Kada je izbio skandal koji su amerikanci nazvali Snouden gejt i kad je pukla bruka oko prisluškivanja svih i svakog od strane vlade SAD, bilo je oštrih reakcija u svakoj ozbiljnoj državi, a najmanje u Francuskoj. Razlog je ubrzo izbio na videlo: Francuzi takođe od vajkada prisluškuju sve i svakog. Januarski atentat na Šarlija i nedavno spreman napad na dve crkve u Parizu su bili idealna prilika da se nezakonite velike uši najzad ozakone ali i da se proširi akcija Velikog Brata na celu familiju. Pod izgovorom bezbednosti i pod okriljem svenarodne prpe od islamista, pa još u psihozi od migranatskog desanta na obale Evrope i ratne pretnje sibirskog medveda, politički nadri-specijalisti su kao lek prepisali disanje na škrge i ukidanje slobode. Kao odgovor na francuski Patriot Akt, oni koji su do juče nosili natpise "Ja sam Šarli", sada se kite parolom "Ja sam špijunirani"!
Mile Urošević
(dopisnik iz Pariza)
Kreće se lađa afrička
Kakva je socijalna klima u Francuskoj? Kao i u celoj Evropi. Natmureno oblačno sa mogućom grmljavinom, ali bez padavina vlade, kako bi nam to dočarali metereolozi. I nema velike nade da se vreme prolepša. Da bar pirne neki povetarac i rastera crne misli. A, svaki božji dan donosi nove probleme. Lična paranemija, lokalni atentati, ratna opasnost sa istoka dok južnom prugom migrantske trupe upadaju u bujicama.
Italija je na dva zaveslaja od Azurne obale, a Afrika odma preko puta. Na dva dana splavarenja. Afrika, slaba strana Francuske, nekada Eldorado odakle su stizali: južno voće, rano povrće i rude svih retkih metala. Danas u zarđalim lađama i prebukiranim gumenjacima dolazi sva beda sveta.
Sva mesta na palubi su rasprodata po ceni prve klase pa putnici bezkintosi stižu goli i bosi. A, gologuza sirotinja svega željna je svuda nepoželjna. Na zapadu pogotovo jer tamo gde su bile njihove kolonije sada vladaju neki novi krijumčari, islamski brodovlasnici i trgovci ljudima na veliko.
Kreće se lađa afrička, puni se plava grobnica crnim ljudima. Na obalama Italije pravi cunami od krvi i mesa. Invazija, uzvikuju jedni, ljudska tragedija odgovaraju drugi.
Evropa se deli na one koji bi svoj bedi sveta otvorili širom vrata i one koji bi podigli zid na vodi sa bodljikavom žicom na struju. Versko-ekonomski rat je u punom jeku dok noć pada na zapadne demokratije. Atentati, realni ili oni koji se još nisu dogodili, koriste se kao opravdanje novog zakona o prisluškivanju i sveopšteg špijuniranja. Bezbednost i migracija su dva problema koji imaju više dodirnih tačaka.
Narod je u depresiji, svi se plaše svakoga. Nema više prijateljstva i nema ideologije, postoje samo golo koristoljublje i borba za očuvanje fotelja. I svuda je isto ili bar slično. Ratovi na sve strane i to ne viteški ni herojski pa čak ni tehnološko-hiruški, već divljački, primitivni i nečasni.
Bežanija izbeglica ispred pokolja se pretvorila u invaziju migranata ka Evropi i bez presedana je u istoriji. Sirotinja okolnih zemalja koristi gužvu da prebrodi Sredozemno more. Seoba naroda kao u vreme Atile. Pola milijarde ljudi je u pokretu traže obećanu zemlju koju im niko ne obećava. Gotovo ih je nemoguće zaustaviti na miran i dostojanstven način.
Preko kopna ili mora nadire sva sirotinja sveta, nagrće najviše u Evropu a da niko od onih kojima su povereni suverenitet i odbrana država starog kontinenta nema pojma kako da ih zaustavi. Bogati plaćaju sirotim državama da bi im uvalili nepoželjne. Australija je uplatila Kambodži oko 160 miliona dolara kao miraz za nepoželjne na svojoj teritoriji, (istoj onoj koju su silom oteli od Aboridžina). To je ono što se zna, a koliko će tek miliona da se provuče ispod stola, kako bi se sirotinja zadržala tamo gde požele bivše kolonijalne sile? Što dalje to bolje.
Svima, pa čak i Srbiji, preti opasnost da bude preplavljena dođošima s kraja sveta. Nagađa se da nam je suđena cela armija od oko 30. 000 ljudi u toku ove godine. Uglavnom mladi muškarci i mahom muslimani. Biće tu i koji islamista a kako će sve to ljudi da prihvate i kako da ih uklope u sistem? Na ovu zagonetku niko nema odgovor a pitanje je goruće pa čak i eksplozivno.
Sada kada je čizma šutnula mravinjak, treba biti mudar da se zaustaviti egzodus. A, mogao je da se izbegne da nije bilo seče arapskih knezova diktatora, tvrde politički nepodobni i navode primere, Gadafija, Benalija, Mubaraka ili El Asada.
