Stav

Vlada obilato pomagala pljačku

Branko Dragaš

FIAT-FCA 2016 - Ponovo se vraćam analizi poslovanja FIAT-FCA za 2016.godinu. Sve što sam pisao i analizirao u bilansima 2011, 2012. i 2015.godine pokazalo se danas potpuno tačnim. Moja upozorenja nisu urodila plodom. Radnici fabrike i država, tačnije poreski obveznici, postaju žrtva ove unapred smišljene poslovne prevare, sve u režiji političkog ološa na vlasti i na štetu naših građana.

Podsetiću zaboravne na te moje analize i posle toga ću analizirati zvanične bilanse za 2016.godinu.Nagovestio sam 2015. godine da je tendencija da se fabrika dramatično zadužuje i da je taj dug dostigao iznos od 418,7 miliona evra, ali zaduženost fabrike je na kraju 2016. bila -572,9 miliona evra i to 156, 3 miliona evra dugoročna zaduženost i kratkoročna zaduženost do jedne godine - 416, 6 miliona evra.Ko će da vrati tolike uzete kredite?

Isticao sam tada da je takvo poslovanje dugoročno neodrživo, da strani partner, nakon isteka roka od deset godina, i nakon svih dobijenih privilegija, neće ostati u Srbiji, jer je finansijska operacija završena. Treba da napomenem, da sam 1999.godine bio u timu stručnjaka koja je predlagala, zato što smo u Srbiji imali 1.600.000 starih automobila,koje je trebalo zameniti, što je veliki tržišni potencijal, da država uloži 450 miliona maraka, da FIAT, zbog duga od 70 miliona maraka, bude manjinski vlasnik i da na novoj platformi izbacimo četri nova modela automobila za osiromašenu srednju klasu.

Ti automobili bi koštali od 3.999 do 7.999 evra, državna banka bi kreditirala kupce na 100 mesečnih rata, tako da bi građani imali male mesečne rate i mogli bi da zamene svoje stare automobile, što bi dovelo da povećanja bezbednosti u saobraćaju i do veće zaštite života i zdravlja građana. Ta studija je pokazivala da je u fabrici moglo da radi 5.200 radnika i 100.000 kooperanata oko fabrike i da godišnja proizvodnja bude 150.000 automobila. Naravno, studija domaćih stručnjaka nije prošla, jer su na vlast došli malograđani i tržišni talibani, koji su prezirali domaću pamet i plaćeni su bili da naprave štetne poslove za državu.

Pre dve godine menadžement FIAT-a iz Torina je javno izneo svoj stav da ih ne interesuje proizvodnja malih automobila, što je , za one koji imaju trunke mozga u glavi, bila potvrda da će se FIAT povući iz Srbije, kada bude završio svoju unosnu finansijsku operaciju koja će skupo koštati građane Srbije. Italijani su dobili takve povlastice koje im nijedna normalna vlada na planeti ne bi dala, a moja pitanja - zašto tolike povlastice? Zašto na deset godina? Zašto im je poklonjena infrastruktura? Zašto su postali većinski vlasnici kompanije u koju je država najviše uložila? Zašto se ugovor godinama krio od javnosti? Zašto je Vučić pristao da radi isto ono što su radili žuti politički kriminalci?

Na sva ta pitanja nije bilo nikakvih odgovora. Radnici se nisu bunili, jer je medeni mesec tekao i nisu videli šta ih čeka. Sada je sve ogoljeno i postalo je potpuno jasno šta se dogodilo u Kragujevcu.

Odložene poreske obaveze u bilansima 2016. iznose 1,8 milijardi dinara, za taj novac se moglo u Kragujevcu da zaposli 3.000 nezaposlenih i da se otvore nove privatne kompanije koje imaju izvozne poslove.

Uočavam pad stalne imovine od 90,5 milijardi dinara 2015. do 79,2 milijardi dinara 2016, ali rast potraživanja koja su narasla sa 5,0 milijardi na 9,0 milijardi dinara u 2016, što rečito govori da fabrika ne može da naplati potraživanja i da, pritisnuta velikim obavezama, to predstavlja nepremostivu prepreku za dalji rad kompanije. Došlo je do značajnog smanjenja poslovnih prihoda sa 139,6 milijardi dinara na 132, 6 milijardi dinara, što pokazuje da su tačne bile čaršijske glasine da fabrika ima probleme u prodaji i da se polako proizvodnja gasi. Interesantno je da se u 2016. godini, uprkos velikim kritikama javnosti, nastavlja subvencionisanje fabrike, tako da se iznos povećao sa 2,5 milijarde dinara na ogromnih 3,7 milijarde dinara u 2016. godini. Neverovatno! Pada prodaja, ali država povećava subvencije! Ludilo!

