Duplerica

Surovi pljačkaši ljubimci američke elite

Ko će šutnuti Šutanovca?

Još uvek je nemoguće sabrati svu štetu koju je svojim ministrovanjem nad nekada slavnom Vojskom Srbije (koju on, inače, nije služio) počinio jedan bivši izbacivač iz noćnih klubova. Ipak, brojne činjenice govore da je on već odavno morao biti pozvan na odgovornost zbog nezapamćene pljačke i izdaje države. Čak je i BIA, postupajući po nalogu zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovana Jovanovića sprovela istragu i utvrdila teške krivične prestupe bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, njegovog pomoćnika i kuma Ilije Pilipovića i Stevana Nikčevića, direktora SDPR Jugoimport. Kakva je uloga aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena u spasavanju od doživotnog zatvora zeta Miroslava Ilića? Kako je bivši ministar odbrane postao Vučićeva podguzna muva i kandidat za ambasadora Srbije u Vašingtonu? Koliko stotina miliona je opljačkao Dragan Šutanovac, sa svojom bandom

Milica Grabež

Nalickani Šutanovac je protuva koja je na mestu ministra odbrane satrla Vojsku Srbije, rasprodala imovinu, istopila tenkove, topove, oružje i oruđa, oprostio je dug Iraka od milijardu dolara, koji je po okupaciji naplatila američka kompanija, palio je fabričke pogone, skladišta municije...

Po nalogu njegovog kuma, tadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića, BIA je, umesto VBA, sprovela istragu o zločinačkom delovanju ministra, njegovog kuma pomoćnika Ilije Pilipovića i Stevana Nikčevića, direktora SDPR-a Jugoimport.

Istraživač Magazina Tabloid pukovnik Milan Jovanović, koji je pre nekoliko godina preminuo, opisao je u desetini tekstova šta je sve pokrala mafija ministra Šutanovca. Tek smo pred smrt pukovnika Jovanovića saznali da su mu insajderi bili savetnici predsednika Tadića, da je jedan od njih odmah penzionisan, kada je VBA otkrila saradnju sa našim istraživačem.

Specijalno tužilaštvo je, nakon što je BIA prikupila nekoliko hiljada dokaza, stavilo u fioku dokaze, jer se vlast u Srbiji promenila! Dokazi stoje na sigurnom, mada je tužilačke spise predmeta devastirao bivši tužilac Miljko Radisavljević

Nekoliko nedelja nakon što je Aleksandar Vučić postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, posetio ga je u zgradi Vlade Stevan Nikčević sa tašnom u kojoj je bilo 50 miliona evra u krupnim apoenima! Sutradan je Vlada Srbije donela rešenje da se doskorašnji član DS-a Nikčević imenuje za državnog sekretara u ministarstvu koje je tada vodio Rasim Ljajić. Umesto u zatvor, Nikčević, kome je tužilaštvo dokazalo pljačku od nekoliko stotina miliona evra, postao je vladin službenik.

Vučićeva propaganda je mazala Šutanovca, nazivajući ga lopovom, izdajnikom, sve dok i on nije odrešio kesu i masno podmitio šizofrenog i para željnog Vučića. Ilija Pilipović je smenjen tek po isteku mandata! I on se otkupio "poklonom kao malim znakom pažnje".

Srbin - vojnik, po svojoj genezi, cenjen je i priznavan u svetu čak i od svojih neprijatelja. Danas srpski vojnik ne može da izađe na bojno polje i da brani zemlju od neprijatelja, jer mu preti opasnost od Vlade i Ministarstva odbrane! Opasnost mu preti i od predsednika države, pa čak i od Skupštine Republike Srbije kao najvišeg predstavničkog tela, nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji! Ove institucije (posebno Vlada i Ministarstvo odbrane) umesto da osiguraju vojničku neutralnost zemlje i spremnost Vojske da može u svakom trenutku stati na branik Otadžbine, sistematski rade na tome da Vojsku Srbije što više unize i pretvore u grupu uniformisanih klovnova. U tome su, nažalost, uspeli.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, i pored Rezolucije Skupštine Republike Srbije o vojnoj neutralnosti, na mala vrata uveo je Srbiju u NATO alijansu, pri čemu interesi Srbije uopšte nisu zaštićeni.

