Beli kriminal
Kadrovi Kliničkog centra Srbije: alkoholičari,
kriminalci, saradnici ubica i policijski špijuni
Ko talasa u kući užasa?
Vodeća stranka vladajuće koalicije, slučajno ili
namerno, (p)ostavila je na ključna mesta u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u
Srbiji opskurne i mračne ličnosti, ljude povezane sa podzemljem i
"nadzemljem", narko bosovima, beskarakterne nestručnjake od kojih
neki doslovno upravljaju ključnim polugama srpskog zdravstva.
Piše: Insajder L-8
Prozivka od strane direktora Urgentnog centra u
Beogradu, Zlatibora Lončara, na račun direktora Kliničkog centra Srbije
(KCS) Miljka Ristića izrečena u emisiji Aleksandre Gazivode na
televiziji B92, predstavljala je uvod u bespoštednu borbu za fotelju direktora KC
Srbije, za koju se u martu raspisuje konkurs.
Sve je počelo Ristićevim pričama o rekonstrukciji nove
zgrade KC Srbije, koje je Lončar nazvao "nebulozama i glupostima"
kojima se zamajava i javbnost i vlast, a skreće pažnja sa tekućih problema,
koje on, za razliku od Ristića, rešava u Urgentnom centru!
Direktor KC Bežanijska Kosa, dr.Vladimir Kovčin i
Aleksandar Milošević direktor KBC Zvezdara u toj emisiji su se držali povučeno,
iako su daleko veći stručnjaci i daleko više kvalifikovaniji od Lončara. Međutim,
treba ih i razumeti, jer Lončaru nije opasna ličnost zbog pripadnosti Srpskoj
naprednoj stranci, već zbog kriminalne prošlosti i sadašnjosti.
Treba podsetiti da je Lončar bio aktivni saradnik Dušana
Spasojevića, u zlatno doba zemunskog klana, i od njega lično dobio
automobil marke Audi 6 po kome je bio prepoznatljiv na parkingu u Urgentnom
centru. Zajedno sa čuvenim anesteziologom Risom, učestvovao je u likvidacijama nedotučenih
kriminalaca u Klničkom centru Srbije, ali je imao i jedan propust zbog koga se Spasojević
jako naljutio na svoju "belu ekipu". Reč je o ubistvu Sredoja
Šljukića-Šljuke, posle koga je njegov telohranitelj jedva preživeo i bio smešten
u Urgentni centar, ali je tadašnji direktor te ustanove, profesor Brana Stefanović
znao šta ga tu čeka, pa je izvestio MUP i obezbeđenje je pojačano.
Lončar i ekipa nisu mogli da dopru do Šljukinog telohranitelja,
iako su na jednom dežurstvu bili blizu toga da ga ubiju. Posle toga je
telohranitelj prebačen na VMA jer je bilo pitanje momenta kada će mu se naći
"mehurić u veni" ali, na opšte iznenađenje svih, tamo je umro posle
samo sedam dana, i to u momentu kada se vidno oporavio, komunicirao i kretao!
Ukratko rečeno, sustigli su ga dugi prsti bele mafije!
U policijskoj akciji "Sablja", Lončar biva zatvaran
ali je odmah "zaigrao na patriotsku kartu" i sve je ispričao
policjacima generala Sretena Lukića, te tako postao policijski saradnik. Nakon
toga se javno hvalio da radi za Službu koja ga navodno postavlja za direktora UC,
iako o tome nema nikakvih dokaza. SNS priznaje da je Lončar njihov kandidat,
ali BIA i MUP se ne izjašnjavaju povodom njegovog legitimisanja kao agenta,
iako je poznato da je jurio za generalom Lukićem po KC Srbije, barem isto
toliko koliko i Predrag Peško, u momentima kada je Lukića operisao sadašnji
direktor Miljko Ristić.Tada se jasno videlo da je posle pada zemunskog
klana cela ova kriminalna ekipa iz KC Srbije odmah priletela nadležnim starešinama
MUP-a da im se dodvorava i nudi svoje usluge.
Zbog političkih i ličnih prljavština predsednika
Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića koje je on imao sa zemunskim
klanom, zapravo sa njegovim snabdevačima droge, bila je, ali je brzo propuštena
idealna prilika da država do kraja ispita šire veze političara i kriminalaca u državnim
strukturama, pa tako i u zdravstvu. Mnogi su to koristili za lažne marketinge,
pa se tako Đorđe Bajec javno hvalio da ga je "tukao zemunski
klan", a u stvari su ga prebili sinovi jedne spremačice koju je
maltretirao u paketu sa sinom profesora Miljka Ristića i drugih radnika UC,
prema kojima se ponašao kao SS major u Aušvicu.
Lončarovi napadi na Miljka Ristića kroz prozivke za nebuloznu
politiku razvoja u KC Srbije treba da doprinesu odluci o njegovom imenovanju za
direktora KC Srbije, i to će biti prvi put da direktor KC Srbije nije profesor,
primarijus ili docent, što jednostavno po Statutu mora da bude bar jedno od to
troje. Jer, četvrto ne postoji ni u kakvom zakonskom obliku!