Izdajnička i korumpirana vlast radi sve u inat svome narodu. Važno je samo da se stvara privid da se nešto radi.Posebno ističem važan podatak, da je ukupan iznos isplaćenih zarada iznosio 2,7 milijarde, dok su subvencije iznosile, kao što sam naveo, 3,7 milijarde dinara. To znači da je država iz budžeta platila sve plate kompanije u kojoj je država manjinski vlasnik i da je još ostalo za obrtna sredstva jedna milijarda dinara. Ovo je potpuni apsurd! Nenormalna ekonomska politika države.

Vraćanje u državni kapitalizam, gde siromašni građani finansiraju bogatu multinacionalnu kompaniju.Kakva je to borba za tržišnu privredu u kojoj multinacionalna kompanija dobija sve godišnje plate od strane države? Gde je tu konkurencija? Zašto takve privilegije nemaju domaće kompanije? Zašto pošteni privrednici, koji decenijama rade sami na tržištu, ne dobijaju nikave subvencije? Za taj iznos subvencija od 30 miliona evra, država je mogla da otvori 6.000 novih radnih mesta, umesto što je novac ugurala Italijanima u džepove.

Za iznos subvencija i odloženih poreskih obaveza može da se zaposli tri puta više radnika nego što danas ima FCA. To je primer neracionalnosti državne administracije u trošenju budžetskih sredstava. Navodim sledeći interesantan podatak iz bilansa fabrike. Naime, postoji ogroman nesklad između prihoda od prodaje -132,6 milijarde dinara i troškova materijala za izradu proizvoda -103,5 milijarde dinara, što je 84% proizvodnih prihoda, što je dokaz da se delovi za automobil, iz fabrika u Italiji i Poljskoj, uvoze sa naduvanim vrednostima i tako izvlači dobit iz Srbije.

Dragovan Milićević je radio uporednu analizu podataka uvoza delova u Srbiju i podatke o izvozu delova iz Italije i Poljske i našao da je neslaganje 250 miliona evra i zaključuje da je za toliko uvećan rashod poslovanja. Nikome to u državnoj administraciji ne smeta. Stotine miliona evra otiču iz ove opljačkane i siromašne zemlje i državna administarcija ništa ne preduzima. Naprotiv, ispada kao da državna administracija radi za interese stranih kompanija, protiv interesa sopstvene države i naroda.

Na poziciji - ostali poslovni rashodi- imamo povećanje poslovnih rashoda na 23,87 milijardi dinara sa 20, 8 milijardi dinara ili povećanje od čitavih 3 milijarde dinara.Kako može da se povećavaju poslovni rashodi kada poslovni prihodi i prodaja padaju? Taj iznos povećanja poslovnih rashoda u jednoj godini može da pokrije sve plate radnika u fabrici. Eto,radnici FCA, prostora da tražite povećanje plata. Treba ispitati šta je sve ušlo u stavku ostali poslovni rashodi, što čini 17,7% poslovnih rashoda. Svojevremeno sam našao da su troškovi eksperata i konsultanata fabriku 2015.godine koštali 2,044 milijardi dinara, što je tada bila mnogo više nego sve godišnje plate zaposlenih radnika. Zar to nije klasično pranje para? Kakvi eksperti i konsultanti fabrike koja radi? Šta se njima plaća? Koji rad?

Taj izvučeni novac iz fabrike je te godine iznosio 18 miliona evra i za taj novac se moglo u jednoj godini zaposliti 4.498 radnika u nekim drugim privatnim fabrikama, koje bi plaćale porez, koje ne bi bile privilegovane i koje bi učestvovale u rastu BDP osiromašene i upropaštene Srbije.Rast zaduženosti i gubici ostaju prevarenoj državi, dok se čitav profit seli van Srbije, uz posredovanja političara na vlasti, koji su plaćeni da okreću glavu od ovog problema i da šire marketinške laži o poslu stoleća. Iz neraspoređenog dobitka u iznosu od 8,83 milijardi dinara može da se pokrije nepokriveni gubitak od 5,9 milijardi dinara, tako da ostatak od 2.93 milijarde dinara nisu dovoljni da pokriju ukupne obaveze od 68,73 milijardi dinara.

Više nego jasno je da kompanija nema nikakvog izgleda , sa ovakvim dugovima i padom prodaje, da preživi, što sam zaključio i pre dve godine, tako da sada počinje onaj neprijatniji deo ove desetogodišnje laži o poslu stoleća. Sada će sve da ispliva, sva prljavština ovog štetnog posla za državu i zato podržavam radnike u štrajku i savetujem ih da traže da nezavisna ekipa stručnjaka uđe, ispred sindikata radnika, u fabriku i da prekontroliše svu dokumentaciju, kako bi javnost Srbije saznala koliko je država Srbija izgubila novca u ovom štetnom poslu po državu. Naravno, sve političke aktere ove prevare treba zakonski procesuirati i to je jedini način da se zaustavi divljanje državne administracije u saradnji sa navodnim stranim investitorima, koji našim novcem prave svoje finansijske malverzacije.

