Propadanje

Tajkun pokušava da zatre tragove kriminala: Dragan Đilas prodao svoju marketinšku kompaniju bugarskom državljaninu

Bekstvo sa mesta pljačke

Posle nezapamćene monopolske otimačine koju je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izveo uz pomoć sada već propale Demokratske stranke i pokojnog Aleksandra Tijanića na terenu marketinških usluga (čerupajući najviše takozvani nacionalni servis RTS), došao je trenutak da proda svoju firmu Direct Media. Prilike mu, izgleda, više nisu naklonjene. Njegovim kriminalnim apetitima nije došao kraj, ali ni RTS ni B92 niti sve druge televizije na kojima je harao kao apsolutni vlasnik marketinškog prostora, nemaju više šta da mu ponude. Kriza je i njih sustigla. Vođa je, očigledno, abolirao svog bivšeg poslovnog partnera od svake odgovornosti. Upućeni kažu da je Đilas težak preko milijardu evra. Naš ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić opisuje Đilasovo zatiranje tragova svojim firmama, kao i propast njegovog poslovnog partnera -Javnog servisa Srbije - RTS

Miodrag K. Skulić

Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, tajkun koji se obogatio uz pomoć Demokratske stranke i pokojnog Aleksandra Tijanića, nekadašnjeg direktora RTS-a, prodao je svoju firmu Direct Media bugarskom državljaninu za 17.700.000 evra. Za 95 odsto uloga u Direct Media doo, Multikom Groupi plaćeno je 17,7 miliona evra, a pored toga vlasnicima pripada još i 10,5 miliona evra po osnovu neraspoređene dobiti, ostvarene pre kupovine društva!

Ugovorom od 2. aprila 2014. godine, zaključenim između privrednog društva Multikom Group doo iz Beograda i holandske firme Stichting Administratiekantoor SEE Media, koju predstavlja ultimativni vlasnik Krasimir Guergov, državljanin Republike Bugarske, sa prebivalištem u Sofiji, ulica Oborište 19, prodata je firma Direct Media doo, za 17,7 miliona evra. Plaćanje kupljenog udela je ugovoreno u dve rate, prva rata u iznosu od 8,2 miliona evra pri potpisivanju ugovora, a druga rata 9,5 miliona evra je isplaćena na dan 2. jula 2014. godine.

Pored ovog iznosa, ranijim vlasnicima pripada i deo neraspoređene dobiti u iznosu od 10,5 miliona evra. Vlasnici Direct Media doo, bila je 95 odsto Multikom Group, a za ostalih pet odsto ostaju i dalje tri vlasnika udela (Jovan Stojanović i Silvana Pandurović, po jedan odsto i tri odsto Jadranka Drinić). Danas je u Registru APR-a umesto kupca kao vlasnik tih 95 odsto uloga u Direct Media doo upisana holandska firma Ascanius Netherlands B.V.

Poslovanje koje se obustavlja podrazumeva da se Grupa neće u buduće baviti: marketinškim aktivnostima, poslovanjem povezanim sa oglašavanjem klijenata u medijima (televizija, radio, štampa) kupovinom i prodajom televizijskih prava...

Direct Media, je ušla na velika vrata baš obavljanjem ovih aktivnosti, posebno u oblasti Javnog servisa državne televizije. Direct Media je na tim poslovima ostvarivala gosdišnje po 6,5 miliona evra čiste dobiti. Evo tabelarnog prikaza prihoda i iskazane neto dobiti za poslednjih pet godina:

Prihod i neto dobit Direct Media u period 2010 do 2014. godine

godina prihod dinara neto dobit din. % učešća br.zaposl.

2010 5.790.739.000 758.994.000 11,13 62

2011 5.770.662.000 707.671.000 12,26 67

2012 5.116.968.000 775.321.000 15,15 70

2013 4.604.202.000 258.944.000 5,62 66

2014 5.610.334.000 620.485.000 11,06 71

Dakle, čista zarada Direct Media, bila je 964 miliona dinara u 2009 i ranijim godinama, a u periodu 2010. do zaključno sa 2013. godinom bila je 2,5 milijardi dinara ili više od 21 milion evra, a sa dobiti ostvarenoj u prethodne dve godine neto dobit je prelazila 30 miliona evra. Svaki razuman čovek postavlja pitanje zašto se prodaje tako uspešna firma. Mnogi veruju da se bivši gradonačelnik Beograda i prvi čovek propale Demokratske stranke, umorio na tržištu marketinških usluga, a neki zlobnici kažu da nema više lakog prolaza na Javnom servisu.

