https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Povodom

Povodom

 

JKP "Parkin servis" u Beogradu pljačka građane za račun vlastodržaca i njihovih potreba

 

Gospodo, gde su pare?

 

Samo u 2012. godini, od građana i posetilaca Beograda, Javno komunalno preduzeće "Parking servis" je naplatilo 18,7 miliona evra, ali novac nije otišao u gradsku blagajnu, jer grad i ovo njegovo preduzeće nisu definisali međusobne obaveze! Sa druge strane, spor sa jednom stranom kompanijom je izgubljen i Beograd i "Parking servis" dužni su da zajedno plate preko 15 miliona evra. Nekada je ovo preduzeće punilo gradski budžet, a danas puni džepove pojedinaca na vlasti. A zna se i čije.

 

Milan Malenović

 

Javno komunalno preduzeće „Parking servis", Beograd koje je u 2012. godini zapošljavalo 695 radnika košta Beograđane, a i one koji posećuju Beograd, 18,7 miliona evra!

Ovo gradsko komunalno preduzeće raspolaže sa ukupnom poslovnom imovinom od 2,3 milijarde dinara, ili preračunato u evre oko 20,4 miliona evra. Sopstvenim sredstvima sa 72,3 odsto pokriva ukupno angažovanu stalnu i obrtnu imovinu, a na početku 2013. godine obaveze ovog gradskog javnog komunalnog preduzeća dostigle su 642 miliona dinara, ili 5,6 miliona evra.

V.d. generalnog direktora ovog komunalnog preduzeća je: Andrija Čupković, a članovi Nadzornog odbora su: Milivoje Ilić, predsednik, Milija Lazarević  i  Bojana Perišić-Petovar, članovi.

Dana 11 decembra 2013. godine iz registra Agencije za privredne registre izbrisan je dotadašnji v.d. generalni direktor Boban Kovačević.

U 2012. godini „Parking servis" je ostvario dve milijarde i 111 miliona dinara ukupnih poslovnih prihoda, ili 18,7 miliona evra. Dakle, u proseku dnevno po 51.200 evra. Grad Beograd je „Parking servisu" preneo na upravljanje četiri velike garaže u centru grada (Masarikova, Zeleni venac, Obilićev Venac i Park kod Gradske skupštine), sva parkirališta na trgovima i gradskim ulicama, koje se u knjigovodstvu ovog komunalnog preduzeće vode u vrednosti većoj od 1,3 milijarde dinara, dok je neotpisana vrednost opreme i drugih osnovnih sredstva 418 miliona dinara.

U ukupnim prihodima u 2012. godini, od dve milijarde i 111 miliona dinara  iskazana sledeća vrsta prihoda (u milionima dinara): 970 miliona prihodi od kontrole ulične naplate, 766 prihodi naplaćeni u javnim garažama, 171 prihodi od prenosa vozila „paukom",150 prihodi od teretnog terminala, 15 prihodi od tehničkog pregleda i perionice 7 prihodi od ugostiteljstva i  32 ostali razni prihodi.

U prihodima naplaćenim u javnim garažama sadržani su prihodi i za garažu na Aerodromu Surčin, koja je u sporu sa Aerodromom.

Grad Beograd koji je finansirao četiri velike javne garaže, nema nekog posebnog prihoda od ovih investicija, jer je to poverio na upravljanje „Parking servisu", bez unapred dogovorene naknade. Da je grad Beograd raspisao javni tender za svaku garažu posebno, na osnbovu ugovora o javnom-privatnom partnerstvu obezbedio bi znatno veća sredstva, kao priliv po tom osnovu u budžetu grada. Po istom modelu mogao je licitacijom poveriti preduzetnicima pojedina parkirališta na trgovima i ključnim gradskim ulicama.

Dobit koju je JKP „Parking servis", Beograd ostvario u poslovanju u poslednje četiri godine, iznosila je (u milionima dinara): 343 miliona dinara u 2009. godini, 192 miliona dinara u 2010. godini, 78 miliona dinara u 2011. godini i 98 miliona dinara u 2012. godini.

Primećuje se da je neredovan prenos dela dobiti u gradski budžet, jer je na početrku 2013. godine iskazana neraspoređena dobit 210 milionba dinara, a poznato je da gradski budžet u poslednje vreme kuburi za kvalitetnim sredstvima, jer je zaduživanju došao kraj.

Primećuje se da je u strukturi prihoda 171 milion dinara naplaćen po osnovu prisilnog prenosa vozilima „pauk". To što će građanin platiti skoro deset hiljada dinara za parkiranje na mestu koje nije predviđeno za parking vozila, može Skupština grada i njeni čelnici pravdati građanima Beograda.

Ali, prisilno odnošenje vozila sa dozvoljenih parking mesta, kojima je istekao rok parkiranja i kažnjavanje sa tolikom sumom je čisti namet koji ni Turci ne bi uveli. Zamislimo građane koji imaju tretman na Institutu za onkologiju ili u bilo kojoj drugoj zdravstvenoj ustanovi.

 Razumno bi bilo da građanin za vremensko prekoračenje plaća trostruku, petostruku ili desetostruki iznos parkinga, a ne sto ili nekoliko stotina puta veću cenu. Iz tih i takvih razloga Beograđani, a i njegovi posetioci i gosti, ogorčeni su na politiku grada Beograda i postupke Javnog komunalnog preduzeća „Parking servis".

