Novi Sad

Napad rafalnom paljbom: kome bez suđenja presuđuju Kurir i Blic

Zaboravljeni zločin

Kada je početkom ove godine, u sred Sremske Kamenice, u po bela dana, izrešetana žena u automobilu, svi su bili zgroženi i zabrinuti, svi su zahtevali hitnu istragu i zasluženu kaznu za taj zločin. A onda su sve brzo zaboravili. Danas, devet meseci kasnije, toga se više niko ne seća, istraga tapka u mestu, a mediji ćute. Niko ni da pita šta je sa tom majkom dvoje dece, da li je uopšte preživela. A, serija krvavih obračuna u Novom Sadu se nastavlja.

Nenad Crnojački

Prošlo je osam meseci od stravičnog zločina u Sremskoj Kamenici, a slučaj nije rešen i svi su ga već zaboravili. Pa da podsetimo, 5. februara ove godine, u glavnoj ulici Sremske Kamenice, Karađorđevoj, negde oko deset izjutra, napadač naoružan automatskom puškom presreo je automobil koji je vozila Ivana Bogićević iz Ledinaca i ispalio rafal od tridesetak metaka u njenom pravcu. Tri metka su pogodila nesrećnu ženu, od čega dva u glavu. Posle nekoliko operacija, Ivana se oporavlja, svesna je ali nepokretna, a o razlozima za tako gnusan zločin, počiniocu i eventualnim naručiocima se ništa ne zna. Ne samo da zločinac nije uhvaćen, nego je i ceo slučaj pao u zaborav, niko da se seti da pita za sudbinu te žene, ni da objavi bar da li je živa. A, kamo li da postavi neka pitanja.

Prva reakcija javnosti neposredno posle zločina bila je žestoka, jer ako je moguće da neko puca iz Kalašnjikova po našem komšiluku, gotovo na kućnom pragu u sred dana, niko više nije siguran. Već sama pomisao da je tim rafalom mogao biti pogođen bilo koji slučajni prolaznik, izazivala je jezu i ogorčenje građana. Mediji su brujali o tome i zahtevali brzu i efikasnu istragu. Nekoliko dana. A onda je sve naglo utihnulo.

Verovatno je tome doprinela i činjenica da su pojedine novine, konkretno Kurir i Blic, odmah prenele i glasine da je reč o mafijaškom obračunu, jer je njen suprug Ljuba navodno vodeći narko diler, što su lančano prenosili i svi ostali mediji. To automatski smanjuje osetljivost javnosti na zločin, jer niko ne mari što se dileri istrebljuju između sebe, čak najčešći komentar običnog sveta je da takav to i zaslužuje. Vest da je žrtvin muž glavni narko diler čak donosi olakšanje jer mi nismo deo tog sveta, daleko im lepa kuća.

A, niko da proveri informaciju ili bar da sasluša i drugu stranu. Samo je Kurir objavio kratku izjavu Ljube Bogićevića u kojoj tvrdi da on nema nikakve veze ni sa drogom, ni sa oružjem, da nikad nije bio hapšen, tražeći da se to proveri u njegovom dosijeu u policiji u kojem, navodno, postoje samo neki manji prekršaji za kršenje javnog reda i mira i nasilničko ponašanje, što u prevodu znači tuče na javnom mestu.

Ni Kurir se, međutim, nije upuštao u dalje istraživanje, kako bi potvrdio tešku klevetu koju je objavio, ili je demantovao. Nikoga posebno ne brine što se tako, izjednačavanjem nevine žrtve i dželata, sasvim relativizuje zločin i faktički priprema teren za nove likvidacije. Niko da kaže da u ovoj zemlji postoje organizovane bande koje mogu da rade šta hoće, jer imaju veze i u policiji i medijima. Da je nedopustiv zločin pucati na ljude, ma šta bio povod i razlog, pa tako i na nedužnu ženu, majku dvoje maloletne dece, čak i ako joj je muž mafijaš. A šta ako nije, kao što on tvrdi? Šta ćemo ako sutra zapucaju i na naša vrata zato što nam se, recimo, nije svidelo njihovo bahato ponašanje pasmo se suprotstavili? Hoćemo li i mi otići na onaj svet sa mafijaškom hipotekom jer, eto, imali smo neke veze sa njima, tako što nismo hteli da imamo veze.

Sva je prilika da je u ovom poučnom slučaju neko smišljeno plasirao tu glasinu, možda čak i neko iz policije, kako bi se unela zabuna i smanjio pritisak javnosti. A nije teško pretpostaviti da u policiji ima i prikrivenih saradnika organizovanih bandi, koje se bave i takvim najsurovijim i najdrskijim likvidacijama. Kao što verovatno imaju svoje ljude i u medijima. Zato nije ni čudo što se danas ništa ne zna o tom slučaju, niko nije odgovarao i niko više o tome ne govori.

Mada je taj čovek, Ljuba Bogićević, još dok se njegova supruga Ivana borila za život, odmah pokušao da se obrati javnosti, da demantuje optužbe i sasvim suprotno ukaže na spregu mafije, policije i medija, niko nije želeo ili smeo da mu to omogući. Tako je i ostalo, pa se ni sad, skoro godinu dana kasnije, ne zna ni da li je žena preživela, ni da li je otkriven atentator, ni da li je njen suprug uhapšen i optužen za trgovinu drogom!

Na sreću, Ivana se oporavlja, ali ostaju teški ožiljci i na telu i na obrazu, jer istraga, ako je uopšte bilo, nije dala nikakve rezultate. Niti je otkriveno ko je i zbog čega organizovao i izvršio taj gnusni zločin, niti je protiv javno osumnjičenog Bogićević pokrenut bilo kakav postupak. Ivana je još teški invalid, njena porodica teško oblaćena i nikom ništa.