Na licu mesta

 

Tokom minulih sedam godina paranoična lokalna vlast bez milosti se obračunala sa mnogim školovanim i dobrim radnicima

 

Neznanje proglašeno za vrlinu

 

Zakon o smanjivanju broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi bezočno zloupotrebljen za progon stručnih i odgovornih ali politički sumnjivih radnika. Verni podanici i poslušnici nagrađivani redovnim stimulacijama, ugovorima o delu, pa čak i plaćenim godišnjim odmorima.

 

Vuksan Cerović

 

Krajem 11. meseca prošle godine Jasmina Gačević Mladenović, načelnica Gradske uprave u Zaječaru, koja bez pogovora i obaziranja na zakone sprovodi neprikosnovnenu volju gradonačelnika Boška Ničića, teška srca morala je da potpiše rešenje o vraćanju na posao Ranka Dinića, nekadašnjeg saobraćajnog, a potom budžetskog inspektora u Gradskoj upravi Zaječar.

Potpisala ga je jer nije imala izbora. Pred sobom je imala presudu Apelacionog suda Gž1 br. 666/12, od 21. 9. 2012.  godine, kojom je taj sud poništio rešenja koja se odnose na davanje otkaza Ranku Diniću, kao nepravilna i nezakonita.

 

Nepodobnim otkazi...

 

Po razrađenoj tehnologiji uklanjanja nepodobnih ljudi Dinić je, najpre, smenjen sa mesta budžetskog inspektora u Gradskoj upravi grada Zaječara, jer je počeo previše da čačka gde ne treba. Onda je, rešenjem broj IV br. 112-208, od 10. 3. 2008. godine ostao neraspoređen zbog "smanjenja broja zaposlenih i promene organizacije rada", što u prevodu znači spreman za odstrel. Žalio se na to rešenje, ali je žalba odbijena Rešenjem IV br. 112-208/1 od 23. 5 2008. godine u čijem obrazloženju piše: "Razlog za smanjenje izvršioca na predmetnom radnom mestu je pre svega što je GTZ (Institucija za međunarodnu saradnju u oblasti održivog razvoja čije aktivnosti se odvijaju širom sveta...), zajedno sa opštinom Zaječar potpisao Memorandum o saradnji, čiji je jedan od projekata Strateško planiranje i uspostavljanje/jačanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koja će preuzeti poslove iz oblasti preduzetništva, turizma i ruralnog razvoja u lokalnoj samoupravi..." Iz nepismenog obrazloženja rešenja koje je potpisala Jasmina Gačević Mladenović nije jasno da li je izvršioc smanjen u santimetrima ili milimetrima, ali je uvidom u pomenuti sporazum sa GTZ-om  jasno da tamo ne piše da će poslove na kojima je Dinić radio preuzeti Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, niti je ta kancelarija poslove ikada preuzela.

- Posle toga sam dobio  čak tri rešenja o prestanku radnog odnosa tokom 2008. godine - kaže Ranko Dinić - Pokrenuo sam spor, koji je trajao sve do 21. 9. 2012. godine, a to znači više od četiri godine. Sa dva punoletna sina, od kojih nijedan nije zaposlen, živeo sam od socijalne pomoći. Podneo sam protiv gradske uprave tužbu za naknadu nematerijalne štete. Pošto su se prema meni poneli neljudski red je da mi plate gladovanje, ponižavanje i sve muke kroz koje sam prošao.

U Gradskoj upravi ima ljudi koji smatraju da je Dinić zaslužio to što ga je zadesilo. Slupao je kažu opštinski automobil i to nije prijavio. Dinić kaže da je štetu platio iz svog džepa za razliku od drugih koji su automobile lupali a nisu plaćali, da je protiv njega vođen disciplinski postupak i podneta krivična prijava, ali da ni po jednom osnovu nije kažnjen.

Za magistra Milana Blagojevića, Zorana Sibinovića, jedinog inžinjera informatike u Opštinskoj upravi, Dušicu Petrović, Jovanku Ilić, Olgicu Đorić diplomirane ekonomiste i još 74 radnika koji su u proleće 2010. godine otpušteni "po Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi", niko od zaposlenih ne tvrdi da su bili loši ili nedisciplinovani radnici. Pa ipak su dobili otkaze.

