Razaranje
Strategija propadanja - pančevački model
Kako
prazno zaštititi u šupljem
Na šta su
godinama arčene pare? Na šta liči bizarna strategija kulturnog razvoja Pančeva?
Šta su "prioriteti" ove strategije? Da li je važnije očuvanje
nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara ili baktanje sa nepostojećom
nematerijalnom baštinom, organizovanje bizarnih radionica i festivala? Na kakve
se budalaštine arči novac iz fondova Evropske unije? Ko je davao saglasnosti za
urnisanje spomeničke baštine?
Stanislav
Živkov
Kada bi se u ovoj državi
temeljno sprovela lustracija, najveći deo raznoraznih funkcionerskih eminencija
ne bi mogao da vrši nijednu javnu funkciju. Kada bi u Pančevu nepristrasna
budžetska inspekcija temeljno pročešljala raznorazne finansijske akrobacije,
tužilaštvo i sudovi bi radili prekovremeno, a za mesto u zatvorima bi bili
deljeni brojevi. Kada bi svaki put kada potpišu nezakonitu odluku, pojedinim
pančevačkim funkcionerima otpao po jedan prst, mnogi ne bi imali ruke do
ramena. O tome kako su se pod "izradom" Strategije kulturnog razvoja,
zapravo arčile pare na nebulozne besmislice i raznorazna pomodna istraživanja
lako se može videti iz sledeće analize Strategije i njenih posledica!
Kompleks Panuka
Pre svega, postavlja se
pitanje po čijem mentalnom kriterijumu su, umesto rešavanja katastrofalne
situacije u kulturi, izbunareni krajnje bizarni i opskurni ciljevi koji se kao
imperativ navode u Strategiji za kulturu grada Pančeva za period 2010-2015.
godine.
Zvuči neverovatno, ali
je nažalost istinita činjenica da je arhitektonsko nasleđe grada sistematski
devastirano zahvaljujući stranačkoj politici, kada je samo tokom 2005-2009.
godine, zahvaljujući totalnoj korumpiranosti i diletantizmu tadašnjeg direktora
Zavoda za urnisanje spomenika kulture Nikole Vlajića i njegovih
povirepa, a po liniji Žutog preduzeća, učinjeno ama baš sve kako bi se u
susret izišlo kojekakvim nebuloznim zahtevima investitora. Tako je legalizovan
pančevački Skadar na Tamišu odnosno kompleks Panuka koji se gradi
"svega" 20 godina; data je saglasnost za prenamenu zelene površine u
građevinsko zemljište radi nezakonite gradnje poslovnog centra Prijović,
sa iskopom dubine 6 metara na svega 5 metara od krune nasipa, iako je
zabranjena svaka gradnja bliža od 50 metara; sistematski su istesterisane
fasade radi otvaranja lokala, a sve kako bi se udovoljilo raznim prijateljima i
dobrotvorima Žutog preduzeća.
Umesto da se u
Strategiji prioritet da obnovi i zaštiti materijalnog nasleđa, dakle spomenika
kulture i pokretnih kulturnih dobara, umesto toga prioritet je dat nematerijalnoj
baštini i industrijskoj arhitekturi koja je najvećim delom doslovce
spaljena zahvaljujući nebrizi i muljažama iste te gradske uprave što je stajala
iza kriminalnih privatizacija i poslovnih aranžmana, a gde je Nikola Vlajić
bio samo svojevrstan servis za lupanje pečata na saglasnosti.
Štaviše, u strategiji se
insistira na podizanju svesti građana o značaju nematerijalne baštine i
industrijskog nasleđa i to razvijanjem saradnje i promocijom kulturnih
aktivnosti! Naravno, lako je napisati tako bombastičnu formulaciju, ali bi
bilo veoma zanimljivo videti kako se to podiže svest građana i šta bi to
zapravo trebalo da predstavlja. Takođe bi bilo vrlo zanimljivo videti šta se
zapravo podrazumeva pod ciljem strategije Unapređivanje uslova za zaštitu
kulturnog nasleđa i reaktivacija baštine i industrijskom nasleđu kada se po
diktatu pančevačke urbanističko-poslovne mafije čini ama baš sve da se nasleđe
podredi kriminogenim poslovnim potrebama, a ne obrnuto - potrebe nasleđu.
