Do koske

Sretenjski ustav i naprednjačko robovlasništvo

Knjaževstvo Srbije ukinulo robstvo, Vučić ga vratio

Prve polovine februara svake godine, prisećamo se Ustava Knjaževstva Srbije, poznatog kao Sretenjski ustav.Jedan od prvih evropskih ustava je bio ustav Srbije.Tvorac Ustava je Dimitrije Davidović. Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, i na prostoru bivše Jugoslavije . Ovaj kratkotrajni ustav je bio moderan, demokratski i liberalni ustav svog doba, a predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov autor, Dimitrije Davidović je isteran iz službe.

Stevan Zivlak

Dan (15. februar), kada je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav, se obeležava kao Dan državnosti Srbije

Sretenjskom ustavu se kod nas pisalo dosta, često i sa neumesnim preterivanjima. Jedni su u njemu otkrivali potvrdu za svoju tezu da je demokratija usađena u biće srpskog naroda, drugi su dokazivali da je Srbija još onda bila politički zrela i spremna da stane uz bok ostalim evropskim naprednim i razvijenim zemljama.

Nesporno je da Sretenjski ustav nosi očigledan znak uticaja liberalnih evropskih ideja, ali se on ne može svesti samo na puki odjek tuđih tekovina na naše prilike.

Ovaj je akt pre svega prvi dokaz svesti srpskog naroda da se vladalačka samovolja može najbolje zaustaviti samo ustavom. Otuda i poreklo naše reči - ustav - i to u vreme kada su i mnogo jači narodi jednostavno, jedni od drugih, preuzimali reč konstitucija za osnovni zakon zemlje.

Mada je od tog doba prošlo 190 godina, neka poređenja sa današnjim vremenom se ne mogu izbeći. Od zuluma oličenog u Milošu Obrenoviću gubili su živote mnogi pojedinci, a tuđa imovina je pljačkana nemilice.

U vreme Slobodana Miloševića pravo na život je takođe pogaženo, niko nije bio bezbedan, a ogromna većina naroda je osiromašena inflacionom pljačkom koju je sprovodila državna vlast.

Nažalost, danas je stanje naroda još gore, doživljavamo naprednjačko zlatno doba, u kome se gradjani ubijaju na dnevnom nivou po ulicama, privatna imovina pljačka od državnih zulumćara, zvanih izvršioci, pa do raznih zaštićenih reketaša, devojke masovno siluju po navodnim glumačkim školama, a dečaci na žalost ne prolaze bolje, posebno ako se učlane u neku od homoseksualnih organizacija koje se nazivaju političkim partijama.

U ono vreme ipak se našla jedna manja grupa školovanih i dobronamernih ljudi koja je, podržana narodom, imala hrabrosti i jasne ideje kako da se odupre nasilju i zločinu. Danas, skoro dvadeset godine posle svrgavanja Miloševića, kod nas se još pouzdano ne zna kako da se izađe iz ovog faktički bezustavnog stanja.

Na primer, u glavi osam sretenjskog ustava, u članku 82, se navodi : "Skupština narodna sastoji se iz sto najodabraniji, najrazumniji, najpošteniji i povjerenije narodno u najvećem stepenu zaslužujudi deputata iz sviju okružija i svega Knjažestva Serbije ".

Koliko je današnja kolonija koja se zvanično zove Srbija, daleko od ideala da se narodna skupština neposredno bira iz svih krajeva zemlje od najodabranijih, najrazumnijih i poverenja narodnog zaslužnih deputata? Ko danas u našem društvu od javnih ličnosti, političara i učenih ljudi uopšte razmišlja o neposrednim izborima za narodne poslanike? Koliko smo kao narod i društvo potonuli u glib kardeljizma i njegovog delegatskog sistema, da li nam kao narodu uopšte ima spasa.

