Na nišanu

Hoće li se u američke izbore, na strani demokrata, uključiti i naši trgovci oružjem, drogom, belim robljem i perači novca?

Hoće li balkanski mafijaši srušiti Trampa?

Počela je izborna kampanja u Sjedinjenim Državama. Prošla je prošla u snažnoj finansijskoj podršci Hilari Klinton od strane balkanske državne mafije. I Vučića. Oni su i dalje na vlasti. Ćud nisu promenili, samo su postali još bogatiji i opasniji, ako se ne privedu pravdi.

Milovan Brkić

Vidno oronuo, teško se krećući i prvi put se ''obraćajući javnosti'' sedeći, srpski predsednik Aleksandar Vučić je zapretio, da i ako ga proglase za novog evropskog Robina Huda, on će i dalje pomagati Srbima na Kosmetu, a povodom prekida rada prodavnica na Severu Kosova.

Robin Hud je junak iz engleskih srednjovekovnih narodnih priča.

Robin Hud je pobunjenik, odmetnik, iz Šervudske šume. Robin Hud od svojih neprijatelja uzima novac i daje ga sirotinji ili ga vraća ukoliko im je prethodno pod nekim izgovorom uzet.

Navikao da uvek laže, Vučić je opet sebe pogrešno video. Za razliku od Robin Huda koji je pljačkao bogate i davao sirotinji, Vučić je pljačkao, nemilice, građane kojima vlada. Pljačkao je zaposlene, penzionere, trudnice, socijalno ugrožene, seljake, od svakog je otimao koliko god je mogao. I davao je, najviše, samom sebi, bratu Andreju, ocu Anđelku i članovima svoje opasne mafije.

Lideri Evropske unije su se upetljali kao pile u kučinama. Koprcala se i gospođa Angela Merkel, koja je duže od decenije držala kurs Unije, odlaze njene podguzne muve, dolaze novi komesari, mnoge zemlje su se osamostalile i spremne su da na odluke vodećih stave veto, ako su suprotne interesima njihovih naroda.

Očigledno je da Vašington nadizre briselsku elitu i nastoji da otera dugogodišnje komesare i izvrši perestrojku, kojom bi se od EU napravila unija koja ne bi eksploatisala Sjedinjene Države.

Ovo žarko leto može da sprži i balkanske diktatore.

Nakon što smo objavili informaciju da je Vučić na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost naložio da nadležni državni organi utvrde poreklo novca kojim je Miloš Vazura kupio u Njujorku, na Menhetnu, stan od 150 kvadrata za 7,5 miliona dolara, da se utvrdi poslovanje njegovog brata Andreja, biznismena Nikole Petrovića, Zvonka Veselinovića...., Vučić je na sva usta napao direktora Bezbednosno informativne agencije Bratislava Gašića, optužujući ga da, preko Marka Parezanovića, funkcionera u Agenciji, cure informacije prema urednicima Magazina Tabloid. (Što apsolutno nije tačno).

Direktor BIA je, tvrde izvori Magazina Tabloid, podsetio Vučića da bi, možda, trebalo istražiti u čijem je džepu završila njegova donacija od 10 miliona evra, koje je on dao kao pomoć SNS-u, a ''zalutala'' je u Vučićev džep. Prvi put se i Gašić oštro suprotstavio Vučiću.

Poslušnik i njegova stara ljubav Nebojša Stefanović se, primajući u Vašingtonu poruke i očekivanja američkih istražnih službi zakleo, obećavajući ''punu saradnju srpske policije'' na očekivanim pitanjima, ali kada ga je Aleksandar nežno pomilovao po kosi, on mu je detaljno, sve ispričao, zaklinjući se da će, ako treba, u grob otići zajedno. A i mogli bi.

Balkanska mafija je ponovo zaigrala preko ''kosovskog pitanja'', pokazujući svoju snagu, uz punu podršku najuticajnijih ljudi iz Demokratske stranke u Sjedinjenim Državama.

Da podsetimo: kada je Donald Tramp proglašen za pobednika na predsedničkim izborima, ta vest je rastužila mafijaške elite u Tirani, Podgorici, Sarajevu, Beogradu, Prištini, Skoplju... Bili su vidno iznenađeni, jer su svi oni uložili velike pare u crne fondove za kampanju gospođe Hilari Klinton.

Za vreme izborne kampanje proslavljali su u ovim gradovima pobedu gospođe Klinton.Vučić je bio, zvanično, tako se hvalio, priložnik sa dva miliona dolara. Ko zna koliko je dao ispod žita.

Da balkanska politička mafija i dalje računa na punu podršku prethodnih američkih administracija, videlo se u junu u Prištini, kada se na proslavi 20-godišnjice od završetka NATO agresije na Srbiju, svečano obeležilo ''oslobađanje'' Kosmeta. Bili su Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Vilijem Voker, Vesli Klark. Od administracije Donalda Trampa bio je prisutan samo Metju Palmer, funkcioner Stejt Departmenta, inače đak Medlin Olbrajt.

