Kontranapad

Ko je i za čiji račun razapeo mrežu režimskog Samostalnog sindikata fudbalera

Žuti mamac fudbalske mafije

Po uzoru na državno politički pljačkaško izrabljivački model u kome su sindikati odavno postali razjedinjene nejake marginalizovane grupe bez uticaja na zaštitu prava i položaja zaposlenih, niti su prepreka vlastima i tajkunskom lobiju u globalističkom projektu porobljavanja radništva i otimanja opštih dobara, ovih dana se uspostavljaju procesi slabljenja sindikalnog organizovanja profesionalnih fudbalera u Srbiji.

Miroslav Vislavski

Pokušaji organizovanja sportista u sindikate činjeni su pod okriljem UGS Nezavisnost još 2002/2003. Za prvog predsednika Sindikata sportista Srbije izabran je nekadašnji olimpijski i šampion Evrope u amaterskom boksu Slobodan Kačar, koji je svoju svetsku superiornost potvrdio u profesionalnom boksu u poluteškoj kategoriji.

Nedovoljno osmišljena i nepotpuna koncepcija sindikalnog organizovanja sportista nije izdržala ispit vremena, zbog čega se sindikat nedugo potom ugasio. Ali, vreme kratkotrajnog bitisanja sportskog sindikata na sindikalnoj sceni Srbije, uz višedecenijska iskustva sindikalnog delovanja profesionalnih fudbalera u svetu i sve teži položaj fudbalera pod stegama mafijaške fudbalske hobotnice, bili su nova inicijalna kapisla za organizovanje sindikata sportista u okviru UGS Nezavisnost. Dogodilo se to 2009 godine na osnivačkoj skupštini Sindikata profesionalnih fudbalera. Bio je to skup otvoren za javnost na kome su usvojena temeljna akta i druga dokumenta programsko - planskog i normativnog sadržaja. Izabrano je rukovodstvo, a za prvog predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera (SPF) izabran je Mirko Poledica. Nekada solidan fudbaler na pragu reprezentativnog statusa i sa internacionalnim iskustvom, karakteran, zavidne inteligencije, pravdoljubiv, odvažan, principijelan, poštovan među kolegama, smelo se upustio u borbu koja je u pojedinim trenucima podsećala na donkihotovsku jurnjavu sa vetrenjačama, uz pomoć najbližih saradnika je uspeo da izgradi sindikalnu infrastrukturu.

Umesto da podrži nastojanja fudbalera u interesu efikasnijeg uređivanja odnosa na relaciji sa klubovima, tadašnji vrh Fudbalskog saveza Srbije je bojkotovao ili ignorisao akciju sindikalnih entuzijasta. Kako je vreme odmicalo, tako su fudbaleri ohrabreni podsticajnom energijom i potporom koja je stizala iz Svetske asocijacije profesionalnih fudbalera (FIFPRO), pristupali novoformiranom Sindikatu. Danas je to organizacija koja pod svojim okriljem okuplja veliki broj superligaških i prvoligaških fudbalera u Srbiji. Mereno po obuhvatu fudbalera u svom članstvu, ovaj Sindikat profesionalnih fudbalera je vodeći u istočnoj Evropi. Iskazao se u mnogim slučajevima kao istinski zaštitnik interesa i prava fudbalera, boreći se ujedno za sopstvenu poziciju u institucionalnim oblicima organizovanja u kojima se rešavaju statusna i sporna pitanja od interesa za fudbalere. Bilo je to i u nedavnom slučaju kada je Fudbalski savez Srbije pokušao da eliminiše Sindikat iz strukture Arbitražnog suda koja odlučuje o sporovima između fudbalera i klubova, da bi pod pritiskom FIFA i FIFPRO bio primoran da odustane od svoje pogubne namere i kada su u sastav ovog organa delegirani predstavnici SPF Nezavisnost.

Međutim, gledajući dioptrijom vladajuće vrhuške u FSS, takav sindikat nije dobrodošao srpskom fudbalu. Njihov smisao učešća u fudbalskom sportu je istovetan vladavini polusveta u Srbiji. Kao kada Diktator nudi strancima najeftiniju radnu snagu u Evropi (i svetu), tako je i „fudbalska elita" motivisana samo ličnim interesima do kojih dolazi u sistemu prevara, obmana, laži i eksploatacije fudbalera. Nju ne interesuju druge vrednosti koje fudbal i sport u celini donose.

