NESTAJANJE

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (61)

Kombinati za tepsiju ribe

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja.Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Čija je naša zemlja?

Vojvodina zvanično ima oko 1,7 miliona hektara obradivog zemljišta (od čega je oko 1,1 miliona hektara u privatnoj, oko 300.000 hektara u državnoj i oko 130.000 hektara u društvenoj i zadružnoj svojini). Prema poslednjem popisu, u Vojvodini je oko 146.000 vlasnika obradive zemlje. U tome, njih 1.285 poseduje oko 210.000 hektara, sa prosečnom veličinom gazdinstva od 163 hektara. Njih 71 ima posede od 300 do 500, a 25 od 500 do 1.000 hektara. Međutim, svi su oni daleko od današnje ,,velike četvorke" koja ukupno obrađuje više od 100.000 hektara, što sopstvenog zemljišta dobijenog kupovinom kombinata, što državne zemlje koju su u zakup dobili u privatizacionom paketu ili su je kasnije zakupili. Inače, u Srbiji ima oko 570.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga je najveći broj onih malih sitnih čak 217.623 sa posedom manjim od dva hektara. Srbija poseduje 5,1 miliona hektara obradivog zemljišta. Od toga je poljoprivrednog oko 4,1 miliona hektara, dok se koristi ili obrađuje 3.476.000 hektara. Na tim površinama u Srbiji postoji i 19 miliona parcela!

U Srbiji je obavljena pljačkaška privatizacija poljoprivrednih dobara uz pomoć države. Tada je u toj oblasti bez posla ostalo oko 100.000 radnika. Danas je najveći veleposednik u Srbiji Petar Matijević, sa 33.000 hektara. Petru Matijeviću je nekada najveća pojedinačna kupovina bila bajmočka ,,Ravnica'' (oko 5.000 hektara)! Sad on ima najveće ukupne površine koje obrađuje, a to je oko 32.000 hektara. Svoje posede već dugo nije uvećavao ni Miodrag Kostić, čiji je najveći pojedinačni pazar bila inđijska ,,Agrounija'' (oko 8.500 hektara), Miroslavu Miškoviću, koji je u Staroj Pazovi kupio ,,Napredak'' (7.100 hektara), a u Apatinu ,,Jedinstvo'' (6.820 hektara), Đorđiju Nicoviću, koji je prvi privatizovao nekada čuveni PIK ,,Bečej'' (sa oko 11.600 hektara), a kasnije ga preprodao Kostiću koji je to samo uslužno radio za mađarski OTP i na tome zaradio više od desetak miliona dolara. I najzad, tajkuni i sumnjivi biznismeni su u poslednje tri decenijie uz mahinacije i štelovanje tendera u Vojvodini došli do 200.000 ili 300.000 hektara zadružne i državne zemlje! Posede su platili manje od 500 evra po hektaru. Danas je cena hektara obradive zemlje u Vojvodini oko 15.000 do 20.000 evra, pa i više! Nije teško izračunati razliku u ceni.

NAPOMENA: Ovo u tabeli je bilo stanje u godini kada je SNS preuzeo vlast u Srbiji. Sad se na prvom mestu nalazi IM ,,MATIJEVIĆ'' sa posedom većim od 33.000 hektara!

Matijević srpski Bil Gejts, Kostića i Miškovića pretekli Almeks i Al Dahra

Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Miodrag Kostić, Petar Matijević i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija. Matijević je i dalje neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale.

Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama Agrosmarta stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara. Na vest u svetskim medijima da je osnivač Majkrosofta sa posedom od 100.000 hektara najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u SAD, često se može čuti komentar da je Matijević srpski Bil Gejts.

Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije ,,Almeks'' iz Pančeva. Prema saznanjima Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje a polovine je vlasnik. Na sajtu Almeksa nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.

Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je ,,Al Dahra'' koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Podsetimo, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva ,,Al Dahra'' stekla imovinu vrednu veću od 170 miliona evra.

Plaćeno je ispod tržišne vrednosti tada tek nešto više od 100 miliona evra. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, ,,Al Dahra'', čije je glavno sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević bio na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju - na trećem. Sad je Matjević na prvom mestu sa 33.000 hektara u Srbiji! ,,Al Dahra'', uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće ,,Rudnap'' koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala ,,Al Dahra'' plan je bio proširenje na 500 hektara. Voćnjaci sedište su kod Iriga. Kada se sve ovo pogleda postavlja se pitanje čija je naša zemlja?

Tek na četvrtom mestu je doskorašnji "top" zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova MK grupa. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih par godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na "svega" 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji...

Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000.

Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić. On je vlasnik agrara iz Bašaida. Prema vlasništvu saznanjima ,,Agrosmarta'', on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u posedu. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme...

Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma ,,Elit Agro''. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme ,,Jugo elit agro'' osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre nekoliko godina Elit agro kupio je i kompaniju ,,Al Ravafed'' (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.

I u Hrvatskoj najviše zemlje ima novosadski biznismen

Petar Matijević kupio je 2015. godine dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed još oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlji. Prema saznanjima Agrosmarta u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko dve hiljade hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario još 150 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselju Klisa.

Cene njiva

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda najskuplje oranice su u Južnobačkom okrugu, gde su donedavno išle i do 31.000 evra za hektar. Dolaskom Korone njihova cena je još porasla. U Sremu su se u poslednjem kvartalu 2020. godine cene kretale od 1.150 do 30.700 evra po hektaru, u Južnobanatskom okrugu od 400 do 20.050 evra... Međutim, te najviše cene su tada bili ekstremni slučajevi. Sad je bilo parcela gde se hetkar prodavao do 100 evra, u blizini Novog Sada, u Čeneju. Uglavnom, poljoprivredno zemljište nekada je bilo stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje takođe vrtoglavo poskupljuju. Ali, kada se pojavila korona, naglo je skočilo i posebno ono zemljište gde se poljoprivredno pretvara u građevinsko!

Najkvalitetnija bačka i sremska zemlja prodaje se i preko 20.000 evra za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 evra. Poljoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda. Posebno je teško stanje u stočarstvu gde su troškovi znatno veći nego što se dobija za kilogram žive mere kada se prodaje junad, svinje i ostala stoka.

Namerno guranje u stečaj!

Dakle, namerno guranje poljoprivrednih preduzeća u stečaj, a potom njihova prodaja u bescenje, bio je jedan od metoda kojim su pljačkane plodne oranice. Što se tiče preostale državne zemlje (300.000-400.000 hektara) ona se uz pravu jagmu izdaje u zakup. Posebna kategorija je dodatnih 130.000 hektara koji se, u okvirnom odnosu pola-pola, vode kao zadružni i društveni posedi. Tu još nisu rešeni imovinsko pravni odnosi.

U društvenom vlasništvu (iako ona po ustavu ne postoji) još uvek je zemlja ranije privatizovanih kombinata u kojima je, zbog lošeg gazdovanja, privatizacija raskinuta, ili su, poput pominjanog PIK ,,Bečej'', otišli u stečaj. Ali, i PKB i PIK ,,Bečej'' i pored protivljenja sveta iz agropolitike Srbije prodavani su kao i značajan deo agrara Srbije za po tepsiju ribe. Obe firme ove velike firme zala vredne nekad za Srbiju, prilikom prodaje donele su u budžet vladajućoj garniture oko 150 miliona dolara, što je bilo znatno ispod tržišne vrednosti.

U posed poljoprivrednih gazdinstava, a time i obradive zemlje (iako tada zvanično nisu mogli biti njeni vlasnici) došlo je i više stranih kompanija. Prema, raspoloživim podacima, oni ukupno poseduju više od 32.000 hektara. Najviše, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću, ima irski ,,Baltik properti investments'', a tu su i dva najveća hrvatska tajkuna Ivica Todorić i Marko Pipunić. Todorićev ,,Agrokor'' uglavnom je bio u okolini Zrenjanina, gde je kupio uljaru ,,Dijamant'', ima oko 6.000 hektara, a Pipunićeva ,,Žito grupa'' iz Osijeka, u Ratkovu, nadomak Odžaka, nešto više od 2.000 hektara.

Kombinati za tepsiju ribe!

U društvenom vlasništvu (iako ona po ustavu ne postoji) još uvek je zemlja ranije privatizovanih kombinata u kojima je, zbog lošeg gazdovanja, privatizacija raskinuta, ili su, poput pominjanog PIK ,,Bečej'', otišli u stečaj. Ali, i PKB I PIK ,,Bečej'' i pored protivljenja sveta iz agropolitike prodati su kao i ceo agrar Srbije za po tepsiju ribe. Prodajom PKB i poslednjeg zlata u agraru PIK ,,Bečej'' u državnu kasu se slilo tek oko 150 miliona dolara! Od toga je PIK ,,Bečej'' doneo oko 45,5 miliona dolara. Sve to je bilo znatno ispod tadašnjih tržišnih vrednosti, a ostalo PKB.

