Na nišanu

Hoće li Srbija preživeti posledice Vučićeve vladavine?

Složna braća, Srbija sve kraća

Srbija ubrzano propada pred našim očima, ekonomski, demografski, kulturno i na svaki drugi način. Ova surova istina zabrinjava svakoga kome je pri srcu život u svojoj domovini i pod svojim nebom. Sa druge strane, pravi diktatori, samoljubivi tirani, poput odlazećeg srpskog premijera Aleksandra Vučića, žive za to da bi uništili sve oko sebe. Svaki sledeći dan koji bude proveo na vlasti, koštaće Srbiju znatno više od zastrašujuće materijalne štete koju je proizveo. Narod izumire ili se iseljava i asimiluje u drugim krajevima sveta. Jedna trećina ove države je okupirana ili je okupacija još u toku. Traje arbanašenje juga Srbije, a albanska mafija narko-dolarima kupuje zemlju, kuće i stanove. U pograničnoj zoni, za pet godina, albanski kriminalci su isekli sto hiljada kubika šume i transportovali je na Kosovo, a Vučićeva vlast na sve ovo nije reagovala. Naprotiv, on je spreman da ovu državu gurne u pakao novih zaduživanja, kako bi što brže propadala i kako bi mapa takozvane Velike Albanije bila što brže nacrtana. Treba li mu to dozvoliti?

Nikola Vlahović

Kad je u petak, 8. maja ove godine, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić održao konferenciju za štampu zajedno sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje, Johanesom Hanom, izgledao je kao potrošena prostitutka, koja je razočarana ponašanjem ugledne klijentele koju pošteno i revnosno opslužuje.

Očigledno slomljen, ogorčeno je konstatovao kako je od 15 tačaka Briselskog sporazuma ispunio sve što se od njega tražilo, a da će, ukoliko do kraja ne otpočnu pregovori sa EU, on i njegova vlada "snositi odgovornost" te da Brisel onda slobodno može da "traži novog premijera u Srbiji". Ali, kao i svaka ojađena i uvređena prostitutka, on se osetio prevarenim. On koji više od dve decenije vara građane Srbije.

Istog dana na istom mestu, Vučić je zapretio predstavnicima EU, praznom puškom, onako kako preti i građanima Srbije, rekavši da će, ako pregovori ne otpočnu do kraja ove godine, zatražiti podršku od Amerike, te da će 1. juna ove godine biti gost američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, od koga će tražiti da Srbija ubrzano postane član EU (da li to Bajden odlučuje o novim članicama EU?).

Scenario patološkog lažova

Kao i sve čega se Vučić dotakao, tako je i njegov odlazak u SAD neizvestan. Sigurno je samo to da vodeće zemlje Evropske unije (koje i same imaju dovoljno unutrašnjih problema) ne žele još i Srbiju u toj zajednici. Nikada ni EU ni SAD nisu davale ni najmanje nade da će Srbija biti deo "evroatlanskih integracija", ali se Vučićeva propaganda potrudila da stvori lažnu predstavu, kao da smo tamo poželjni, samo je na nama da odlučimo!

O američkom stavu prema Srbiji, Vučiću je sve rečeno još 15. jula 2012. godine, kada je, uoči izbora za potpredsednika srpske Vlade, otputovao u Vašington po instrukcije u Stejt department.

Magazin Tabloid je u broju 313, pod naslovom "Pohvale, pljačke, pa smaknuća", detaljno pisao o tome kako se Vučić hvalio na sav glas da je njegova poseta bila uspešna, a ustvari, razgovarao je sa službenikom najnižeg nivoa, šefom Kancelarije za Evro-Aziju, i šefom odseka za Balkan Dejvidom Bergerom koji mu je saopštio (a zvaničan sajt Stejt departmenta preneo), da ne može očekivati pomoć administracije, da državnim novcem raspolaže Kongres SAD, a da američke kompanije samostalno odlučuju o investicijama po svetu, i da je Srbija na poslednjem mestu, po tom pitanju. Odmah po povratku, Vučić je obmanjivao domaću javnost da će 'Amerika podržati Srbiju na evropskom putu i da se očekuje "veći broj investitora iz SAD"!