Pravu enigmu predstavlja
cilj strategije - Društveno odgovorno ponašanje relevantnih subjekata u
javnom i privatnom sektoru prema nematerijalnoj kulturnoj baštini i
industrijskom nasleđu, ako se zna da je nematerijalna baština najobičnija
nepostojeća nebuloza i budalaština prisutna samo u glavama teoretičara, a
parola društveno odgovorno ponašanje je najobičnija
sociološko-politikantska fraza kojom se prodaje magla. Ovde se automatski
postavlja i pitanje kako se uopšte može zaštititi nešto što uopšte ne postoji,
dakle kako je moguće zaštititi nepostojeću nematerijalnu baštinu.
Kulturtregeri
Sasvim je jasno da
pančevačka Strategija na najbolji mogući način potvrđuje poslovicu da zaludan
pop i jariće krsti, što je vidljivo gotovo u svakom pasusu Strategije i njenim
nebuloznim ciljevima! Tako se recimo cilj Strategije - Otvorenost i
dostupnost ustanova kulture, te ostvarivanje saradnje sa obrazovnim
ustanovama i civilnim sektorom - zapravo svodi na to da se od svih ustanova
kulture u Pančevu očekuje da po diktatu iz Opštine, a pogotovu tzv. civilnog
sektora, sve svoje resurse moraju da stave na raspolaganje makar kome, samo
zato jer su po shvatanju nekih opštinskih kulturtregera najbitniji pojedinci i
civilni sektor, a među pojedincima pre svega raznorazni umišljeni i krajne
bezobrazni balavci koji zamišljaju da su gradske ustanove kulture servis za
izvršavanje njihovih zahteva!
O bezobrazluku
opštinskih struktura najbolje govori primer Geološkog muzeja u Pančevu, koji je
trebalo da počne sa radom u 2011. godini uz određeni dogovor o finansiranju
između vlasnika i grada Pančeva i kome je obećana materijalna pomoć za uređenje
izložbenog prostora (koja je naravno izostala!), jer su na konkursu za projekte
prioritet imale budalaštine po ključu Žutog preduzeća.
I pored svega toga,
kulturtregeri iz Opštine su kasnije imali petlju da od vlasnika geološke zbirke
zatraže predmete, ali da bi bili izloženi kao dekoracija slikarske izložbe
organizovane u holu Gradske uprave! U Strategiji je kao cilj navedeno i podsticanje
pojedinaca-umetnika na realizaciju programa u okviru ustanova, što bi po
mišljenju autora Strategije podrazumevalo da ustanove kulture sve svoje resurse
bezuslovno treba da stave na raspolaganje pojedincima, odnosno umetnicima, i to
po mogućnosti mladima! Posebna je priča cilj Strategije - Unapređenje rada
ustanova kulture u gradu i naseljenim mestima, što se u praksi pokazalo u
zahtevima pojedinaca iz gradske uprave: da pojedini uspešni direktori seoskih
domova kulture treba da podnesu ostavku kako bi svoja radna mesta ustupili mlađima,
lepšima i pametnijima, upravo po meri nekih promotera Strategije.