PKB će sad zemlju koju je kupio od Srbije za ,,tepsiju'' ribe prodavati Srbiji za gradnju auto puteva od Beograda do Zrenjanina... To nekadašnje državno zemljitše sad će se prodavati kao građevinsko... Inače od ukupne privatizacije agrara Srbije, a to je blizu 400 firmi, poništena je svaka treća. Najvećom delom te poslove oko privatizacije i procene vrednosti kapitala, vodili su ugledni profesori iz Novog Sada. U posed poljoprivrednih gazdinstava, a time i obradive zemlje (iako zvanično ne mogu biti njeni vlasnici) došlo je i više stranih kompanija.

Prema, raspoloživim podacima, oni ukupno poseduju više od 32.000 hektara. Najviše, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću, ima irski ,,Baltik properti investments'', a tu su i dva najveća hrvatska tajkuna Ivica Todorić i Marko Pipunić. Nekadašnji Todorićev ,,Agrokor'' uglavnom je bio u okolini Zrenjanina, gde je bio kupio uljaru ,,Dijamant'', imao oko 6.000 hektara, a Pipunićeva ,,Žito grupa'' iz Osijeka, u Ratkovu, nadomak Odžaka, nešto više od 2.000 hektara. Ovo je bilo stanje u vreme dolaska na vlast SNS, a to stanje se veoma često menja, njive se preprodaju, pa ponovo kupuju...

Današnji srpski veleposednici imaju znatno veće posede nego što su ih u Vojvodini, uoči Drugog svetskog rata, imale porodice Dunđerski, Kotek i Fernbah. One su zajedno posedovale oko 11.200 hektara (prva 4.900, druga 3.800, treća 2.500). Sve to nije ni polovina onoga što danas imaju recimo ,,MK Grupa'' Miodraga Kostića ili ,,Delta'' Miroslava Miškovića. Danas feudalci ili feduri u Srbiji mnogo su veći nego oni što su bili nekada. To ćete videti iz sledećih podataka analiza.

Eliminacija feudalnih odnosa u Kraljevini SHS

,,Agrarna reforma nastala je iz želje da se likvidiraju feudalni odnosi u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), da se odgovori očekivanjima seljaka iz pasivnih krajeva za poboljšanjem njihovog položaja, da se koloniziraju severni, nacionalno mešoviti krajevi (posebno Vojvodina) i da se veleposednicima stranim državljanima, često odanima tuđim dinastijama, oduzme zemlja. Povod agrarnoj reformi bilo je i obećanje koje je srpska vlada formalno dala na Krfu 1917. godine da će svaki dobrovoljac dobiti posle završetka rata osam jutara ako je borac i pet jutara zemlje ako nije bio borac.

S ekonomskog stanovišta agrarna reforma tada je branjena tezom da je mali seljački posed efikasniji od krupnoga. Zalaganja za agrarnu reformu dobro su se uklopila u stranačku političku borbu, oslonjenu na demagogiju. Ideja o agrarnoj reformi nije bila samo pitanje političkog trenutka, već i nastavak težnji seljaka i reformskih agrarnih pokreta iz prethodnih decenija. Prvu inicijativu za agrarnu reformu je dao Kralj Aleksandar - Ujedinitelj 1919. godine. Proklamovao je da se ukinu veliki zemljišni posedi, a zemlja podeli siromašnim seljacima sa pravičnom naknadom dosadašnjim vlasnicima.

Vlada je donela Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme, koje su postale program agrarne reforme. Odredbama je predviđeno da se veliki posedi brzo sekvestriraju i podele, s tim da se formalna strana (propisi i sudska odluka) naknadno reši kao i da zemlju dobiju prvenstveno zemljoradnici koji nemaju zemlje, i to onoliko koliko mogu obraditi sa svojom porodicom, s tim da prednost imaju udovice poginulih vojnika, ratni invalidi i dobrovoljci.

Oduzimaju se svi veliki posedi veći od 100 do 500 jutara, tj. 57,5 do 277,5 hektara, zavisno od kvaliteta zemlje i lokalnih prilika, a njihove površine će se podeliti zemljoradnicima, uz plaćanje odštete i privremene rente. Posedi habsburške dinastije i onih koji su posede dobili od te dinastije oduzimali su se bez naknade'', ističe nekadašnji ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Jan Kišgeci.

Kolko je kome oduzeto?

Na osnovu podataka Austrougarskih zemljišnih knjiga iz 1914. godine može se dobiti orijentacioni uvid o velikim posedima na području nove države SHS, koje su bile predmet velike odluke Kralja Aleksandra Ujedinitelja iz 1919. godine.