Prošle su tri godine od toga događaja, a Srbija nije videla nijednu američku investiciju, što je i bilo za očekivati, jer je još pre deset godina Vlada u Vašingtonu je donela procenu da područje celog Zapadnog Balkana, pa i Srbija, nije od ekonomskog interesa za SAD.

Uprkos svemu tome, Vučić putuje 1. juna ove godine u Vašington, na poziv osvedočenog protivnika Srba, potpredsednika SAD, Džozefa Bajdena, kako bi dobio nove instrukcije, u za antisrpsku i antirusku politiku koju treba da sprovodi. Četiri dana ranije, Vučić ide u posetu Albaniji, koja nema nikakve veze sa interesima Srbije, nego sa američkim interesima.

Uoči posete SAD, Vučić je u intervjuu za "Vol strit džornal" naveo da tu posetu "vidi kao šansu da ubedi Vašington da pomogne Srbiji na putu ka članstvu u EU" i da tu "nema povratka". Kakav je to zlokobni put "bez povratka" i zašto vodi Srbiju na taj put, ako je nedavno izjavio kako ima "lična i politička razočarenja kada je reč o Evropskoj uniji"?

Nesumnjivo, reč je o ludačkom scenariju patološkog lažova koji pravi predstavu o "istorijskoj nužnosti", mada iza te njegove magle nema ničijih interesa: ni američkih ni evropskih! Ti interesi su ispunjeni predajom Kosova i Metohije, a to je posao koji je Vučić već obavio...Njegovo vreme je isteklo, i pre nego što bude uklonjen, dobiće zadatak da uspostavi dublji kontakt sa projektantima Velike Albanije kako bi im pomogao da se šire po jugu Srbije, legalno, bez terorističkih akcija.

Za nepunih tri godine, ovaj umišljeni imperator je potpisao sve što mu je baronesa Ešton-Frankeštajn za vreme svoga mandata, stavila pod nos. Kad mu je zapretila izvodima iz dosijea o neprijatnim istinama iz njegove biografije, počeo je da nudi i ono što SAD i EU od njega nisu ni tražili. Prvi je predložio da Srbija (kojoj to najmanje treba) gradi auto-put od Niša do albanske luke Valona, i to uz pomoć stranog kredita, mada to ni Amerika ni EU nisu tražili od njega.

Nedavno je počeo da se pravda kako će "mimo njegove volje", Albanci zauzeti akumulaciono jezero Gazovide, koje je životno važno za Srbe na severu Kosova i Metohije (mada to nigde ne piše u Briselskom sporazumu!). Mada se pitanje upravljanja akumulacijom "Gazivode" ne pominje nigde, ni u jednom sporazumu sa Prištinom, Vučiću je odjednom stalo da to pitanje dramatizuje. Za čije interese?

Kompleks akumulacije "Gazivode" je od neprocenjivog značaja, a deo ovog hidrosistema je i kanal Ibar-Lepenac, koji je vitalni vodni resurs za teritoriju celog Kosova i Metohije, počev od snabdevanja vodom, preko navodnjavanja do rashlađivanja Termoelektrane "Obilić".

Takođe, niko ne vrši pritisak na njega da uspostavlja trgovinsku saradnju sa albanskom vladom u Prištini, ali, kako bi se pokazao pred Zapadom kao istinski "preobraćenik", koji više ne širi mržnju nego "uspostavlja mostove", Vučić je poslao na Kosovo i predstavnike Privredne komore Srbije, na čelu sa dvojicom svojih tajkuna, Miodragom Kostićem i Petrom Matijevićem, da pregovaraju sa Privrednom komorom lažne albanske države, kako bi joj dao legitimitet!

Kostić je pred Albancima govorio kao najbolji Vučićev portparol pa je otkrio da je "Kosovo bliže Srbiji od Argentine" i da "...Ne treba da gledamo u prošlost nego u budućnost!"

To i jeste suština jedne kriminalne politike, da narod Srbije što pre zaboravi kako je za pola veka dao krv, znoj i suze, kako bi od zaostale Autonomne oblasti Kosovo i Metohija stvorio savremenu regiju, sa modernim urbanim centrima, putnom infrastrukturom, fabrikama, industrijom, univerzitetom...

