Natrag
Na nišanu
Uspenje i sunovrat Srpske napredne stranke: sujetni Vođa, stranački preletači i demokratska pljačka
Zahvati, pa vladaj
U atmosferi potpunog beznađa, Srbija je dočekala vest da će plate i penzije biti smanjene za trideset odsto. U senci ovog događaja, evro je poskupeo na 116 dinara, cene hrane i goriva takođe. Fantomska pojava bivših ministara Demokratske stranke koje je Aleksandar Vučić sačuvao od procesuiranja za najveće pljačke u istoriji Srbije, danas opet haraju, deleći savete i lekcije. Na okupu su Aleksandar Vlahović, Kori Udovički, Mlađan Dinkić i mnogi drugi koji su već Srbiju odveli u propast. Njihov novi šef, Aleksandar Vučić, pretvorio je Srpsku naprednu stranku u kantu za đubre. U nju su stali svi. I stari ministri i novi prebezi. SNS je pred pucanjem. Naduvena od bolesti i prevelikog broja članova.
Nikola Vlahović
Pre godinu dana, tokom proleća i leta 2013, raspušteno je više od 30 gradskih i opštinskih odbora Srpske napredne stranke (SNS) širom Srbije, a zatim su u tim mestima uspostavljena povereništva koja su odmah bila podređena "centrali" u Beogradu. Uvedena je neka vrsta "prinudne uprave" koju je osmislio Aleksandar Vučić. Za "prinudnog upravnika" novih gradskih i opštinskih odbora SNS, imenovan je Radomir Nikolić, sin Tomislava Nikolića. Pojedini bivši članovi SNS tvrde da je mlađi Nikolić imao zadatak da "likvidira" sve što imalo podseća na radikalnu prošlost.
Bez imalo dvoumljenja, kao otomanski glavoseča, počeo je mlađi Nikolić da hara Srbijom, noseći "svilen gajtan" i spiskove onih kojima će namaći omču. U decembru prošle godine, čačanski list, "Glas zapadne Srbije", najavio je njegov dolazak kao veliko zlo koje se sprema.
I zaista, Radomir Nikolić pravi "prečišćeni" spisak od 40 ljudi koje treba po svaku cenu smeniti ili izbaciti iz stranke. Spisak je prethodno predat Vučiću "na odobrenje", pa su tek onda "primenjene mere". Vučićev glavoseča je ovako objasnio tadašnju akciju: "...U pitanju su ljudi sa kojima stranka nije zadovoljna kako su radili, bili su i ranije upozoravani da ako članovi rukovodstva mogu da rade po 12 sati dnevno to važi i za njih...".
Većina onih koji su "posečeni", kasnije je shvatila da je u pitanju "prekompozicija stranke", odnosno, povratak na scenu kriminalnih klanova koji su delovali oko Demokratske stranke.
Bio je to tek početak velikog čišćenja starog članstva Srpske radikalne stranke, koje je osnovalo stranku i krenulo za Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Već od dana osnivanja (septembar 2008. godine), bilo je jasno da će bivše članstvo SRS biti izigrano, i da će vođe SNS oberučke primiti u svoje redove "višestruke povratnike", tačnije, stranačke preletače i štetočine koje su ojadile državu i narod u prethodnom režimu.
Žuti naprednjaci
Odlaskom Tomislava Nikolića iz stranke zbog preuzimanja predsedničkih dužnosti, na njeno čelo dolazi Aleksandar Vučić, koji tek tada počinje da sprovodi masovno čišćenje" osnivača SNS, posebno u opštinskim i gradskim odborima.
Na vrhu stranke Vučić zadržava samo nekoliko starih, probranih članova nekadašnje Srpske radikalne stranke (Maju Gojković, Jorgovanku Tabaković, Igora Mirovića...), kako bi stvorio privid "patriotskog kontinuiteta".
