Tabloid istražuje

Ko pljačka tone srpskog zlata i od koga je porodica Vučić nasledila ovaj "posao"

Dileri "belog" prešli na "žuto"

Porodica Vučić nalazi se u lancu nezakonite eksploatacije zlata i drugih plemenitih metala, tačnije rečeno brutalne pljačke poslednjih velikih nacionalnih resursa. Nisu jedini, ali su vodeći u Srbiji. U međuvremenu, nekoliko globalno moćnih stranih rudarskih kompanija, već uveliko radi na "skeniranju" svih zlatnih rezervi u Srbiji a neke su i počele sa eksploatacijom. Ali, gde je nestalo srpsko zlato iz jedne švajcarske banke u Bazelu, kako se u procesu sukcesije "izgubio" deo tog zlata i ko je Vučića "kupio" ovim podacima, zvanično će istraživati neko nekorumpirano sudsko veće. Kad sasvim padne režim koji se već uveliko ruši.

major Goran Mitrović

Prvih dana oktobra meseca ove godine, agencija Eurasia advisory iz Londona, koja zastupa ruskog multimilijardera i industrijalca, Andreja Meljničenka, oštro je demantovala pisanje Vučićevih medija u Srbiji, da je gospodin Meljničenko zainteresovan za nekakvo strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor (RTB Bor).

Svemu je prethodila drska kampanja preko Vučićevih medija, koja je imala za cilj da pokaže domaćoj javnosti kako je ovaj, do temelja opljačkani gigant, "poželjan za investitore". Meljničenkovi zastupnici u Londonu, reagovali su munjevito saopštenjem u kome piše: "...Mi smo tek sada saznali da postoji takva kompanija...Gospodin Meljničenko nema nikakvog interesa za tu imovinu, niti je povezan sa bilo kakvim pregovorima...".

Prema dobro obaveštenom izvoru Magazina Tabloid, početak ovog skandala krenuo je iz kabineta Aleksandra Vučića. Jedan njegov saradnik pohvalio se da je blizak sa suprugom Andreja Meljničenka, Sandrom Meljničenko, bivšom pevačicom, a Vučić mu je "u šali napomenuo" da bi njen prebogati muž mogao da "pazari RTB Bor, pa bi Sandra češće dolazila u Srbiju".

Tako je i ova lažna vest o "prodaji" RTB Bor, plasirana u trenutku Vučićevog krajnjeg očaja, jer je polovinom septembra meseca ove 2017. godine, razotkrivena nečuvena pljačka u kojoj je učestvovao njegov očuh Anđelko Vučić, zajedno sa direktorom-kriminalcem, Blagojem Spaskovskim. Naime, njih dvojica su iz RTB Bor ukrali preko pet tona zlata (vrednost, oko 150 milona evra!).

Kako je krađa zlata tekla? Izvor Magazina Tabloid iz Bora detaljno opisuje proces u kome je "ekipa" Blagoja Spaskovskog na nepoznatu lokaciju vozila takozvani anodni ili "zlatni mulj", koji ostaje posle izvlačenja bakra iz rude procesom flotacije. Iz tog mulja se potom u ilegalnoj topionici hemikalijama izvlačilo zlato i lilo u kalupe. Za prodaju se brinula porodica Vučić i njihov "kreativni tim". Kilogram takvog zlata na tržištu vredi preko 30.000 evra. U blizini Bora, nalazi se i minijaturna topionica (postoji realna pretpostavka da takvih ima nekoliko u okolini grada) gde se pretače zlato. Zlatna poluga u obliku velike štangle čokolade čistoće je 99,99 odsto i teška tačno 12,5 kilograma. Trenutno, kilogram zlata na Londonskoj berzi košta nepunih 40 hiljada dolara (fina unca, odnosno 31,1 gram vredi oko 1.244 dolara), dok će već sutra biti drugi iznos, jer se cena zlata svakodnevno menja. No, da je trgovina plemenitim metalima siguran posao, u to ne treba sumnjati.

U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe. Takođe je važno znati da Srbija ima 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti i 100 istražnih polja na kojima rade neke od najvećih rudarskih kompanija iz sveta. Te strane kompanije u geološka istraživanja ulažu od 10 do 100 miliona dolara godišnje.

Porodica Vučić se potrudila da u Srbiju dovede i kompaniju „Lajf stoun kapital" iz Dubaija koja je uzela u zakup rudnik Lece, kod Medveđe, u kome je samo prošle godine iskopano zlata u vrednosti od 50 miliona evra! Trenutno, blizu 50 stranih firmi istražuje nalazišta zlata u Srbiji i to je podatak koji bi morao da zabrine svakoga ko misli o budućnosti ove zemlje. Naime, sudeći prema zvaničnim podacima, Srbija se po količini zlata nalazi na 59. mestu u svetu, a gotovo sve zlatne poluge deponovane u Narodnoj banci Srbije proizvedene su u jedinoj fabrici za proizvodnju zlata u Srbiji, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, u kome se godišnje proizvede oko tona čistog zlata. Kad se kaže "gotovo sve zlatne poluge", treba imati u vidu da je status "državne tajne" omogućio diktatoru da iznese iz Srbije zlata koliko on hoće.