Zapadnoj vojnoj alijansi nije potrebna jaka Vojska Srbije, već slabašna, osiromašena i bez ikakvog morala. Njima takođe nije potrebna Srbija koja će da razvija svoje vojne potencijale i vojnu industriju. Treba li podsećati da je Jugoslavija, na vrhuncu svoje moći, izvozila godišnje naoružanje i vojnu opremu u vrednosti 4,5 milijardi američkih dolara!

Kako je za ovako kratko vreme došlo do vojničkog sunovrata jedne vojničke zemlje, čija je celokupna vojna strategija u poslednja dva veka bila bazirana na samoodbrani?

Po preuzimanju dužnosti ministra odbrane 16. maja 2007. godine, Dragan Šutanovac hitno pristupa realizaciji dobijenih zadataka na planskom i sistematskom uništavanju odbrambenog sistema Srbije, Vojske Srbije i odbrambene industrije Srbije.

Odmah je postao svestan da se pri rešavanju navedenog zadatka može i dobro zaraditi, jedino ako se to prikaže kao reforma vojske, te je stavio pod direktan i neposredni uticaj politiku odbrane i materijalne resurse odbrane.

Da bi to postigao, odmah po preuzimanju dužnosti ministar odbrane Dragan Šutanovac za svoje najvernije saradnike u Ministarstvo odbrane doveo je ljude iz firme Jugoimport SDPR (gde je do tada bio savetnik generalnog direktora Stevana Nikčevića), te dovodi svoga kuma Iliju Pilipovića za pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, uz istovremeno zamrzavanje njihovih radnih odnosa u Jugoimport SDPR-u, bez obzira na to što se radi o školskom primeru sukoba interesa!

Okružuju se poltronima raspoređujući ih na najodgovornija mesta u sektorima i odeljenjima. Po dolasku na takva mesta oni dobijaju (a i sami sebi pridaju) mnogo veći značaj i ovlašćenja nego što ih inače imaju. Polazeći sa pozicije sile postali su dokaz da je iznad zakona moguće biti bez ikakvih posledica i za to biti još debelo nagrađen ili unapređen, da je moguće biti ekstremno korumpiran a istovremeno ne kršiti nijedan zakon.

Šutanovac je već u prvih 15 dana po dolasku novog tima u Ministarstvo odbrane naručio izradu nekog "Prezentacionog dokumenta", koji je u julu usvojen na Vladi, a 5. septembra 2007. godine i zvanično predat sedištu NATO u Briselu!

Ministarstvo odbrane po dolasku Šutanovca odmah piše predloge Zakona o odbrani i Vojsci, ali i druge normativno-pravne akte (Strategijski pregled odbrane, Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane), što je sve bila platforma za uništavanje Vojske Srbije, koja je proglašena NATO standardizacijom. Svaki dokument prvo je predstavljen stručnjacima te alijanse, koji su se u međuvremenu i fizički uselili u zgradu Ministarstva odbrane.

Građani Srbije znaju da je Ministarstvo odbrane, kako u miru tako i u ratu, najviši državni organ za rukovođenje Vojskom Srbije. Ono je najviša vojna institucija države za koordinaciju i usklađivanje kompletnih priprema države za odvraćanje od rata ili za eventualni rat.

Uz Vučićevu podršku Šutanovac je postao predsednik DS-a, da na mizeran način podržava njegovu pogubnu i izdajničku politiku. Upućeni tvrde da je sačuvao više od 450 miliona evra! Zato će i glasati, a možda i predvoditi one koji će, umesto Vučića, sprovesti njegove paklene planove o potpunom razbijanju Srbije.

Ko će ovu bandu povešati na Terazijama?

Oprošteno je i neoprostivo

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi, koje imaju više od hiljadu računa i podračuna u bankama, u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za više od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveli u zatvor.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić naredio je internu istragu o tome odakle su procureli dokazi o pljački koju je sprovela grupa bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca u državnoj firmi Jugoimport SDPR (SDPR).

U istragu su uključeni stranački ljudi, ali i ljudi bezbednosnih struktura sa kojima se Vučić zbližio u vreme dok je koordinirao rad službi bezbednosti.

Ova istraga je puna kontradiktornosti, jer Vučić istovremeno priželjkuje promene u srpskom tužilaštvu, gde bi osim specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića rado smenio i Zagorku Dolovac, koja je štitila Šutanovca.

Sviđa mu se i ideja da Šutanovca može da uhapsi na osnovu dokaza o pljački SDPR, ali mu iz nekog razloga ne odgovara da, dokazi o pljački koja je sprovedena budu objavljeni u novinama!?