Grof Čekonić 39.000 kj

Grof Kotek 33.000 kj

Knez Odeskalki 25.000 kj

Grof Elc 25.000 kj

Grof Karočanji 24.000 kj

Grof Feliks Harnkurt 21.600 kj

Grof Pejačević 15.600 kj

Porodica Lelbah 13.800 kj

Marija Sečenji 10.500 kj

Porodica Latinović 9.700 kj

Grof Baćanji 8.000 kj

Grof Janoš Ziči 8.000 kj

Artur i Karlo Lederer 7.800 kj

Gedeon Dunđerski 7.000 kj

Đoka Dunđerski 4.500 kj

Lajoš Redl 4.000 kj

(katastarsko jutro=0,57 ha.)

Izvođenje reforme nije bilo uspešno prvenstveno zbog politizacije i političke nestabilnosti. Agrarna reforma predstavljala je kombinaciju revolucionarnih mera, prava i izuzimanja imanja preko veze, s tim da su propisi menjani i različito tumačeni tokom vremena. S pravom se može postaviti pitanje da li je ova smela odluka bila Kralju možda kasnije i - sudbonosna.

Agrarna reforma posle Drugog svetskog rata.

,,Jedna od karakteristika agrarne politike Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, je težnja ka razvoju krupne robne poljoprivredne proizvodnje. Da bi se ovakva proizvodnja mogla racionalno i ekonomično organizovati, jedna od pretpostavki je i postojanje većih, krupnijih površina. Pošto je pretežan deo zemljišnih površina bio u vlasništvu sitnih i srednjih gazdinstava, država je zahvatima u domenu posedovne strukture nastojala stvoriti krupne površine, odnosno velika gazdinstva. Zbog niza specifičnosti, u poljoprivredi nije izvršena nacionalizacija kao što je to učinjeno u drugim privrednim granama. Problem razvoja poljoprivrede rešavan je i stvaranjem društvenih organizacija na principu društvene svojine, i postepenog podruštvljavanja proizvodnje i sredstava individualnih proizvođača'', navodi Kišgeci.

Agrarna reforma i unutrašnja kolonizacija u NR Srbiji sprovođena je prema Zakonu o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji (Sl. list DFJ 64/45). Ovim zakonom regulisana su, kako pitanja koja se odnose na agrarnu reformu, tako i pitanja koja se odnose na kolonizaciju, a sve u cilju ostvarivanja ustavnog načela da zemlja pripada onima koji je obrađuju. Predviđena je eksproprijacija zemljišta koje se u času donošenja zakona nalazilo u svojini organizacija i lica koja se ne bave poljoprivredom, a zatim eksproprijacija zemljišta preko određenog maksimuma onih lica koja se bave poljoprivredom. Od ovako eksproprisanog zemljišta stvoren je zemljišni fond agrarne reforme.

Da bi se stvorio zemljišni fond za izvođenje agrarne reforme i unutrašnje kolonizacije, eksproprisano je od dotadašnjih sopstvenika i prešlo u ruke države, sledeća poljoprivredna i šumska dobra:

Veliki posedi - zakon sadrži u sasvim sažetom tekstu definiciju velikog poseda. Po toj definiciji svaki zemljišni posed koji ima više od 25 hektara obradive zemlje smatra se velikim posedom. I posed koji nema 25 hektara obradive zemlje, ali sa neobradivom prelazi 45 hektara, smatra se velikim posedom. Po ovom osnovu u zemljišni fond je uneto 84.700 hektara.

Zemljišni posedi u svojini organizacija koje se ne bave poljoprivrednom proizvodnjom (banke, preduzeća, deoničarska društva i sl.), oduzeto je 2.600 hektara.

Eksproprisani su i posedi bogomolja, manastira i verskih ustanova (posedi crkava) i svih vrsta zadužbina, svetovnih i verskih. U Vojvodini je tako oduzeto od 679 hektaa crkvi sa ukupno 34.522 hektara. Zakonom je propisano da se crkvama ostavlja u svakom slučaju 10 hektara od njihovih ukupnih površina njiva, bašta, vinograda, voćnjaka, utrina i šuma, a oduzeta im je zemlja samo preko te granice. Crkvenim ustanovama, koje su imale karakter istorijsko-nacionalnih spomenika, moglo se ostaviti i više od 10 hektara zemlje, ali najviše 30 hektara obradivog zemljišta i 30 hektara šuma. Koliko se u svakom konkretnom slučaju ostavljalo, odlučivao je ministar poljoprivrede, a po mišljenju ministra prosvete.

