Stav

PRIVREDA

Branko Dragaš

PRIVREDA - Premijer Srbije laže čim otvori usta. Takva je sva njegova i vlast. Zasnovana na neprekidnim lažima, izdajama, prevarama, falsifikatima, manipulacijama i ucenama sluđenog naroda. Uspesi, kojima se toliko ponosi, obična su obmana građana. Uspesi su zasnovani na falsifikovanju statističkih podataka. Tako smo dobili nove prevare u izveštaju državne Agencije za privredne registre /APR/ o poslovanju srpske privrede u 2015 godini.

Ljudi iz privrede su ostali u čudu. Kako je moguće da je srpska privreda, koja grca u dugovima i nelikvidnosti, koja je opterećenja ogromnim zahvatanjem neracionalne državne uprave, koja ne može da otplati uzete bankarske kredite, koja nema normalan ekonomski ambijent da se razvija, kako je, dakle, moguće da takva, razorena i opljačkana, privreda završi prošlu godinu sa neto dobiti od 143,789 milijardi dinara ili 1,182 milijardi evra? Zar je moguće da smo tako dobro poslovali i da mi, koji radimo na tržištu i koji živimo od svoje zarađene plate sa tog tržišta, nismo primetili takve fenomenalne rezultate srpske privrede? O čemu se radi? Gde je tajna uspeha srpske privrede?

Najbolje je da pažljivo pregledamo sve objavljene zvanične podatke iz privrede za 2013, 2014 i 2015 godinu, kako bismo lakše mogli da pratimo i da utvrdimo šta se zaista desilo u 2015 godini i kako je nastalo to privredno čudo samo za jednu godinu. Uprostiću ovu analizu, kako bi mogli svi građani, koji razmišljaju svojom glavom i koji nisu partijski ostrašćeni, da vide kako funkcioniše izdajnički režim i kakvim se podvalama sve služi da bi premijer pokazao svoju mesijansku ulogu u spasu države i nacije.

Gubitak srpske privrede, posmatrano uobičajeno na 92.842 preduzeća koja su podnela završne račune, cifra neznatno oscilira iz godine u godinu, iznosio je 2013 - 30,924 milijarde dinara i 2014 - 131, 782 milijarde ili 1,096 milijardi evra.

Ali, završni račun za 2015 pokazuje fantastičnu dobit od 143,789 milijardi dinara ili 1,182 milijardi evra. Zvanična statistika za 2014 pokazuje da je BDP bio u minusu -1,8%, da je industrijska proizvodnja bila u padu -6,5%, da je izvoz neznatno porastao samo +1,5%, da je inflacija bila 1,7% i da je depresijacija dinara prema evru bila 5,5%, a prema dolaru čak- 19,6%. Zaposlenost u 2014 je pala za -18.839 radnika. Znači, privreda ulazi u 2015 godinu sa jako lošim performansama i onda se, navodno, dešava biblijsko čudo, mesija udara svojim čarobnim štapom o plodnu srpsku zemlju i srpska privreda uspeva da ostvari neverovatnu neto dobit.

Kakvi su zvanični podaci za 2015 godinu? BDP je u rastu mršavih 0,7%. Gotovo ništa! Nismo u minusu, ali smo na pozitivnoj nuli. Kako se na pozivnoj nuli rasta ostvaruje neto dobit od 1,182 milijarde evra? Kakvi su to hokus-pokus Dramaserus opiti? Inflacija je bila +1,5% i ona je pojela taj nultni rast. Industrija je bila u rastu 8,2%, posle onog pada od 6,5%, tako da njen rast od realnih 1,7% nije moglo da stvori takvu neto dobit. Ni izvoz od 7,8% nije mogao da pomogne gubicima srpske privrede. Dinar je prema evru opao 0,65% , ali je pad prema dolaru bio -11,95%.

Eksperti APR pišu da je u 2015 godini došlo do : „ BLAGE RELAKSACIJE ukupnog privrednog okruženja", pa navode da je : „ neto dobitak povećan za 14,6% i iznosi 466,7 milijardi dinara, dok je neto gubitak u iznosu od 322,9 milijardi smanjen za dve petine". Dve petine je 40% smanjenja gubitaka. Kada se gubici u jednoj godini gotovo prepolove, onda se to ne može navesti kao blaga relaksacija, jer se radi o kapitalno velikom smanjenju troškova na rashodnoj strani.

Eksperi APR pišu : „ međutim, ukupnom profitabilnom poslovanju domaće privrede glavni doprinos dalo je BLAGO UBLAŽAVANJE valutne nestabilnosti iz prethodne godine, što se odrazilo na opadanje finansijskih rashoda za TREĆINU, pa je gubitak po osnovu finansiranja 105 milijardi dinara VIŠE NEGO ZA TRI PETINE MANJI u poređenju sa prethodnom godinom". Kakvo je to blago ublažavanje, kada je došlo do tako značajnog pada od tri petine rashoda za valutne nestabilnosti ili, kako se u bilansima vode, negativne kursne razlike? Otkad se pad od 60% rashoda naziva blago ublažavanje? Pogledajmo kako to blago ublažavanje valutne nestabilnosti, namerno se koristi taj termin, jer u tiranskom režimu Dramosera ne sme da se upotrebi izraz- negativne kursne razlike, pošto sve što je negativno smrdi na opoziciju i gubitak apsolutne vlasti.

