Tabloid istražuje
Sve što ne biste voleli da
znate o savremenoj medicini (2)
Ako nema bolesnih nema
ni profita
Kao što je bankarski
biznis nastao prodajom običnog papira iza koga ne stoji nikakva stvarna
vrednost, osim one koju mu daju bankari i savremena medicina je nastala
prodajom vodica i ulja koje su sami proizvođači nazvali "lekovitim".
Čudno , ali iza oba ova najunosnija
tržišta danas stoji isti poslovni kartel
Piše:
Ivona Živković
Dva su osnovna cilja
koja ima sindikat Rokfeler (kako ih mnogi nazivaju, a što je više od porodičnog
biznisa): sticanje apsolutnog monopola na što većem tržištu i profit. Ovo drugo
je sama srž kapitalizma. Da li se pri stvaranju profita čitava konstrukcija
samog sistema vrednosti na kome on počiva urušava, za kapital je nebitno.
Profit i samo profit, to je filozofija ortodoksnog kapitaliste. To pravilo važi i u kapitalističkoj medicini,
kakvu su napravili Rokfeleri nakon drugog svetskog rata i kako ona i danas
funkcioniše.
Dakle, ako bolesnih
nema, a lečenje donosi zaradu, onda se bolesti moraju izmisliti. Što veća
potražnja raznih hemikalija, kojima se tobože leče razne bolesti, veća je
zarada. Ako zbog profita treba otrovati i osakatiti milione ljudi - to je sa
kapitalističkog gledišta, uredu. Ako treba izmisliti milione virusa i bakterija
"opasnih" po život i zdravlje ljudi, oni će biti "naučno
dokazani" i lekarima predočeni kao nepobitne naučne činjenice o kojima će
se učiti u medicinskim školama koje bi kontrolisali Rokfeleri. One škole
medicine koje ovo ne budu htele da prihvate, neće dobiti ni centa od donacija
koje je sindikat Rokfelera u svojoj filantropskoj misiji namenio za obrazovanje
medicinskih kadrova i naučna istraživanja. One koje budu prihvatile
"naučne činjenice" iza kojih stoje "ugledna" imena profesora
i doktora koji su to postali zahvaljujući stipendijama Rokfeler fondacije, biće
darivane velikim svotama novca. No, koji direktor neke bolnice, škole,
univerziteta može sebi da dozvoli da odbije milionske donacije kojima može da popravi status institucije na čijem je čelu?
U stvari, novcem se sve može kupiti i svako se može kupiti - takođe je jedna od
suštinskih kapitalističkih doktrina. Zašto
onda čitava medicina i svi lekari sveta ne bi bili su službi sticanja profita?
Da je ulazak kapitalizma
i ove filozofije u medicinu najnehumanija prevara ikada smišljena, na žalost
većina ljudi ni danas ne shvata. Vera u savremenu medicinu i njen fantastičan
napredak i paničan strah od eventualne nestašice "lekova" danas su
upravo posledica jedne decenijama studiozno orkestrirane prevare.
Samo
lečenje koje donosi profit je ispravno
Pošto su se uverili preko Nujola da se kao
"lekovito" sredstvo može prihvatiti bilo šta, ako se to dobro
propagira i narod u to poveruje, i da "to" može doneti ogroman
profit, logično je bilo da pohlepni Rokfeler sindikat počne da radi na
stvaranju monopola nad čitavom hemijskom
industrijom i medicinskom edukacijom.
Da bi to ostvarili
morali su da stave pod svoju kontrolu sve ključne institucije koje su se bavile lekarskom
praksom, istraživačkom delatnošću u ovoj oblasti, organizacijom lekarske
profesije, fabrikama za spravljanje "medikamenata" odnosno hemikalija
i supstanci koje bi se za njihovo spravljanje koristile. Najbolje bi bilo da steknu monopol nad čitavim hemijskom
industrijom i njenim najmoćnijim tehnologijama.
Već, 1904. Rokfeleri su osnovali jednu instituciju
(nevladinu organizaciju) koju su nazvali Glavni obrazovni fond. On je
imao zadatak da raznim donacijama pomogne "boljem obrazovanju"
budućih lekara. Rokfeleri su znali da prvo moraju imati neke "svoje
lekare" koje bi postavili na važne pozicije u sistemu profesije i na
državne pozicije koje su ovu profesiju štitile. I onda bi oni preko raznih
profesionalnih udruženja uticali na njihovu politiku i profilisanje budućih mladih
lekara.
