Banat

Kako u opljačkanom Zrenjaninu rastu male i velike poslovne imperije lokalnih secikesa

Filmovi iz bivšeg komiteta

Interes, lični, pokretač je svega, ne poznaje granice, i igra sve uloge. Čak i totalnu nezainteresovanost za sudbinu prosečnog građanina Zrenjanina, osuđenog na teror vlasnika nazadnjačke vlasti. Primera, bezbroj, poput slučaja predsednice upravnog odbora Kulturnog centra koja „kulturno cevči" pivo iz flaše na javnom mestu, prepoznaje se vrhunska SNS bahatost.

Zoltan Horvat

Kad danas elit-polit-interesna grupa strpa Zrenjanin u sopstvene džepove i nogama otvara vrata Javne (Gradske) kuće i bez ikakvih problema i sankcija otvoreno preti sugrađanima rečima: „E, sad ću da Vas kecam, kako ja hoću...". Voljom obesnih vlasnika vlasti, na sceni je ogoljeno uterivanje straha u sugrađane. „Proizvođači i dokusurivači" totalnog raspada srednjeg Banata, likuju nad nesrećom bližnjeg, jer, Regionalni Isus nije naredio, i ne zna drugačije.

Slučajevi jednog od dežurnih zrenjaninskih "junaka" Magazina Tabloid, prepodobnog, prepoštenog, prebogatog (na grbači sugrađana), ali, "zaštićenog" i preko svake mere arogantnog i drskog Dragana Vidakovića, alijas Druga Centrafora, vlasnika privatnih firmi IMPEL, i Taxi udruženja, d.o. Vidaković...i visokopozicioniranog biznismena i elit junaka ZREPOK-a (Zrenjaninskog poslovnog kruga), ređaju se kao na filmskoj traci. Na poslednjoj skupštini privatne firme Banat film smeštene na 2.744,50 kvadrata nedovršenog poslovnog prostora sa suterenom, prizemljem i dva sprata u zgradi u strogom centru grada, za koju, bez ikakvih dokaza, tvrdi da je u njegovom većinskom vlasništvu (51 procenat), Vidaković je, iznerviran i besan zbog učestalih prozivki, vulgarno zapretio vlasnicima i zakupcima lokala: „E sad ću da Vas kecam, kako ja hoću".

Želja vlasnika i zakupaca u zgradi Banat filma je jasna: želimo samo čiste račune i validne papire na sunce, a ne ucene i pretnje kojima smo izloženi od svemogućeg Gazde. Apsolutno je nepoznato kako je Drug Centarfor stigao do većinskog vlasništva Banat filma i na koji je način otkupio firmu. Radovan Bajić, bivši direktor Banat filma (dugi niz godina bivši bioskop), nezvanično kaže da je firma prodata Vidakoviću, ali, kada, kako, gde i šta piše u papirima, to u Zrenjaninu, niko živ ne zna. Ono što se danas zna, je da Centarfor sem 2.744 kvadrata poslovnog prostora, raspolaže i reprezentativnim kvadratima u kojem su smeštene Kineska robna kuća i filijala ProCredit banke.

U zgradi Banat filma, od ukupno 98 lokala, do sada je, navodno u hodu, prodato 67, dok trenutno radi samo dvadesetak. Najveći broj lokala je iznajmljen, gde se većina zakupaca, već godinama, uopšte ne pojavljuje. Nema privatnih firmi Delta Sport, Yuco, pravni naslednici Dafiment banke (čak 8 lokala), ne zna se šta je sa njima, Centarfor ne želi ni reči da kaže o svom „uhodanom" poslovanju, koje donosi profit samo njemu, i nikom više.

Centarfor koji je svojevremeno početkom devedesetih počeo sa kioskom kokica u centru Zrenjanina, pa preko duvanske mafije obrnuo ogroman novac, dobio je na dar od Regionalnog Isusa i više desetina kiosaka na autobuskim stajalištima. Kada je, najblaže rečeno, sumnjiv novac ušao u legalne tokove, Centarfor je počeo intenzivno da razmišlja o imperiji sa svojim prezimenom.

