Hladni rat

Od baze NATO-a u Estoniji do Sankt Peterburga ima manje od 350 km

Na puškomet od NATO patrole

Rusija u vazuhoplovnoj nadmoći nadmašuje snage NATO alijanse, što je potvrdio i glavnokomandujući američkih vazduhoplovnih snaga. Ipak, uprkos toj činjenici, NATO alijansa doprema svoje avione na samu granicu Rusije, šaljući opasne poruke i provokacije, na koje vazuhoplovne snage Ruske Federacije do sada nisu odgovorile na način koji to očekuju građani ove najprostranije zemlje na planeti. O stanju ni rata ni mira piše ruski istraživač Vjačeslav Samojlov

Vjačeslav Samojlov

Četvrtog maja na pistu litvanskog aerodroma Zoknjaj stigle su šasije četiri portugalska F-16, a istovremeno, mnogo dalje, na severu, na estonski aerodrom Emari, sletela su četiri britanska aviona Jurofajter tajfun (Eurofighter Typhoon). Borbeni avioni NATO-a patroliraju vazdušnim prostranstvom Pribaltika već 12 godina, a tu obavezu redom ispunjavaju sve zemlje, članice Alijanse. U Zoknjaju su Portugalci smenili Špance, koji su u Litvaniji bili na dužnosti od januara. Uzgred, snage ratnog vazduhoplovstva Portugalije učestvuju u pribaltičkoj misiji NATO-a treći put. U Litvaniju su predstavnici daleke pirinejske države stigli u ozbiljnom broju, ne manje od sto ljudi, među kojima su piloti, tehničari, predstavnici medija, specijalisti veze. Što se tiče Britanaca, oni su u Emari smenili Belgijance.

Portugalci veoma zavide britanskim kolegama zbog toga što im je zapao Emari, a ne Zoknjaj. Radi se o tome da je litvanski aerodrom, koji se koristi još od sovjetskih vremena, ostao gotovo isti od tog doba. Pilotima se ne dopadaju ni skromni hoteli u obližnjem Šauljaju, ni skromne mogućnosti za zabavu. I lokalno stanovništvo nije mnogo privlačno - Litvanci imaju reputaciju sumornih i grubih ljudi. U zemlji je i dalje živo sećanje na skandale iz 2005. godine. Tada je bilo nekoliko slučajeva prebijanja američkih vojnika tamne puti koji su tu došli kao članovi misije „vazdušne policije". Oni su se previše razuzdano ponašali u noćnim klubovima, pa su za to i „platili". „Naleteli" su Litvanci i na britanske vojnike. Prema rečima svedoka, te „bitke" su, kao po pravilu, započinjali gosti. Sve u svemu, među natovskim „letačima" Litvanija ima lošu reputaciju, zato je svake godine sve teže ubediti ih da se tu stacionariju, umesto u Estoniji. Jedno vreme se razmatralo pitanje da se avioni u potpunosti prebace u Estoniju.

Estonska aviobaza Emari je privlačna ne samo zbog blizine Talina, već i zbog različitih pogodnosti. Na primer, tamo postoji golf teren, a meni je sastavljen tako da maksimalno pogodi ukus stranih gostiju. U izgradnju ove baze uloženo je dosta novca, a značajan deo tog novca Talin nije morao da vadi iz svog džepa. NATO ima program ERI (European Reassurance Initiative) pomoću koga SAD na teritoriji Istočne Evrope gradi svoju vojnu infrastrukturu. U okviru tog programa, 2015. godine, Estonija je dobila 68 miliona dolara za razvoj baze Emari i poligona Tapa.

Uloživši ovaj novac, Amerikanci su dobili i potpunu kontrolu nad objektima. U avgustu prošle godine, Ministarstvo odbrane Estonije pripremilo je zakon kojim se regulišu prava vojnika SAD koji dolaze na službu u Estoniju, za korišćenje infrastrukture.

U skladu sa tim dokumentom, Talin omogućava Jenkijima nesmetan pristup u Emari, na Centralni poligon (koji se, uzgred, nalazi na manje od 350 km od Sankt Peterburga), u bazu Tapa i druge objekte koje Estonija u budućnosti može da da na korišćenje prekomorskim gostima.

U dokumentu se definiše pojam „nesmetanog pristupa" svim tim objektima, bilo kog broja transportnih sredstava i vazduhoplova, od strane oružanih snaga SAD. Odnosno, tamo gde se stalno nalazi četiri lovačka aviona, preko noći može da ih bude 400, samo ako mogućnosti baze to dozvoljavaju. I, zaista, ovde se periodično pojavljuju dodatni avioni, koji dolaze kao deo stalnog treninga koji u Pribaltiku vrši NATO. Na primer, na jesen prošle godine, tu su bili borbeni avioni A-10, koji mogu da ponesu nuklearne glave male snage. Granica sa Rusijom, ističemo još jednom, veoma je blizu.