Možda Vučić želi da on jedini raspolaže dokazima o pljački i da na taj način on bude alfa i omega u odlučivanju ko će u zatvor, a ko će uz pomoć nakaradnog propisa o oportunitetu platiti reket i ostati na slobodi.

Možda Vučić i ne želi da odgovorni budu privedeni licu pravde, jer je veći deo pljačke urađen u saradnji sa Američkim kompanijama JP Morgen i Citigroup, a koje su deo poslovnog kruga u kome se nalaze i njegovi prijatelji iz arapskih Emirata.

Ne treba ni zaboraviti da su ljudi bliski Aleksandru Vučiću, poput bivšeg predsednika opštine Zemun Branislava Prostrana, sada zaposleni baš u SDPR-u. O tome koliko je Prostran blizak sa Vučićem govori i činjenica, da je tokom većine važnih sastanaka na kojima je Vučić u svom vinskom podrumu servirao pića, bio i sam prisutan.

Svi ovi događaji otvaraju sumnju da Vučić, ustvari, pravi dogovor sa bivšim vlastima po principu: ja vas neću dirati za vaše lopovluke, a vi sada pustite moje ljude da kradu!

Ni Šutanovac, kažu, ne miruje. Njegov plan je da od Amerikanaca, sa kojima je blisko sarađivao, i kojima je obezbedio veliku finansijsku korist, zatraži da ga sada zaštite od odgovornosti za štetu koju je naneo našoj državi, a koja je njima koristila.

Taj dogovor bi trebalo da se odvija po principu: "...Ja jesam oštetio Srbiju i prekršio ovdašnje zakone, ali nađite veze u vašem Stejt departmentu, jer, na kraju krajeva, od štete koju sam ja pravio Srbiji, Amerika je imala korist...". Zaboravlja da se i u SAD-u vodi istraga protiv ovih njihovih kompanija, za utaju poreza

Podsetićemo, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegovi saučesnici, opljačkali su Srbiju za 2,1 milijardu dolara tokom pregovora o dugu Iraka od 2,3 milijarde dolara, koliko je ova država bila obavezna da isplati našoj kompaniji Jugoimport SDPR (SDPR).

Irački dug poklonili američkim kompanijama

Irak je bio pod sankcijama UN i nije mogao da vraća dug. Ali, posle pada vlade Sadama Huseina, sankcije su skinute i SDPR je trebalo da počne pregovore sa Irakom preko posrednika koga su imenovale Ujedinjene Nacije. Zastupnicima Iraka, od strane UN, iznenada je proglašena firma Lockley (Lokli) iz Londona i njeno predstavništvo Ernst and Young (Ernst i Jang) u Amanu.

Ali, umesto sa posrednicima UN za Irak, službenici SDPR Nenad Pantoš i Stanko Mađarac (bliski saradnici Stevana Nikčevića), prave dogovor sa američkim kompanijama Citygroup (Sitigrup) i J.P. Morgan ( J.P.Morgan). Oni dogovaraju da dugovanje prema SDPR od 2,3 milijarde prodaju Amerikancima, za ukupno 460,3 miliona dolara!

Od tih para nekoliko stotina miliona dolara isplaćeno je tadašnjem potpredsedniku Džozefu Bajdenu!

Preciznije rečeno, dogovor je bio da im Amerikanci daju takozvane bondove (odnosno, hartije od vrednosti) i to u ratama. SDPR bi bondove u tranšama prodavao na berzi, a prihod bi zavisio od kretanja cene bondova, dakle mogao bi da bude manji ili veći od 460 miliona. Sa druge strane, Sitigrupa i J.P.Morgan bi od Iraka na taj način naplatile razliku od oko dve milijarde dolara! Zadatak Pantoša i Mađarca je bio da ubede Vladu Srbije i kooperante SDPR-a, da od Iraka i nije moguće naplatiti više.

Naravno, Pantoš i Mađarac ovo nisu radili za džabe, već su prethodno dogovorili koliki je deo njihovog plena. U ubeđivanju su imali uspeha...

Pantoš i Mađarac su ubedili članove Vlade da to razmatraju, i to sa najglupljom mogućom pričom, kako je "...Iraku 80 odsto dugova otpisao Pariski klub, i da to znači da i mi treba da budemo srećni ako oni prihvate takav otpis". Vlada Srbije prihvatila je da SDPR može Iraku da otpiše 80 odsto duga. Zapravo Iraku nije otpisan ni cent, već je u pitanju bila prodaja duga D.P. Morganu i Sitigrupi, koji će kasnije od Iraka naplatiti pun iznos od 2,3 milijarde dolara!

