Tragom vesti
Kako je
Fond za razvoj Srbije davao sredstva za "lečenje" propalih
preduzeća i izdržavanje partijskih drugova
Državna
kasa i nova klasa
Fond za
razvoj Srbije osnovan je sa namerom da se na taj način pomogne obnova posrnule privrede. U međuvremenu je on, međutim, postao priručna kasa stranaka na vlasti. Sadašnji Upravni odbor Fonda čini
osam ministara i dva državna sekretara, a na
mestu direktora je, takođe, partijski kadar.
Miodrag K. Skulić
Sadašnji Upravni
odbor Fonda za razvoj ima deset članova, od čega osam ministara i dva državna
sekretara, i to su: Igor Mirović, predsednik, prof. dr Zorana Mihajlović,
Lazar Krstić, Aleksandar Antić, dr Jovan Krkobabić, mr Velimir Ilić, prof. dr
Dragan Glamočić, Sulejman Ugljanin, Tatjana Matić, državni sekretar i Dejan
Popović, državni sekretar
Direktor Fonda je
Slađana Backović, partijski kadar Dinkićeve stranke Ujedinjeni regioni, koja je sedište Fonda
preselila u Niš!
Ovaj Upravni odbor,
ili Vlada u malom, doneo je odluku da u 2013. godine prestanu sa odobravanjem
kredita privredim društvima i preduzetnicima, iako je na računu Fonda bilo
sredstava. Javnost je obaveštena da je to zasnovano na ogromnom iznosu
odobrenih kredita nesolventim dužnicima. Ako je to tako, od ovog Upravnog
odbora treba očekivati da se izvrši, ili je već izvršena, primopredaja. Javnost
očekuje da posle dosadašnjeg predsednika Upravnog odbora Verice Kalanović,
potpredsednika Dinkićeve stranke Ujedinjenih regiona, ova „kreditna
ustanova", odnosno priručna kasa partijskih moćnika, bude do temelja prečešljana,
ne samo ko su nesolventni dužnici, već i na osnovu čega im je odobren kredit, i
da li je za te svrhe upotrebljen.
Fond raspolaže sa 85
milijardi dinara kapitala, ili oko 750 miliona evra, ali, pored toga, Vlada je
preko Ministarstva finansija i privrede, odobrila dodatna sredstva koja je Fond
u svoje ime, a za račun ministarstva, odobravao privredi. Na početku 2013.
godine ukupna potraživanja Fonda za date kredite, iz sopstvenih sredstava i
sredstava Vlade, iznosila su 175 milijardi dinara, ili milijardu i
550 miliona evra. U posebnom prilogu dat je pregled potraživanja Fonda po
delatnostima.
Fond je svoj kapital formirao, uglavnom iz sredstava države, prevashodno devedesetih godina. Od prodaje
Telekoma dobio je čak 50,9 milijardi dinara,
tačnije 60 odsto ukupnog kapitala Fonda potiče iz tog izvora.
Evo kako se kretao ukupan prihod Fonda po godinama: 17,9 milijardi dinara u
2009. godini, 15,5 milijardi dinara u 2010. godini, 78,0 milijardi dinara u
2011. godini, 15,5 milijardi dinara u 2012. godini.
U 2011. godini država
je odobrila Fondu ogromna namenska sredstva, pa je u toj godini preko Fonda bio
veliki uticaj ne samo na „lečenje" posrnulih društvenih preduzeća, već i
partijskih simpatizera.
Samo u 2011. godini
kapital Fonda smanjen je za 22,5 milijardi dinara ili za više od 200 miliona
evra, i u toj godini iskazan je gubitak u poslovanju od, čak, pet milijardi
dinara, ili skoro pedeset miliona evra.
U 2011. godini
odobreno je 110,9 milijardi dinara kredita, dok su u 2012. godini odobreni
krediti iznosili 80 milijardi dinara. Na sajtu Fonda navedeno je da je
poslednja sednica Upravnog odbora Fonda održana 22. jula prošle godine, i da je
do tada odobreno kredita u visini od samo 773 miliona dinara, ili oko sedam
miliona evra. Odlukom Vlade presečen je ovaj „legalni" lanac partijskog
kreditiranja.
Prema planu priliva
za 2013. godinu koji je prihvatio prethodni Upravni odbor, pod rukovodstvom Verice
Kalanović, naplata priliva sredstava po datim kreditima bila je planirana
11,2 milijarde dinara, i to: 9,3 milijarde dinara po osnovu dugoročnih kredita iz
privrede, 800 miliona dinara od preduzetnika, milijardu dinara po osnovu kratkoročnih
kredita iz privrede.
Šta se desilo sa
naplatom problematičnih potraživanja po osnovu datih kredita trebalo bi da se
sazna nakon prve naredne sednice Upravnog odbora, ukoliko nova vlada ne izvrši
promene članostva Upravnog odbora, koji čini osam dosadašnjih ministara i dva državna
sekretara.
Javnost očekuje da će
po godišnjem obračunu za 2013. godini zbirni podaci biti dostupni, a od
Upravnog odbora Fonda i njegovog ministarskog saziva očekujemo da konačno saopšte
ko je sve koristio kredite, a nije uredno vraćao, ili je zloupotrebio namenu za
koju su krediti odobreni. Ukoliko Upravni odbor na čelu sa Igorom Mirovićem
to ne saopšti, sva potraživanja po kreditima i svi otpisi nenaplativih kredita
i zaduženja po osnovu kamate i devizne klauzule pašće na leđa Srpske napredne
stranke.
