Zakonopravila
Kako
nastaju i čime se hrane politički vampiri koji se bore protiv promena
Srbija
u raljama torijevaca
U političkom životu
Srbije u poslednjih dvadesetak godina, otkako je uveden višestranački sistem,
rodila se jedna nova vrsta političara i pripadnika političkih stranaka koji su
pretrčavali iz stranke u stranku, takoreći iz tora u tor. Urednik Tabloida
Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i
stalni konsultant OEBS-a, u svom istraživanju ovog fenomena, pripadnike takvog
tora prepoznaje i kao političke
torijevce
Piše: Josip Bogić
Torijevci i njihova stranka
(Tory party) deo su istorije britanskog parlamentarizma. Danas je to naziv za
pripadnike Konzervativne stranke, koja je od 1830. godine zamenila torijevsku.
Kao student prava učio sam da se stranka torijevaca
javila krajem 17. veka kao suparnik vigovcima, građanaskoj
stranci koja se borila za promene. Reč torijevac potiče od irske reči tóraí,
što u prevodu znači razbojnik! Posle revolucije iz 1688. godine,
smatra se strankom aristokratije, sa snažnom
podrškom monarhiji i Engleskoj crkvi, a protivi se svakoj
reformi ili promeni.
Ali, u našem jeziku reč tor
ili štala
podrazumeva prostor (ili prostoriju) sagrađen od različitih vrsta materijala
koji služi za smeštaj stoke. Politički tor čine razne partije, i to
su mesta okupljanja raznih preletača iz partije u partiju.
Ovi naši politički torijevci veoma su
slični svojim imenjacima iz Engleske, kako u samom nastanku, tako kasnije i u načinu opstanka. U početku su
razbojnici i bore se za promene protiv bivšeg režima, a kasnije, kada se
dovoljno obogate, postaju konzervativni i nisu za promene već se bore za
očuvanje tih "stečenih prava". Torijevci
su u našem političkom životu
konstanta, a političke partije su varijabile. Svi ti torijevci su
uglavnom bili u svim vladama, od Slobodana Miloševića do danas. Zbog njih
Srbija ne može napred.
Modus operandi ili recept za njihov
tako "dugovečan život" veoma
je jednostavan. Dok su na vlasti i bliski novcu i državnoj kasi, obilato to
koriste za svoja lična bogaćenja. Kako se bliži kraj mandata onih partija na vlasti u kojoj i sami učestvuju,
oni najčešće izazovu veštačke konflikte sa "gazdama" kako bi taj
sukob predstavili kao ideološko
neslaganje i sebe predstavili kao žrtve toga režima.
Pri tome, kao veoma upućeni u tajne svojih saveznika,
nude se novim, realno potencijalnim kandidatima za najvišu vlast, nude im
poverljive informacije koje mogu da pomognu "rušenju" sa vlasti tih
istih sa kojima su do juče bili u vlasti. Pretendenti, uglavnom politički
neiskusni, bezrezervno veruju u te i takve informacije i sa njima grade svoj
politički imidž. Uglavnom su to "prljave informacije" koje služe za
političke i druge diskvalifikacije protivnika. Kada nova partija osvoji vlast,
ovi torijevci, koji su svojim poverljivim informacijama to
pomogli, bivaju nagrađeni za svoj trud i ponovo su u blizini novca i kase, pa
nesmetano mogu da nastave sa daljim bogaćenjem.
Nedavno sam nakon dužeg perioda sreo svog prijatelja
koji se odavno povukao iz politike, a koji je iz prikrajka učestvovao u
političkim zbivanjima. Povod da napišem ovaj tekst upravo je slučaj jednog od
srpskih torijevaca. Priča moj prijatelj da je nedavno na slavi
vodeće opozicione partije sreo istaknutog člana nekada vodeće opozicione
stranke, koja je participirala u gradskoj vlasti i za čijeg mandata se debelo
obogatio. Kao po običaju, razmenili su uobičajene reči: gde si, kako si, šta
radiš,
i na kraju - otkuda ti ovde?
Na opšte iznenađenje mog prijatelja, iz usta tog torijevca
čuo je reči za koje nikada ne bi mogao da veruje da će ih čuti: "Kada
mi dođemo na vlast, pohapsićemo one lopove koji su ojadili ovu zemlju!".
Moj prijatelj, kulturan čovek, nije prokomentarisao ovu izjavu, samo mi je
rekao: "Kukala nam majka ako ovi ponovo dođu na vlast! Nema nam
spasa!"
Ovako nešto moguće je samo u Srbiji - da
torijevci prelaze iz partije u partiju, naravno iz one gubitničke u onu
pobedničku, i to po pravilu na rukovodeća mesta. Jer kako objasniti činjenicu
da je Slobodana Miloševića podržavalo gotovo 80 odsto građana Srbije, DOS-ovsku
vlast isto toliko, a posle i vlast Koštunice? Niko ne uvozi novi narod
pa ni mi to nismo učinili. Dakle, to su isti ljudi
koji su podržavali i Miloševića, i DOS, i Koštunicu i sadašnju
"demokratsku" koaliciju.
Najčešće počinju priče o ljudima koji imaju nameru
da iskreno uvedu red u Srbiji. Zašto su im meta pošteni i čestiti ljudi?
Postoji jedan jedini logičan odgovor, a taj je da bi oni (torijevci)
završili u zatvorima. Tada izmišljaju razne neistine i poluistine o tim ljudima
kako bi ih odstranili iz pobedničkih stranaka.