Moskva, prirodno, ne može ravnodušno da gleda na tako ozbiljnu potencijalnu pretnju. Tako je, u oktobru prošle godine, Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije izdalo saopštenje: „...Obratili smo pažnju na nedavnu izjavu komandanta vazduhoplovstva Estonije, Jaka Tariena, o planovima 'zbog rastućih potreba ratnog vazduhoplovstva NATO' za proširenje infrastrukture vojnog aerodroma Emari na teritoriju predviđenu za civilnu avijaciju. U svetlu neprekidnih spekulacija o potrebi strateškog pozicioniranja stalnog dopunskog vojnog prisusutva zemalja - članica Alijanse i pre svega SAD, na 'istočnom krilu' bloka, smatramo najavu ovog raspoređivanja kao otvorenu provokaciju, koja za cilj ima destabilizaciju prilika u jednom od tradicionalno najstabilnijih, sa gledišta vojne bezbednosti, regiona u Evropi. Pritom iznenađuje lakoća kojom estonske vlasti žrtvuju građanske objekte zarad preduzetog NATO kursa za prisilnu militarizaciju Pribaltika." Ovaj protest, lako je pogoditi, nije uvažen...

Prva dva aviona NATO-a (F-16 iz Danske) sleteli su u Emari u martu 2014. godine. A krajem 2015. godine ova baza je konačno postala višefunkcionalni kompleks koji može da obezbedi sve potrebe vazdušnog kontingenta Alijanse. A, ako neko od pilota počne da se dosađuje u bazi, onda na raspolaganju ima najbolje hotele u glavnom gradu Estonije. Za pilote je organizovan specijalni transport, tako da do grada mogu da stignu brzo i lako.

Hotelska industrija u Talinu, u poslednje vreme se u velikoj meri preorijentisala upravo na vojnike - prošle godine predstavnici Alijanse su činili najmanje 10% svih turista koji su posetili grad. Litvanski zvanični krugovi loše se odnose prema toj situaciji - pokazuju sindrom „ostavljene žene". Kada su na jesen stigla dva američka F-22 Raptor u Emaru, iako je prvobitno trebalo da slete u Zoknjaj, u štampi se pojavila serija kritičkih tekstova, u stilu: dokle ćemo se sramotiti jer nismo u stanju da saveznicima obezbedimo prihvatljive uslove? Mogućnost prebacivanja NATO aviona u Estoniju prima se kao veliki udarac za reputaciju zemlje - u tom slučaju, priča se, Litvanija će prestati da bude „vazdušna država".

Uzgred, stanje tehnike koju Alijansa šalje u region izaziva ozbiljne sumnje. O tome je bilo reči u oktobru prošle godine, kada je u Emari, tokom uzletanja, nemačkom avionu Jurofajter tajfun otpao spoljni rezervoar za gorivo. Ovaj avion je odmah morao da se otpiše. O ovom događaju, pres služba snaga ratnog vazduhoplovstva Estonije, izvestila je tek nakon nekoliko dana. Novine Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung) su pritom primetile da, prema svim podacima, ovi rezervoari nisu bili pravilno instalirani. Štaviše, u Nemačkoj je korišćenje tih istih rezervoara na „Tajfunima" ranije bilo obustavljeno. Ali, ta zabrana nije uticala na lovce koji su poslati u Pribaltik, jer spoljni rezervoari dozvoljavaju avionima da prelaze veća rastojanja. Stvar je stigla dotle da su estonski vojni stručnjaci počeli da govore da kolege iz NATO u blatičke zemlje šalju „staro gvožđe".

Pribaltičke države gotovo da nemaju svoju vojnu avijaciju, i zato su zaštitu svog vazdušnog prostora od početka stupanja Litvanije, Letonije i Estonije u NATO, prebacili na druge države članice NATO-a. U početku se pretpostavljalo da će ova misija biti završena do 2007. godine. Ali, pribaltičke zemlje su se više puta obraćale Alijansi sa molbom da produže misiju dok oni ne steknu svoje borbene avione. Molbe su bile uslišene, a sopstvene savremene borbene avione Litvanci, Letonci i Estonci nisu pribavili. Na kraju su pribaltičke zemlje predložile da se misija produži na neograničen rok, što se i dogodilo.

Zvanični Riga, Talin i Viljnus se beskrajno raduju zbog toga, jer bi im, prema procenama, za kontrolisanje svog vazdušnog prostora bilo potrebno 1,5 milion evra.

Ovako, zahvaljujući NATO-u, njihovi rashodi su značajno niži. Bivši ministar odbrane Litvanije, Rasa Juknjavičene je izjavila da takva situacija odgovara obema stranama. Pribaltičke zemlje štede na borbenim avionima, a piloti drugih zemalja NATO imaju mogućnost da vežbaju i da se istovremeno upoznaju sa jedinim regionom koji je ušao u Alijansu, a koji se neposredno graniči sa teritorijom mogućeg protivnika.