- Za 10 godina koliko sam radio u Opštinskoj upravi nikada nisam zakasnio na posao ili neopravdano izostao - kaže magistar Milan Blagojević - U tih 10 godina bio sam na dužnostima šefa službe za poslove mesnih kancelarija, šefa službe za informacioni sistem i komunikacije i samostalnog stručnog saradnika za poslove kulture i medija. U tom periodu, pored sistematizovanih poslova obavljao sam i niz drugih najsloženijih poslova (rad na izradi i implementaciji projekata, normativi, standardizaciji rada uprave itd.). Sa više projekata obezbedio sam gradu novac za njihovu implementaciju od stranih donatora, NIP-a i od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ličnim zalaganjem i u saradnji sa ljudima iz Telekom-a u Upravu sam uveo i instalirao digitalnu telefoniju i istu umrežio u celoj upravi, uređivao i održavao sajtove, izgradio e-upravu kao celovit i funkcionalan sistem, izradio standardizaciju uprave uštedevši u budžetu desetak hiljada evra koliko se za takve poslove naplaćivalo od strane ovlašćenih firmi i sa svojim saradnicima izgrađivao informacioni sistem.

Umesto zahvalnosti i nagrade napipao je vrata Opštinske uprave. Sada četvoročlana porodica živi od 20.000 dinara plate njegove supruge, ćerka je prekinula studije na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, A Milan rad na doktorskoj disertaciji.

Slična je priča Zorana Stojanovića, profesora fizičkog vaspitanja, koji je Opštinskoj upravi radio dvadesetak godina na poslovima analitike i proigramiranja sporta. Stojanović tvrdi da je otkaz dobio zato što je slavio rođendan, a neko ga optužio da je slavio Tadićevu pobedu na izborima. U Osnovnom sudu u Zaječaru dobio je spor protiv Gradske uprave, ali suđenje po žalbi još traje. U međuvremenu je angažovan od strane Saveza za školski sport kao koordinator za zaječarski okrug. Veoma je angažovan u popularizaciji školskog sporta, ali mu to verovatno ne ide u prilog, jer školski sport nije u milost zaječarske lokalne vlasti...

Sporove protv Gradske uprave dobili su i Zoran Sibinović, ali se nije vratio na posao jer se u međuvremenu zaposlio u Osnovnom sudu u Zaječaru, i Olgica Božinović, koja je bila načelnik Odeljenja za lokalnu poresku administraciju dok nije zamenjena kadrom iz Bora, a još neki postupci su u toku. Saznali smo da su u toku još neki sporovi, ali je pitanje gde će se oni koji ih dobiju vratiti, jer su sva mesta popunjena podobnima.

 

Podobnima pare...

 

Za razliku od nepodobnih ljudi sa magistarskim i fakultetskim diplomama, čiji se rezultati rada i danas koriste u Gradskoj upravi grada Zaječara, mnogi čija je jedina stvarna kvalifikacija podobnost žive kao bubreg u loju. Imaju visoke plate, funkcije sa kojima imaju veze koliko Bog i šeširžija, a oni iz "nižeg staleža" su pretplaćenbi na mesečne stimulacije. Ide se čak toliko daleko da se za neke bukvalno izmišljaju ralozi za sklapanje ugovora o delu kako bi još koji dinar stavili u džepove.

Tako je, primera radi, tokom 2011. godine Jasmina Gačević Mladenović potpisala tri ugovora o delu (112-28/1 od 3.3.2011, 112-32/8 od 23.3.2011 i 112-0045/11 od 16.5.2011. godine) sa  Dragomirom Karanom, poverljivim čovekom gradonačelnika Boška Ničića i šefom Službe trezora u Gradskoj upravi. Tim ugovorima Karanu je plaćeno 70.000 dinara za "postavljanje dokumentacije (!?) raznošenje završnih računa po mesnim zajednicama, sređivanje prostorija, ispravku podataka u postojećoj dokumentaciji (!?) i usaglašavanje načina izrade zarada zaposlenih u novom programu odobrenom od Ministarstva finansija Republike Srbije". Ima indicija da bi valjalo proveriti da li su Dragomiru Karanu plaćani godišnji odmori koje zbog nekih razloga nije koristio.

Po ugovorima o delu novac je sa istim obrazloženjem isplaćivan i drugim radnicima i rukovodiocima u Odeljenju za finansije Ireni Đorđević, Ivani Trifunović, Zlati Kovačević, Danijeli Miletić, a u jednom slučaju (za ispravku podataka u postojećoj dokumentaciji) Vesni Perić i Dragani Jelenković. Ima još radnika koji su nesumnjivo privilegovani na razne načine (korišćenje službenih automobila u privatne svrhe, putovanja sa rukometašicama po inostranstvu, itd..)

Vernost glavarima lokalne samouprave u Zaječaru se očigledno isplati. Pri tome znanje nije baš obavezno, a nedovoljna lojalnost, čak i ako je samo pretpostavka, veoma je opasna. To su na svojoj koži iskusili brojni školovani i vredni radnici sa višegodišnjim radom u Gradskoj upravi i evidentnim rezultatima. Oni su uprkos znanju postali socijalni slučajevi.