A 1.
Milijarde i
milioni: ko je imao, dobio je još
Kada se
sve sabere, preduzećima u vlasništvu Miroslava Miškovića Fond ukupno odobrio
čak 1,2 milijarde dinara kredita. Farmakomu u vlasništvu Miroslava Bogićevića
dato je 731 milion dinara, Rudnap grupi Vojina Lazarevića 508 miliona, FMP-u
Nebojše Čovića 535 miliona, Interkomercu (SPS) je dato 359 miliona, MK Komercu
u vlasništvu Miodraga Kostića 300 miliona, Ju pointu Zorana Drakulića 280
miliona, Peconijevom Rubinu 200 miliona, Pink televizija od Fonda za
razvoj dobila 190 miliona dinara. Firma Banini je položila hipoteku i uzela kredit
od 168 miliona dinara sredinom 2008. godine. Nešto više od 125 miliona dinara
je dospelo za naplatu, a ostatak još nije. Trgovinsko preduzeće Galeb Group iz
Šapca 2009. je poslovalo sa prihodom od 2,4 milijarde dinara i bez gubitaka, da
bi posle dobijanja kredita od 351 milion, do 2012. dostiglo gubitak od 140
miliona dinara, a broj zaposlenih se sa 360 smanjio na 170.
Među
preduzećima kojima je pare pozajmio Fond za razvoj nalaze se Javor PDS, RTB
Bor, Zastava automobili, FGP Rekord Rakovica, Mačkatica,
Industrija mašina i traktora, Prva iskra holding u
restrukturiranju, Janko Lisjak, TIG Industrija tekstila,
Industrija motora Rakovica, Majevica, GOŠA holding korporacija i
drugi.
Tokom perioda
Vlade Vojislava Koštunice (i DSS-a) najveći pojedinačni kredit Fond je u aprilu
2007. godine odobrio Farmakomu - čak 447,4 miliona dinara, od čega je
442 miliona dospelo za naplatu. Iste godine, u novembru, Fond odobrava novih
115,4 miliona dinara kredita Farmakomu, ovog puta fabrici akumulatora koja
posluje u okviru tog sistema. Prema podacima Fonda, nijedan deo ovog kredita
do sada nije dospeo na naplatu. Farmakom je za oba kredita položio hipoteku kao
obezbeđenje.
Za čuđenje
je da je Upravni odbor na čelu sa Vericom Kalanović, a na predlog
direktorke Fonda Slađane Backović, odobrio Interkomercu kredit od 100
miliona dinara. Za nepuštanje menica na naplatu, po ovom kreditu, direktnu
odgovornost snosi direktorka Backović, ukljičivo i odgovornost za
odobravanje ovog kredita nesolventnom klijentu.
A 1.
Na početku
2013. godine Fond potraživao 1,5 milijardi evra
Fond za razvoj je na
početku 2013. godine potraživao 1,6 milijardi evra, od čega je manji deo dao iz
sopstvenih sredstava, a veći deo iz sredstava Ministarstva privrede i
Ministarstva finansija. Ta potraživawa su iz sledećih delatnosti:
Rang Dužnici su iz
delatnosti
Iznosi u dinarima Struktura u %
01/ Proiz.
mašina, metala i met. proizvoda
51.156.308.936 29,15
02/ Proiz.
prehrambenih proizvoda i pića
18.711.512.679 10,66
03/ Vađenje ruda i
kamena
18.421.301.639 10,50
04/ Građevinarstvo
16.333.945.504 9,31
05/ Saobraćaj, skladištenje i
veze
13.140.185.652 7,49
06/ Prerada drveta i proizvoda od
drveta
9.856.099.079 5,61
07/ Proizvodnja saobraćajnih
sredstava
5.976.951.944 3,41
08/ Proizvodnja električnih i optičkih uređaja
5.571.604.836 3,17
09/ Turizam,
hoteli i
restorani
5.410.042.454 3,08
10/
Proizvodnja tekstila i tekstinih proizvoda
5.278.047.394 3,01
11/
Proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana
5.273.493.363 3,01
12/
Komunalne,društvene i lične usluge
4.806.168.446 2,74
13/ Proiz.
proizvoda od minerala i ostalih sirovina
2.847.215.401 1,62
14/
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
1.765.991.897 1,01
15/ Proiz.
celuloze, papira, izdavanje i štampanje
1.648.145.303 0,94
16/
Prerada kože i proizvoda od kože
1.469.279.727 0,84
17/
Ostala prerađivačka
industrija
1.231.807.350 0,70
18/
Trgovina na veliko i
malo
1.197.598.902 0,68
19/
Proizvodnja el. energije, gasa i vode
893.332.999 0,51
20/
Zdravstveni i socijalni
rad
800.742.992 0,46
21/ Zanatstvo
678.869.497 0,39
22/ Primarna
proizvodnja
620.327.676 0,35
23/
Obrazovanje
41.358.955
0,02
24/
Bankarstvo
11.304.857
0,01
25/
Ostale delatnosti
2.373.954.016 1,35
Ukupna potraživanja
175.515.591.498
100,02