Ko vedri i oblači na marketinškom tržištu Srbije

Na domaćem tržištu marketinških usluga obrće se godišnje oko 155 miliona evra, ili oko 18 milijardi dinara. Deset vodećih firmi pored Direct Media, doo, koja je na prvom mestu, a sada je prešla u ruke bugarskog državljanina, koji je registrovan u Holandiji. Ostale firme, po obavljenom prometu u 2013. godini su: Media Pool doo iz Beograda u vlasništvu Magna Europe iz Republike Makedonije, imala je prihod od 3,2 milijarde dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 120 miliona dinara.

Media House doo iz Beograda u vlasništvu 75 odsto Saše Šimića i 25 odsto Sport Marketing Group iz Zagreba imala je prihod od 2,17 milijardi dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 92 miliona dinara.

Media Point doo iz Beograda u vlasništvu Dragana Ješića, imala je prihod od 910 miliona dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 58 miliona dinara.

Universal Media doo iz Beograda u vlasništvu Srđana Šapera, tačnije njegove firme Mc Cann Ericson imala je prihod od 1,87 milijardi dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 77 miliona dinara.

Media S SMVG doo iz Beograda u vlasništvu Ivana Stankovića, imala je prihod od 1,34 milijarde dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 69 miliona dinara.

Multikom Group doo iz Beograda u vlasništvu 25 odsto Dragana Đilasa i jedan odsto Dragoslava Ilića, te 75 odsto u vlasništvu Multikom Group, što znači da Dragan Đilas ima 96,15 odsto, a Dragoslav Ilić 3,45 odsto. U tom periodu je ostvareno samo 105 miliona dinara, ali je iskazana neto dobit čitavih 532 miliona dinara.

Plus Media doo iz Beograda u vlasništvu Mladena Vukovića, državljanina BiH, imala je prihod od 455 miliona dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 32 miliona dinara.

One Media doo iz Beograda u vlasništvu je 70 odsto Žakline Nikolić Kušić i 30 odsto Milana Marovića, imala je prihod od 706 miliona dinara i ostvarenu neto dobit u iznosu od 17 miliona dinara.

OMD Media doo iz Beograda u vlasništvu LUNA/TBWA iz Ljubljane, imala je prihod od 607 miliona dinara i ostvarila neto dobit u iznosu od 3,7 miliona dinara.

Šta sve obuhvata kupoprodajni ugovor

Kupacu holandskoj firmi u vlasništvu bugarskog građanina za tih 17,7 miliona evra pripadaju u vlasništvo i sledeća zavisna društva: Direct Media doo Skopje, sa ulogom sto odsto, koje je vlasnik sto odsto udela u Direct Media doo Tirana, Direct Media doo Sarajevo, sa 85 odsto uloga, koje je vlasnik sto odsto udela u društva Direct Media doo, Banja Luka i sto odsto udela u društvu Media Group doo Sarajevo, Direct Media Komunikacije doo, Zagreb, sa 85 odsto uloga Direct Media , doo, Ljubljana, sa ulogom od sto odsto I 50 odsto uloga u Direct Media Komunikacije doo Ljubljana, Direct Media doo Podgorica, sa ulogom od 85 odsto uloga, Spark Event Promoion doo iz Beograda, sa sto odsto uloga, Big Print doo iz Beograda, sa sto odsto uloga i Direct Media Public Relations doo iz Beograda, sa 65 odsto udela.

Šta je Dragan Đilas zadržao u svom vlasništvu?

Dragan Đilas zadržao je u svom vlasništvu Multikom Group doo iz Beograda i dva privredna društva registrovana u Srbiji. Multikom Group, doo čiji su osnivači: Dragan Đilas 25 odsto, Dragoslav Ilić jedan odsto, a pre toga Dragoslav Ilić bio je vlasnik još 41 odsto.