U stvarnosti, okružio se grupom sebi sličnih krivokletnika i izdajnika Šešeljevih "načela", dokopao se vlasti i para a zemlju predao na upravljanje američkim i evropskim secikesama koje su odmah postavile svoje stare kadrove u sva bitna državna nadleštva. Odjednom su se kao vampiri pojavili bivši ministri, savetnici, šefovi kabineta i "finansijski stručnjaci".
Vučić teškom mukom donosi odluku da preuzme vlast u Beogradu, da ne bi povredio svoj "poslovni savez" sa Draganom Đilasom i celokupnom ministarskom bandom iz Tadićeve vlade. Kad je već bilo neizbežno (zbog pritiska birača i članstva) da to učini, izveden je pravi maskenbal na otvorenom: bivši jurišnici Demokratske stranke, postaju "naprednjačka elita". Za gradonačelnika je izabran Siniša Mali, nekadašnji pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju, čovek koji je saučesnik svih velikih tranzicionih pljački državnih preduzeća od 2001. godine do danas. Za gradskog menadžera, izabran je Goran Vesić, "čuvar Đinđićevih tajni" i njegov "čovek od poverenja".
Za šefa svoga kabineta, Aleksandar Vučić dovodi Ivicu Kojića, bivšeg šefa kabineta Mlađana Dinkića. Sa druge strane, Vučić je zbrinuo i Dinkića pa mu je o trošku Vlade Srbije opremio i kabinet u tek renoviranoj zgradi nekadašnjeg "Geozavoda" u Beogradu, odakle, kažu, treba da upravlja "arapskim poslovima", od kojih, to je svima jasno, neće biti ništa.
Odmah nakon proletošnjih izbora, Vučić u vladu dovodi i bivšu DOS-ovu ministarku, Kori Udovički, koja preuzima resor državne uprave i lokalne samouprave. Njoj poverava i kontrolu trošenja budžetskog novca, kako bi "demokratski partneri" bili sigurni da će njihovi poslovi biti sigurni.
Zbog svega ovoga, u takozvanoj "bazi", nastao je haos. Po opštinskim i gradskim odborima DS, počeli su masovni prebezi u Srpsku naprednu stranku. Tako je, na primer, ceo opštinski odbor Demokratske stranke u Trgovištu prešao u SNS, skoro svi odbornici DS iz Brusa takođe su se našli u SNS, u Lazarevcu je čak 200 članova DS prešlo u naprednjake...Isto to se desilo u Zrenjaninu, Sečnju i u još najmanje dvadeset opština u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Događalo se i neverovatnih situacija, pa je tako u Dimitrovgradu, isti čovek (izvesni Vladica Dimitrov) sa mesta predsednika DS došao na mesto predsednika SNS! U Subotici je zbog prebega članova Demokratske stranke u SNS, u jednom trenutku članstvo naprednjaka poraslo za 2.000 članova. Skoro ceo opštinski odbor Dinkićevog URS-a u Pančevu našao se u članstvu SNS!
Istovremeno, dok se ovaj neverovatni proces odvijao, staro članstvo SNS, uglavnom sastavljeno od bivših radikala, postalo je nepoželjno. Većina njih je pretrpela uvrede, progon i medijski linč pre nego što je bila primorana da napusti stranku. Oni koji su ostali u stranci, uglavnom su gurnuti na marginu, izolovani i sprečeni da deluju.
Ultimatumi, zahtevi i komande
Nedavno je grupa nepotpisanih naprednjaka, ogorčena stanjem u zemlji, poslala saopštenje javnosti (na memorandumu SNS), u kome se kaže: "...Koliko god demokrate mislile da pate od kolektivne amnezije, neće se zaboraviti sve njihove pljačke, otimačine, uništavanja svih javnih preduzeća, od lokalnog do republičkog nivoa, sve ortačke kombinacije DS funkcionera, sva ona nameštanja tendera, kriminal i korupciju na svakom koraku, i u svim sferama društva. Da li zaista mislite da su građani zaboravili da ste nam vi, tako sposobni i prepošteni, 2012. godine ostavili za sobom stopu nezaposlenosti od 'samo' 26.1 odsto, a da je u vreme kada ste vi došli na vlast 2008. godine, iznosila 14.4 odsto? Da li stvarno verujete da smo svi tako kratkog pamćenja da se ne sećamo da je za vreme vladavine DS-a, samo u periodu od 2008-2012 godine 400 hiljada radnika ostalo na ulici, dok ste svoje članove i simpatizere zapošljavali isključivo u javni sektor...".