Pridev Glavni očito
je bio smišljen kako bi se ovaj Fond predstavio Kongresu i javnosti kao
moguća značajna institucija u oblasti
državnog zdravstva, koja bi od Kongresa dobijala novac i povlašćen status kao
institucija koja bi obavljala koristan posao za državu.
I upravo je to bio cilj
na kome će ovaj sindikat korupcijom kongresmena i senatora i pojedinih lekara
pokušati da za izdejstvuje privilegije
za svoje "dobre usluge", a koje su bile predstavljene kao filantropski
rad Rokfelera. Naravno, to je bio mnogo otmeniji način podmićivanja brojnih
državnih institucija.
Istu strategiju su imali
i bankari kada je u pitanju povlašćeni položaj određenih banaka da kontrolišu
ono što se naziva - legalno sredstvo plaćanja u nekoj državi.
Da napravimo samo malo
podsećanje, a to je da je Američka centralna banka (FED) formirana upravo tako
što je jedan privatni trgovački kartel (čiji članovi su bili i Rokfeleri) dobio
od američkog kongresa legalno pravo da emituje američku nacionalnu monetu -
dolar. Dakle, posebnim zakonom su ovi privatni bankari stekli pravo da ovaj
posao rade za državu. Tako je američka centralna banka u stvari privatna banka.
Kako je novac priznanica koju vam izdaje banka kod koje ste deponovali svoje
zlato na čuvanje, svako je nekada mogao da se bavi ovim poslom. Ali, kada je
kartel preuzeo monopol u ovom poslu, dobivši za to legalno pravo koje mu je
dala država, niko drugi više nije mogao time da se bavi, osim američkog FED-a.
Ovo pravo da emituju
američke dolare bankarski kartel je obezbedio 1913. Gotovo iste godine uspeli i
Rokfeleri da u državi Njujork obezbede ekskluzivno pravo da budu vršioci
"dobrih usluga" za državu, time što bi finansirali, donirali i
otvarali medicinske škole i medicinske institute u kojima bi onda sa punim pravom
postavljali svoje ljude na čelne pozicije. Staro je pravilo, da onaj ko daje
novac i upravlja.
Ideja Rokfelera je bila
da se nametnu kao značajan faktor u poslovima na "poboljšanju zdravlja
nacije", pa su sa tim ciljem osnovali i Rokfeler fondaciju 1910.
Dobijanjem statusa povlašćene službe Fond je veoma brzo preuzeo kontrolu
nad ogromnim brojem medicinskih škola i bolnica. Samo za propagandu ovih svojih
filantropskih usluga Rokfeleri su izdvojili ni manje ni više nego 100
miliona dolara. Kada su videli sa kakvom količinom novca ovaj sindikat namerava
da nudi svoje "dobre usluge" , tadašnji predsednik Taft i njegov
ministar zdravlja su odmah prepoznali profiterske ciljeve Rokfelera i žestoko
su se suprostavili njihovim lobistima u Kongresu.
Godinama su Rokfeleri
nastojali da svoje planove proguraju kroz Kongresa, ali bezuspešno, pošto je
svest ljudi o kapitalizmu koji guta sve pred sobom tada bili na mnogo višem
nivou. Konačno su maja 1913. uspeli da dobiju državni čarter u Njujorku preko
tadašnjeg senator Roberta F. Vagnera, koji je poreklom Nemac kao i Rokfeleri, i
koji je postao senator države Njujork zahvaljujući njihovom novcu.Ovaj senator
je imao posebno nametljivu ulogu i kasnije u propagandi Ruzveltovog New Deal-a.
Da ugrabe monopol nad
tehnološkim rešenjima u tada najmoćnijoj nemačkoj hemijskoj industriji,
Rokfeleri su uspeli prikrivenom saradnjom sa nemačkim najvećim hemijskim
koncernom IG Garben-om. Iz svega
što su iz tog posla izvukli, očito je da su Rokfeleri znali kako će se Drugi
svetski rat završiti i da će sva najnaprednija tehnologija koja je u to vreme
razvijana u Nemačkoj za potrebe Trećeg rajha završiti na kraju u SAD. Da li su
znali ili ih je za taj posao instruisao vrh moćnog londonskog kartela koji je
čitav Drugi svetski rat orkestrirao za potrebe svoga interesa, druga je tema. U
svakom slučaju, sindikat Rokfelera samo je američka ekspozitura ovog kartela
koji je na čelu Velike Britanije.