Međutim, SNS nije neki pobornik poštovanja zakonskih
normi, jer su im najveći kriminalci i alkoholičari Kliničkog centra Srbije ušli
u redove, a da pri tom još uvek imaju nekoliko članskih karata drugih partija!
Da je SNS htela, lako bi sve to proverila preko matičnih brojeva (JMBG).
Naravno, to se nije desilo, jer je iz samog vrha stranke naređena strategija
rada sa ovim šljamom iz zdravstva, spremnim na sve. SNS ima informacije o količini
pljački ali i osobama koje ne sme da dira, ali...
Kakva kriminalna ekipa rukovodi KC Srbije jasno se
vidi i iz činjenice kakva su previranja bila prilikom smene Vojka Đukića
pre skoro pet godina, godine kada je i krv mogla da padne. Tadašnji ministar Tomica
Milosavljević je prvo pokušao da na to mesto postavi svog pulena, docenta Krstića,
ali nije uspeo, jer je Vojislav Koštunica odbranio Đukića na pritisak direktora
svoje stranke, ali, ubrzo, Milosavljević sprema profesora Stošljevića za mesto
direktora, koji ima "određene veze" u podzemlju. Tomica ga upućuje
kod Predraga Peška da učvrsti tu vezu i Pešku se svidelo što Stošljević ume
dobro da potegne (to iz boce, i ne pije iz čašica kao ni Peško). Piće po piće,
reč po reč, i Peško je došao "na poentu" pa je ovako objašnjavao
Stošljeviću šta i kako treba da radi:
" ... Gledaj ovamo...oni su gadni...slušaj...ništa
ne govori...samo ćuti i sjedi tu...ja ću sve da pričam...". Međutim, ubrzo, Stošljevića na bazenu Banjica presreću
dva ogromna ćelava telohranitelja, približavaju se tik uz njega i ponavljaju monotonim
glasom: "..odustani, odustani, odustani...".
Užasnut scenom, Stošljević ih moli da obavi razgovor,
poziva Tomicu Milosavljevića i priča mu u kakvoj je situaciji a ovaj mu
odgovara: "...ma nije to Peško, to je onaj govnar Rade Vučićević iz TEC,
njemu ne odgovara da preuzmemo Klinički...".
Tako istina nikada nije otkrivena, jer je Stošljević
odustao, video je kako je vrag odneo šalu i ostao u Zavodu za poremećaje
govora gde je izgubio mesto direktora zbog angažovanju u KCS i zbačen
na mesto nekog savetnika.
Sledeći kandidat je bio Bajec i ta priča je poznata
ali nedvosmisleno kao i ova dovodi do zaključka da mafija vlada srpskim zdravstvom
i da sve ove silne afere koje se pominju sigurno neće rešiti ljudi poput Lončara,
koji se vezuju za zemunski klan.
Zbog čega je SNS takve ljude postavio na najodgovornija
mesta u zdravstvu? Brojni su dokazi o tome da stručnjake isteruju a lopovi
postavljaju. Prošli mesec pravna služba KC Srbije je na zahtev osnovnog suda, vratila
na radno mesto jednog mikrohirurga uz obrazloženje da je reč o stručnjaku koji
je dobio protivzakonit otkaz. Odmah je skočio šljam sa članskim kartama SNS po Kliničkom
centru Srbije da se buni što je taj hirurg vraćen na posao, pa su direktno Lončar,
Srba Knežević i ostala SNS ekipa napadali Miljka Ristića i Jovana Atanasijevića
kako su mogli da ga vrate na posao i šta se njih tiče odluka suda?Toliko o tome
koliko SNS želi da poštuje pravni sistem...
Ministarstvo zdravlja će vrlo brzo biti potpuno isključeno
iz uticaja u KC Srbije kao što je bilo u vreme Vojka Đukića i Đorđa Bajeca,
koji nisu sarađivali sa ministrom, pa će banda iz Kliničkog centra ovog puta sa
članskim kartama SNS moći potpuno odrešenih ruku da pljačkaju. Trenutno je najvažnije
da se trgovina organima koja je iz UC išla preko Klinike Anlave u vreme direktorovanja
Lončara zacementira u Urgentnom centru, jer je VMA preuzela biznis sa organima
a koliko su tamo pošteni videlo se po ubistvu Šljukinog telohranitelja, ali i
kako su sa VMA poleteli da trguju organima čim je Urgentni centar pre desetak godina
pao pod istrage, pa se lanac i kombinacija prekinula.
Prljavi igrači u zdravstvu u svakoj vlasti vide moguću
kombinaciju, ali ova sa SNS im nekako najviše odgovara, pa čak i deluje kao da
su u nju uložili sredstva, samo da bi na čelo zdravstvenih ustanova došli sve
sami provereni kriminalci, sa članskim kartama SNS, koji će srpsko zdravstvo
uvesti u potpunu kriminalizaciju, i to bespovratno.