Smisao te izjave je da se zaboravi kako je Srbija dala više od 50 milijardi dolara u izgradnju onoga što albanski separatisti danas prisvajaju i pljačkaju. Vučić i njegova lopovska družina hoće u budućnost u kojoj za Srbe neće biti mesta, nego samo za one koji su profitirali od izdaje države. Srećom, istorijsko iskustvo je pokazalo da takvi "prometeji" uvek završe na konopcu.

Nikada, ni po kakvu cenu, Srbija ne treba da zaboravi da je novce, znojem i krvlju platila posleratnu izgradnju i ukupan civilizacijski napredak Kosova i Metohije, i da svaka trgovina ovom državnom i istorijskom teritorijom srpskog naroda, predstavlja, kriminalni, teroristički i veleizdajnički akt.

Teror i uništenje, umesto reformi i spasenja

Za poslednja četiri meseca, Vučićeva vlada je zadužila Srbiju za još milijardu i po evra, dok se on u delirijuma hvalio kako izlazimo iz recesije i kako će penzije i plate znatno povećati. Istovremeno, zaveo je neviđeno nasilje povećanjem cena komunalnih usluga i siledžijskom naplatom od najsiromašnijih građana, pravdajući to daljom "evropeizacijom" iza koje ne stoji ništa drugo do svođenje ove zemlje na nivo najmizernije južnoevropske kolonije.

Na činjenicu da vodeće članice EU vode kolonijalnu politiku prema Srbiji, Vučića je podsetio Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske federacije, prilikom svog boravka u Beogradu 15. maja ove godine. Tom prilikom je Lavrov je Vučiću jasno stavio do znanja da će ga zla kob "evropskih integracija" koštati previše. Takođe, Lavrov nije propustio priliku da mu predoči činjenicu da su dosadašnja ulaganja Rusije u Srbiju već dostigla četiri milijarde dolara a da je perspektiva daljih ulaganja praktično nesaglediva, samo ako to Srbija bude htela.

Platforma o Kosovu i Metohiji, koju je spremio kabinet predsednika Republike Tomislava Nikolića i koja ima punu saglasnost Rusije, stavljena je na sto Aleksandru Vučiću. U njoj piše sve suprotno od onoga u takozvanom Briselskom sporazumu, koji je Vučić potpisao. Albancima je Platformom ponuđena puna autonomija i apsolutna ravnopravnost. U Briselskom sporazumu piše da je albansko Kosovo država u kojoj su Srbi manjina. Ruska federacija je spremna da podrži Platformu kao jedini realana dokument u daljim razgovorima sa Albancima.

Ali, umesto da prihvati ruku spasenja, i to od velesile koja danas predvodi svet u novom milenijumu, Vučić radije igra ulogu malog američkog kaplara koji ima zaduženja da glanca čizme pretpostavljenima i izveštava ih koliko smo se još ponizili, koliko nas je manje i gde još treba da nas udare pa da nestanemo kao narod.

U ovom trenutku, na polovini 2015. godine, Srbija je država koja ubrzano nestaje i demografski i geopolitički. Njive su zaparložene, zarasle u korov, većina lokalnih i regionalnih puteva izgledaju staro i jadno, kao da su iz nekog nadrealnog, horor-filma. Lokalni saobraćaj podseća na vožnju zabačenim provincijama u Indiji i Pakistanu, vozovi se raspadaju a vožnja na zarđalim šinama traje duže nego što je trajala na početku prolog veka.

Zapanjujući je podatak da je u najnaseljenijoj urbanoj sredini, kakav je glavni grad Beograd, prazno najmanje 18.000 stanova, pa je čak i pala potražnja za iznajmljivanjem u poslednjih četiri godine. U gradovima po unutrašnjosti, vidno je opao broj stanovnika, pa je došlo dotle da u mnogima od njih nema ko da kupi stan, čak ni po najnižoj mogućoj ceni, od 300 evra po kvadratu. U većini seoskih sredina u centralnoj i južnoj Srbiji, stanovnika skoro da i nema.

U vojvođanskim selima, čitave kuće sa imanjima nude se za najviše 5.000 evra, ali čak ni po takvoj ceni nema ko da ih kupi. Pre samo trideset godina, mesto koje je imalo oko 5.000 stanovnika, danas ih ima deset puta manje. Opština Crna Trava (koju često uzimaju kao parametar stanja na jugu Srbije) pre trideset godina imala je 12.000 stanovnika, a danas samo 1.663 (prema poslednjem popisu).

Umesto da učini sve kako bi se nacionalnim programom zaštitila čitava područja gde vlada depopulacija i gde svaki okupator može da ušeta bez ispaljenog metka, posebno na jugu Srbije, Vlada koju predvodi Aleksandar Vučić, ponaša se gore nego okupatorska vlast. Čak je i srpskim šumarima zabranjeno da uđu u "zabranjenu zonu" uz administrativnu liniju, dok albanske bande, organizovane poput vojske, vršljaju bez problema. Imaju izviđače, naoružano obezbeđenje, specijalizovanu mehanizaciju i kamione.

Oko Kuršumlije, Leskovca i Vranja, samo za poslednjih četiri i po godine, na divljački način, Albanci sa Kosova su upadali na teritoriju ovih opština i posekli više od 100. 000 kubih metara najkvalitetnije šume. Samo u opštini Medveđa, Albanci sa Kosova su napravili zastrašujuću postoš, sečom ogromnih količina šume uz administrativnu liniju. Istina, i ranije je ovo divljaštvo sporadično postojalo, ali je dolaskom NATO pakta i Euleksa na Kosovo dobilo razmere masovnog terora. Nikada, od kako je američka čizma ugazila na Kosovo, nijedan Albanac nije sprečen u pljački srpske imovine.

O tome ni Vučić ni njegovim mediji ne pričaju. Njegova tema je "novo bratimljenje" sa Albancima, ali na štetu Srba i Srbije.

Sve što je kao samozvani vođa uradio za poslednjih tri godine, bilo je direktno upereno protiv interesa države koju predstavlja. Vučić ucenjuje celu Srbiju onako kako je to radio i dok je širio nacionalnu i versku mržnju devedesetih, samo to danas radi, bez imalo srama, za evroameričke nasilnike, o kojima je sve najgore pričao godinama. Kao i svaki tiranin, i on ima samo jednu ideju-da što duže ostane na vlasti da da za to vreme opljačka što više.

Ali, ako Vučić radi u korist albanskih separatista, srećom, Rusija na to nikada nije pristala... Treba se podsetiti da je pre više od deset godina, ruski general Andrej Nikolajev, tadašnji predsednik Komiteta za odbranu Državne Dume, doslovno je izjavio da "...Rusija ne može da dozvoli da se nastavlja otimanje od Srbije zemlje njenih predaka, ugnjetavanje i proterivanje srpskog stanovništva, i albanizacija Kosova na kome sve više vlada kriminal i terorizam...".

Ovo je zvaničan stav Ruske federacije, i biće i ubuduće, sve dok Kosovo i Metohija budu pod američko-albanskim okupacijom.

Danas je jasno da Srbija nije imala sreće sa svojim političkim vođama tokom "uspostavljanja demokratije" u poslednjih petnaest godina, i da je ta grupa lešinara, samoljubivih vođa i bolesnih tipova stvorila predstavu kao da Srbija uopšte ne treba da postoji.

Niko od njih nije bio spreman da se odupre zapadnim ucenama, da javno pokaže da se ne plaši nasilničke politike i da će joj pružiti otpor. Takođe, ni od njih nije pošao primerom predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, koji je zbog svojih stavova već dugo trn u oku američkoj administraciji, a koga ambasada SAD Sarajevu, već duže vreme drži na nekoj svojoj "crnoj listi", što je nedavno potvrdila i ambasadorka Morin Kormak. Dodik im je poručio isto ono što je poručio i nesmenjivom "prokonzulu" Valentinu Incku: "Boli me k...!".

U dnevniku uvreda koje su evropska i američka administracija sručili na Srbiju poslednjih deceniju i po, ova njegova reakcija ima skoro književnu notu, liriku koja pročišćava zamrli srpski duh. Da je sreće, pa da neki srpski političar u Srbiji ovako nešto svakog dana "emituje" u pravcu zapadnih diplomatija, drukčije bi se sa Srbijom i razgovaralo.

Ali, od Vučića i njegovog pedersko-mafijaškog bratstva, ne treba očekivati da stanu na crtu porobljivačima. Naprotiv, spremni su da daju sve što se od njih zahteva, pa čak i ono što niko od njih ne traži.