Na nišanu

Kraj nemoguće misije: kako su vlade SAD i Rusije pokopale Vučićeve političke fantazije

Srbija se više saginjati neće?

U istoriji političkih prevrata, uvek odlučuje samo jedan dan. Čak i jedan sat. A, u slučaju političkog prevrata u Srbiji, koji se upravo dešava, bila je dovoljna samo jedna konferencija za štampu, koju je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ironično nazvao "vanredna" (aludirajući na Vučićev stalne "vanredne" konferencije, koje svakodnevno dramatično najavljuje). Na toj konferenciji, Dačić je rekao sve ono što vlade u Moskvi i Vašingtonu žele da čuju, ali ne i ono što bi mutivode u Berlinu i Briselu pozdravile. Došlo je do velikog zaokreta. Njegove posledice razoriće Vučićevu kulu od karata, a njegove veleizdajničke planove baciti u blato kod nedovršenih čardaka na beogradskim obalama reke Save. Iz Dačića je progovorila Rusija, a čuo se i američki državni sekretar Reks Tilerson iz svake njegove rečenice. Da li Srbija dobija novo lice?

Nikola Vlahović

U subotu, 17. februara 2017. godine, u 9 sati ujutro, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, održao je konferenciju za novinare, koju je direktno prenosila samo američka televizija N1, uz očigledan bojkot Vučićevih elektronskih medija. Po sadržaju, rečniku, načinu izlaganja i činjenicama koje je Dačić tom prilikom izneo, reč je o najavi "tektonskog poremećaja" na srpskoj političkoj sceni, a može se reći i svojevrsna najava spektakularnog pada Aleksandra Vučića i velikog zaokreta svetskih sila prema odlazećem autokrati.

Nešto ranije, 9. februara, Ivica Dačić se u Vašingtonu sastao sa američkim državnim sekretarom za spoljnu politiku Reksom Tilersonom (kako izvori "Magazina Tabloid" u Moskvi javljaju, sastanak je ugovorio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov). Ne treba zaboraviti na činjenicu da je Dačić nedavno od ruskog predsednika Vladimira Putina dobio orden prijateljstva za doprinos jačanja veza Srbije i Rusije, te da je i Tilerson nosilac najvišeg ruskog odlikovanja koje je svojevremeno dobio za najuspešnije poslovne poduhvate SAD i Rusije u novijoj istoriji.

Mada u zvaničnim izveštajima nema detalja sa tog sastanka, Dačićeva konferencija za novinare od 17. februara, dolazi na krilima ohrabrenja koje je dobio sa obe strane sveta (i u Moskvi i u Vašingtonu), u vezi sa daljim razvojem događaja na Kosovu i oko njega. Ni Rusija, a sada ni SAD, ne mogu da vrate vreme i greške svojih pređašnjih vlada, ali mogu da zamrznu dalji proces stvaranja nepostojeće, frankeštajnske države na teritoriji Republike Srbije.

Da je ta politika na sceni, vidi se iz Dačićevog izlaganja, iz koga se može razumeti da je došao kraj politike Aleksandra Vučića i njegove bivše "geostrateške" mentorke, Angele Merkel. U međuvremenu, na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i država kandidata za članstvo u Sofiji, Dačić je na veliko iznenađenje prisutnih otvoreno rekao da je pravilo EU da uvozi nestabilnost, a da konačna rešenja u graničnim sporovima treba da se nađu pre pristupanja, do sada nije poštovano.

Njegov, očito novi politički kurs, nastavio se dolaskom nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela u Beograd (na moilbu Aleksandra Vučića) i Prištinu, kad je ovaj odlazeći političar naglasio da "Kosovo više nikada neće biti Srbija" i da to svako u Srbiji mora da razume, na šta je Aleksandar Vučić odgovorio ćutanjem koje znači odobravanje, a Ivica Dačić najoštrijim replikama i rečenicom koju je sva nemačka štampa prenela: "...Putuj Gabrijele i prihvati realnost da je sadašnja Vlada Nemačke u odlasku". A, odlazeći nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel, prilikom posete Prištini, nakon što je izričito naglasio da Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova, otišao je na ručak u kuću kod Bedžeta Pacolija. Šta jedan takav gest izaslanika Angele Merkel treba da kaže o politici Nemačke prema Srbiji?