Društvo je pre 2014. godine kupilo za sredstva društva 33 odsto udela, a 2. aprila 2014. godine za 896.175.000 dinara, odnosno za oko 7,4 miliona evra kupilo je od Dragoslava Ilića 41 odsto udela, pa je, nakon te kupovine, samo društvo postalo vlasnik 74 odsto udela u Multikom Group. Nakon toga, praktično proizlazi da je Dragan Đilas vlasnik 96,15 odsto tog društva, a Dragoslav Ilić nakon prodaje zadržao je vlasništvo u tom društvu od 3,45 odsto.

Multikom Group prodala je 2. aprila 2014. godine svoje zavisno društvo Direct Media za 17,7 miliona evra, a ugovoreno je da će holandski kupac po osnovu do tada ostvarene a neraspoređene dobiti uplatiti million evra u 2014. godini, a 9,5 miliona u narednim godinama. Multikom Group-a u prošloj godini je imala 21 zaposlenog. Zakonski zastupnik društva je Dragan Đilas.

Comity Real Estate iz Beograda, društvo za razradu građevinskih projekata, čiji je osnivač Multikom Group. Zakonski zastupnik Gojko Đilas. Društvo nema u 2014. godini nijednog zaposlenog, nije imalo prometa, a iskazalo je gubitak u iznosu od 5,3 miliona dinara.

Frendee doo iz Beograda, društvo za trgovinu na malo, čiji je osnivač 60 odsto Mulikom Group, i po 20 odsto Isidora Trifunović i Vladimir Bjelobrk. U 2014. godini društvo nema nijednog zaposlenog, a iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 132 hiljade dinara. Usled nemanja sadržaja rada osnivači su odlučili da ovo privredno društvo stave u proces likvidacije i za likvidacionog upravnika odredili Isidoru Trifunović.

Multikom Open, AG, Švajcarska, osnovano sa 3.700.000 švajcarskih franaka, prema Rešenju Kantona Zug od 10. oktobra 2014. godine.

A 1. Teško zemlji u kojoj je i Đilas milioner

Svi su izgledi da će se Dragan Đilas u buduće posvetiti nekretninama. Trgovinom i iznajmljivanjem. Teško je kada neko do takvog savršenstva dovede jednu delatnost, koja dnevni "ispušta" 18.000 evra čiste dobiti, pa ode u druge vode da pliva. Ako neko svakog dana ostvaruje čistu zaradu tešku onoliko koliko košta jedan novi automobil marke Mercedes, jasno je da nam nešto na tržištu nije zdravo, ili nam je pravni sistem naopak, a tužilaštvo za ovu vrstu kriminala potpuno slepo. Bolje rečeno, teško zemlji u kojoj je ovo sve ovako i u kojoj ovaj Đilas i razni drugi đilasi haraju.

Jednu od najvećih grobnica srpskog budžeta: Radioteleviziju Srbije, nema više ko da izdržava

Naprednjačka repriza gubitaka

Javni radiodifuzni servis, Radiotelevizija Srbije (RTS), ostaje bez kapitala i sa kumuliranim gubicima iznad vrednosti kapitala od 28 miliona evra i ukupnim obavezama od 91 milion evra i predstavlja problem republičkom budžetu i srpskoj vladi, i pored 6,5 milijardi dinara subvencija iz budžeta. Ovo materijalno, moralno i duhovnu gubilište, koje košta svakog građanina Srbije, ne predstavlja već godinama ni građane ni njihove potrebe nego samo interese prolaznih režima, njihovih tajkuna i mafijaša. Ukoliko se nastavi sa ovakvom "informativnom" politikom, građani imaju puno pravo da bojkotuju takozvani javni servis i da traže njegovo ukidanje, kao što je to Grčka uradila na početku krize.

Kako je poslovala Radiodifuzna ustanova Radio Televizija Srbije u prošloj, 2014. godini, najbolje govore podaci iz njihovih godišnjih obračuna za tu godinu, kada je poslovna imovina iznosila 7.681.150.000, kapital 3.335.566.000 a obaveze 11.016.716.000 dinara.

