Milojevićeva strana

Braničevo

 

Ko to drma na Drmnom

 

 Neformalna interesna grupa lopova iz G 17 Plus nesmetano krade i kadruje po sopstvenom nahođenju. Vrh stranke u Beogradu sve to zna, ali zatvara oči radi opstanka lokalne koalicije.

 

Igor Milanović

 

U Požarevcu i Kostolcu, kao i u celom Braničevskom okrugu, stranka G17 plus je postala privatna firma za rešavanje finansijskih problema njenih čelnika. Narodni poslanik iz redova ove stranke, zadužen i za kontrolu rada Opštinskog odbora u Požarevcu, Stevica Spajić, raspustio je 2009. ovaj odbor, navodeći da je loše radio.

Tadašnji predsednik OO bio je Peđa Makar, istovremeno i zamenik direktora Agencije za energetiku sa primanjima od 300.000 dinara, ali i predsednik UO Zdravstvenog centra Požarevac. Uspeće, međutim, Makar da se ubaci i u novi OO.

U to vreme su postojale dve struje u požarevačkom G 17 plusu. Jednu je predvodio direktor JKP Parking servisa Slavko Živković koji je videvši kakav je odnos snaga odustao od kandidature za člana novog Opštinskog odbora. Tako je bez većih problema pobedila struja kojoj je na čelu bio pomenuti poslanik Spajić.

Mesto predsednika novog OO tada odbija Petar Rajić svestan da izabrana ekipa nije ništa bolja od one smenjene. Čak su i članovi ostali skoro isti, uz nešto malo kozmetičkih promena. Predsedničkog mesta se naivno prihvata Zoran Stokić, penzioner bez ikakvih ličnih i finansijskih aspiracija. Njemu iza leđa tako je mogao da krene lov u mutnom neformalnih interesnih grupa Dinkićeve stranke u Braničevu.

Imenovana i postavljena lica iz G 17 Plus u širokom luku zaobilaze Stokića i na konsultacije odlaze kod političkog direktora stranke Vlade Ilića. On je njihov čovek, osoba koja ih razume. Ilić zakazuje prvo 21. februara, pa zatim ponovo 13. juna 2010. sastanak sa imenovanim i postavljenim licima, članovima OO Požarevca i Kostolca i predsednicima OO Braničevskog okruga. Na sastanku su padala obećanja i obećanja.... I ništa drugo osim praznih obećanja.

Zadatke koje su dobili imenovana i postavljena lica ne ispunjavaju, a zbog toga ne trpe nikakve posledice. Ništa čudno kada se zna da su svi oni Ilićevi puleni koje je on sam birao. Javna je tajna u Požarevcu da su za zapošljavanje u ustanovama i Javnim preduzećima, kandidati na ruke Vlade Ilića i Stevice Spajića plaćali od 3.000 evra pa naviše. Ne ide da se posle ti isti ljudi pozivaju na odgovornost zbog nerada na radnom mestu koje su tako izdašno platili.

U grupu oko Ilića i Spajića dobro upućeni svrstavaju već pomenutog Makara, koji će vaskrsnuti kao poverenik Gradskog odbora Požarevca, zatim Radišu Ilića, odbornika i predsednika skupštine RIA u Kostolcu, izvesnog Slavka Živkovića i Davorku Mitrović, direktorku kancelarije za mlade. Prisutni su još i Zorica Mitić i Slaviša Lazarević. Najzanimljiviji lik je, međutim, Marija Milošević, direktorka Sportskog centra, ali i vlasnica fakulteta Kodeks. Na tom privatnom fakultetu svi zainteresovani političari odjednom stiču diplome u zamenu za neku povlasticu ili puno para.

Stric Vlade Ilića je čak prekinuo penziju i svojevremeno došao na mesto direktora Zdravstvenog centra u Požarevcu. Sa tog mesta je izvesnom Zaci omogućio da ZC snabdeva hranom i higijenskim materijalom, tako da je deo zarade odlazio klanu Ilića. A radi se o milionskim sumama.

Vlada Ilić, Stevica Spajić, a posebno neizbežni Predrag Makar ubacuju na kop Drmno privatne mašine i protežiraju određene privatne firme da rade za TK Kostolac, a od svakog angažovanog kamiona deo zarade ide ovoj trojki. Provizije od najmanje 10.000 evra mesečno teku preko Peđe Makara i njegovog rođenog brata, kao i preko direktora koje su oni postavili.

Mlađan Dinkić je Srbiju prošpartao uzduž i popreko, ali nikada nije došao da obiđe svoje stranačke drugove u Požarevcu. Čak i za njega, prevejanog lopova, lopovluk braničevskih oligarha sa zaleđinom u stranci šifrovanog naziva G 17 Plus prevazilazi svaku meru.