Ali, na ovako naivne istupe grupa i pojedinaca u stranci, Aleksandar Vučić uvek ima spreman odgovor. Umesto da do detalja istraži ulogu Aleksandra Vlahovića i Božidara Đelića u brojnim kriminalnim privatizacijama, a pre svega u prodaji smederevske Železare i Duvanske industrije u Nišu, on ih je nagradio. Božidar Đelić je svečano ispraćen u jednu srećniju zemlju gde je imenovan za direktora investicione banke "Lazard" (jedna od onih porobljivačkih institucija koje dave takozvani treći svet), a Aleksandar Vlahović je ovih dana neformalno nastupio kao konsultant ministra privrede Dušana Vujovića. Javnost u Srbiji je tokom prilikom obaveštena da će penzije i plate u državnim ustanovama biti smanjene za trideset odsto. Vučiću, takođe, ne pada na pamet da inicira postupak protiv bivšeg predsednika vlade Mirka Cvetkovića i većine ministara koji su za vreme dva mandata Borisa Tadića ojadili Srbiju. Radije ih uzima za savetnika. Umesto toga, on preti narodu i optužuje ga da je sam kriv za svoju sudbinu.
Kad je na konferenciji za novinare 25. jula, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport, obavestio javnost da je administracija u Briselu odobrila 30 miliona evra pomoći zbog proletošnjih poplava u Srbiji, Vučić je, kažu njemu blisku saradnici, pobesneo, jer je očekivao deset puta veći novac. Ali, i oni koji su ga odobrili, prate šta Vučić govori. Polovinom juna meseca, kad se stanje oko poplavljenih područja polako smirivalo, i kad su prve procene štete na kućama i seoskim domaćinstvima počele da stižu, Vučić je počeo da galami i preti ojađenom narodu: "...Evo, već su neki počeli da samostalno procenjuju, ali država to neće dozvoliti! Niko neće ni dinara dobiti dok se ne utvrdi pravo stanje! Država ima načina da se obračuna sa onima koji hoće da ušićare!".
Mnogima u poplavljenim područjima, ovo je bio signal da uopšte ne podnose bilo kakve prijave za pomoć, jer su pretnje shvatili ozbiljno. Nedavno je i Vučićev "brojač para", Marko Blagojević osuo paljbu na opštine koje nisu dostavile procenu štete. Ali, strah je učinio svoje. Ovakve Vučićeve ispade su i donatori čuli pa su zato i odredili samo 30 miliona evra pomoći, a ostalo će biti krediti (ukoliko bude projekata, a nema ih!).
Biće zatečen i stečajni upravnik
Nakon smrti Miodraga Rakića, bivšeg šefa Tadićevog kabineta i glavnog ideologa stvaranja Srpske napredna stranke i očuvanja tekovina demokratske pljačke, Aleksandar Vučić nema više nikakvih ambicija. Njegova glavna tačka oslonca više ne postoji. Sve tajne pokojnog Rakića koje su toliko uzbuđivale Vučića, raspršile su se kao balon od sapunice. Rakićevi "moćni ljudi" u stranim službama, na koje je Vučić računao, bili su samo niži činovnici. Takozvana liderska uloga na koju je Vučić računao, takođe je bila plod njegove fantazije. Pokojni Rakić mu je ulivao nadu da će baš on da izvrši "rekonstrukciju" Đinđićevog modela vladavine, i da će ga na taj način u svetu priznati kao lidera. Ništa od svega toga se nije desilo. Vučiću samo stižu ultimatumi, zahtevi i komande. To njegova sujeta ne može da podnese.