Nemačka
tehnologija stiže pod kontrolu Rokfelera
I. G. Farbenindustrie
Aktiengesellschaft
uživao je apsolutni monopol u proizvodnji i prodaju svih hemijskih proizvoda u
Nemačkoj između dva svetska rata. Bili su glavni finansijer naoružavanja
nacističke mašinerije, dok je Hitler bio samo plaćeni brbljivac koji je imao
zadatak da animira široke narodne mase i zaglupljuje ih megalomanskom
ideologijom velikog nemačkog rajha. Pravi cilj je bio stavljanje pod kontrolu
privatnih kompanija ogromnih prirodnih
resursa, pre svega nafte na Srednjem Istoku i u Rusiji, kao i tehnoloških inovacija kojima su doprineli izuzetni nemački i
američki mozgovi potpomognuti novcem koji je krišom transferisan u Nemačku iz
SAD, a onda iz Nemačke u SAD, pa u Švajcarsku pod kontrolom Vatikana. Ali,
tajno savezništvo IG Farbena i Standard Oil-a imalo je za cilj i da poslovi ovog nemačkog
giganta i monopoliste savršeno uspešno
prežive predstojeću nemačku ekonomsku i nacionalnu katastrofu.
U svom feljtonu The drug story, objavljenom 1949. novinar
Morris Bealle navodi da je 1939, kada je postalo očigledno da će Nemačka uskoro
postati veoma nepopularna u SAD, Standard Oil preuzeo na sebe posao
prikriven inkorporacije nemačkog IG Farbena. Tako će on uprkos slomu
Nemačke, nastaviti da radi, transferisan u brojne američke kompanije.
Jednostavno stvorili su američki IG Farben. Ova transferisanje u
američki IG Farben je počelo
najpre preuzimanjem američkih kompanija Sterling Products Company, Grasseli Chemical Works (poznate i kao
General Aniline Works), Agfa-Film kompanija i Winthrop Chemical and the Magnesium
Development.
Pre toga američki IG
Farben je kupio nepoznat broj akcija i u Ozalid
Corporation, Schering & Company, Mission Corporation, Monsanto
Chemical, Aluminum Corporation, Drug Incorporated, Dow Chemical, Antidollar
Company, Standard Oil iz Nju Džersija,
Standard Oil u Indijani, Standard Oil u Kaliforniji i komopaniju DuPont. Američki IG
Farben je potpuno preuzeo i privatnu kompaniju - Hoffman-LaRoche. U
međuvremenu Sterling Drugs je progutao Winthrop Chemical, kao
i Bayer Company, General Drug,
Vegex Incorporated, Cook Laboratories, Centaur Company i Alba Pharmacal Company.
Drug Inc. koji je bio u
vlasništvu tada moćnog američkog političara iz Masačusetsa, Luisa K. Ligeta,
preuzeo je 1929. Bristol-Meyers kompaniju, Vick Chemical, United
Drug, Life Savers (Inc.), i Ligetov maloprodajni lanac Rx koji je prodavao farmaceutske
proizvode.
Sa Vick Chemical,
Drug, Inc. pod Rokfelerov američki IG Farben potpale su i J.T.Baker Chemical Company, William S.
Merrell kompanija, Jensen-Salsberry
Laboratorije, Prince Matchabelli (Inc.), Alfred D.McKelvy kompanija, Loeser
laboratorije , Taylor Chemical i Softskin Company.
Ali, ovaj prikriveni
američko-nemački privatni gigant pod patronatom Rokfelera upravo je sprečio
američke hemičare da dođu u posed nemačke tehnologije za pravljenje sintetičke gume, iako su u to
vreme već bili u ratu sa Nemačkom, navodi takođe Bealle. Očito za
Rokfelere nisu važne SAD kao moćna
država, već isključivo profit i lična moć. U njihovom slučaju najvažnija je moć
Velike Britanije.