Predsednik Tramp i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nisu došli u Prištinu da se poklone spomeniku Bila Klintona, da razgledaju poštu i imovinu koju je dobila Medlin Olbajt i Vesli Klark, da se prošetaju putem Bo Bajdena, pokojnog sina Džo Bajdena, Obaminog potpredsednika...

Sa administracijom Donalda Trampa Sjedinjene Države bi mogle da prestanu da na okupiranim teritorijama pljačkaju kao Atila Bič Božji ili Džingis Kan... Teško je u novijoj istoriji naći slučaj da su američki predsednici i ministri nakon okupacije neke države, prisvajali banke, pošte, telekomunikacije, rudnike i postajali njihovi vlasnici. To varvarsko ponašanje administracije SAD-a moglo bi da prestane sa administracijom predsednika Trampa.

Većina posmatrača veruje da je, nakon što je, predsednik Tramp ''pacifikovao'' odnose sa Kinom, uspešno nastavio razgovore sa severnokorejskim predsednikom, spustio retoriku ajatolaha iz Teherana, sa Meksikom našao zajednički jezik po pitanju migranata, sada posvećen evropskom pitanju. SAD sa Evropom vezuje NATO- alijansa, nerešena pitanja finansiranja i unutrašnjih sukoba i razlika, a naročito pretnjama koje dolaze sa Balkana, jer lokalne političke mafije, koje odreda podržavaju ''demokrate'' i Džordža Soroša, mogu da dovedu do destabilizacije Sjedinjenih Država.

Tenzije na Balkanu drže na vlasti mafije u Tirani, Prištini i Beogradu. Rešavanjem kosovskog pitanja, mafije se održavaju na vlasti i čuvaju milijarde opljačkanog novca. Sa tom količinom gotovog novca, mafije mogu da potkupe svaku vladu.

Kongresmeni i senatori, bivši predsednici, državni sekretari mogu nekažnjeno da lobiraju. Važno je da na dobijeni novac plate porez. To su uglavnom destruktivne uloge, kojim uticajni kongresmeni i senatori vrše pritisak na američku administraciju i medije da deluju u korist njihovih klijenata, bez obzira na stvarne interese države.

Slučaj demokratskog kongresmena Eliota Engela, koji je lobista Albanaca sa Kosmeta, pokazuje koliko su američke demokrate posvećeni novcu. Engel, koji je pozivao da Srbija bude sravnjena sa zemljom, u Prištini je, za velike pare, lobirao za kosovske Albance. Potom je primljen, veoma srdačno i od Aleksandra Vučića. Predsednik države koja drži do sebe, zabranio bi kongresmenu Engelu ulazak u Srbiju, ali i kongresmen i srpski predsednik rade za novac, a interesi im se pokapaju. Obojica teže priznanju nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Kongresmen Engel je od Vučića tražio da se reši slučaj braće Bitići, što nije u nadležnosti kongresmena, već američkog ministarstva pravde.

Prilikom njegove junske posete Vašingtonu, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, državni sekretar za unutrašnje poslove i direktori američkih istražni službi stavili su do znanja da Srbija mora biti posvećena borbi protiv organizovanog kriminala, suzbijanju korupcije, trgovine narkoticima, migrantima, oružjem i da u tom pravcu može očekivati saradnju u hapšenju nekoliko stotina građana Srbije, uglavnom iz gornje strukture društva.

Ministar je obećao ''punu saradnju'' oponašajući svog Vođu, koji takođe slaže čim zine.

U ovom slučaju, i ministar Slina i njegov ljubljeni predsednik su se preračunali.

Ozbiljnost istrage koju je sproveo FBI, DEA, Agencija za sprečavanje pranja novca ukazuje da će se i srpski državni vrh naći iza brave. Jer, Srbija je u februaru ove godine zakonom ratifikovala sporazum sa SAD-om o isporučivanju svojih građana optuženih u SAD-u za teška krivična dela. Otuda federalni američki sudovi mogu raspisati poternicu za srpskim državnim kriminalcima i privesti ih zakonu.

Na praćenju tokova novca, šverca oružja, migranata, lažnih pasoša, američke istražne službe su potrošile desetine miliona dolara, angažujući na tom poslu stotine svojih službenika.

Odlazeći komesari i brisleska mafija napajali su se ''donacijama'' od balkanskih mafijaša, koje su pozivali u zvanične posete, tapšali ih po ramenu, slikali se s njima, javno, svakog od njih, promovisali ih kao faktore mira na Balkanu! Ta sprega koštala je balkanske narode ropstva, ukidanjem institucija, medijskog mraka i života u logorskim uslovima.