Zemljišni posedi bez sopstvenika ili pravnog naslednika - oduzeto 8.600 hektara;

Zakon o agrarnoj reformi je u nekoliko navrata dorađivan te su određeni novi uslovi za oduzimanje zemljišta. Određen je višak zemljoradničkih poseda iznad maksimuma. Zemljoradnički maksimum određen je na 20 - 35 hektara obradive zemlje ili do 45 hektara ukupne površine. Oduzeto je ukupno oko 74.000 hektara;

Višak poseda iznad nezemljoradničkog maksimuma - iznad tri odnosno pet hektara - oduzeto je 43.000 hektara;

Državni posedi izdvojeni za fond - 1.500 hektara;

Posedi ostavljeni od kolonista - 7.100 hektara;

U zemljišni fond agrarne reforme i unutrašnje kolonizacije, pored ovako eksproprisanog zemljišta, ušlo je i zemljište državljana nemačkog rajha i lica nemačke narodnosti, konfiskovana prema odluci AVNOJ-a 1944. godine, kao i posedi neprijatelja konfiskovani presudama, a to je - 412.000 hektara.

Ovako oduzeto zemljište prešlo je u ruke države, ušlo u zemljišni fond agrarne reforme i unutrašnje kolonizacije, a zatim iz tog fonda dodeljivano korisnicima. Treba zapaziti da svojina na zemlji oduzetoj na osnovu ovog zakona nije prelazila neposredno sa ranijeg sopstvenika na korisnika, već je najpre prelazila u ruke države, pa je tek onda dodeljivana korisnicima (bezzemljašima, agrarnim interesentima, kolonistima, udruženim zemljoradnicima u SRZ i društvenim organizacijama).

Sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelja i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji uneto je u zemljišni fond agrarne reforme sa područja Vojvodine 668.000 hektara. Ovaj zemljišni fond raspoređen je tako što je 428.000 hektara (64,1 odsto) zemljišta dodeljeno siromašnim seljacima sa teritorije Vojvodine i kolonistima sa drugih područja, dok je 240.000 hektara (35,9 odsto) dodeljeno društvenim gazdinstvima i zadrugama. Time su, dakle, stvoreni uslovi za konstituisanje društvenih gazdinstava na 240.000 hektara i dalji razvoj društvenog sektora u Vojvodini.

Ono što predstavlja jednu od posebnih karakteristika agrarne reforme u našoj zemlji ogleda se u tome, što zemljište, koje je ušlo u zemljišni fond i koje je dodeljeno, bilo individualnim poljoprivrednim proizvođačima, bilo organizacijama društvenog sektora, nije se moglo prodavati, niti otuđiti, niti dati u zakup, što znači da su te površine zemljišta postale "rex extra comercium" (stvar van prometa).

Konfiskacija imovine zbog neizvršenja obaveze

Zakonom o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže ("Službeni list FNRJ", broj 26/45, 32/45, 56/46,) određena su dela privredne sabotaže i kazne za izvršenje istih. Neizvršavanje obaveza u otkupu poljoprivrednih proizvoda smatrano je krivičnim delom privredne sabotaže za koje su izricane kazne lišenja slobode najmanje šest meseci, a u težim slučajevima lišenje slobode s prinudnim radom najmanje godinu dana, sa delimičnom ili potpunom konfiskacijom imovine i vremenskom ili trajnom zabranom bavljenja određenom delatnošću ili zanatom.

Krivičnim zakonikom ("Službeni list FNRJ" broj 13/51) i dalje se kao krivična dela propisuju neizvršavanje obaveznih isporuka poljoprivrednih proizvoda. Zakonom o amnestiji ("Službeni list FNRJ" broj 15/53) oslobođeni su daljeg izdržavanja kazne odnosno neizvršene kazne nisu izvršavane prema licima koja su do dana stupanja navedenog Zakona osuđena za krivično delo neizvršavanja obaveznih isporuka poljoprivrednih proizvoda osim prema licima koja su osuđena za navedena krivična dela na kaznu strogog zatvora u trajanju više od pet godina i za krivično delo štetočinstvo u poljoprivredi.

Prema izveštaju Sekretarijata za pravosuđe i upravu AP Vojvodine upućenom Državnom sekretarijatu za pravosuđe i upravu NR Srbije (na zahtev Državnog sekretarijata od 9. maja 1953. godine) o konfiskovanom zemljištu i imovini između 1946-1953. godine, u Vojvodini je konfiskovano 36.689 katastarskih jutara oranica, 967 k.j. livada i pašnjaka, 126 k.j. voćnjaka i vinograda, 25 k.j. šuma i 3.286 k.j. ostalog zemljišta. Prema tome, u periodu od 1946-1953. godine konfiskovano je u Vojvodini ukupno 21.500 hektara obradivog zemljišta

Zadrugama oteli 200.000 hektara

Zbog privatizovane zadružne zemlje upućena žalba Evropskom komitetu za ljudska prava. Vojvođanski akcionari kombinata: Prodate njive vredne dve milijarde evra.

