Stručna javnost može već da uoči pravilnost u pojavljivanju i izjavama ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Srđana Verbića. To se obično događa krajem nedelje, valjda da bismo tokom vikenda razmišljali o tome što je rekao!?! I ponovo nam se desio Verbić!
Nova izjava, nova pretnja, nova nejasnoća, ali sada i nova strepnja za sve one koji još nisu izgubili nadu da će u srpskom obrazovanju bilo šta krenuti na bolje. Dakle, na red su došli građansko i veronauka.
Pošto Zavodi još nisu uradili svoj posao, po rečima ministra, onda ćemo nastaviti da eksperimentišemo - Na živo, kako je svojevremeno govorio jedan od njegovih prethodnika. Uz to ćemo, naravno, dodatno dezorijentisati i zaposlene i roditelje, a sve, tobož, vodeći računa, o sebi, pardon, deci!!! Dakle, Zavodi su imali samo 12, 13 godina da urade analize o potrebama i ishodima predmeta. Sada ćemo te svete institucije abolirati i po običaju, preko kolena, prelomiti, jer ko će čekati, čitavo punoletstvo, zakasnele odgovore...
Ponovo ćemo nešto menjati. Što da ne!? Promene su mnogo lakše nego rešavanje postojećih problema. Dok se Vlasi ne dosete, ministarski mandat je već završen!
Novotarija o kojoj smo čuli svakako je povezana sa onim što bi trebalo uskoro da se desi, a da li će!??! Ovlasti Vlada svoja dva ministra da parafnu Sporazum, kao i čitavu tačku o Platnim razredima, davnog aprila 2015.godine i...!? Ta tema se jasno izbegava, pa nam se mora naći nešto drugo čime ćemo se mentalno zabavljati dok nas ne prevare 1. januara 2016.
Izjave ministra prosvete sve su češće što je taj datum bliži. Priča o Platnim razredima je široka, sveobuhvatna i ozbiljna. To je priča o pravdi koju obrazovanje čeka, a Unija se za stabilan obrazovni sistem bori, evo već sedamnaestu godinu...Možda postoji i drugi način da se uredi haos, ali ga savremeni svet nije smislio.
Platne grupe i razredi su način na koji sve države plaćaju one koji za nju rade. I eto rešenja za menjanje teme! Izborni predmeti! Kaže, poštovani nam ministar, biće socijalnih problema...Ma neće, već ih ima. Pokušali smo po Radnim podgrupama da uredimo neuređeno, da uštedimo i novce i živce, ali tamo gde smo čačnuli u interese moćnika, gde se još uvek trguje, a zakoni ne poštuju, gde se direktori ponašaju kako hoće, a ne kako bi trebalo, gde su sindikalci slabi ili ih nema, sve je stalo. Dakle, imati više od 16.000 radnih mesta, a još uvek na hiljade onih koji časove traže!??!, praviti se da je to u redu, da je sve rešeno...da to nije problem, licemerno je i za svakoga ko radi u prosveti, ponižavajuće.
Unija slobodnih sindikata prosvete Srbije