Šta reći o odredbi sretenjskog ustava iz glave desete, članak 104) Finansija ne može bacati naroda Srbskog u dug. (tu se misli na ministarstvo finansija i poresku upravu). Nije dovoljno, te izmišljaju retroaktivno razne namete kako bi pretvorili u dužničko roblje što veći broj okuparnog stanovništva.Danas, nekoliko miliona gradjana naše domovine se nalazi u nekom vidu dužničkog robstva, kvislinzima, savremenim janičarima, dahijama i kabadahijama ni to nije dovoljno, te izmišljaju retroaktivno razne namete kako bi pretvorili u dužničko roblje što veći broj okuparnog stanovništva.

Moramo podsetiti dahije na odredbu članka 118)- Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao.

Decenijama su srpski učeni ljudi isticali te odredbe kao činjenicu da je srbska država prva zvanično ukinula robstvo u čitavom savremenom svetu i da nam to služi na čast.

Danas, posle skoro dva veka borbe za izgradnju modernog evropskog društva u domovini, suočeni smo sa situacijom da je samozvani i samopostavljeni diktator, koji se trenutno zanima preuzimanjem titule patrijarha srbskog, najveći robovlasnik na planeti, koji samo u sopstvenoj partiji ima oko milion robova, ako status članova uporedimo sa definicijama robstva po medjunarodnim konvencijama.

Primljeni na izmišljena radna mesta po izmišljenim i nepotrebnim javnim službama, po ceo dan sede na kompjuteru, umrežani u neki od kontrolnih softverskih sistema i botuju, odnosno fabrikuju lajkove, postavljaju izmišljene hvalospeve vodji u komentarima ispod elektronskih tekstova, pljuju i vredjaju političke oponente itd.

Oni nemaju pravo glasa, nemaju ni aktivno ni pasivno biračko pravo, već samo obavezu da na dan glasanja, izadju u strogo kontrolisanim kolonama, ubace glasački listić bez prava na sopstveno mišljenje, na tom biračkom listiću nema šanse da se nadje neko od njih, u obavezi su da fotografišu mobtelom listić kao dokaz kako su glasali. Tu se njihova obaveza koja nije biračka, ne odražava slobodnu volju, već je robska, završava.

Ti robovi, naši sugradjani, koje je beda i nemaština , strah od sutrašnjice naterala da udju u partijsko robstvo, radni odnos im se produžava svaka dva, tri meseca, primaju plate nedovoljne za puko preživljavanje, a vidimo da seksualna uznemiravanja, kulučenja ,i drugi oblici robske poslušnosti nisu retki.

Tih oko milion partijskih robova nisu dovoljni za sve potrebe homoseksualne sekte na vlasti, te se već godinama razvijaju drugi oblici finansijskog robstva kod okupiranog stanovništva.

Penzionersko roblje , njihova pljačka je dovoljno elaborirano, to je najveća civilizacijska sramota ove vlasti. Tkzv. Komunalno robstvo, koje je do kraja razvijeno preko fantomskih javnih preduzeća Infostan i drugih, pa sistemom podaničkih sudova i javnih izvršitelja, preko ukidanja tajnosti bankarskih računa i ličnih podataka o imovini itd., se ekstremno razvilo na području okupiranih Istočnoevropskih zemalja, posebno u Ukrajini i Srbiji.

To je najefikasniji način da se kroz finansijsko iscrpljivanje pobije što više starijih neproduktivnih gradjana, iseli radno sposobno stanovništvo i u bescenje otme privatna imovina, koja će u narednoj fazi služiti za naseljavanje migranata . Procenjuje se da je broj takvih komunalnih robova premašio preko dva miliona žitelja , što kolonizatori beleže kao veliki uspeh ove vlasti.

Podsećamo čitaoce na odredbe sretenjskog ustava o imovini sadržane u članku 119). Imanje svakog Srbina, bilo kakvo mu drago, jest neprikosnoveno. Ko se pokusi, dirnuti u tuđe dobro i imanje, ili prisvajati ga, ili okrnjiti, onaj de se smatrati za narušitelja obštenarodne bezbjednosti, bio on ko mu drago i ot kud mu drago.