Proizvodnja kompromitacije
Čelnici pobedničke partije naravno neće "kompromitovane" ljude, jer bi ih neko, opet torijevci,
mogao prozvati zbog takvih kadrova! A oni, kao nova partija koja se bori
protiv takvih kadrova, neće takve. Na taj način dobronamerni i
novi ljudi bivaju diskvalifikovani, a da nemaju pravo na
odbranu! A torijevci su upravo to i hteli!
Sada kada su diskvalifikovali poštene ljude, sledi
lansiranje novih priča i ideja, kao i poverljivih informacija koje su naravno
samo njima dostupne. A zašto baš njima u svim vlastima, čelnici partija se
nikada nisu zapitali. Kako drugačije protumačiti jednog istaknutog torijevca,
koji je u vreme vladavine Slobodana Miloševića bio glavni kreator borbe protiv
privrednog kriminala u Srbiji? Krojio čovek politiku borbe
protiv privrednog i finansijskog kriminala, vodio kadrovsku
politiku i krojio neke od zakona. Nakon Petog oktobra, čovek sa majicom Otpora
na grudima biva promovisan kao zakleti borac protiv kriminala u vreme vladavine
Slobodana Miloševića, čak i hapsi istog svog gospodara i dobija nagradu od
demokratskih vlasti za to, nagradu koja se deli posthumno!
Naravno, nije ostao dužan i ljude koji bi mu
eventualno pomrsili račune pošteno je "našminkao"
raznim šminkama kako bi njegov položaj
ostao netaknut, a oni po ko zna koji put eliminisani i predstavljeni kao
najgori kriminalci.
Prvi put sam se sreo sa takvim načinom osvajanja i
održavanja na vlasti kada sam kao mlad operativac dobio slučaj da ispitam
navodne zloupotrebe rukovodilaca u jednom preduzeću. U prijavi su bile napisane
takve informacije da sam bio ubeđen da ću, kada budem završio provere, pola
rukovodilaca da pohapsim. Bilo mi je malo čudno zašto su starije kolege baš
meni dale takav slučaj da se "proslavim" kao Eliot Nes.
Kada sam došao u dotično preduzeće, pomalo samouvereno i odsečno zatražio sam kompromitujuća
dokumenta, misleći da je tačno sve što piše u prijavi. Nakon nekoliko dana
provera i nakon uvida u svu dokumentaciju, ustanovio sam da gotovo ništa iz
prijave nije bilo istinito. Napisao sam izveštaj
i predao ga rukovodiocima koji je trebalo da obaveste nadležne o tome.
Kasnije sam saznao o čemu se u stvari radi. U tom
preduzeću su isticali periodi na koja su vodeći rukovodioci bili birani i
trebalo ih je ponovo postaviti na ista mesta. Međutim, neko od potencijalnih
pretendenata napisao je prijavu protiv njih. U to vreme na snazi su bili
propisi da neko protiv koga postoji krivična prijava ne može da bude postavljen
na rukovodeća mesta dok se to ne proveri, bez obzira na to šta u noj piše.
Takođe sam saznao da ti rukovodioci koji su bili navedeni u prijavi nisu bili
izabrani zbog prijave, iako je izveštaj pokazao da nisu izvršili nikakvo
krivično delo.
Kad
torijevci zaprže čorbu
Mnogo godina kasnije i sam sam bio u sličnoj
situaciji. Bio sam predložen na rukovodeće mesto. Tokom radne karijere nisam
dolazio u lične sukobe ni sa kim od kolega, a svoje radne zadatke obavljao sam
u skladu sa zakonom i svojom savešću. Do momenta kada sam predložen na
rukovodeće mesto, nisam bio svestan u kakvom sam okruženju radio i da postoje
ljudi sa lošim namerama. Protiv mog unapređenja nekoliko
pojedinaca napisalo je takve anonimne prijave da bi neko neutralan, ko me nije
poznavao, odmah naredio da budem lišen slobode. Naravno da to nije bilo tačno,
ali je neko hteo na pokvaren način da me diskvalifikuje. Lično sam zatražio da
se izvrše provere podataka, moje poligrafsko testiranje i sve što je potrebno
za utvrđivanje istine.
Nakon izvesnog vremena i izvršenih provera bio sam
postavljen za rukovodioca. Međutim, kako sam napredovao u karijeri (nadam se
uspešnoj), više puta sam bio u sličnim situacijama.
Kasnije sam ovakav način diskvalifikovanja prepoznao i
u političkom životu. A, naravno, saznao sam i u kojoj i čijoj kuhinji se
kuvala ova vrsta jela. U to vreme, a i do današnjih dana zadržao se recept
izbora kadrova u organima uprave, pravosuđu diplomatiji i dr., tako što je
određena služba proveravana da li u njoj postoje bezbednosne smetnje da
neko bude biran i izabran. To nam je pokazao i nedavni slučaj reformisanja
pravosuđa.
Naši
torijevci vuku svoje korene iz Udbe, a kasnije iz BIA.
U vrhovima skoro svih političkih partija prisutni su kreatori ili saradnici.
Zbog čega do danas nisu otvarani dosijei saradnika?
Kada se bliži
kraj vladavine jedne političke opcije, tada ovi torijevci imaju
"nepogrešivo političko čulo" da osete pobednika i da se
priklone novoj pobedničkoj opciji.
Zbog svega ovoga mislim da će torijevci i
dalje biti odlučujući faktor u predstojećim političkim izborima i da će i dalje
nastaviti sa pljačkanjem onoga što je preostalo. Oni će, naravno, biti
konzervativni i protiv bilo kakvih promena. Torijevci, napred!
Ostali - stoj!