Danas u ovom gradskom javnom preduzeću deluju pojedinci koje imenuje politička partija na vlasti u Beogradu. Koliko je ovo preduzeće nezasito kada je novac u pitanju, vidi se i iz broja sudskih predmeta koji se vode protiv građana: više od 35.000 predmeta koji se vode pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, za ukupno 512 miliona dinara; više od 3.300 predmeta koji se vode pred Privrednim sudom u Beogradu, za ukupno 92 miliona dinara  2.250 predmeta koji se vode pred sudovima u drugim mestima u ukupnoj vrednosti od 27,5 miliona dinara.

Tri su velika spora koja se vode protiv JP „Parking servis", Beograd, i to: potraživanje panamske firme od oko 15 miliona evra, spor sa Aerodromom „Nikola Tesla" oko vlasništva nad garažom na Aerodromu i spor oko povraćaja lokacije u ulici 27. Marta broj 21

Međunarodni arbitražni sud u Parizu po parnici broj 8568HV/BWD/SPB/JNK koju su pokrenuli 1) Electronical and automation corp. Inc (Panama)  2) E et a Electronical and automation SA (Švajcarska) i 3) Preduzeće za upravljanje javnim parkinzima Electronical and automation (Jugoslavija), s jedne strane, protiv 1) Grada Beograda i 2) JP „Parking servis", Beograd, s druge strane. Panamska firma sa izraelskim kapitalom zaključila je 23. decembra 1992. godine  Ugovor o koncesiji, sa gradom Beogradom, koji je prethodno odobrila Vlada Republike Srbije.

Ovim ugovorom stranom preduzeću je odobreno pravo na korišćenje i upravljanje celim parking sistemom i izgradnja novih parking prostora na period od pet godina, sa mogućnošću da se produži svakih pet godina, sa maksimalnim trajanjem od trideset godina.

Grad i JP „Parking servis" preuzeli su svoj deo obaveza.

  Zbog nesporazuma u poslovanju ugovor je otkazan. To je poznati sukob Nebojše Čovića, tada predsednika Izvršnog veća grada Beograda, sa predsednicom Slobodankom Gruden, kada je ona smenjena. Naime ugovor je otkazan pre isteka od 60 dana, kada su se po ugovoru mogle sa strane Grada i JP „Parking servis" podneti prve primedbe. Ali Nebojša Čović je hteo da Socijalistička partija Beograda smeni gospođu Gruden i da njega postavi za gradonačalnika, u čemu su i uspeli, uglavnom prevremenim i na zakonu i ugovoru neutemeljenim raskidom ugovora sa panamskom firmom.

Panamska firma je 7. marta1995. godine predala zahtev za arbitražu Međunarodnom arbitražnom sudu pri Međunarodnoj trgovinskoj komori u Parizu, sa ukupno traženom odštetom od 388.895.000 američkih dolara.

Nakon više od sedam godina suđenja pred Arbitražnim sudom u Parizu taj sud je 17. jula 2002. godine doneo presudu kojom se zahtev za naknadu štete delimično prihvata, tako da se grad Beograd i JK „Parking servis" obavezuju da stranom preduzeću plate 10.189.985 evra na ime izmakle koristi i 1.240.000 dolara na ime stvarne štete i troškova arbitražnog spora.

Panamsko preduzeće je 22. jula 2003. godine podnelo predlog za priznanje i izvršenje pomenute strane arbitražne odluke Trgovinskom sudu u Beogradu. Tada se Gradsko javno pravopranilaštvo aktivnije uključilo u ovo pravno pitanje, ističući da se radi o prevarnom poslu, koji je uključivao više krivičnih dela, podnoseći i krivične prijave.

Sud nije uvažio te elemente i doneo je rešenje o priznanju strane arbitražne odluke, ne želeći da se upušta u sporne činjenice. Na tu odluku uložena je blagovremena žalba, koju je Viši trgovinski sud odbio, sa istim obrazloženjem. Arbitražna presuda je postala pravosnažna i podobna za izvršenje 25. septembra 2006. godine.

I posle toga, pravobranilaštvo je koristilo vanredne pravne lekove, ali je presuda postala izvršna. Kako je zastupnik panamske firme, nakon toga otkazao punomoćje toj firmi, presuda do početka 2013. nije realizovana končanom isplatom dosuđene sume.

Aerodrom „Nikola Tesla" pokrenuo je i u prvom stepenu dobio spor da javna garaža na Aerodromu pripada Aerodromu „Nikola Tesla", a ne gradu Beogradu i JP „Parking servisu". Predmet spora je ne samo izgrađena javna garaža, nego i ukupno 30 ari zemljišta.

Na zemljištu u Beogradu, ulica 27. marta, broj 21 nekada je bila direkcija ovog javnog komunalnog preduzeća, koja je bila montažne čelično-betonske konstrukcije i pre desetak godina je srušena.

Odlukom Agencije za restituciju od 24. januara 2013. godine, vraćeno je više od 16 ari gradskog građevinskog zemljišta ranijim vlasnicima, odnosno njihovim pravnim naslednicima. Parking servis je protiv ovog rešenja uložio žalbu 13. februara 2013. godine, a spor je još u toku.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane