova. Raznosili su se tanjiri sa kolačima po gradu bez libljenja. Ipak su to banatski specijaliteti za koje je većina žena koje su izlagale izdvojila poslednji porodični dinar.

Sija jelka u baroknoj sali gradske uprave u kojoj je održano poslednje skupštinsko zasedanje ove godine. Teme gotovo nebitne, mahom analize rada javnih preduzeća i komunalna ulaganja koja, zasad, niko ne primećuje. Sija jelka u gradu koji je pojeo mrak i koji nikako da progleda. Oni kod jelke samo trepću i dižu ruku po inerciji zaslepljeni stranačkim svetlom. Odlazi još jedna režimska i mukotrpna godina bez ikakvih naglasaka na bolje, lepše, srećnije. A nije da se baš ništa ne radi u gradu. Eto, rade inspekcije i to punom parom. Poslednja inspekcija se odnosi na prijavu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava o proizvodima sa parcela koja su im u vlasništvu. Obišli su 1.670 gazdinstava koja imaju ukupno 1.777 parcela i nije sve što na parcelama postoji adekvatno prijavljeno. Zamislite - ima na parcelama poneki objekat (šupa), ali ima i parloga, neobrađenih ili delimično obrađenih parcela, a ima i pogrešno prijavljenih kultura na parcelama. Zaista strašan prekršaj. U momentu kada poljoprivrednici nemaju gotovo nikakve subvencije i kada nam se poljoprivreda gasi inspekcije su spremne na kažnjavanje zbog trivijalnih stvari. Posle je režim iznenađen zašto traktori kreću ka Beogradu.

Čudi me što ima toliko mrzitelja svega, svačega i svakoga i da većina to opravdava. Nema ni logike, ni znanja, ni konkretne istine, ali debil ima mišljenje i baca ga svuda oko sebe. Ako pokušaš argumentovano da se suprotstaviš polije te fekalijama i ne odustaje. To valjda takvom debilu postaje neka funkcija pražnjenja nagomilanih ličnih gadosti pa je eto, bogu hvala, našao žrtvu. Odustajanjem se osećamo poraženi jer ne moramo svi isto da mislimo, isto da volimo, ali neki kodeksi... A onda deca kažu da su kodeksi forma, da svako gura svoje... Sad neko pamet, neko idiotizam - šta ko ima.... I tako funkcioniše komunikacija među ljudima. Ljudima? Ne možeš da budeš dobar filozof, ekonomista, moler i automehaničar istovremeno. Međutim ovde sve ide u paketu. Svako od nas dobije takav paket pa neko odustane, neko ga lagano raspakuje, a neko ga baci u kontejner.

Vreme je za kontejner. Nemamo snage da se sukobljavamo sa polusvetom, glupima i bezobraznima, a svepametnima istovremeno. Vreme je za neke nove prostore, neke pametne ljude i neke sasvim nove teme. Bore se sa Marinikama i Jovanovima. Sakupljaju gadosti i truju dušu.

Ovaj narod nije ONAJ narod i nema nade za preokret. Možda neki zemljotres, kataklizma ili sveopšti rat, ali mirno-jok! A onda taman pomislim da su se pojavile neke mlade i pametne osobe, da su ta deca progledala i da zato traže rešenje u nekom svom putu protiv situacije u kojoj je zemlja, a onda shvatim slušajući šta govore, da oni samo žele da rušenjem i režima i opozicije (ma kakva da je) utrče u ring i izbore se za kosmopolitizam, za prava migranata, za dogovor sa investitorima, za toleranciju kod pogubnih riotintova i linglogašenja, za prava LGBT zajednica, kloniranja beba, masovne proizvodnje dece kroz surogat majke i nepoznatih davaoca spermatozoida i zastanem. Ko ih je tome naučio? Ko je kriv? Ma neka ide život. Sebično treba da prihvatimo činjenicu da mnoge to zbog godina ne kači, da deca umeju da plivaju uzvodno i pored tih novih poimanja sveta. Divota od života.

Uspeo je Obraćator da nas mentalno razbuca i ovo je epilog. Huška i deli narod, pravi jaz i netrpeljivost, deli nas na naše i njihove, na podobne i nepodobne, na poslušne i one druge, na ljude i go.na. Proćiće i njegovo, a nama valja u istom gradu, selu, državi da živimo zajedno. Ako je on lud bar da narod bude normalan. Njegovu mentalnu patologiju neka nosi sa sobom, a nas je već svakako urnisao pa se svakako nosimo u.....

Dolaze praznici. Iskreno verujem da nećemo morati Novu godinu da sačekamo na ulici. Ko zna, ali evo, Brkićeva pretpostavka odbrane od režima svakoga dana postaje sve više verovatna, na žalost. Klupko se ne odmotava, postaje samo sa više boja i čvorova. Ko će da nadvlada, ko će da popusti, ko će da bude kupljen ili prodat videćemo. Dotle svima vama politički potkovanima želim svako dobro. Ostalim analitičarima i posmatračima, aktivnim učesnicima, pasivnim navijačima, retoričarima i mutavima želim SREĆNU NOVU GODINU I NASTUPAJUĆI BOŽIĆ. Biće šta biti mora, pa-ŽIVELI.