Vojni avioni nalaze se na aerodromima, ali spremni su da za kratko vreme polete. Osim toga, vojnici Alijanse lete u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora. Od septembra prošle godine regionom patrolira osam letelica - četiri iz baze u Litvaniji, četiri iz baze u Estoniji. „Za ostvarivanje funkcije čuvanja vazdušnog prostora, odnosno da bi odgovorili na sve izazove, potrebna su dva aviona koja su stalno spremna za delovanje. A da bi se obezbedilo da budu stalno spremni za delovanje, potrebna su četiri aviona. Otuda i veličina misije, da bismo imali četiri aviona", pojašnjava premijer Estonije Tavi Rijvas.

Osam lovaca u Pribaltiku - to je dva manje nego pre godinu dana, a ipak i dva više nego što ih je bilo do početka ukrajinske krize. Kada je prošlog septembra rukovodstvo Alijanse izjavilo da želi da prepolovi vazdušnu misiju u regionu, u pribaltičkim zemljama je to izazvalo osećanje blisko histeriji. Zamenik ministra odbrane Litvanije, Marijus Velička je izjavio: „Ako bi mene pitali za mišljenje, rekao bih da smatram da ne treba smanjivati. Uveren sam da danas nije pravo vreme za slične akcije." Ali, rukovodstvo NATO je donelo odluku, ne smatravši potrebnim da se posavetuje sa svojim litvanskim „vazalima"...

Predsednik Litvanije Dalija Gribauskajte je našla za shodno da izjavi da se smanjivanje vazdušnih patrola NATO kompenzuje povećanjem prisustva drugih komponenti Alijanse u Pribaltiku. „Želela bih da skrenem pažnju na to da će u baltičkim zemljama ostati osam aviona, što je dva puta više nego što je bilo do ukrajinske krize. Na taj način mi čuvamo dupliranu misiju protivvazdušne odbrane. Poljska će sama sebe obezbediti, pa to smanjenje nije toliko važno", tako je ona pokušala da umiri litvanske zvaničnike.

Docent litvanskog Instituta međunarodnih odnosa i politikologije, Kjastutis Girnjus prokomentarisao je situaciju na sledeći način: „Prošlogodišnja odluka o povećanju broja aviona NATO iznad regiona nastala je iz želje da se smire baltičke države - Alijansa je tu, mi vas podržavamo i šaljemo mnogo snage. Sada se misija vazdušne policije smanjuje, jer Alijansa u poslednje vreme ne vidi realnu pretnju sa ruske strane - i takva odluka je na vojnom planu osnovana i racionalna."

Pribaltičke države su, naravno, želele da vide obratnu tendenciju, jer tamošnji mediji stalno govore o „preletima ruskih vojnih aviona sa isključenim transponderima (specijalni uređaj za identifikaciju aviona) duž granice". Istina, na žalost za lokalne vlasti, činjenice narušavanja granice se ne beleže. A tako bi želeli da imaju te činjenice u rukama - eto zašto se vlasti malih ponosnih država trude da ih „smisle" po svaku cenu. Tragikomičan slučaj se dogodoio u Litvaniji 12. aprila. U Službi za zaštitu državne granice (SZDG) pri ministarstvu unutrašnjih poslova govorili su o tome da su se od strane Ruske Federacije ka gradiću Lazdijaj približila tri helikoptera koji su „moguće, presekli državnu granicu". Šef SZDG, Renatas Požela je saopštio da je te helikoptere sa zemlje primetio jedan od radnika SZDG-a. „Graničar je procenio da je reč o povredi granice. Ali, mi govorimo o mogućoj povredi, a vojska treba to da potvrdi ili opovrgne", objasnio je Požela. Prema njegovim rečima, letelice su bile bez identifikacionih oznaka. Sve to je izazvalo ironiju kod mnogih predstavnika javnosti, koji su pretpostavili da je graničar koji je ugledo nepoznate helikoptere u tom trenutku bio pod dejstvom alkohola.

Kasnije je i predstavnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga Litvanije, Tomas Pakaljniškis morao da prizna da ipak nije bilo invazije. Kasnije se ispoljio čist litvanski paradoks: dvojica graničara, koji su podigli lažnu uzbunu, dobili su državne nagrade - za budnost.

Vlasti pribaltičkih zemalja se trude da iskoriste slučaj nepotvrđene „invazije", uporno tražeći od saveznika iz NATO „garancije protivvazdušne odbrane". To znači da avioni koji se tu nalaze, u slučaju krizne situacije, mogu da ostvaruju i borbene zadatke.

Nedavno je Pentagon predstavio plan koji predviđa povećanje budžeta za sledeću godinu za američke snage u EU za četiri puta - od sada opredeljenih 725 miliona evra na 3,1 milijardu evra. A to znači da će vazdušna patrola NATO u Pribaltiku verovatno ponovo da se uveća.