Prema tim podacima, obaveze koje je Radio Televizija Srbije prenela iz 2014. u ovu 2015. godinu iznosile su 91 milion evra, mada se normalno poslovanje može odvijati u uslovima kada RTS ima ukupne obaveze ne veće od 50 miliona evra. Dakle, Radiotelevizija Srbije je prezadužena za 41 milion evra, ili za oko pet milijardi dinara. Sve dok se iz budžeta Republike ne obezbedi taj iznos bespovratnih sredstava, RTS neće moći normalno da obavlja zakonom utvrđenu delatnost. U tom slučaju RTS -u bi bila potrebna sredstva za finansiranje tekućeg poslovanja u iznosu od devet milijardi dinara, od čega bi republički budžet i pretplata, na jednoj strani i sama Radiotelevizija Srbije, na drugoj strani, finansirali tekuće poslovanje 50:50.

Radio televizija Srbije je u 2014. godini, izgubila ceo ostatak sopstvenog, tj. državnog kapitala. Samo u 2013. godini iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 1.541.511.000 dinara, ili 13,5 miliona evra. Deo tog gubitka pokriven je iz preostalog kapitala 1,16 milijardi dinara, a deo u iznosu od 335 miliona dinara predstavlja gubitak veći od kapitala.

Treba posebno istaći da je još 19. aprila 2011. godine doneta odluka o pokriću gubitka na teret kapitala, u iznosu od 4.117.511 hiljada dinara. Nakon tog smanjenja kapitala, preostalo je još državnog kapitala 2,7 milijardi dinara, koji je u celini "pojeden" iskazanim gubicima do 2013. godine, da bi se formirao gubitak iznad kapitala u iznosu od 3,3 milijarde dinara, na kraju prošle godine. Prema tome, samo na pokrivanje gubitaka u poslovanju u ovih nekoliko godina otišlo je oko 57 miliona evra, a pored toga ostalo je nepokriveno još 3,3 milijarde dinara, ili još 28 miliona evra.

Iznos subvencije Republike u 2014. godine je 54 miliona evra. U 2014. godini na fakturisanom prihodu od 16,2 milijarde dinara, odnosno od samo 11,3 milijardi dinara naplaćenih prihoda, u kome su državne subvencije bile 6,5 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 2.156.611.000 dinara.

Sa kumuliranim ukupnim gubicima, Radio televizija Srbije, od 1. januara 2014. godine, postala je jedan od učesnika u rashodima republičkog budžeta. Samo u budžetu za 2014. godinu, u republičkom budžetu planirana je subvencija ovom javnom radiodifuznom servisu, u iznosu od 5,8 milijardi dinara, ili 50,5 miliona evra, a rebalansom budžeta dodat je iznos od još 690 miliona dinara, ili nešto manje od šest miliona evra. Sa tim sredstvima su isplaćene zaostale zarade zaposlenih i spoljnih saradnika, isplaćene zaostale obaveze prema dobavljačima i neke druge kratkoročne obaveze.

Ukupni poslovni prihodi ostvareni u 2014. godini Radio televizije Srbije, sa 3.571 zaposlenih, su fakturisani prihodi 16,2 milijarde dinara, ali su naplaćeni prihodi samo 11,3 milijardi dinara. Iako je fakturisan prihod po osnovu pretplate za prvih sedam meseci 2014. godine u iznosu od 7,2 milijarde dinara, naplaćeno je u toj godini samo dve milijarde i osam miliona dinara. Zakonom o radiodifuziji utvrđena je obaveza plaćanja TV pretplate, kao osnovnog izvora finansiranja delatnosti od opšteg interesa. Pretplata je pokrenuta novembra 2005. godine. Naplaćena realizacija bila je iz godine u godinu sve manja. TV pretplata ukinuta je Zakonom o javnim medijskim servisima donetim 2. avgusta, koji je stupio na snagu 14. avgusta 2014. godine. Cena pretplate nije povećavana od 1. marta 2010. godine. Kako je u 2014. godini naplaćeno u RTS samo dve milijarde i osam miliona dinara, na teret prošle godine otpisana su preostala potraživanja po osnovu pretplate.