Gubitak na kursnim razlikama iznosio je 2014 - 269,926 milijardi dinara, ali se taj veliki gubitak iznenada istopio u 2015 godini na 105 milijardi dinara. Gde nestade razlika u bilansima od 165 milijardi dinara ili 1,356 milijardi evra? Gde se izgubilo to blago ublažavanje negativnih kursnih razlika? Šta se dogodilo sa kursom? Da nije kurs dinara naglo skočio i tako značajno umanjio kursne razlike? Kurs evra je 31.12.2014 iznosio - 120,9583, da bi 31.12.2015 narastao na - 121, 6261 dinara.To je neznatan rast kursa od 0,55% i može da dovede samo do rasta negativnih kursnih razlika.

Kada iz bilansa stanja izvadimo podatak da se privreda za godinu dana zadužila -74,723 milijarde dinara, što je 614,37 miliona evra, onda to znači da su negativne kursne razlike morale da se povećaju za taj iznos zaduženje i za iznos pada vrednosti dinara, umesto što je 165 milijardi negativnih kursnih razlika IZBRISANO iz bilansa kao da ne postoje, što je vrhunska podvala i lopovluk neviđenih razmera.

Podmetanja eksperata APR su utoliko bednija kada se zna zvaničan podatak iz objavljenog Bilansa stanja da je u pasivi gubitak iznad visine kapitala povećan od 2013 - 1.160, 6 milijardi dinara, 2014 -1.438,9 milijardi dinara na gubitak u 2015 - 1.515,8 milijardi dinara ili 12,46 milijardi evra. Ako je gubitak u 2015 povećan za 1.515,8 - 1.438,9 =76,9 milijardi dinara, kako je onda nastao taj nenormalni dobitak od + 143,789 milijardi dinara? Kako? Fizičkim brisanjem negativnih kursnih razlika za 165 milijardi dinara.

Kako sme državni organ da falsifikuje zvanične podatke? Podatak koji je frapantan da su narasli gubici 12,46 milijardi evra iznad visine kapitala. Kapital je 31.12.2015 iznosio -6.069,47 milijardi dinara, dok su ukupne obaveze 8.133 milijarde dinara. Znači, ukupan kapital srpske privrede je pojeden, nema ga, opterećen je obavezama i gubicima.

Podatak da su javna preduzeća, koji su naši najveći gubitaši, završili poslovnu 2015 godinu sa 8,3 milijardi dinara neto dobiti, dok su 2014 imali gubitak od 44 milijardi dinara, više je žalosna činjenica pokvarenosti naših političkih ekserata, nego urnebesna komedija o našoj propasti.Šta još da napišem? Ništa!Brojke govore više od svih demagoških laži režima.Brojke zapuše usta svim premijerovim lažima.

Državni službenici moraju da odgovaraju za falsifikovanje podataka.Skupo će ih koštati služenje izdajničkom režimu. Zašto estradni ekonomisti ćute?Zašto pristaju na sve ove laži?

OPISMENJAVANJE - Hteo bih, za one koji nisu čitali ili su čitali na preskok, da izvučem neka moja zapažanja iz teksta SREDNJA KLASA I STID -The Atlantic, tekst koji je 21.05.2016 objavljen na portalu Peščanika.Tekst je sjajan jer govori o propasti srednje klase u SAD i ogromnom nezadovoljstvu građana, nezadovoljstvu koje je posledica ekonomske krize i sve većeg siromaštva. Istraživanje pokazuje da 47% građana ne bi moglo da izdrži udar na porodični budžet od 400 dolara, kada bi došlo do iznenadnog nekog troška, već bi morali da se zaduže. Istraživanje je zaprepastilo mnoge u Americi, ali je pokazalo pravo stanje srednjeg sloja u Americi. Zaključak autora, svaki drugi Amerikanac je finansijski slab i živi na granici egzistencije ili ispod nje.

Prema istraživanju Fondacije Russell Sage neto imovina tipičnog srednjeg sloja domaćinstva iznosila je 2003 -87.992 dolara, da bi 2013 pala na svega - 54.500 dolara. Štednja je 1971 godine iznosila 13,3%, da bi 2003 pala na svega - 2,6% , dok je 2015 iznosila- 5,1%. Preko 30% odraslih Amerikanaca ne može ništa da uštedi za penziju. Sledeći izneti podatak je zaprepašćujući za jednu, kako mi Balkanci mislimo, razvijenu državu. Sećate li se da sam prošle godine napisao tekst o tome kako građane Srbije treba finansijski obrazovati i kako bih uveo od vrtića pa sve do fakulteta finansijsko opismenjavanje naše dece? Smatram da je to osnovna finansijska higijena i da bi to mnogo pomoglo mladima u kasnijem odrastanju. Naravno, nisam mislio da to bude glavni predmet u školama, da se ocenjuje i da zanemarimo naše duhovne vrednosti, kako mi to zameraju večito nezadovoljni dežurni narikači, nego da to bude deo jedne finansijske kulture koja će pomoći opismenjavanju mladih i svih ostalih građana.