Na dan takozvane kosovske nezavisnosti, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo da je Burundi, država u istočnoj Africi od 10 miliona stanovnika, povukla priznanje Kosova kao nezavisne države, a Dačić naglasio da je ovo povlačenje priznanja odgovor na poruku šefa nemačke diplomatije Zigmara Gabrijela da Srbija treba da prihvati nezavisnost Kosova i dodao: "...Ovih dana u Prištini se obeležava desetogodišnjica od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Želim da dam prilog. Doneo sam notu Ministarstva inostranih poslova Burundi gde oni povlače priznanje Kosova...Ovim želim da pokažem koliko je krhka nezavisnost Kosova, koliko je lažna lista koju Priština predstavlja kao listu država koje su je priznale..."

Istog dana (17. februara), iz Praga je stigla vesta da se sprema veliki protest građana Češke na godišnjicu nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Organizator je, uz očigledne simpatije i podršku predsednika Miloša Zemana, poslao Srbiji sledeću poruku:

"...Želimo da vam poručimo - češki narod je uz vas! Osuđujemo sve zločine terorističkog NATO pakta počinjene nad srpskim narodom, od bombardovanja pa sve do nelegalnog proglašenja nezavisnosti narko-države Kosovo. Česi i Srbi su bratski slovenski narodi i kroz istoriju smo uvek pomagali jedni drugima. Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije!"

Nijedan Vučićev elektronskim medij nije pročitao ovo pismo, niti je neko od režimskih novinara iz Srbije otišao u Prag da prati ovaj događaj. Sve se desilo baš kako je u svom dramatičnom izlaganju Dačić kazao: "...Ima onih u Srbiji koji se raduju kad neka država prizna Kosovo, samo da bi taj 'teret' skinuli sa leđa...Nekome je bilo teško da ide u Burundi, lakše je da idu u London Vašington. I treba da idemo tamo, ali treba da proverimo svaku zemlju na svetu" Može se reći i i ovo: isti onaj na koga je Dačić mislio, nikako ne voli da u njegovim strogo kontrolisanim medijima neko nešto kaže protiv stvaranja albanske države na Kosovu i Metohiji. Teško je Vučić podneo Dačićevu izjavu: "Moj posao nije da se udvaram Gabrijelu, nego da branim interese Srbije" a verovatno još teže i njegovu javnu opasku da je razgovarao sa nekoliko uticajnih nemačkih političara i da su svi oni zgroženi Gabrijelovim izjavama. Uprkos svemu tome, samozvani Vođa je sve do sada vodio svoju plaćeničku "politiku mira", kojom Srbija nezadrživo ide u nestanak. Ipak, sve govori da je Dačić dobio saglasnost Moskve i Vašingtona da preuzme lidersku ulogu u Srbiji i da se uključi u proces "zamrzavanja" kosovskog pitanja.

To, naravno, podrazumeva hitno odstranjivanje Aleksandra Vučića sa trona neprikosnovenog vladara koji je suspendovao sve institucije i postavio sebe iznad Ustava i svih zakona. To ni SAD ni Rusija nisu spremni da tolerišu, uprkos politici koju je do sada na Balkanu krojila nemačka kancelarka Angela Merkel. Na dan kad su konačno "otvorene karte", Vučić je panično dao izjavu za Rojters, u kojoj kaže da "...za Kosovo postoji nekoliko modela, a najbolji su oni koje bi i jedni i drugi teško progutali. Za pravljenje kompromisa je potrebno mnogo razgovora i mnogo političke volje u Prištini, ali i u Briselu..." Nigde u toj izjavi nema ni Moskve ni Vašingtona! Ni Rusije ni SAD! A, upravo ove dve velike sile ne žele više da, pored svih konflikta, širom sveta, imaju albansko Kosovo kao kamen spoticanja u međusobnim odnosima.

Vučić je uz podršku dosadašnje Nemačke vlade (i Britanaca dok su bili u Evropskoj uniji), računao da je potpuno zaštićen u svom veleizdajničkom poslu. Ipak, pokazalo se, bio je i ostao politički diletant, mali lokalni šibicar, vaspitavan devedesetih godina u zemunskoj školi primitivnih radikalskih nagona. Svet se od tada višestruko promenio, pa je čak nestala sa scene i slika idealne Evropske unije, kojoj on danas navodno stremi.