Radio Televizija Srbije u 2014. godini iskazala je gubitak od 18 miliona evra, i pored primljenih subvencija iz republičkog budžeta od 54 miliona evra. Kako je poslovala Radiotelevizija Srbije najbolje govore podaci o poslovanju u poslednjih šest godina, na osnovu bilansnih podataka iz godišnjih obračuna za taj period:

godina neto gubitak broj zaposl.

..........................................

2009. 1.506.549.000 4.040

2010. 540.000.000 3.530

2011. 88.843.000 3.266

2012. 1.261.377.000 3.247

2013. 1.541.511.000 3.255

2014. 2.156.611.000 3.571

RTS nema ni dinar svog kapitala, već su obaveze veće od ukupne vrednosti stalne i obrtne imovine za 3,3 milijarde dinara, ili 28 miliona evra. Ukupne obaveze Javnog servisa dostigle su 11 milijardi dinara, ili 91 milion evra, mada ukupna vrednost stalne i obrtne imovine iznopsi samo 64 miliona evra. Dugoročna rezervisanja i obaveze po dugoročnim kreditima su 2,46 milijardi dinara, ili 20,5 miliona evra, obaveze po kratkoročnim finansijskim zaduženjima su 4,8 milijardi dinara, ili 40 miliona evra. Značajne su obaveze iz tekućeg poslovanja 3,7 milijardi dinara, ili 31,5 miliona evra. U obavezama RTS su i pozajmica Ministarstva finansija Republike Srbije, koja je po zahtevu iz 2012 i 2013. godine kada je tražena subvencija, odobrena je i uplaćena pozajmica u iznosu od 2,6 milijarde dinara, ili oko 21,5 miliona evra.

U više navrata RTSA je tražio da Ministarstvo finansija i Vlada otpišu tu pozajmicu, ali se to do danas nije dogodilo. Od potrebnog rasterećenja Radiotelevizije Srbije od najmanje 41 milion evra, ukoliko bi ova obaveza bila od Vlade otpisana, ostala bi prekomerna zaduženost od 19,5 miliona evra.

Jasno je da Javni servis koji na kraju prošle godine raspolaže sa 49 miliona evra vrednosti stalne imovine i 14 miliona evra vrednosti obrtne imovine, odnosno sa ukupnom imovinom od svega 63 miliona evra, pošto je ostao bez dinara sopstvenog kapitala, već ima iskazan gubitak iznad vrednosti imovine za 28 miliona evra, ne može nositi na tako malom obimu poslovanja, ukupne obaveze od 91 miliona evra.

Još u prilog Radio televizije Srbije da prihodi od 94 miliona evra, od čega su prihodi po osnovu subvencija republičkog budžeta 54 miliona evra, ne može podneti teret kamata I drugih finansijskih rashoda za veći deo obaveza od 91 milion evra. Obaveze nose I teret rashoda za kamate i kursne razlike, a često i vrše pritisak na povraćaj samog glavnog duga.

Za stanje u Radio televiziji Srbije nisu krivi niti kadrovi Demokratske stranke, niti Dačićevi socijalisti, koji su upravljali organima ovog javnog servisa ili koristili minutažu za televizijsku propagandu po cenama manjim za više od polovine tržišne cene. Kriva je Srpska napredna stranka, koja je preuzela vlast u Republici, a da nije utvrdila odgovornost prethodne vlade za ukupno stanje u privredi Srbije, a stim u vezi i u samom Javnom servisu Radio televizija Srbije.

Glosa

Za Novinsku ustanovu Tanjug iz republičkog budžeta je izdvajano oko 1,9 miliona evra, godišnje, pa je Vlada odlučila da ugasi Tanjug sa 209 zaposlenih.

Glosa

Pink International Company, kao matično društvo na kraju 2014. godine imalo je ukupnu vrednost stalne i obrtne imovine 128 miliona evra, a sa 585 zaposlenih, a u konsolidovanom bilansu ove kompanije poslovna imovina je 145 miliona evra, a prihod ostvaren u 2014. godini 47 miliona evra.