Savez udruženja akcionara (SUA) Vojvodine uputio je žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Bivši radnici i akcionari poljoprivrednih preduzeća, kao i zadrugari koji polažu pravo na otuđene oranice, obratili su se i Evropskoj komisiji u Briselu pozivanjem na poglavlje 23 o pristupanju Srbije EU, koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije.

Predsednik SUA Veselin Muhadinović rekao je da je zatraženo da pored 24 sporne privatizacije u našoj zemlji, koje su bile predmet istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal (između ostalog i na zahtev EU), 25. takva privatizacija bude prodaja 63 poljoprivredna preduzeća u Vojvodini. Po njegovim rečima, nelegalno je bilo prepisivanje zadružne i državne zemlje na nove vlasnike stavlja privatizaciju agrara na prvo mesto problematičnih privatizacija u Srbiji.

Uzurpirano je oko 200.000 hektara zadružne zemlje "pretvaranjem" u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 evra, to je dve milijarde evra, opljačkanih od naroda. To već najmanje 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu, ističe predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata "Prvi maj" u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona.

U izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije, Savet za borbu protiv korupcije naveo je da "nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora".

Naznačeno je da je pritom kupac ispunio obaveze za imovinu "koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine". Savet je ukazao da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu uzrokovalo nesagledivu štetu, čije tačne razmere nije mogao da utvrdi "imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije".

Narodna stranka: Temeljno preispitati propuste kod privatizacije PKB-a

Narodna stranka saopštila je sredinom 2021. godine da privatizacija kompanije PKB mora biti "temeljno preispitana", čime bi se potencijalno utvrdilo da li je bilo ekonomskih i pravnih propusta, odnosno da li bi postojao osnov za njeno poništavanje. Funkcioner te stranke Borislav Borović naveo je u saopštenju da je Srbija PKB prodala kompaniji "Al Dahra" iz UAE po ceni od 4.700 evra po hektaru i ocenio da će država uskoro morati da otkupuljuje tu zemlju od te kompanije zbog izgradnje autoputa Beograd-Zrenjanin po znatno višoj ceni. "Pitanje početne i ostvarene prodajne cene i toka privatizacije je sumnjivo, jer je neobično da se postavljenim uslovima javnog nadmetanja favorizuje jedan ponuđač, i to strani, kroz godišnji promet koji nije mogao ispuniti nijedan domaći ponuđač.

Tako se javno nadmetanje praktično svelo na neposrednu pogodbu sa jednim ponuđačem i otuda skandalozno niska prodajna cena", rekao je Borović. Po njegovim rečima, prodaja PKB-a odvijala se kroz nekoliko etapa od kojih "nijedna nije bila u ekonomskom interesu ni PKB-a, niti države". "Način na koji je sprovedena privatizacija PKB-a daje povod za sumnju da su državni organi postupali protivzakonito u pripremi privatizacije i posle nje", naveo je Borović.

On je ocenio da se u period pre privatizacije "kroz razne mere države išlo na direktno ekonomsko uništavanje PKB-a", poput subvencija i podsticaja, i dodao da su one bile uperene "direktno protiv najvećeg srpskog agrokompleksa". "Subvencije su limitirane za daleko manji obim proizvodnje nego što je ostvarivao PKB, čime su stvarane milionske štete PKB-u zbog uskraćenih subvencija za ogromne količine ostvarene proizvodnje mleka", rekao je Borović. Prema njegovoj oceni, na taj način se direktno obarala cena PKB-a. "Da li je Vlada Srbije svojom nigde objavljenom odlukom primorala Državno pravobranilaštvo da odustane od poništenja rešenja Ministarstva građevine o preknjižavanju državnog poljoprivrednog zemljišta u korist privatnog korporacijskog PKB-a, što je pravobranilaštvo ocenilo kao protivzakonito i bez kojeg prodaja ne bi bila moguća", upitao je Borović.

On je istakao da kupac PKB-a nije ispunio nijednu od obaveza o investicijama i održavanju obima i kvaliteta proizvodnje koje su predviđene ugovorom. "Država ne reaguje na zatvaranja nekadašnjih gazdinstava PKB-a, na smanjenje stočnog fonda ili ukupne proizvodnje u kombinatu", istakao je Borović.