Šta u skoroj budućnosti očekuje Aleksandra Vučića, nakon spektakularnog preokreta koji se na srpskoj političkoj sceni upravo dešava? Gde će se sakriti, u koju mišju rupu, nakon saznanja da američki predsednik Donald Tramp i njegova vlada ne mogu da pregovaraju sa albanskom nadridržavom na Kosovu, u čijem glavnom gradu najveći bulevar nosi ime Bila Klintona (što je Dačić naglasio na pomenutoj konferenciji za novinare)? Gde će Vučić da se sakrije od istražnih organa vlade SAD, koja se ozbiljno okomila na albansku narko mafiju, ali i na sve državne organe u Albaniji? Šta može da očekuje, nakon što je njegov navodni prijatelj Edi Rama, dobio orden od neosuđenog ratnog zločinca Hašima Tačija, sa kojim treba da "pregovara"? Ovih dana, američki državni sekretar Reks Tilerson zabranio je ulazak u SAD nekadašnjem albanskom državnom tužiocu Adriatiku Ljalji zbog umešanosti u korupciju. Ulaz u SAD zabranjen i Ljaljinoj ženi i deci. Američki ambasador u Tirani ga je prošle godine optužio da ometa pravosudne reforme koje su neophodne pre početka pregovora o članstvu u Evropske unije. Nešto ranije, Ljalji ukinuta putnička viza za SAD. U međuvremenu, sprovodi se opsežna istraga o korupciji u vladi Albanije, o albanskim narko kartelima, ali i o njihovim "filijalama" na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Nije daleko dan kad će zbog narko dolara istražitelji iz SAD uhvatiti za gušu ključne ljude iz Vučićevog okruženja, pa konačno i njega lično. Vlada SAD u Albaniji sprovodi velike, sveobuhvatne reforme pravosuđa i policije. Radi se o "čišćenju Augijevih štala", jer je tako reći nemoguće pronaći nekoga koji političar u toj državi nije kompromitovan vezama sa narko klanovima.

Pre dve godine, tačnije, maja meseca 2016., u stranim obaveštajnim krugovima na ovom delu Balkana, saznalo se da se pojedini srpski ministri i par visokih policijskih funkcionera sastaju u Tuzima kod Podgorice i u Ulcinju, sa predstavnicima albanskih narko klanova, te da su sa njima često viđeni i drugi političari i biznismeni iz regiona. Saznalo se da su vođe ovih klanova umešane u paljevinu pravoslavnih crkava u Njujorku i Australiji, dok istovremeno u regionu finansiraju i pojedine političare koji se lažno zaklinju u patriotizam i pravoslavlje.

Kad su u pitanju veze sa političarima iz Beograda, pominjan je klan Kadrioski u kome se nalaze i ključni ljudi iz porodica Haradinaj, Keljmendi, Osmani, Gervala, Beriša i Mehmeti, koji nikada nisu odstupili od planova da novcem osvoje ključne resurse na Balkanu. Koliko ta drskost ide daleko, najbolje će pokazati i pokušaj sadašnjeg čelnika separatističke vlade u Prištini, da uđe narko novcem u "Trepču". Najbolja ilustracija njihovog plana je ironična rečenica koju je Naser Mehmeti, inače član ove "ekipe", izgovorio u Londonu, a koja glasi: „Dok se srpska vlada bavi ekonomijom, mi ćemo se baviti finansijama"

I zaista, Vučićeva dosadašnja "ekonomija", polako se okreće ka jugu Srbije, prema opštinama južnije od Niša, nekako baš uz planiranu koridor budućeg velkoalbanskog autoputa koji je sada doveden u pitanje, kao i njegova veleizdajnička misija. Tačnije, ako SAD i Rusija idu na "zamrzavanje" kosovskog konflikta, Vučić tu više nema šta da radi, a svi njegovi megalomanski planovi o "oslobađanju albanskog nacionalnog potencijala", padaju u vodu. Iz Moskve je to još jasnije rečeno.

Naime, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova povodom predstojeće desetogodišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova rekla da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, uprkos temeljnim principima međunarodnog prava, nije dovelo do rešavanja kosovskog pitanja čije su perspektive još nejasne. Navršavanje deset godina takozvane kosovske "državnosti" 17. februara razlog je, rekla je ona, da se pogleda na "neslavne rezultate pokušaja da se post faktum legitimiše agresija NATO 1999. godine i nasilno rasturanje jedne evropske države - Savezne Republike Jugoslavije, iza kojih su stojale pristalice Prištine".