Povodom ove i drugih pljački u SDPR Tužilaštvo je pokrenulo istragu pod brojem KTR 12544/11 i slučaj se konstantno dopunjavao novim dokazima, nažalost ovim povodom nisu obuhvaćena sva odgovorna lica, već se pod pritiskom tužioca Zagorke Dolovac istrazi pristupilo na selektivan način. Šutanovac i Nikčević su izostavljeni iz prijave, dok su optuženi službenici SDPR, Stanko Mađarac i Nenad Pantoš.

Istraga se posebno bavila bankarskim transkacijama i pretragom računa pedesetak firmi, koje su napravljene kako bi se novac SDPR-a lakše rasipao u pravcu onih koji su te firme osnovali.

Za ovaj sukob po pitanju sredstava na tom računu posebno je zainteresovan predsednik Vlade Aleksandar Vučić, ali i njegovi prijatelji iz Arapskih Emirata.

U pitanju su sredstva deponovana na tajni račun vezana za garanciju pod nazivom "2100 i 2102 - Ujedinjeni Arapski Emirati".

"...U prilogu vam dostavljamo i svift banke iz Abu Dabija, koji nam je dostavljen od strane Srpske banke A.D. tako da smo sigurni da vam je njegova sadržina poznata", napisao je Nenad Pantoš u dopisu Srpskoj banci, zahtevajući da se sredstva prebace na račun SDPR-a.

Savršeni partneri: Amerikanci i arapski šeici

Osim ovih sredstava u Srpskoj banci na računima blokirana su i sredstva vezana za garancije iz projekata Alžir, Niš-14 Kuvajt, Egipat, kao i novac po osnovu garancija za poslove sklopljene sa Iranom.

Nejasno je da li je Srpska banka samoinicijativno odbijala da transferiše sredstva po zahtevu Pantoša, ili je ova banka to odbijala da uradi po zahtevu tužilaštva, koje je februara 2007. godine u vreme kada je ovaj dokument poslat uveliko sprovodilo istragu o poslovanju SDPR-a.

Treba istaći i da bi se Srpska banka našla u velikom problemu, da su kojim slučajem deblokirali sredstva i prebacili ih na račun SDPR kako je traženo, a da su se potom držaoci garancija odlučili da garancije i aktiviraju. Banka je u tim poslovima bila grant plaćanja čak i kada je garancijama koje je izdala istekao rok. Često je Srpska banka slovom ugovora obavezna da finansijski garantuje izvršenja posla. Ovo znači da se istekla garancija zaista ne može aktivirati, ali ne isključuje se mogućnost da se banka u sudskom sporu natera da plati štetu nastalu neizvršavanjem radova.

Kada su imenovani ljudi bliskih Aleksandru Vučiću na odgovorna mesta u SDPR, oni su odmah počeli i da se interesuju za stare poslove sklopljene u arapskim državama.

Prema tvrdnjama koje za sada nije moguće do kraja proveriti, Vučićeva priča o investicijama iz Emirata u Srbiju, je delimično bazirana i na plasmanu kapitala koji su Amerikanci zaradili, kupujući potraživanja SDPR-a u arapskim zemljama.

Sada Američke firme ne žele zbog tamošnje poreske uprave da investiraju direktno u Srbiju već se firme J.P. Morgen i Sitigrup, koje su najviše zaradile u celoj priči, kriju iza Šeika iz Emirata.

Kapital koji su američke firme zaradile u poslovima koje su im namestili Šutanovac, Nikčević, Pantoš i Mađarac, sa SDPR, su nevidljive za tamošnje poreske vlasti. Ne nalaze se ni na radarima poreskih uprava drugih zemalja koje su u poslovima učestvovale. Jedini problem je šta sa takvim nevidljivim novcem dalje radili.

Dragan Šutanovac je često boravio u Americi. Bio je gost Metju Palmera, čoveka koji je u Stejt Departmentu bio zadužen za Balkan, za pljačku, za tlačenje, uništavanje resursa, građana...

Protuva, kakva je Dragan Šutanovac, platio je, tvrde upućeni, da ga Vučić pošalje za ambasadora u Vašington. Čeka se formiranje Vlade Srbije, pa da se Vučić pozove da ga šalje kao kadar Demokratske stranke i pobratima Dragana Đilasa!