U fudbalskoj organizaciji bremenitoj zaostavštinom mafijaško kriminogenom istorijom devedesetih, koja umesto „koraka napred", uredno pravi „dva koraka nazad", nema mesta za kredibilne i moralne fudbalske radnike. Predsedničku funkciju danas zauzima neko ko ne poseduje fudbalski autoritet, neko ko nema ili krije svoju biografiju, neko ko je deo onih koji uništavaju fudbal. Takav je odabrao podobne u rukovodstvo FSS, poslušnike i klimoglavce koji se zadovoljavaju ličnim interesima od statusa u fudbalskoj hijerarhiji do koristi koju izvlače na razno razne načine. Opšte dobro srpskom fudbalu, za njih je floskula kojom opravdavaju svoje sitnosopstveničke motive da budu „važni", „zapaženi", „uticajni", a u suštini da budu deo mafijaške infrastrukture.

Zato u Fudbalskom savezu Srbije nije dobrodošao ni Mirko Poledica koga su kompromitovane fudbalske velmože pokušale da pridobiju demagoškim metodama na koje on nije nasedao. Potom su pokušali da ga potkupe, ne računajući da još uvek postoje ljudi koji ne prihvataju trgovinu sa moralnim, etičkim, karakternim osobinama, niti za njih postoji cena u izdaji postulata na kojima su odrasli. Poledica je formiran kao ličnost i vaspitavan u porodici tradicionalističkih vrednosti. To mu je bilo važno oružje u odbacivanju iskušenja pred kakvima su mnogi „karakteri" popustili. Onda je vladajuća bratija posegla za taktikom kompromitovanja, udarajući po njegovom karakteru i moralu. Plasirane su laži o njegovom radu i navodnim zloupotrebama položaja. Ni u tom pogledu nisu uspeli da mu poljuljaju pozicije. Čvrsto ih drži u Sindikatu, ali i u okviru FIFPRO koji u Poledici vidi pouzdanog partnera i saradnika.

Saopštenje o osnivanju Samostalnog sindikata fudbalera od 7. jula objavljeno u Tanjugovim vestima, dalo je povoda za nagađanje ko stoji iza naprasnog pojavljivanja novog sindikata fudbalera u Srbiji? Kakav je i čiji interes da se osniva novi sindikat kada postojeći SPF Nezavisnost obuhvata 90% fudbalera u svom članstvu, kada je isti prihvaćen u redovno članstvo FIFPRO, kada se zna da ova međunarodna organizacija u svoje redove iz svake konkretne države prima samo jedan reprezentativan sindikat profesionalnih fudbalera...

Zašto su fudbaleri pristupili osnivanju novog sindikata, kada su čak i pojedinci iz reda osnivača koristili i dobili zaštitu postojećeg SPF Nezavisnost, kada je za vreme osmogodišnjeg postojanja ovaj sindikat bio uspešan u službi zaštite ugovora i prava srpskih profesionalaca? Teško je poverovati u spontanitet inicijativa i operativnu realizaciju osnivačke sednice Skupštine novog sindikata bez aktivnog učešća neke od fudbalskih institucija. Iz Saopštenja upućenog javnosti, ne vidi se gde je održana Skupština, ko su bili njeni učesnici, kakav je bio dnevni red, odnosno koja su dokumenta doneta i ko je izabran u organe sindikata. Takođe, ne vidi se izuzev u nazivu da li je Samostalni sindikat fudbalera povezan sa sistemom Saveza samostalnih sindikata Srbije, najvećeg reprezentativnog sindikata u državi. Sve što se zna, jeste da je za predsednika izabran nekadašnji reprezentativac i član Crvene zvezde Miloš Ninković, trenutno igrač Sidneja i zvanično proglašen za najboljeg fudbalera Australije u ovoj godini!

Nije navedeno da li je Ninković prisustvovao Skupštini, da li se obratio i šta je poručio. Razume se da javnost interesuju njegovi motivi da se u dalekoj Australiji u kojoj doživljava najlepše trenutke u svojoj karijeri prihvata funkcije koja ga izlaže značajnim obavezama, odgovornostima, pa i iskušenjima. Konačno otkud Miloš Ninković, za najveći deo javnosti zaboravljen sa svojim učinkom i doprinosom u domaćem fudbalu? Ko ga je izmislio, šta mu je obećao i kakav interes je u suštini opredelio ovog fudbalera da se stavi u službu ugrožavanja interesa fudbalera u Srbiji? Da li je svestan da pristankom na marionetsku ulogu najdirektnije radi protiv svojih kolega, a u interesu onih kojima ne odgovara snažan, homogen, jedinstven, uspešan Sindikat profesionalnih fudbalera prihvaćen u FIFPRO?