Naporima takozvanih dobrotvora, Kosovo se pretvorilo u "crnu rupu" sa čudnim statusom, a nade za brzo i jednodušno priznanje od strane međunarodne zajednice se nisu opravdale, dok su pokušaji da se obezbedi članstvo u nizu međunarodnih institucija doveli do politizacije njihovog delovanja i unutrašnjih podela, navela je Zaharova. O praksi mehaničkog prebacivanja evropskih demokratskih šablona u kosovsku realnost, Zaharova je rekla da su se pokazala kao neuspešna, te da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije rešilo ekonomske probleme pokrajine i nije dovelo do priliva investicija te kao posledica Kosovo ostaje najsiromašnija teritorija u regionu, iz koje ljudi beže, jer se širi kriminal i korupcija praćeni sukobom klanovskih interesa, problemima u oblasti bezbednosti, povećanoj izloženosti pretnji terorizma sa Bliskog Istoka.

I zaista, pitanje je šta se 17. februara slavilo u Prištini, jer autori i izvođači kosovskog projekta nemaju čime da se hvale. Reklamu objavljenu na CNN-u, 2008. godine posle jednoglasnog proglašenja nezavisnosti gde je glavni slogan bio "Kosovo zemlja mogućnosti", treba zameniti rečima koje je sarkastično izgovorila Zaharova: "Evo vam zemlje, evo vam mogućnosti!"

Uprkos jasnoj slici koja se dešava između velikih sila i zemalja koje podrivaju svetsku stabilnost (pre svega, islamističke vlade i vlade zemalja u kojima caruje kriminal i korupcija), Aleksandar Vučić se lično potrudio da za samo godinu dana jednostrano ukloni viza za ulazak u Srbiju onim zemljama u kojima vladaju baš takvi režimi. Osim niza bliskoistočnih i afričkih zemalja, poslednja u nizu koja je oslobođena viza za Srbiju je Kolumbija, čija ekonomija doslovno počiva na nelegalnom izvozu narkotika.

Konačno, Vučić je napravio još jednu grešku koja će ga skupo koštati. Sa svojim krilom Srpske napredne stranke odvoji se i politički i finansijski, i na taj način stvorio grupu onih koji snažno pružaju otpor "elitnim klanovima" koji su se dokopali prljavog novca i visokih funkcija.

Treba uskoro očekivati da se i ta stranka razdvoji na način da će jedno krilo sukobljeno sa Vučićem pronaći sebi drugog lidera i, sasvim moguće (ukoliko to bude slučajno Tomislav Nikolić, ili neko mlađi i prikladniji) ući u jednu "reformisanu koaliciju" sa Dačićevim socijalistima. Ovaj, na prvi pogled, teorijski šablon, vidljiv je već sada u praksi. I to je jedan od razloga zašto je Vučićev ključni koalicioni partner Ivica Dačić samouvereno izašao za govornicu 17. februara i rekao mnogo toga što je bolno za samozvanog Vođu. Između ostalog, i o rezultatima Vučićeve uzurpacije Ministarstva spoljnih poslova: "...Ako sam ja za nekoliko meseci mogao da ubedim tri zemlje da povuku priznanje Kosova, zašto se time u prošlosti niko nije bavio?".

A 1. Ivica Dačić na konferenciji za štampu, 17, februara 2018.

„Šta je trebalo da mu kažem (Zigmar Gabrijelu)? Da ga pozdravim što je tako rekao u sred Beograda? Pa što ne ide u Madrid da kaže Špancima da treba da priznaju Kataloniju"

"...Apsolutno je kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu arogantne poruke da mora da prizna nezavisnost Kosova"

"...Poštujem Nemačku i radićemo sve za naše dobre odnose. Srbija se radovala ujedinjenju Nemaca - toliko samo želim da kažem"

"...Napisali su da moramo da rešimo bilateralne odnose. A zašto to nisu uradili kad je bilo takvog primera između Hrvatske i Slovenije? Kako da to tada nije važilo, a sada važi"

"...I pored velike podrške nekih zapadnih sila Kosovo daleko daleko od toga da bude priznato - nije članica UN, OEBS, Saveta Evrope..."

A 2. Tokom dana, tog 17. februara, nijedna televizija iz Velike propagande laži nije pomenula Dačićevu konferenciju za štampu

Glosa

U Beogradu će se 21. i 22. februara pojaviti i ministar spoljnih poslova Ruske federacije, Sergej Lavrov, na proslavi 180 godina uspostavljanja rusko-srpskih diplomatskih odnosa. Domaćin će mu biti Ivica Dačić. I to će biti još jedna prilika da se demonstrira nova politika Srbije, u kojoj Vučića neće biti.

A 3. Posledice "izvozne politike" vladajućeg režima

Erdogan: Vučiću otrovao si 350 Turaka!