Najnovija istraživanja govore da se u okolini Bora nalazi jedno od najvećih "zlatnih žila" na svetu jer je na dubini od 559 metara otkriven sadržaj od čak 50,3 grama zlata po toni rude, što se smatra najvećim procentom među svim poznatim nalazištima.

Prema jednoj preliminarnoj ekonomskoj studiji, vrednost ležišta kod Bora procenjeno je na čak sedam milijardi dolara, dok su troškovi otvaranja rudnika procenjeni na 500 miliona dolara. Oko ove "zlatne groznice" okupila se i porodica Vučić zajedno sa svojim lokalnim mafijašem, Blagojem Spaskovskim, koji je za dve decenije stolovanja u Boru, stvorio jedan od najvećih kriminalnih lanaca, ravan jačim "porodicama" sa Sicilije.

Ovde, naravno, nije kraj neverovatne priče o pljački zlata iz RTB Bor. Samozvani "kralj bakra", tajkun Milan Popović, koji je imao poseban tretman u ovom privrednom gigantu, svakako bi morao da zna (kao svedok ili kao saučesnik) gde je nestalo pola tone zlata za samo dve godine. Novinar iz Bora, Branislav Filipović, ovako je objasnio zašto otimačina zlata nije glavna tema u državi: "...Svi koji žive u Boru znaju šta se i kako radi, ali je ogroman problem što ta istina nema šanse da se čuje dalje od našeg mesta. I državni i oni drugi mediji očigledno imaju neki interes da prećutkuju pravu istinu..."

Bivši radnici RTB Bor takođe tvrde da "ceo Bor" zna da se anodni mulj godinama iznosi iz RTB, ali da nikada niko nije u ovom gigantu nije prijavio ni gram gubitka u proizvodnji zlata! Pljačka je počela kad je pre skoro dve decenije na čelo RTB Bor došao Blagoje Spaskovski, kažu, taj posao je radio za svaki režim, a danas ga radi za Vučića i njegovu družinu. Po svemu sudeći, u ovaj kriminal umešano je mnogo "važnih" ljudi, pa vlada "zakon ćutanja".

Prema podacima iz jula 2016. godine, Narodna banka Srbije raspolagala je sa oko 18,5 tona zlata, što ukupno čini oko 7,5 odsto deviznih rezervi. Od toga se jedna tona nalazi na računu NBS u inostranstvu, odnosno u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu.

Još jedan podatak je "zlata vredan", kad je u pitanju pljačka srpskih zlatnih rezervi. Gde je nestalo nepostojeće zlato?

Kad je pre dve godine neko od novinara pitao guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković, šta je sa 45 tona naših zlatnih poluga pohranjenih u Bazelu, ona je, očito nepripremljena za ovakva iznenađenja doslovno rekla sledeće: "...Neki ozbiljni i odgovorni ljudi u Srbiji će se još dugo baviti time, jer od prvobitnih 46 tona, sada u Banci za međunarodna poravnanja postoji samo jedna tona..."

Tako je guvernerka demantovala zvanične podatke NBS (o 18 tona rezervi), jer se radi o zlatnim rezervama bivše SFRJ, od čega je SRJ prema dogovoru o sukcesiji pripalo 36,5 odsto, što znači 16,8 tona zlata (vrednost, oko 550 miliona evra).

Šta su Srbija i Crna Gora podelili od toga nakon razdvajanja, nije poznato. Zaključak je lako izvesti: ako je to zlato nestalo, ne radi se o 45 tona, već o 16,8 koliko je pripalo tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Te zlatne rezerve su, kako kažu u NBS, prodate u periodu od 2001. do 2002. godine kada je na čelu NBS bio Mlađan Dinkić. Ali, po svemu sudeći, nisu sve rezerve prodate. nešto je i "sklonjeno" van Srbije. Izvori Magazina Tabloid veoma dobro upućeni u ovaj problem, kategorički tvrde da je Dinkić "kupio" svoj povlašteni status kod Aleksandra Vučića otkrivanjem banke gde je zlato deponovano i šifara za pristup.

Trenutno, kanadska konsultantska kuća EU Capital Investments Inc. koja je obavila ozbiljno istraživanje isplativosti prerade jalovine u Boru, a sve pod izgovorom "čišćenja životne sredine", servisirala je preciznim podacima nekoliko zainteresovanih globalnih rudarskih kompanija podacima o količini i načinu eksploatacije srpskog zlata u Boru. Tako se u jednom od izveštaja kaže da bi u takozvanoj inicijalnoj fazi, jedna "mobilna jedinica" mogla da prečisti 300 tona jalovine na sat, a mesečno bi se dobilo 326 kilograma bakra, 386 kilograma srebra i 62 kilograma zlata. Godišnje, više od pola tone!

Porodica Vučić nalazi se u lancu ove nezakonite eksploatacije, tačnije rečeno brutalne pljačke poslednjih velikih nacionalnih resursa. I to je samo deo onoga na šta su zinuli. Međutim, ko nije oprezan, kod velikih zalogaja zna da dođe i do gušenja.