Šta će nam takvi strani investitori? Šta će nam takva korumpirana državna administracija? Posebno je interesantno bilo to što FIAT nije pristao da razgovara sa radnicima, jer to, kako ističu iz poslovodstva, nije praksa FIATA. U tome ih je podržala državna administracija. Umesto da je premijerka dala rok kada treba da se poslovodstvo FIAT-a pojavi na pregovorima, ona je stala na stranu multinacionalne kompanije i pokazala čije interese zastupa.

Da li je Srbija država? Da li mi imamo naše zakone? Zašto se poslovodstvo FIAT ne privede zakonu? Sve ovo što se dešava je žalosna priča o našoj propasti i unutrašnjoj okupaciji. Pošto je istekao rok od deset godina, sada će ispasti da su radnici oterali FIAT i da su radnici krivi za sve što se u fabrici dešavalo. Radnike ne treba ništa da krivimo. Glavni krivci su vlast. Ona prošla i ovo sadašnja. Oni moraju da budu izvedeni pred sud i da im se sudi za sklapanja štetnih ugovora za državu, moraju svima koji su učestvovali u ovim mahinacijama da se konfiskuje imovina i da se lustriraju iz javnosti. To mora da uradi neka nova vlast. I mora da dobije podršku građana za obračun sa političkom mafijom, koja nas je dovela do današnje propasti države i nacije.

NATAPANJE - Kada je politička suša, onda mora dobro da se natapa. Što je suša veća i natapanje je veće. Stalnim natapanjem se može da sačuva nova politička biljčica u pustinji ljudskog duha. Politička biljčica mora da se zaliva, da izraste i da rodi. Nema zrelih plodova bez natapanja. Plodovi ne padaju sami u usta lenjivcima. Moramo se pomučiti da bi ubrali plodove. Nema opstanka zajednice ako se ne bude dobro natapalo. Natapanje je težak i naporan posao. Pretežak. Ideje moraju da se izvlače i vuku iz velikih dubina napaćene duše. A to je najteži posao. Kada neprestano natapamo, optužuju nas da ništa ne radimo. Kao da natapanje nije nikakav rad. Kada ne bi mi natapali, bila bi politička pustoš u strogo kontrolisanim medijima. I društvo bi se osušilo u totalitarnoj banalnosti neznalica i pokvarenjaka. Zato nastavljamo da natapamo. Vidim da to ima smisla. Vidim da sve više mladih biljčica podiže glavu i okreće se prema svetlosti, tražeći Slobodu. Zato zalivamo sve više. Svakodnevno. Uporno. Nema odstupanja. Nema predaje. Prava borba tek počinje. Plodovi našeg natapanja će sigurno da dođu. Strpljenje je naš kapital. I vreme. Novo. Koje će zbrisati sve korove iz našeg političkog života. Radimo i živimo za to vreme.

ALI - Uvek me je nerviralo to mekušasto i bezlično - ali. Kukavičko i pravdajuće. Koje je samo izgovor za naš strah i našu lenjost. Za naše nečinjenje, povlačenje i saginjanje glave.Vaše ideje su dobre , ali...Šta ali? Posle toga ali, možete da stavite šta god hoćete. Birajte sami, šta vam, se svidi. Sve što stavite će obesmisliti izjavu da su ideje dobre. Ako su ideje zaista dobre, onda tu više nema nikakvog posrnulog -ali. Vatajte se u kolo i menjajte svet oko sebe.Nema čekanja. Nema odugovlačenja! Nema kibicovanja! Nema gledanja sa tribine! Prestanite da sedite na tribinama i da navijate! Siđite na teren! Pokažite šta znate! Pokažite šta možete! Nemojte da dozvoljavate da vašim životom upravljaju propalice i bitange. Učinite nešto za sebe! Srbija svakog dana propada, ali... Šta ponovo ali? Nema nam spasa. Ne možemo ništa da uradimo jer smo kukavice. Mrzi nas da se pokrenemo. Imamo važnijih stvari u životu od spasa Srbije. Konformisti smo i neželimo da izgubimo to malo jada. Gledamo svoj život jer smo sebični i pohlepni. Ne zanima nas politika, jer smo politički idioti. Nećemo da se zameramo nikome, jer smo povodljivi i licemerni. Plašimo se da ne izgubimo tu bednu platu što nam udeljuju. Nećemo da se kompromitujemo. Preokret u društvu koje propada nastaje kada većina se osmeli i porazi to malodušno - ali. Zato i - natapamo! Izazivamo tu većinu. Bodemo je da se probudi i da urlikne. Radimo na tome buđenju. Hrabro nastavljamo našu borbu za sveti cilj spasa države i nacije. Branimo uzvišeni ideal. Najsvetlije ime u hiljadugodišnjoj našoj povesti. Ime - SRBIJA! Svi ćemo nestati, ali će to ime ostati. Zar ta borba ne daje smisao našoj prolaznosti i zaboravu?