Nakon što su konzumirali meso koje je po Vučićevoj preporuci u Tursku iz Srbije izvezla kompanija "Mićović trans" povezana sa bivšim direktorom uprave za veterinu Zoranom Mićovićem, 350 Turaka završilo je u bolnici.

M.H.

Poslednji sastanak Predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Turskoj sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i Bakirom Izetbegovićem, nije urodio plodom kako to tvrde u vrhu srpske vlasti, već je Erdogan, Vučiću pred Izetbegovićem u lice rekao da je nesposoban. Saopštio mu je da se u tom trenutku 350 Turaka koji su konzumirali meso iz Srbije nalazi u bolnici! Erdogan je ranije sa našim predsednikom postigao dogovor da iz Srbije uvezu što više robe kako bi se naša ekonomska situacija i spoljno trgovinski deficit koji sa Turskom imamo smanjila.

Na Vučićevu molbu, Erdogan je naložio carinskm organima Turske, da olakšaju uvoz naše robe. Za kratko vreme u ovu bliskoistočnu zemlju stigle su tone naših prehrambenih proizvoda bez čekanja na granici. Stigla je i velika pošiljka mesa koje je tamo poslato kao "srpsko domaće". To meso u je u kamione utovarila firma Mićović trans, a vlasnik te firme je porodica bivšeg direktora Uprave za veterinu Zorana Mićovića. Kamioni su ukrcani na brodove u Luci Bar u Crnoj Gori, a odatle su stigli na tursko tržište.

Inače, Erdogan nije planirao da produbljuje saradnju sa Vučićem, jer je to za njega predsednik jedne male zavisne kolonijalne teritorije, koji se za malo toga pita u državi gde je formalno predsednik. Ipak, Rusi sa kojima je Erdogan u poslednje vreme u nikad boljim odnosima su molili da on pomogne Srbima, kao i da Turci posreduju da se poprave odnosi između muslimana, koji sebe danas zovu Bošnjacima i Srba. Erdogan je ovo oberučke prihvatio, jer je to za njega u prvi mah izgledalo kao dobar politički potez. Vučić je znao da ima podršku Rusa pa je odmah Erdogana počeo da moli za sve i svašta, a ovaj je ne sumnjajući u njegove sposobnosti manje više sve prihvatio. Nekontrolisanje srpske robe dovelo je do toga da je meso iz rezervi NATO pakta (iz 1985. godine), preko firme Mićović trans stiglo u Tursku kao srpsko sveže meso. Nakon konzumirnaja tog mesa, Turci su masovno završli u bolnicama. Izbili su protesti jer je su mnogi poverovali da Srbi namerno u Tursku šalju otrovno meso. Erdoganova služba je odmah reagovala i zabranila medijima da o tome pišu, a spontani protesti su nakon pregovora vlasti sa oštećenima prekinuti.

Vučić je tako u trenutku pisanja ovog teksta po hitnom postupku u tursku poslao ministra Rasima Ljajića sa zadatkom da kako zna i ume smiri Erdogana i nađe neko rešenje kojim će se Srbija spasiti ove sramote. N

ažalost ovo nije i jedini izvoz otrovnog mesa iz Srbije, koji je narušio odnose sa drugim državama, jer je kako Magazin Tabloid saznaje izvesni Daniel Bohan koji je zet rumunskog šefa policije, iz te zemlje se preselio u Srbiju i počeo da se bavi preprodajom mesa koje proizvode naši trovači. On u Rumuniji nije na poternici, ali je zamoljen od svog tasta da napusti zemlju i da se ne vraća narednih deset godina, dok mu ne zastare dela za koja se protiv njega vodi istraga. Rumuni nisu očekivali da će Daniel Bohan nastaviti da im pravi probleme, i iz Srbije. Pa se niko nije zabrinuo kada je on počeo da im u tu zemlju šalje srpsko domaće meso. Preko porodičnih veza, on je zakukao da mu omoguće brži i lakši prelaz granice za njegovu robu i to se završilo tako što je od mesa koje on tamo prodavao kao srpsko, umrlo šestoro Rumuna. Sa druge strane kažu da Bohanu u Srbiji ide dobro i on trenutno preko puta stadiona FK Vojvodina zida veliki objekata, na kome radi više od pet dizalica.

Posle ovog i onog incidenta sa turskom, Vučić je napokon pristao da blokira prodaju stotina tona zatrovanog mesa koje se sada nalazi u fabrici Mitros u Sremu.

Šta će dalje sa tim mesom biti, nije poznato, ali nije ni tešk pretpostaviti. Domaće tržište je postalo teren za svaki otpad.