Kako stoji finansijsko obrazovanje Amerikanaca? Države koja ima najrazvijenije finansijsko tržište na svetu.Anamarija Lusardi i njene kolege su otkrile da što su prefinjenije mogućnosti dobijanja kredita i što je razvijenije finansijsko tržište u razvijenoj državi, to je veća nesigurnost njenih građana. Finansijska znanja nisu išla u korak sa usložavanjem finansijskog sveta.Amerikanci su - Finansijski nepismeni!!!

Godine 2011. ona i njene kolege su merili znanja o osnovnim finansijskim principima ( kamata na kamatu, diversifikacija rizika i efekti inflacije) i otkrili da je 65% Amerikanaca starih od 25 do 65 godina finansijski nepismeno. Ako je takva situacija u Americi, zamislite kakva je finansijska nepismenost u Srbiji. Otuda je moja ideja o finansijskom opismenjavanju nacije originalna i pametna država bi me pozvala da iznesem tu svoju ideju. Prvo moramo finansijski opismeniti ljude koji vode državu. Oni su naš najveći problem. Posle bi sve išlo mnogo lakše.

Nažalost, ljudi koji vode državu ništa ne zanima. Njima finansijska nepismenost građana odgovara.Tako se lakše vlada neukim i zastrašenim svetom.

ŠUMPETEROV HOTEL - Evo još jednog primera metafore, koja je omiljena kod neoliberala. Uvek je upotrebljavaju kada raspravljaju o nejednakosti u društvu. Pozivaju se na Jozefa Šumpetera i njegov primer hotela sa više spratova. Metafora je potpuno promašena. Šumpeter govori da su u hotelu na višim spratovima u prostranim apartmanima uspešni pojedinci, dok se u dnu hotela, u ćumezima, nalazi sirotinja, ali da je velika pokretljivost i da svako može, ako je uspešan i ako se zalaže, da dospe u apartmane bogataša na vrhu hotela.Naravno, to je još jedna propagandna laž.

Ne samo da više nema prohodnosti u društvu od donjih prema gornjim spratovima, nego su se gornji spratovi zatvorili da više ne možete ni da uđete na njih.Pojedinačni primeri uspeha služe, isključivo, da se naprave holivudske bajke o neograničenim mogućnostima veštog pojedinca u totalitarnom sistemu, koji počiva na grobljima stotina miliona neuspešnih, odbačenih, poraženih, promašenih i uništenih života, života o kojima se ne sme ništa da piše ili snima jer ruše san o slobodnom društvu. Ako ste bili gost hotela sa velikim brojem spratova, onda znate da na recepciji dobijate svoju karticu. Ta kartica vas obeležava u hotelu. Možete sa tom dobijenom karticom da idete samo na svoj sprat, u svoj deo hotela i samo u svoju sobu. Nema mogućnosti da sa tom karticom otvarate druge spratove ili druge sobe. I svuda je tako.

Kasta nedodirljivih, koju sačinjava 1% nasledno privilegovanih i onih koji su izabrani da budu dobar primer navodnog uspeha u totalitarnom sistemu, potpuno upravlja društvom i nema nikakve mogućnosti da se nekim brzim liftom prebacite na više spratove hotela, među te privilegovane, ukoliko vam oni ne obezbedite karticu da uđete u njihovo društvo.Mađarski emigrant Soros, Voren Bafet, Bil Gejts ili Zakenberg su izabrani od strane Familije da budu primer mogućeg uspeha u kapitalizmu.Slatki breg na koji svaki rob želi da se popne. Opijum za lakoverne.

Kada pažljivije pročitate njihove biografije, videćete da su svi oni nastali uz instrukcije Velikog Brata i da su dobili zadatak da mu služe. Njihov veliki kapital nije nastao njihovom ličnom inteligencijom, sposobnošću, zalaganjem, odricanjem, preduzimljivošću, ingenioznošću, inventivnošću, veštinom da se podignu iz garaže do milijardera, nego je nastao odlukom Velikog Brata da oni, kao provereni, izabrani i poslušni, postanu ikone neoliberlnog kapitalizma.Kapitalizam tako funkcioniše.Vekovima.Ništa se tu nije promenilo. Samo su oni najbogatiji postali još bogatiji i moćniji.Siromašniji su postali još siromašniji i očajniji. Oni ne žive u istom hotelu i nemaju prilike ni da se sretnu.