Naravno, niko od autora
Strategije nije se pobunio pošto je u podeli stranačkog kolača na mesto
direktora Doma kulture Kačarevo marta 2009. godine postavljen izvesni Marjan
Muškinja, akademski slikar, koji je prema podacima sa njegovog sajta još
naredna tri meseca uporedo radio u Tehničkoj školi 23. maj kao
samozaposlena osoba, a još manje je smetala činjenica da je postojala prepreka
za njegovo imenovanje zbog krivične
prijave za saobraćajku sa smrtnim ishodom, koja je lako preskočena i to tako
što je Marjan Muškinja naprasno postao Marijan. Ali svejedno kako
se zvao, Muškinja je na svom sajtu kao veštine koje poseduje naveo vladanje
fotošopom, a kao radno iskustvo da je bio predsednik UMUP-a, tj.
Udruženja mladih umetnika Pančeva koje je postojalo svega četiri meseca i potom
otišlo u zaborav! Naravno, sasvim u skladu sa ciljevima Strategije bilo je
istodobno postavljenje izvesne Maje Georgijevske na mesto direktorke
Doma omladine, koja se "proslavila" lepeći po Pančevu bilborde sa
svojim likom!
Bilo bi takođe
zanimljivo videti šta se podrazumeva pod ciljem Diversifikovani program
-projekti. Verovatno je i tu u pitanju neka budalaština, ali zato pravu
psihoanalizu zaslužuje cilj strategije koji podrazumeva Negovanje kulture
sećanja. Očito je da su priređivači kulturne strategije ovu ideju
iskoristili za neku vrstu eksperimenta kako bi na kulturi izvodili svoju
patološku sociološko-politikološko-psihološko-psihijatrijsku analizu, a sve u
skladu sa savremenim tendencijama u svetu!
Otkup
Najštetniji od svih
ciljeva sigurno je cilj strategije Podrška savremenom stvaralaštvu pošto
se za njegovo ispunjavanje vrši neverovatno arčenje para na makar kakve
koještarije. Pošto je to naravno bio jedan od najurgentnijih problema, a usput
je naravno bila potrebna i pomoć "mladim" stvaraocima, problem je
rešen time što je rešavan jedan od uočenih problema u našoj zemlji kada su u
pitanju umetnost i umetnička produkcija, odnosno postojanje
nedefinisanog umetničkog tržišta (opet nebuloza jer tržište ili postoji ili
ne postoji, a onda je pitanje kako postoji ako je nedefinisano), te je gradonačelnica
Pančeva u skladu sa Strategijom kulturnog razvoja grada Pančeva od 2010. do 2015.
godine i uočenim problemima raspisala Javni poziv-konkurs za otkup umentičkih
dela.
Kako je cilj gradskog otkupa
usaglašen sa ciljem iz Akcionog plana za implementaciju Strategije kulturnog
razvoja za 2011. godinu da se podrži savremeno stvaralaštvo, kao i da se
potpomogne razvoj umetničkog tržišta i produkcije u našem gradu, pa je
pravo učešća i kriterijume određivala komisija za predstavljanje programa i
projekata i otkup umetničkih dela, obrazovana od strane gradonačelnice! Štaviše,
Odlukom o budžetu za 2011. godinu za otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnog
i primenjenog stvaralaštva obezbeđeno je 750.000 dinara!
Međutim, kada se pogleda
spisak otkupljenih radova predstavljenih na izložbi, postavlja se pitanje
mentalnog stanja članova komisije, jer je očito da su osim možda jednog,
najviše dva imena, u pitanju sasvim bizarni i opskurni radovi kojekakvih mazala
i škrabala, verovatno sa žutim knjižicama. O tome da je ovaj otkup bio unapred
dogovorena stvar pouzdano govori slučaj Salapura o kome je Tabloid
već pisao!!! Naime, radi se o tome da je gradska uprava nešto ranije
otkrila toplu vodu i raspisala konkurs za sufinansiranje projekata iz kulture,
za šta
je u 2011. godini namenila 6,8 milina dinara, i to pozivajući se na gradsku
strategiju u kulturi. Marko Salapura je na pomenutom konkursu konkurisao
i dobio sredstva za realizaciju "projekta" pod monumentalnim imenom Šverc
i kolaboracija,
kojim se promoviše
"iznalaženje novih ili recikliranje starih modela komunikacije i
razmene ideja slika i rada".