Primetno je da nema više u Srbiji Džordža Soroša i njegovog sina Aleksandra, koji su uzdizali Aleksandra Vučića, kao budućeg kandidata za Nobelovu nagradu za mir.

Balkanske države su satrvene. Njihove ekonomije su uništene, građani su u očaju i beže koliko ih noge nose da budu slabo plaćena radna snaga u zemljama koje su, poput Nemačke, kolonizovale Srbiju.

Briselski izbori stvorili su šanse da predsednik Tramp ostvari svoje predizborno obećanje da će pomoći porobljenim državama da se oslobode ropstva, da postanu demokratske i da stvore evropske institucije.

Stvaranje evropskih demokratija je prioriteni program predsednika Trampa. Demokratske države, uglavnom, postoje u Evropi. Evropske vrednosti je ugrozila vlast demokrata u SAD-u, koji su dozvolili Nemačkoj da kolonizuje i opljačka Balkan, da u balkanskim državama postavi diktatore i održi ih na vlasti, direktnim pretnjama narodima tih država.

Ta demokratska vlast u SAD-u na tron u Evropi dovela je gey populaciju, uništila hrišćanske vrednosti, nametnula trećesvetizaciju Evrope, naseljavanjem miliona migranata iz Azije, Afrike i Bliskog Istoka, kako bi se promenila demografska slika Stare dame.

Privođenjem pravdi balkanskih diktatora, administracija predsednika Trampa pokazala bi svetu, a i svojim građanima, da je posvećena moralu, vladavini prava i poštovanju nezavisnih institucija demokratskog društva.

Procesi bi pokazali koliko su balkanske vođe, organizovani u zločinačke kartele, bili povezani sa demokratskim kongresmenima, senatorima, bivšim državnim sekretarima, savetnicima, koliko su zajednički rušili sve tekovine demokratskih društava, pa i Sjedinjenih Država.

Dokumenti koji bi na tim procesima bili pokazani, šokirali bi svet o delovanju balkanskih mafijaša i njihove sprege sa političkom mafijom, koja je radila o glavi i interesima američkog društva i države.

Ako bi balkanske političke mafije ostale u sedlu, ni Evropi se ne bi dobro pisalo. Ogromna količina prljavog novca poslužila bi mafijašima da potkupe političke elite u Briselu, da mafijaški način vladanja nametnu kao model evropskim državama, da igraju na protivrečnim interesima između Kine i Azije i Amerike.

Što se Srbije tiče, predsednik Tramp je lično najavio da će dosadašnjeg ambasadora u Beogradu Kajla Skota zamenti dosadašnjim zamenikom američkog ambasadora u Moskvi, koji je mornarički oficir. Što upućuje na zaključak da predsednik Tramp uvek može računati na one koji su u oružanim snagama ili su se u njima kalili, jer su oni svesni trenutka vremena u kojem živimo.

Predizbornu kampanju predsednik Tramp će, verujemo, voditi i na aktivnoj ulozi prestrojavanja u Evropi, utemeljenoj saradnji sa evropskim državama i starim saveznicima, sa reorganizacijom NATO alijanse i sputavanju stvaranja konkurentske evropske vojske i čišćenju Balkana od političke državne mafije.

Za te aktivnost predsednik Tramp će dobiti, sigurni smo, podršku i američkog građana, a o građanima Evrope i da ne govorimo. Britanci, Francuzi, Nemci, Švedi, Norvežani, Finci, siti su nametnutih vrednosti, koje nisu u duhu sa njihovom dosadašnjom verom, istorijom, kulturom...

U Beogradu, dakle u mekom trbuhu Evrope, na vlasti je gey populacija. Od predsednika države, predsednice Vlade, još osam ministara su pederi (kriju da su gey). Ministar Nedimović se zaključava sa svojim šefom kabineta, vrisku čuju zaposleni.

Ako do kraja godine počne suđenje Vučićevoj kriminalnoj družini, ako se ratni zločinci sa teritorije Kosmeta privedu sudu, milioni građana dobiće nadu da im se vraća sloboda. Američki predsednik Tramp bi tako mogao postati čovek koji je vratio američki san svojim građanima, a evropskim narodima povratio samopouzdanje, nadu i ponos.

U protivnom, balkanski mafijaši bi mogli da u narednih godinu dana, diplomatskim poštama da u SAD unesu stotine miliona dolara, da izazovu krize, potresu američko tržište i uzdrmaju Trampovu administraciju. Male su šanse da se to desi, ali moglo bi da se desi.

Neoliberalizam je pao na ispitu izvodljivosati i to zahteva uspostavljanje novog društveno-ekonomskog poretka

Neoliberalizam je kancerogen

Ukoliko sagledamo stanje svetske ekonomije u poslednjih deset godina, preko osnovnih ekonomskih parametara uspešnosti, uključivo i činjenicu da je ekonomija Evropske unije u recesiji, neoliberalizam je pao na ispitu. To važi i za privredu Republike Srbije.