Narodna stranka najavila je da će pokrenuti pred Agencijom za privatizaciju postupak za raskid privatizacije PKB-a, koji je kompanija ,,Al Dahra'' iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kupila za 107 miliona evra. Kako je navedeno u saopštenju, postupak će biti pokrenut pošto je prethodno PKB pre privatizacije "namerno oštećen za 550 miliona evra". "Al Dahra'' nije ispunila nijedan od uslova propisanih obavezujućim ugovorom sa državom, po kojem je bila obavezna da uloži 30 miliona evra i da zadrži isti obim i kvalitet proizvodnje, a sa druge strane je ukinula 10 gazdinstava, dok država ne reaguje na očigledne nepravilnosti", rekao televiziji N1 Borislav Borović iz NS, navodi se u saopštenju. Izvor (Tanjug i Beta)

Al Dahra, vlasnik PKB: Stoka na farmama nije iscrpljena, uginuća su normalna kao i u svetu!

Stoka na farmama PKB-a, čiji je najveći deo imovine kupila kompanija ,,Al Dahra'' iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nije iscrpljena, a normalno je da postoji određeni broj uginuća, saopštila je Služba za odnose sa javnošću ,,Al Dahre'' sredinom 2021. godine. „Sasvim je normalno da na 17.000 životinja ima određeni broj bolesne stoke i uginuća", navela je ta služba na pitanja Bete, upućena direktoru Dušanu Radičeviću, povodom informacije u medijima da se krave muzu četiri puta dnevno i da zbog iscrpljenosti crkavaju, da javnost sumnja da će se ugasiti stočarska proizvodnja i da firma posluje sa gubitkom.

U odgovoru se ističe da se uginuća koja se „dešavaju na farmama Al Dahre, dešavaju i na svim farmama u svetu"? Na pitanje koliko je ,,Al Dahra'', od preuzimanja PKB-a, ugasila farmi krava, sa koliko grla i zbog čega, navedeno je da je „proizvodnja mleka kao i svaka druga proizvodnja". „Jedina, možemo je nazvati specifičnost, je u tome što su u ovom slučaju osnovna sredstva koja se koriste za proizvodnju krave. U tom smislu se biraju najefikasnije. U momentu kupovine osnovnih sredstava PKB-a, preuzete su i krave lošeg kvaliteta. Iz tog razloga je ,,Al Dahra'' uvezla veći broj krava kako bi popravila genetiku", navodi se u odgovoru kompanije.

Dodaje se da je PKB u 2017. godini proizveo oko 54 miliona litara mleka, dok će Al Dahra u ovoj godini proizvesti 56 miliona litara. Četiri muže su uvedene, kako tvrdi u kompaniji, kako bi se podigla „efikasnost". „To nije ništa neubičajeno, tako se radi na svim kontinentima", objasnila je Služba za odnose s javnošću, bez preciznih podataka o tome da li je smanjen stočni fond.

Na pitanje da li ,,Al Dahra'' planira da potpuno ugasi stočarsku proizvodnju i bavi se preradom deteline lucerke, navedeno je da su komentari o gašenju stočarske proizvodnje, koji su se poslednjih dana pojavili u medijima, „apsolutno zluradi". „Tako nešto nikada nije izgovorio menadžment kompanije, a što je još važnije, to se uopšte ne razmatra. ,,Al Dahra'' će nastaviti da se bavi stočarstvom, odnosno proizvodnjom mleka. Prerada lucerke je dodatni posao kojim će se ,,Al Dahra'' baviti, što će posledično podići potencijal kompanije. Pored toga, namera nam je da kroz kooperaciju u čitav lanac uključimo i farmere koji nas okružuju", naveli su u ,,Al Dahri''. Demantovali su da ,,Al Dahra'' zakupljuje zemljište od neprodatog dela PKB u čijem je vlasništvu ostalo oko 5.000 hektara, od čega je deo građevinsko zemljište.

Na pitanje sa kolikim gubitkom posluje ,,Al Dahra'' od preuzimanja kombinata pre tri godine, Služba za odnose sa javnošću je navela da „neto rezultat nije jedino merilo poslovanja jedne kompanije, pre svega, imajući u vidu u kakvom je stanju preuzela imovinu u momentu kupovine i da nasledjena tehnologija nije bila u skladu sa najnovijim trendovima, kao i da velike investicije tek treba da daju rezultat". „PKB je u 2018.godini napravio gubitak od 22.671.359.000 dinara, dok je ,,Al Dahra'' u 2019. napravila gubitak od 1.671.626.000 dinara. U 2020.godini je napravljen gubitak od 838.313.000 dinara.

Smatramo da brojevi najbolje govore o tome kako se radi u ,,Al Dahri'', odnosno da je trend više nego očigledan i verujemo da ćemo uz sve investicije koje smo realizovali u poslednje dve godine, kao i sa onima koje nameravamo da sprovedemo, uskoro preći u zonu profita", navodi se u odgovorima kompanije. ,,Al Dahra'' je na pitanje kolika je plata traktoriste i da li su od dolaska ,,Al Dahre'' povećavane plate radnicima, navela da „zarade zaposlenih ne iznosi u javnost", kao i da je kompanija na zahtev sindikata za početak pregovora o kolektivnom ugovoru odgovorila „pozitivno".