Sve u svemu, nikome
normalnom nije bilo jasno o čemu se tu zapravo radi, odnosno šta predstavlja
masa cevčuga, sajli i kablova razvučenih po demoliranom i polusrušenom
hotelu Sloboda, ali se postavlja pitanje kakva je to vrhunska umetnost i
kome to uopšte treba, pošto je grad Pančevo otkupio kablovsku skalameriju Marka
Salapure za čiju je realizaciju prethodno na konkursu isti taj grad odobrio
sredstva, ali zato nikome ni najmanje
nije smetala činjenica da je na deponiji završila kompletna slikarska zaostavština
Ksenije Ilijević, koju su Cigani kasnije krčmili po buvljaku, da nikome
ne pada na pamet da zaštiti slikarsku zaostavštinu velikog slikara Jovana
Vitomirova koja je zasad na tavanu njegove kuće, da nikome ne smeta što se
ne izdvaja novac za otkup slika Uroša Predića, Stevana Milosavljevića
i drugih dragocenosti koje se pojavljuju na vrlo definisanom tržištu
umetnina, što ni najmanje ne čudi jer ovi proslavljeni umetnici em nisu više
živi, em nisu mladi, em nisu "in", em nemaju žute partijske knjižice!
"Biseri"
Podjednako je bizaran i
stupidan cilj Strategije pod imenom Unapređenje znanja i veštine zaposlenih kojim
se direktno osporava sve znanje koje su brojni stručnjaci raznih profila, dakle
arheolozi, istoričari, istoričari umetnosti, arhitekti, etnolozi i ostali
stekli studijama, postdiplomskim studijama, polaganjem stručnih ispita,
usavršavanjem u struci i svim ostalim normalnim načinima usavršavanja, osim
studijskim putovanjima koja su rezervisana za zaposlene u Opštini. Tako umesto
istoričara umetnosti, opštinari putuju na Venecijansko bijenale, dok je
za zaposlene u kulturi pripremljeno unapređivanje znanja u vidu stupidnih i
besmislenih kurseva u režiji gradske uprave u vidu epohalnog projekta Kulturni
most između planine i ravnice - kreiranje lokalnih kulturnih politika, koji
se realizuje u okviru još stupidnijeg projekta Exchange3 koji se
finansira preko Stalne konferencije gradova i opština a finansira fondovima
Evropske unije iz kojih je dobijeno 200.000 evra! O tome da je zapravo u
pitanju dobro organizovano arčenje tuđih para najbolje govori činjenica da je
grad Pančevo nedavno trošenjem para iz projekta Stop ambroziji kupio
novo vozilo škoda superb koje je plaćeno najmanje 20.000 evra!
O tome da je ovaj i
ovakav projekat takođe skupo plaćeno prodavanje magle najbolje govori
prezentacija sa sajta Exchange3 gde se doslovce navodi da je svrha ovog projekta izgradnja kapaciteta lokalnih vlasti Užica i Pančeva za
kreiranje i sprovođenje efikasnih multisektorskih mehanizama za strateški
pristup planiranju, implementaciji, finansiranju i razmeni iskustava u oblasti
kulture. Dalje se navodi kako će se na ovaj način dati
doprinos unapređenju upravljanja, infrastrukture i kapaciteta ljudskih resursa
u javnim institucijama, kao i organizacijama civilnog društva u oblasti kulture
na lokalnom nivou u dva partnerska grada.