Zanimljivo je kako Ninković zamišlja da rukovodi Sindikatom udaljen 14. 000 kilometara vazdušne linije od srpskog fudbala? Teško da savremene komunikacije (internet, skajp, viber, e - mail, mesindžer, sms...) mogu da nadomeste fizičko prisustvo na zadacima koje podrazumeva liderska pozicija u sindikatu, putovanja u zemlji i inostranstvu. Konačno, predsednička funkcija podrazumeva najneposredniji angažman na krupnim pitanjima: „zaštita radnih i socijalnih prava profesionalnih fudbalera, unapređenje propisa o radno pravnom statusu fudbalera, vođenje socijalnog dijaloga sa državnim organima, fudbalskim klubovima kao poslodavcima i Fudbalskim savezom Srbije kao nacionalnim granskim sportskim savezom" (deo Saopštenja). Na ova i druga elementarna pitanja bi Ninković morao da odgovori pre svega svojim kolegama čije interese i prava treba da zastupa. Ninković je prihvatanjem funkcije predsednika Samostalnog sindikata fudbalera ujedno kuriozitet svoje vrste. Naime, on je jedini aktivan fudbaler na svetu koji je na čelu sindikata profesionalnih fudbalera!

Osim Miloša Ninkovića u Samostalnom sindikatu fudbalera su drugi poznati igrači kao što su Goran Gavrančić, Radoslav Petrović, Aleksandar Luković, Vladimir Dišljenković, Slobodan Rajković, Nikola Gulan, Miloš Bajalica, Ivan Petrović, Miloš Dimitrijević, Dragan Mrđa.

Uz retke „Partizanovce", kao što se može zaključiti, većina pomenutih u Saopštenju su nekadašnji članovi Crvene zvezde. Nije ni to slučajnost, ako su osnovane pretpostavke da iza ovog projekta stoji niko drugi do „crveno beli" Fudbalski savez Srbije. Dakle organizacija koja nije uspela da „pridobije", korumpira ili kompromituje Mirka Poledicu, predsednika SPF Nezavisnost. Informacije govore da je projekat operativno osmislio generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović. O njegovoj klupskoj opredeljenosti ne treba trošiti reči, jednako kada je u pitanju Slaviša Kokeza, predsednik FSS. U međuvremenu smo saznali da su se Luković i Dišljenković izjasnili da su zloupotrebljena njihova imena u javnosti, te da nisu učestvovali u osnivanju novog sindikata.

Anketiran da li je za to da se osnuje sindikat fudbalera, Gavrančić je u načelu podržao svaki oblik organizaovanja u cilju zaštite fudbalera, ali je pobio tvrdnju o neposrednom učešću u osnivanju ovog sindikata. Uz ova saznanja, zanimljiv je moralni motiv Lukovića, Mrđe i Gulana, koji su koristili usluge i bili pod zaštitom SPF Nezavisnost u vreme kada su se sporili oko svojih prava. Da li je moguće da su se kao situirani fudbaleri jeftino prodali stavljajući svoj fudbalski autoritet u službu nečijih želja kojima je interes da se oslabi sindikat koji predvodi „nepoćudni" Mirko Poledica? Ako se neko poigrao sa imenima navodnih osnivača Samostalnog sindikata fudbalera, bilo bi fer i normalno da se oni javno ograde od zloupotreba sa njihovim imenima. Do sada to nisu učinili - JAVNO!

Dakle, sumnjiva je verodostojnost sadržaja Saopštenja o osnivanju Samostalnog sindikata fudbalera. Na to upućuju njegova šturost, tajnovitost održavanja Skupštine, naprasnost osnivanja novog sindikata u uslovima kada već postoji Sindikat profesionalnih fudbalera koji sprovodi ciljeve zbog kojih je sada osnovan i Samostalni sindikat fudbalera.

Šta je onda i čiji je zapravo suštinski cilj u osnivanju novog sindikata fudbalera u Srbiji? Odgovor znamo iz prakse parlamentarne Srbije u kojoj su razbijeni i usitnjeni sindikati, u kojoj poslodavci formiraju svoje sindikate. U sindikalnoj terminologiji, takvi sindikati se nazivaju žutim sindikatima. Predvode ih „lideri" i rukovodstva po meri i volji gazda. Gazdački interesi nikada nisu bili i neće biti podudarni sa radničkim, sa interesima zaposlenih. U našem fudbalu odavno postoji veliki jaz u interesima fudbalera i mafijaških gazda!