Kada su američki pešadinci
ušli u razorenu Nemačku 1945. i stigli
do industrijskog centra IG Fabena u Frankfurtu bili su zapanjeni da su
zgrade u industrijskom kompleksu bile netaknute. Siroti amarički vojnici nisu
znali da je američki državni sekretar za rat, Robert P. Patterson (koga je
imenovao predsednik Ruzvelt po naređenju Rokfelera), pre toga bio njihov
advokat, i koji je tu stigao sa mesta u kompaniji Dillon- Read. Ova
kompanija nije bila samo pomoćno preduzeće Rokfelerove imperije Standard Oil,
već je to bila i bankarska firma koja je upravo imala zadatak da krišom
kanališe novac nemačkog IG Farbena u američki IG Farben.
Tako su američkim
pilotima iznad nemačke davane instrukcije da poštede zgrade ovog moćnog
koncerna jer će se u njima smestiti američki vojni štabovi kada okupiraju
poraženu Nemačku. Prosto rečeno, nacistički krupni kapitalisti nisu ništa
izgubili u ovom ratu i samo su se premestili najpre u SAD, a onda se vratili
nazad u Nemačku. Vivo eksperimenti koji su navodno vršeni u nemačkim
koncentracionim logorima, rada se i danas. Ovi logori, poput Aušvica, na
primer, pružali su radnu snagu upravo IG Farbenu (tada već američkom).
Treba sve
to prodati
Ali, ogromna
koncentracija industrijskih hemijskih i farmaceutskih postrojenja,
laboratorija, maloprodaja i ogromna količina proizvoda sada je bila
inkorporirana i pod kontrolom Rokfelera i oni su bili zaduženi da organizuju
tržište. To je značilo da sve te hemikalije i moraju postati deo našeg
svakodnevnog života tako što ćemo biti uvereni da bi bez njih pomrli. I sve su
ove kompanije počele da proizvode ono bez čega se ne može.
Bristol-Meyers kompanija pravila je
zubne paste, kreme za brijanje, insekticide, razne pudere... Dow Chemical je
radio glicero fosfate, vaniline, aspirine, saharin, benzoidnu kislinu, i
mnoštvo drugih finih hemikalija. U ovu grupu proizvođača spada i kompanija Monsanto koja proizvodi razne herbicude.
Hoffman LaRoche pravi je alurate,
antihistamine, sirupe za kašalj, sedative, razne, diuretike, srčane stimulatora
i blokatore … Hoffman La Roche je inače privatna kompanija i deo je
švajcarske grane nemačkog IG Farbena. Osnovana je 1939. kako bi se
sprečila konfiskacija imovine IG Farbena u okupiranoj odnosno
"oslobođenoj" Nemačkoj.
Dakle, trebalo je naći
tržište za sintetičke vitamine, analgetike,
antibiotike, sulfapreparate, anestetike, barbiturate, antiseptike,
antimalarijale, arsenikale, antibakterijske i digestivne fermente, paste za zube, kreme za sunčanje, za negu
kože itd. Lekari su morali da postanu dileri. I Rokfeleri su dobili zadatak da
ih preko svoje fondacije nauče da nema medicinske prakse bez farmakopeje,
odnosno nema lečenja bez hemikalija. I to je morala da postane moderna
medicina. Možete li da zamislite kako bi medicina danas izgledala da se
hemikalije i kapitalistički interes nisu uvukli u medicinske škole?
Morris Bealle navodi još
da su Rokfeleri još 1949. imali
najmoćniju industrijsku imperiju ikada stvorenu. Standard Oil je bio samo
temelj na kome su izgrađene i u njega
inkorporirane sve ostale industrijske grane. Kamen temeljac za gradnju ovog
industrijskog giganta je bila Chase National Bank (danas je to Chase
Manhattan Bank) sa 27 svojih ogranaka u gradu Njujorku i 21 u stranim državama sa preko 200
ogranaka. Ona je još 1948 imala aktivu od
4.631.471.581 dolara. Ovaj iznos je danas stotinama puta umnožen.
Imperija Rokfeler sindikata je tako 1949. već imala udeo u čeličnoj industriji,
naftnoj, hemijskoj, u železnici, automobilskoj industriji, u proizvodnji
duvana, viskija i drugih alkoholnih pića, tekstilnoj industriji, osiguranju,
bankarstvu i naravno u proizvodnji farmaceutskih i kozmetičkih preparata.