Težak teret za njega predstavlja i stranka koja se stalno popunjava i stalno raspada. Britanski politički analitičar (S. Braun), doživeo je SNS kao partiju "sa dvoje vrata" u kojoj na jedna ulazi novo članstvo, a na druga izlazi staro. I tako sve dok se kuća ne sruši.
Činjenice govore da je od prošle predizborne kampanje do danas u SNS ušlo 60.000 ljudi, ili, slikovito rečeno, ceo grad veličine Kraljeva (to potvrđuju i podaci iz SNS). To, dakle, znači da se u prethodnom periodu u SNS učlanjivalo blizu 1.000 ljudi dnevno. Ovo masovno "preobraćanje" došlo je kao posledica stranačkih diktatura koje su zavedene u državnoj upravi i javnim preduzećima. Drugim rečima rečeno: bez članstva u vladajućoj stranci, nema ni zaposlenja.
Mnogi poznati i manje poznati "preletači", takođe su potražili privremeno sklonište u Srpskoj naprednoj stranci (dok Vučić ne padne). Tako je predsednik opštine Aleksandrovac, Jugoslav Stajkovac, promenio je osam stranaka pre nego što je došao u SNS. Dragan Nikolić, član GO SNS, promenio je šest stranaka, Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor bio je u pet stranaka pre SNS. Maja Gojković, sada predsednica Skupštine Srbije takođe je promenila pet stranaka...
Sve govori da je "naprednjački talas" zapravo privremeni projekat koji Srbiju treba da gurne još dalje od njene realnosti, a da je što duže zadrži u društvu kolonijalnih banana-država. Ili, još tačnije rečeno: da je zamajava dok kriminalna elita Demokratske stranke i dalje radi svoj posao.
Umesto da se članstvo Srpske napredne stranke pobuni protiv ovakve politike, ono je iznutra zagušeno interesnim grupama i pojedincima. Ovakvo stanje odgovara Aleksandru Vučiću, koji ne poznaje demokratiji niti želi da je upozna. Njegova "politička škola" za vreme članstva u Srpskoj radikalnoj stranci u vreme Vojislava Šešelja, poznavala je samo metode "kovertiranih ostavki" i diktaturu jednog čoveka. To Vučić danas primenjuje. Srpska napredna stranka za vrlo malo vremena, stvorila je potpuni haos u finansijama i budžetu Srbije, privreda stoji a još 40.000 ljudi je ostalo bez posla. Obrazovanje i zdravstvo nisu nikada bili u gorem stanju. Jedino je kriminal procvetao od kada SNS vlada (istovremeno, nikada više nije bilo montiranih i nemontiranih afera i "borbenih pokliča" da će se "država obračunati sa kriminalom i korupcijom").
Srbija je za manje od godinu dana pala u moralni i ekonomski stečaj, a Aleksandar Vučić je postao stečajni upravnik Srbije...Ima i hapšenja političkih neistomišljenika, a mediji bliski vlasti ucenjuju političare, akademike i privrednike (ukoliko imaju kritički odnos prema Vođi i njegovom režimu).
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić amnestira kriminalce, ukida poternice i planira kako da u Srbiju vrati odbeglog Bogoljuba Karića. Njegova supruga, tragikomična gospođa koju po diplomatskim kuloarima već zovu "Mišel Nikolić", na svakom koraku ponižava instituciju predsednika. U parlamentu traje diktatura jedne stranke. Na ulici je diktat kriminala i lokalnih mafija. U policiji mafijaške frakcije. U zdravstvu takođe.
U takvoj atmosferi, Vučić više nije gospodar ničega. Oni koji gospodare umesto njega, spremaju se da ga sklone.