Poseban su "biser" očekivani rezultati ovog projekta gde se pored
ostalog očekuje da bude Ustanovljen održivi multisektorski mehanizam u
gradskim upravama u Užicu i Pančevu koje su sposobne za kreiranje, sprovođenje,
praćenje i evaluaciju politike u oblasti kulture koja zadovoljava potrebe
građana i otvorena je za saradnju i partnerstva na nacionalnom i međunarodnom
nivou; te bili Ustanovljeni održivi institucionalni mehanizmi za saradnju
i kulturnu razmenu na nacionalnom i međunarodnom nivou i unapređeni kapaciteti
ljudskih resursa u javnim institucijama kulture, komercijalnom i neprofitnom
sektoru! Uglavnom, trebalo bi dovesti nekog prevodioca za nemušti jezik
koji bi morao da na srpski prevede šta je pisac ovde hteo da kaže!
Kao "spektakularno" dostignuće u okviru ovog skaradnog arčenja
novca, 30. januara u zgradi Gradske uprave Pančevo održana je svojevrsna seansa
psihičke onanije pod rukovodstvom izvesne Marine Delić, trenera i konsultanta
za razvoj ljudskih resursa, sa imbecilnim prezentacijama poput ovih: Uspešni
timovi: elementi timskog rada; Različiti članovi tima na zajedničkom zadatku,
Šira slika-vizija tima, Komunikacija u timu, dok je dan kasnije predviđen
nastavak seanse, ali pod palicom mr Aleksandra Brkića sa UNESCO katedre
za menadžment i kulturnu politiku takođe sa stupidnim prezentacijama: Različiti
pristupi marketingu gradova, Grad kao pouka, mapiranje i rad sa kreativnim
žarištima.
O tome da je i ovde u pitanju poslić Žutog preduzeća najbolje govori
činjenica da se sa ovim zamlaćivanjem bakće izvesni Mladen Kašler, inače
sin Mirjane Kašler, totalno nekompetentne predsednice kadrovske komisije
i članice foruma žena Žutog preduzeća.
Akrobacije
Što se nepotizma unutar Žutog preduzeća tiče, najeklatantniji primer
je slučaj Centra za kulturu u kome je direktorka Jasmina Večanski, inače
glumica a istodobno i kuma Voje Brajovića, po kom osnovu je i zasela na
to direktorsko mesto, doskora u radnom odnosu u Centru držala svog muža Sašu
Večanskog, inače dramskog pisca sa završenom Srednjom elektrotehničkom
školom. Ovome je očito dodijalo da mu žena bude direktor pa je naprasno
izvedena kadrovska akrobacija te je Večanski zamenio radno mesto sa izvesnom Lidijom
Kočevskom i prešao u Gradsku biblioteku na mesto voditelja tamošnjeg
internet kafea, dok je Kočevska, inače predsednica sada nepostojećeg Saveta za
kulturu Žutog preduzeća, prešla u Centar za kulturu na pitaj boga koje
radno mesto, da bi na kraju napustila i Savet i Žuto preduzeće! O tome
da se sve muljaže vrše unutar Žutog preduzeća najbolje govori činjenica
da je svojevremeno upravo gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović nagradila koreografa Dejana Trifunovića i već pomenutog Večanskog za navodne izuzetne zasluge u oblasti kulture u 2010. godini, pri čemu uopšte
ne postoji nikakva odluka na nivou grada za dodelu ovakve nagrade.
Osim toga sasvim je jasno da je budžet za 2012. godinu sačinjen po meri
Centra za kulturu, jer o tome najbolje govori činjenica da je predviđeno finansiranje
najbizarnijih manifestacija i kojekakvih festivala i to sa pozamašnim svotama.
Naime, jedan od ciljeva opskurne Strategije jeste i održavanje čak 40
kojekakvih festivala i festivalčića, među kojima se svojom bizarnošću ipak
izdvaja nekoliko. Takođe se postavlja pitanje mentalnog stanja organizatora i
finansijera nebuloza poput festivala BUDI (Bijenale umetničkog dečjeg
izraza).