I sad, kako da neko razume da upravo oni ljudi koji su najkrivlji za ceo planetarni javašluk, imaju punu podršku i naroda i zvaničnih medija? Sarkozi, koji je pokrenuo rat u Libiji i tako razvalio pandorinu kutiju, danas je dobro plasiran da ponovo bude izabran u narednim izborima! Pa, stvarno ovaj svet hoda naglavačke.
Obama je dobio Nobela za mir a svi ratovi su njegovo maslo, tako bar tvrdi Putin na koga se opet okomio ceo Zapad, pa hoće da ga pojedu, zato što neće da se preda i pokloni NATO agresorima sve od Krima do Sibira. To je samo ruska propaganda, tvrde oni koji se kunu da na Zapadu nema propagande a još manje neke zavere ili ne daj Bože špijuniranja građana a la KGB. Licemerstvo, lažna sažaljenja i politički korektna nabadanja korumpiranih političara i kriminalna arogantnost njihovih sponzora- bankara, finansijskih lobija i ostalih biznismena lopurda i lezilebovića. Svet je u neverovatnom haosu. Vreme je da se menja poredak.
U zemlji slobode (prisluškivanja)
Zakon za ukidanje slobode u ime bezbednosti, smišljen je u Americi pod provokativnim nazivom, Patriot Akt. Ovih dana sistem dobija i svoju francusku verziju, kroz novi zakon o informisanju. U ime opšte sigurnosti uveden je najviši stepen opasnosti, jarko crveni, uz već tradicionalno pojačavanje kazni i dopisivanja novih članova zakona.
Celokupna francuska vojska je angažovana kao da je veliki rat. Preko 10. 000 vojnika čuvaju strategijske objekte a ostali su po afričkim i azijskim ratištima. Tajm aut za demokratiju. Cela farsa ima za cilj da obezbedi francuskoj tajnoj službi neograničenu moći špijuniranja širokih narodnih masa, i naravno bez ikakve legalne mogućnosti protivljenja. Kome sada pa to ne odgovara sigurnost i bezbednost građana, pitaju oni koji pokušavaju da politički zloupotrebe islamski terorizam i pretvore strah građana u opštu podanost.
Opozicija ipak ne glasa protiv zakona jer se nadaju da uskoro preuzmu vlast. Sve to je maskirano ukidanje individualne slobode, tvrdi Marina le Pen i dodaje da novi zakon donosi 100% pandurisanja raje i 0% efikasnosti u borbi protiv islamista.
Svaki put kada se dogodi neki atentat ispostavi se da je terorista već bio poznat policiji pa čak i pod prismotrom. Čemu onda služe velike uši i skrivene oči ako ne da se nadgledaju oni koji su opasni po fotelju socijalista: opozicija, novinari ili sindikati. Elektronski lokatorčići, kamerice i mikrofončići mogu da se postave u vašem stanu, automobilu ili kancelariji potpuno legalno. A posle, šta se radi sa prikupljenim podacima to ni milicija ne zna. Polako ali sigurno demokratije se svuda zamenjuje blagom diktaturom.
Zbunjena raja ne vidi krajnji cilj podrumskih uhoda. Sve aktivnosti su pod prismotrom, a pogotovo su ciljani sloboda štampe, internet i organizatori manifestacija. Svaka kontestacija je uokvirena najnovijim pravilima i zabranama. Suprotno sirotinji raji, onima gore sve postaje dozvoljeno. Jedino je zabranjeno da se javno sazna šta su tajno otkrili. Možda je to razlog što je Snoudenu odbijen azil u zemlji slobode.
Predlog zakona o prisluškivanju je digao prašinu u dvorištu opozicije ali i po trgovima velikih gradova. Neće ljudi da im niko ulazi u kompjuter i mobilni pa čak iako nemaju ama baš ništa da kriju. Sindikat pravosuđa, Amnesti International, Liga za ljudska prava, ekologisti i mnogi drugi su protestovali protiv legalizacije špijuniranja. Premijeru Valsu je uručena peticija od 65.000 potpisa sakupljenih za samo šest dana. Ali da peticija može da ukine diktaturu to bi se već znalo. Čak je i Parlament skupštine Saveta Evrope usvojila Rezoluciju holandskog poslanika Pitera Omciga protiv masovnog špijuniranja u NSA ali i u nekim zemaljama članicama EU.
Zelena poslanica Sesil Duflot je posebno zabrinuta smatrajući da ovaj tekst daje svu vlast premijeru bez ikakve kontrole i da je tako suprotna ustavu.
Tokom rasprave u parlamentu, lideri opozicije, Patrick Hetzel, Patrick Devedjian, Claude Goasguen, Lionel Tardi ili Pjer Leluš tvrde da je tekst veoma "zloupotrebljive prirode" i da pokriva veoma širok dijapazon razloga za upotrebu.
U ime sigurnosti države bilo ko može da se ozvuči. Drugim rečima sigurnost je cena za slobodu. Budimo uvereni da neki drugi, svima poznati dobročinioci, već razmišljaju kako da usreće svoj narod sličnim zakonom. Ako već nismo svi na nekom ekranu u podrumu velikog ili visokog brata.
U dvoboju sigurnost protiv slobode, uvek pobeđuju strah i trepet.