Predrag Mandić

Najvažniji ekonomski parametar o uspešnosti privrede je rast bruto društvenog proizvoda (BDP) i učešće BDP regije, ili pojedine države u u svetskom BDP-u. Konstatacija da je BDR Evropske unije u 2008. godini imao učešće 30,17 odsto, to učešće opalo je u 2013. godini na 23,07 odsto, da bi u 2017. godini palo na svega 21,41 odsto.

Najvažnije zemlje Evropske unije su: Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija, beleže pad svog učešća u BDP-u sveta. Francuska u periodu 2008 do 2017, beleži pad od 30,4 odsto, Velika Britanija ima pad za 28,7 odsto, Italija 36,3, Španija 37,8, a najmanji pad ima Nemačka 22,8 odsto.

Nemačka je u 2014 i 2016. godini zabeležila pad 11 odsto, što iznosi skoro 400 milijardi dolara. Velika Britanija u istom periodu beleži pad od 11,5 odsto, ili 250 milijardi dolara manji BDP. U Italiji taj pad iznosi skoro 14 odsto ili 260 milijardi dolara manji BDP. Španija ima pad u te dve godine od 10,5 odsto, što iznosi 150 milijardi dolara njenog bruto društvenog proizvoda. Ukupan pad BDP ovih pet zemalja Evropske unije iznosi 1.420 milijardi dolara.

Iznete činjenice govore o neuspešnosti neoliberalne ekonomije i potvrđuju raniju našu tezu da je ogromnoj većini stanovništva u zemljama gde je bio vodeći ekonomski poredak doneo znatan pad životnog standarda. To su najbolje prepoznali građani Francuske koji mesecima protestuju na ulicama Pariza i drugih većih francuskih gradova.

Ako se posmatra odnos najbogatijeg i najsiromašnijeg stanovnika sveta, uočava se da je taj odnos u 2009 bio jedan na prema 40 miliona, a u 2018. godini jednu milijardu na prema jedan. Treba istaći i da 0,1 odsto svetskog odraslog stanovništva raspolaže sa 20 odsto ukupnog svetskog bogatstva iz 2012 godine, a danas već sa 25 odsto tog bogatstva. Prema tome, ogromna većina stanovništva sveta osiromašuje, a manjina se bogati.

Posmatrajući javni dug ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta, dolazimo do zaključka da je on enormno visok. Tako na primer u Sjedinjenim državama javni dug je dostigao 109 odsto bruto društvenog proizvoda SAD-a. Danas Velika Britanija ima taj dug na nivou 90 odsto njenog BDP, Francuska 96, dok je taj dug u Španiji dostigao 96, a u Italiji, čak, 130 odsto. Grčka koja je poznata kao prezadužena zemlja ima javni dug u visini 180 odsto svog BDP, a Japan 224 odsto.

Neoliberalizam je pao na ispitu i možda je u pravu kanadski profesor Mekmarti koja ga naziva „kancerogeni fašisoidni kapitalizam".

Što se tiče naše privrede takođe možemo konstatovati da je i ona u velikoj recesiji. To potvrđuju podaci izneti u Tabloid-u od 7 marta og kojim se konstatuje na bazi podataka MMF i Svetske banke da je učešće Srbije u BDP sveta u 2008. godini bilo 0,75 promila, a u 2017. godini, to učešće je spalo na samo 0, 55 promila. Ovaj podatak sve govori i ja ću ga potkrepiti sledećim:

Indeks BDP-a po stanovniku u odnosu na svetski prosek u 2009. godini iznosio je 65 odsto, a sada iznosi 56 odsto. Radi poređenja izneću i sledeće: U SFRJ je BDP po stanovniku u odnosu na svetski prosek 1950 godine iznosio 64 odsto, a 1960 godine ovaj procenat se popeo na 86 odsto, da bi u 1970 godini dostigao 109 odsto.

Treba istaći i da kumulativni rast privrede Srbije u zadnjih deset godina jedva dostiže šest odsto, dok je svetski rast u tom istom periodu iznosio 29 odsto. SFRJ je između 1950 i 1960 godine imala kumulirani rast od sto odsto, koja stopa rasta je ostala i u periodu 1960 do 1970 godine.

Najvažniji ekonomski parametri govore da je neoliberalizam pao na ispitu i kog nas. Najzagriženiji predstavnici neoliberalističke nauke kod nas, tvrde da su rezultati izostali jer nije bilo dovoljo primenjenog i usvojenog liberalizma. Narodna Republika Kina nije promenila principe totalnog liberalizma pa u periodu od 2009 do 2017 godine ima rast od 140 odsto svog bruto društvenog proizvoda.