Šta se desilo sa kravama u PKB-u? Loš tretman ili prirodna selekcija?

Povodom informacija, koje su se proteklih dana pojavile o lošem tretmanu krava muzara na farmama PKB-a, on je rekao da se u poljoprivrednoj proizvodnji izvestan stepen mortaliteta muznih krava - podrazumeva. Ulaganja u PKB su do sada bila 75 miliona evra i možemo da računamo na dobru budućnost ovog poljoprivrednog kombinata, rekao je u izjavi za Tanjug ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Povodom informacija, koje su se proteklih su se sredinom 2021.godine pojavile o lošem tretmanu krava muzara na farmama PKB-a, on je rekao da se u poljoprivrednoj proizvodnji izvestan stepen mortaliteta muznih krava - podrazumeva. "Što se tiče performansa koji je izveden sa kravama ispod one strehe, na 6.800 muznih krava mora da se uvek pojavi jedan deo krava koji po prirodi procesa odumire. Pa u mestima sa 10-15.000 stanovnika desi se da umre neki čovek. Pokušavaju da postave kao standard nešto, a stepen mortaliteta je takav da se u teoriji podrazumeva u ovakvoj vrsti poljoprivredne proizvodnje", rekao je Nedimović. Ministar Nedimović istakao je da je od privatizacije u PKB uloženo 75 miliona evra. "Izgrađena je fabrika stočne hrane koja bi trebalo na jesen da bude otvorena, ulagano je u sisteme za navodnjavanje, nova mehanizacija je kupljena", rekao je on. Dodao je da se PKB vodi na potpuno drugačiji način nego pre privatizacije. "Prinosi su veći ove nego bilo koje godine, i finansijski rezultati PKB-a su takvi da možemo da računamo na dobru budućnost ovog poljoprivrednog kombinata", zaključio je Nedimović. On je dodao da napadi oko PKB-a predstavljaju politizaciju, a odbornike Đilasove stranke iz prošlog saziva skupštine Beograda pa ih je pozvao da se odluče - da li su sindikalisti ili političari.

Đorđević: PKB je daleko od svemirskog broda

Bivši predsednik Samostalnog sindikata ,,Al Dahre'', Milisav Đorđević, ističe da je skriveni cilj dešavanja u PKB-u da se smanji stočarska proizvodnja. On dodaje da je ,,Al Dahra'' veoma daleko od svemirskog broda, kako tvrdi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. "Nedimović bi trebalo da se bavi pitanjem koje mu je i postavljeno, a to je kakva je budućnost stočarske proizvodnje u ,,Al Dahri''. Zašto ova komapnija gasi farme stočarske proizvodnje i zašto ministar ne stimuliše proizvodnju mleka i pitanje za njega je kakva je budućnost uopšte stočarstva u Srbiji", kaže Đorđević. On je upitao koliko je bilo muznih krava kada je Nedimović postao ministar poljoprivrede i koliko ih je danas.(Nova S)

ŠTA SE DEŠAVA U AL DAHRI? Krave iznemogle, radnici nezadovoljni, a evo i šta kažu iz same kompanije! Snimci neuhranjenih i iznemoglih krava na imanju ,,Al Dahre'', firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja je pre tri godine kupila Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), uzburkali su javnost.

Navodno je razlog što se krave muzu četiri puta dnevno, a ne dva puta kao što je bio slučaj decenijama unazad. Vlasnici su doveli stručnjake iz Engleske koji su preporučili mužu krava četiri puta dnevno, zbog čega je stoka iscrpljena i u lošem je zdravstvenom stanju jer je to neizdrživo. PKB je pre privatizacije probao da uvede treću mužu dnevno i posle mesec dana krave su bile potpuno iscrpljene, rekao je za javnost Milisav Đorđević, sekretar u Samostalnom sindikatu zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi. Međutim, iz ,,Al Dahre'' imaju potpuno drugačije viđenje situacije. Stoka na farmama PKB-a, čiji je najveći deo imovine kupila kompanija ,,Al Dahra'', nije iscrpljena, a normalno je da postoji određeni broj uginuća. Sasvim je normalno da na 17.000 životinja ima određeni broj bolesne stoke i uginuća, saopštila je Služba za odnose sa javnošću ,,Al Dahre''. Kako dodaju "slična uginuća se dešavaju i na svim farmama u svetu"!?

(Nastaviće se)