Nekretnine na najlepšim lokacijama grada, bile su idealna meta. Navodnu kupovinu Banat filma je u hodu otplaćivao kirijama od zakupaca i od prodaje lokala, saopštivši članovima skupštine firme da će se poslovni prostor dorađivati od prispelog novca. Radovan Bajić, bivši direktor Banat filma, bio je, ispostavlja se, laka meta za bagatelu od para, jer je prepodobni i prepošteni Centarfor najurio sve zaposlene na ulicu, počev od bivšeg direktora. Ortakluk Centarfora sa sufinansijerom, firmom Corni Inženjering pokazao se „neprofitabilnim", pa je,po sistemu, moj interes i moj džep su jedino važni, Centarfor sa Koricom, vlasnikom Corni Inženjeringa završio na sudu, gde je, mila mu i najdraža Palata (ne)pravde, opet i uvek, presudila u njegovu korist. Nakon toga je samozadovoljni Centarfor, „zahvativši" volej, „šutnuo" Corni iz Zrenjanina. Lekciju iz beskrupuloznosti i gaženja svih i svega pred sobom u Zrenjaninu, Centarfor je dobio od „kouča" Bude Jovanovića, gde se rodila ideja da gradska elit banda overi biznisovanje osnovanjem tima ovdašnjih najuspešnijih trgovaca uticajem (ZREPOK).

Da li je Centarfor ikada ikome pokazao upotrebnu dozvolu za obavljanje delatnosti Banat filma, i da li je urađen tehnički prijem po projektu zgrade? Naravno da nije, ali,alavi "Vođa napada" koji iz ličnog interesa kidiše na sve živo, uporno ponavlja da ima papire?!? Uz pomoć fiktivno-virtuelne upotrebne dozvole, Centarfor biznisuje samo sa sebi sličnima. Odnekud se kao blizak saradnik pojavljuje Stanko Ilić, bivši direktor Fabrike koža Toza (u stečaju), sa imidžom rukovodioca - rasturača gradske imovine. Na vreme je kupio dva lokala u zgradi Banat filma, a u prizemlju zgrade, udarna su tri lokala, u kojima narednih dana predstoje radovi. Za lokale u prizemlju pod rednim brojevima 136, 145 i 250, navodno u vlasništvu Banat filma, samo Centarfor i Stanko znaju pravu istinu. Sva tri lokala su kupljena u vremenu direktorovanja Stanka Ilića u Kožari. U papirima nema ni traga da je Kožara uknjižila ove lokale i da je njihov vlasnik, u evidenciji nema ni ugovora o kupoprodaji, a da „lud j...zbunjenog", pominje se i neki kupoprodajni ugovor između Corni Inženjeringa i Kožare.

Centarfor i Stanko ovih dana ne spavaju zajedno, ali su nerazdvojni u zgradi Banat filma, gde dvojac razrađuje posao nikad lakšeg raspolaganja nekretninama u centru centra Zrenjanina. Ovim i ovakvim „osvedočenim autoritetima biznisa" je, kako navode, ispod časti da na ovu temu razgovaraju sa bilo kim, a kamo li sa dolepotpisanim. Šta je tu čije, ko je tu od koga maznuo i koliko, to javnost ne sme da se zna. Ali, da se na vreme maznulo iz očiju sugrađana, jeste.

Volšebno maznuta ovdašnja „imperija" nekretnina, mora ljubomorno da se čuva. Centarfor je angažovao i privatno obezbeđenje radi zaštite sopstvene imovine, a za zakupce lokala ispostavio je poveći spisak obaveza putem naplatnih računa koje inače sam mora da ispuni: nabavka plafonskih ploča, popravka zajedničkih toaleta, izrada gelendera na stepeništu, zamena krovnog pokrivača, rekonstrukcija etaže, kupovina pumpe za izbacivanje fekalija, izgradnja lifta...

U slučaju neplaćanja, zakupcima je zaprećeno oduzimanje lokala, jer, kako Centarfor bahato ponavlja, on kao većinski vlasnik može danas u Zrenjaninu, sve.