Naime, navodno je izuzetno važno što se teme najveselije manifestacije
Kulturnog centra BUDI - tiču ekologije,
života u gradu i drugih važnih problema što se na prvi pogled može
činiti preozbiljnim za najmlađe stvaraoce, broj dece koja stvaraju u
okviru radionica, kao i dela koja se tom prilikom realizuju, negiraju ovu
pretpostavku... čime je postignut osnovni cilj "dečjeg" -
pridavanje veće ozbiljnosti i značaja umetničkom izražavanju dece, kao
omogućavanje uslova u kojima će moći da integrišu svoju maštu i istraže
mogućnosti svog stvaralaštva...
U svakom slučaju ovo je još jedna od bizarnih gradskih manifestacija kojima
se arče pare poreskih obveznika. U isti koš spada i gradska
"manifestacija" Nove tehnologije. Naime, u okviru godišnje
produkcije Galerije savremene umetnosti značajan deo programa se posvećuje
upotrebi novih tehnologija i videa u savremenoj umetničkoj produkciji.
Naravno i tu su obavezan sastojak skaradna izlagačka aktivnost i obavezno
organizovanje radionica posvećenih interdisciplinarnim audio-vizuelnim
sadržajima i medijskoj umetnosti, realizuju se u saradnji sa opskurnim i
izvikanim domaćim i internacionalnim kustosima i umetnicima.
Cirkusijada
Tu je svakako i obavezna pozorišna cirkusijada pod nazivom EX Teatar
fest. Iako se odavno zna da od drame postoji samo jedna jedina još gora
stvar a to je monodrama, u Pančevu se organizuje ova smotra pošto, prema najavi
sa sajta Centra za kulturu u vremenu koje je zahtevno, preispitivanje
savesti, provokativni prikaz društvenih okolnosti u pozorišnom izrazu, ali i u
svakoj drugoj umetnosti, jeste ono što po čemu se umetnički proizvod razlikuje
od medijske zabave. Većina pozorišnih stvaralaca u svojim delima ne postavlja
nikakva pitanja niti, samim tim, daje odgovore. Pozorišni produkt, ako u svom
sadržaju nije društveno aktuelan ili ako ne sadrži jasan aktivizam, otpor,
postaje i ostaje siromašno delo.
Dramska priča je samo polazište za ono što stvaralac želi da predstavi. Bez
toga umetnost postaje jednodimenzionalni prikaz. Kritičko i subverzivno je ono
što određuje vrednost dela, u traganju za dubljim
smislom dolazimo do zapitanosti, sumnje. Zapitanost je suština. Ona svako delo može estetski, ali i etički da odredi. Zapitanost nad sobom, kao kod Hamleta, proširuje se nad
zapitanošću nad svetom. Odgovor na društvene pojave od tradicionalnog do
ekskluzivnog; od Brehta koji je svojim delima učestvovao u društvenim
okolnostima do savremenog izraza koji podrazumeva angažovani govor i društveni
aktivizam.
Naravno, iz svega ovoga izvlači se gromoglasan zaključak kako zbog uspešnosti, posećenosti i odziva stručne i šire javnosti kada je reč o
prihvatanju i praćenju... kulturnih manifestacija i redovnih godišnjih
programa, učešće međunarodnih umetnika i kulturnih ustanova i institucija u
realizaciji naših sadržaja, Kulturni centar Pančeva već godinama zauzima
posebno mesto na kulturnoj mapi Evrope, što u prevodu znači "čega se
pametan stidi, time se lud ponosi"!
Sve ovo moguće je samo zahvaljujući tome što se kulturom u Pančevu bave
kojekakvi bizarni likovi uglavnom jarkožute boje, što su, umesto promocije
trajnih vrednosti i zaštite kulturnih dobara, daleko važniji alternativna scena
i savremeno stvaralaštvo, što je sve rezultiralo ovakvom nakaradnom strategijom
i još nakaradnijim prioritetima kulturnog razvoja. Pokojni Brana Crnčević je
svojevremeno rekao da neće ljubiti svinju u dupe pa makar nikada ne jeo
čvaraka, što je sasvim primenljivo na pančevačku kulturnu scenu!