Kakvi se sve efekti mogu
dobiti od korišćenja kojekakvih sintetizovanih molekula u laboratorijama
Rokfeler instituta, pažljivo su eksperimentisali dobro plaćeni naučnici -
stipendisti Rokfeler fondacije, vršeći često brutalne eksperimente na
životinjam i ljudima (da to su "nacistički eksperimenti") i onda sve
to stavljali u svoje naučne radove. Ove radove je onda publikovala izdavačka
delatnost koju je takođe finansirala Rokfeler fondacija, i koji su onda služili medicinskom
establišmentu da pravi razne medicinske teorije i plasira ih u lekarske
udžbenike i stručne simpozijume. Sada shvatate zašto su doktorski simpozijumi
uvek lepa skupa, atraktivna putovanja puna sitnih i manje sitnih
poklončića. Na primer, ako je nešto
snižavalo krvni pritisak, to je predstavljano kao lek za hipertenziju. Ako je
povećavalo to je bio lek za hipotenziju. Ako je nešto izazivalo kašalj, to je bio
lek za iskašljavanje. Ako je nešto nadraživalo bubrege, bio je to lek za
poboljšanje rada bubrega. Čini li vam se ovo pomalo preterano? Na žalost, samo
vam se čini. To jeste moderna medicina. To je suština alopatske medicine. Nju
je upravo stvorila hemijska industrija kako bi plasirala svoje produkte.
Nastaviće se
Kako je od lekovite hlebne buđi nastao
otrovan penicilin
Na primer, penicilin nije ništa drugo do buđav hleb, i od
davnina je poznata metoda da se on koristio u zemljanim loncima kako bi se
testo nadiglo i od njega je pravljena lekovita kašasta obloga. Ona je korišćena
(isključivo kao obloga), upravo za upale grla i to tako što je buđ izvlačila
bakterijske toksine (hranila se njima). A onda je ta buđ počela da se naziva
antibiotikom i farmaceutska industrija je počela da je proizvodi u svojim
laboratoijama u skupim mašinama.. Kada se elegantno upakuje, etiketira i
ubacuje injekcijom i iglom direktno u tkivo, bez korišćenja obloge, to deluje
daleko modernije. Posebno ako sve to rade edukovani lekari koji stručno objasne
kako je to veoma efikasna metoda lečenja. Ali, istina je da se na ovaj način
umesto lekovitog svojstva prirodne buđi, ona pretvara u rafinisani otrov koji
se ubacuje putem igle u organizam i ulazi u krv. I truje je. I taj otrov onda
cirkluliše po čitavom organizmu. I zato vas edukovani lekar pita: da li ste
alergični na penicilin? Da, jer rafinisana industrijska buđ prouzrokuje
koprivnjaču, izaziva plikove, artritis, dok u crevima počinju da se talože
bakterije koje nikada pre tu nisu postojale.
Izmišljanje virusa
Odavno se u medicinskim krugovima znalo da je korišćenje sulfa preparata opasna jer izazivaju dezorijentaciju i efekat nalik
pijanstvu. Znalo se i da je uzrok nekoliko avionskih nesreća posledica toga što su piloti uzimali sulfa preparate zbog obične prehlade. O tome je pisao i izvesni dr Dr. George
Starr White još 1943. I tada je on tvrdio da su streptokokne upale grla
najobičnija prevara i da nikakvi virisu ne postoje, te da je reč o običnoj
prehladi. Izmišljanje raznih virusa je po njemu bio samo izgovor da se na
tržište izbaci što veči broj različitih farmaceutika koji bi delovali na
njih, rad na raznim istraživanjima i
otkrivanjima novih virusa, naplaćivan je iz državnih budžeta. Naravno, sva
istraživanja su rađena u privatnim naučno -istraživačkim instuitutima koje je
kontrolisao sindikat Rokfelara. Onda je nauka svake godine sve više "napredovala" pa je otkriveno da na
viruse ništa ne može da deluje, jer su oni otporni na sve, a farmaceuticima je
delovano na razne bakterije, koje su navodno ostajala nakon delovanja virusa u
nekom organizmu. Opis proteinske tvorevine koja je odgovarala onomo što je
medicina nazivala "virus" pronađen je u ponašanju minijaturnih
genetskih parčića koji nisu bili u ćelijskom jezgru već su se kretali slobodno.
Demistifikovanju ove prevare doprineo je poslednjih godina nemački virusolog dr
Stefan Lanka, o čemu smo ranije već pisali.