Vozanje liftom do drugog sprata ima za cilj izgradnju potkrovlja (sa otvorenom terasom), gde ima još nekoliko stotina kvadrata koje bi Centarfor, da (zlo)upotrebi. Tim povodom, pojavljuje se i nova firma d.o. Vidaković, koja, po tajnosti poslovanja, kao da je iz najudaljenije galaksije svemira.

Bagatelni poslovni prostor i nikad lakša para, danas carstvo poslovanja Centarfora, kojem se klanjaju Palata (ne)pravde, lokalna vlast, policija...Kad smo već kod ovdašnje policije, Centarfor se „istakao" i kod „plavaca", pa ih je jednim od svojih „voleja", svojevremeno „častio" novim vozilom. Zna čovek tačno, gde mora da se „drešiti" kesa. Ni ovakav trošak mu nije teško „pao", jer je uspeo da „kupi" i Cinemu u zgradi bivšeg komiteta, gde je trebao da obavlja delatnost prikazivanja filmova. Ove godine ih je prikazao čak dva, što je odličan prosek za nula filmova u firmi pod nazivom Banat film.

Dragan Vidaković, transparentni trgovac uticajem u Zrenjaninu,ne stidi ni jednog jedinog ozakonjenog kriminala, naprotiv, omiljen je u Javnoj (Gradskoj) Kući. Gradski oci naprosto „šene" pred ovakvim ljudima, koji im otvaraju puteve para u privatne džepove. U regionalnom listu ga glodur-direktor citira i diže u nebesa, iako nikada nije pomenuo da ovakvo superbiće može javno, nekažnjeno,da keca koga god hoće. Javna je tajna da je najmanje sto radnika sa njihovim porodicama, što najurenih iz kiosaka, što pobeglih od njega glavom bez obzira, „zavio u crno". Drskost u ophođenju prema podanicima, bezobzirnost i kočijaški rečnik, stvorili su Centarforu, sem obilnog keša (ne)poznatog porekla, i oazu kućnog mira od više stotina hiljada evra u ulici Cara Dušana 71.

Otvaranje zapečaćene policijske kartoteke pod nazivom „ZR Duvanska mafija početkom devedesetih", razobličio bi osioni biznis klan, koji danas praktično, drma Zrenjaninom. Svi nadležni kojima smo se obratili povodom totalnih nepoznanica u vezi papirologije Banat filma, kažu da je pitanje, više nego osetljivo. Nezvanično navode da je on jedan od najvažnijih likova u Zrenjaninu, da je moćan, da se intenzivno druži sa vlasnicima vlasti u Zrenjaninu...Zaludno vam je novinarsko istraživanje, taj je „namazan" i zaštićen, ko beli medved, kažu nezvanično nadležni, upoznati sa poslovnim igrama prvog Centrafora Zrenjanina.

Svest o tome da zaplašena raja pred njim i njemu sličnima, ćuti od straha i mogućih posledica po kakvu-takvu egzistenciju, donelo je, kao nikada do sada, mračno doba u Zrenjanin. Niko u Zrenjaninu od zvaničnika, neće, ne sme ili je (dobro) plaćen, da ćuti i gleda, kako se, bez ikakvog pozivanja na odgovornost, temeljno i pažljivo pljačka srednji Banat. Rastu poslovni kvadrati ovdašnjih imperijalista, ljudi se za sitne novce kupuju da ćute, i eto formule uspeha elit -polit-bande Zrenjanina.

Ako je za utehu, kada nogama otvaraju teška ulazna vrata Javne (Gradske) Kuće, nema materijalne štete i duševnog funkcionerskog bola poput nedavnog bacanja kamena na ulaz. Tada je stradalo staklo, pronađen je kamen veličine jajeta, ali je vinovnik uhapšen, žigosan u javnosti, a događaj je predstavljen kao bombaški napad na dušebrižnike.

Kako gradonačelnik i još par njih da „udari" na svog omiljenog Centarfora, pajtosa iz sfere sporta, kada njihov uhodan posao ličnog ugrađivanja u vlast, besprekorno funkcioniše. Možda nisu čuli, a sigurno se prave „Toše", da njihovi sugrađani, kojima rade o glavi, uzimaju kredite za najobičnije operacije kod privatnih lekara, umesto da se lečenje, besplatno, odvija u zrenjaninskoj bolnici (strave i užasa).