Sledeća kategorija finansijskih robova se nalaze u najtežoj situaciji, to su frilenseri, moreplovci, radnici na kruzerima, zdravstveni radnici u inostranstvu, i ostali radnici koji rade stalno ili povremeno u inostranstvu, a kojih ima oko pet miliona stanovnika ukupno.

Njih sada homoseksualna sekta, koja je do bankrota dovela državu, selektivno obradjuje, uporedjuje podatke, vrši analizu i grupu po grupu priprema da opljačka na način da njihove prihode oporezuje danas, onda nekim tumačenjem poreske uprave izmisli njihovu obavezu i retroaktivno je primeni pet godina unazad , te grupe stanovnika uvede u finansijsko roblje za sledeću deceniju , dve, a najveći broj neće uspeti do kraja života da se razduži izmišljenih obaveza.

Najinteresantnije je da se pri tome vrh ove nakaradne vlasti ni ne trudi da takve postupke ogrne u neka stručna objašnjenja, analize itd. Pošto se radi o neobrazovanim likovima sa kupljenim diplomama, oni se služe filozofijom koja se može pročitati u stripovima o Alanu Fordu.

Vodja ekipe se služi mislima Super Hika, oduzimajući sirotinji i dajući bogatima, a naša učena predsednica Vlade deklarisana lezbejka Brnabić, se proslavila izjavom datom frilenserima da će morati te izmišljene obaveze da plate pošto vladi treba novac da bi platila vakcine. Ta izjava treba da udje u antologiju svetskog besčašća.

Mi ovih dana vidimo početke organizovanog otpora kod frilansera, oni su dokazali i pokazali da su mladi, hrabri pametni te da su u stanju za nekoliko dana da naprave solidnu stalešku organizaciju koja je počela braniti staleške interese.

To neće biti dovoljno, oni se neće izvući iz finansijskog robstva, jedino će trenutno poboljšati svoj položaj, ali će biti podeljeni na grupe, različito tretirani, kasnije će se ipak robovlasnici naći na onim ciframa koje su zamislili i koje im trebaju, a iz roblja se frilenseri neće izvući.

Šta je potrebno je jasno u istoriji dokazano : klasna borba, ujedinjenje proleterijata, odnosno u našem slučaju robova koje mori glad. Mi smo to kao mladi učili spremajući ispite na socijalističkim fakultetima , smatrajući da se radi o preteranim frazama usijanih komunističkih glava, na žalost ovaj bašibozluk je naš narod vratio daleko u prošlost u robovlasnički društveni poredak.

Taj poredak se ne ruši na izborima, niti po debatama na televizijskim kanalima sa nacionalnom frekfencijom, već klasnom borbom organizovanog proleterijata, prevedeno : organizovanog roblja.

Moja procena je da je srpsko društvo prinuđeno da se ugrožene socijalne grupe ujedine , naprave klasnu organizaciju, obaveste medjunarodne organizacije, posebno Ujedinjene Nacije, o učvršćenju robovlasništva u našoj zemlj, zatraži da se najveći svetski robovlasnik gospodin Vučić, privede medjunarodnoj pravdi po tom osnovu, da se njegova partijska organizacija raspusti i zabrani, a ti nesretni politički robovi pomognu da u slobodi kao slobodni gradjani nauče da žive.

Lustracija, oduzimanje gradjanskih prava kvislinzima i robovlasnicima se podrazumeva, a obnova demokratskih institucija mora poći od temelja, uz prethodnu obnovu osnovnog hrišćanskog morala i uvažavanje slobodarskih civilizacijskih evropskih tekovina.

Što se tiče dahija, kabadahija, subaša i janičara, srpski narod ima istorijska iskustva kako se odnositi prema njima, to će doći samo po sebi kad se krene oslobađati od zuluma.