Zakonopravila
Dosadašnji
direktor policije Milorad Veljović i njegov ministar dokazuju da je Srbija
zemlja čuda
Policajci
i Japanci
Koliko je zla napaćenoj Srbiji naneo
lažni car Boris sa svojom družinom, tek počinje polako da se nazire na svim
stranama i u svim oblastima. Sve što su dotakli on i njegova partijska sabraća,
kao da je vatrom sprženo i nestalo sa lica zemlje. Taj sveznajući Džems Bond
rukovodio je preko svog šefa kabineta svim službama, a on je opet, preko
direktora policije, slepog izvršioca njegove volje, Milorada Veljovića zvanog
Eliot Nos, sprovodio u delo. Na tu temu, piše Tabloidov urednik Josip Bogić,
bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a
Josip
Bogić
Srpska policija, uprkos tome što ima u svom sastavu
vanredno sposobnih i čestitih ljudi, nikako da doživi da takve ličnosti i
afirmiše u sam vrh komandne odgovornosti. Stručnost, znanje, iskustvo, ništa od
svega toga ne može da ispliva na površinu, na pozicije koje presudno utiču na
zbivanja u jednoj od najvažnijih državnih služni uopšte...
I nova vlada na čelu sa Ivicom Dačićem kao premijerom
i ministrom policije, očito više radi na "novoj afirmaciji"
Socijalističke partije Srbije, nego što radi na otklonu od pozorišne promocije
nekoliko ličnosti. Sve ovo, najpre postaje problem u policiji kojom
"ministruje" predsednik SPS. Uskoro će konkursom, kako on sam reče,
biti rešeno pitanje novog direktora policije. A kako je dosadašnji (Milorad
veljović) radio po nalogu lidera prethodnih koalicija na čelu sa Borisom Tadićem,
bilo bi za očekivati da taj novi direktor policije bude nezavisan u radu, i da
se "pod ruku" sa ministrom ne hvata na svakoj konferenciji za štampu.
Ali...
Dosadašnji
direktor policije Milorad Veljović, uveren da je poNOS celokupne srpske
policije, po ko zna koji put je pokušao da preživi na osnovu lažnog rada,
predstavljajući to vrhunskim dometima. U ranijim periodima to mu je sa lakoćom
uspevalo jer je svoje policijsko "znanje" prodavao onima koji su
manje znali od njega. Pre toga je sve one koji su nešto znali, rasterao
kojekude... Sada je, čini mi se tome došao kraj. A možda i nije?
Rekao bi čovek, evo, došlo je vreme da se konačno raščiste
sve sporne privatizacije i da mnogi budu privedeni pravdi. Najnovija hapšenja čelnika
u firmi Jugoremedija na žalost to demantuju. Ova hapšenja mi pre svega lice na
dodvoravanje novim-starim vlastima. Kako drugačije protumačiti da tek sada ovaj
slučaj dobija policijsko-tužilački epilog? Pa ceo ovaj slučaj je pre nekoliko
godina do tančina obradio Savet za borbu protiv korupcije na celu sa pokojnom Vericom
Barać, koju je između ostaloga bivša vlast omalovažavala u pogledu stručnosti.
Taj izveštaj je prezentovan javnosti i niko ni prstom nije mrdnuo. Sada se neko
setio da je taj slučaj najveća opasnost po državu Srbiju. To je izgleda sam vrh
organizovanog kriminala i korupcije. Baš bih voleo da vidim koje su to nove
dokaze pronašli Baroni Minhauzeni a do kojih nije došao i koje nije obelodanio
Savet!
U ovom slučaju, hapse pojedince za par stotina hiljada
evra a sa druge strane u Agrobanci je napravljen gubitak od pola milijarde evra
i nikom ništa. Za to vreme jedan poznati "stari lopov i perač novca",
koji je sumnjiv za više desetina miliona evra, možda čak i sto miliona, šeta
slobodan po Beogradu! Nekada su se lovile krupne ribe, naročito "somovi
kapitalci" a ne "kederi".
Taj čuveni bizmismen je od banke dobio pare, založio možda neku livadu i
brvanaru u kojoj mu je rođen deda, sklonio pare na sigurno i sada nema čime da
otplaćuje!A banka nema pojma!
Najveću štetu ipak Boris lepi je napravio u policiji.
On je i u toj oblasti bio nesalomivi. On je lično rukovodio svim važnim
akcijama u borbi protiv organizovanog kriminala, a naročito protiv korupcije.
Jedan od važnih šrafova bio mu je Prvi srpski policajac, direktor policije
Eliot Nos. Gde Boris okom eto njega skokom. Boris, Džems Bond je najpre preko
novinara plasirao važne informacije, a nakon toga se uključivao Milorad Veljović
i tužilaštvo. Takav manir se izgleda zadržao i ostaće bar još neko vreme.
Ko je do skora mogao da pomisli da će krađa bicikla da
bude prvorazredni policijski događaj pored toliko korupcionaških afera i
organizovanog kriminala. Zar je početak borbe protiv organizovanog kriminala i
korupcije vraćanje bicikla japanskom turisti?! Tužno mi je bilo da gledam kako
predstavnik jedne ozbiljne države hvali navodni rad srpske policije, poredeći
ga čak sa radom japanske policije! Jednog momenta je čak pomenuo da je srpska
policija možda i bolja od japanske!
Premijer je tako svoj novi mandat počeo vraćanjem
ukradenog bicikla, no, da li je to njegov posao? Možda bi prvi posao premijera
i ministra policije trebao da bude taj da sve one koji su smislili ovaj
scenario, pod hitno najuri iz policije i da im trajno zabrani prilazak istoj
kao preventivnu meru bezbednosti. Policija sve dokaze i izvršioce kriminalnih
radnji treba da dostavlja tužiocima a ne novinarima na konferencijama za štampu!
Sprdačina sa vraćanjem bicikla, koji je usred bela dana
ukrao narkoman u krizi, ne bi bila sprdačina da Baroni Minhauzeni srpske
policije nisu bili opet na delu u cilju predstave za javnost i daljeg opstanka
" u sedlu". Poteru za biciklom organizovao je tako stručno i temeljno
da je angažovao sve ljudske i tehničke potencijale, žandarmeriju, SAJ, PTJ,
helikoptere. I za divno čudo trud se isplatio. Kako novi-stari ministar
policije, tako i direktor policije Milorad Veljović koji bi rado da još ne ode
u penziju, ako je ikako moguće...
Nesrećnom narkomanu verovatno nije bilo ni na kraj
pameti da će dospeti na naslovne stranice svetskih novina i televizijskih
kanala, a naročito ne japanskih. A ni pokradeni Japanac verovatno nije mogao da
nasluti da će mu u gostoljubivoj Srbiji
neko ukrasti "miljenika". Jeste da su mu na proputovanju kroz
Afričke zemlje krali odevne pred mete i odeću ali niko bicikl. No, doživeo je
još nešto što nikada više neće, da se direktor srpske policije stavi "na čelo
tima" da pronađe kradljivca bicikla i tako postane slavan čak i u Japanu!
Dosadašnji direktor policije Milorad
Veljović, uveren da je poNOS celokupne srpske policije, po ko zna koji put je
pokušao da preživi na osnovu lažnog rada, predstavljajući to vrhunskim
dometima. U ranijim periodima to mu je sa lakoćom uspevalo jer je svoje
policijsko "znanje" prodavao onima koji su manje znali od njega.