Zadnja

Kako je Vođa pomilovao četri 'ajduka

Piše: Maja Gojković predsednik Parlamenta

Pre dve nedelje spakovala sam perje, ispraznila kabinet od svih svari i mladog Uroša. Uzela sam i stvari i Uroša, ali se on nećaka. Čekaj mori, da vidimo šta ćemo i kuda ćemo. Meni grunuše suze niz lice. Zar tako Uki, srce moje. Vodila sam te na sve izlete , u sto država smo bili. Novine su na naslovne strane turili kako sam svog savetnika, mađeg dvadeset godina, o državnom trošku, vodila po belom svetu. Milion evra sam potrošila. Uki se smeje, pevuši mi - Dođe vreme da i meni krene. Valjda će Vođa imenovati neku mlađu.

E, suze moje, moje verne druge, pevušim kroz plač, a ono zove Aca. Kaže Aca, Majo, kaži dragička. Molim, kažem ja, a on dodaje, opalite Uroš golim. Ja vrisnem u plač, kako možeš da se sprdaš sa moju nesreću, da mi pominješ Uroša, koji uteče od mene. Ma, jebi se, kaže Aca, zato te i zovem. Zadrži Uroša, ostaješ moj čovek u parlamentu. Procvilim, Aco, sine, da si stariji dala bi ti pičke, ali znam da te to ne interesuje, ali odužiće se Tebi Tvoja Maja. Znam, kaže Acika, zato te i ostavljam na tom mestu. Znam da te Šešelj ne podnosi, ne znam zašto, možeš da mi kažeš, da se veselim. Kako, zar ti nisam rekla, čudim se. Nisi draga Majo, znam dok je Voja bio u Hagu da si zbrisala iz Radikala, i da si menjala stranke ko muškarce. Uf, kažem, počinjem na prste da brojim, bilo je u mom životu više muškaraca nego što sam stranaka promenila. Jes, bio je i Voja, spavala sam sa njim dok sam bila mlada i neukusna, a zvao me i u Hag, da mu tamo igram čoček. E, da te podsetim i da je Marin. R. isterana iz Radikalne, jer se prenerazila kada je Voja i nju tražio da dođe u Hag, da je natakne.

Dobro de, ja se u vašu jebačinu neću mešati, nego promešaj Voju, drži ga za rogove, ako ne možeš za ....

Posle sam čula da je Aca rekao mom drugu da je morao buljavu Maju, koja liči na žabu, da stavi ispred Šešelja, da ga plaši, a mislio je da je vrati u Novi Sad, na Klisu, znate, tamo je kula stražara, a moje hapšenje traže iz Evropske unije.

Sedim tako sama, čekam da se Uroš vrati, i raspletene kose i buljavim očima gledam kroz prozor i razmišljam šta će se desiti mom kolegi Siniši Malom, gradonačelniku Beograda. Sećam se stihova iz pesme Starac Vujadin. Recitujem u stihu:

Đevojka je svoje oči klela:

"Čarne oči, da bi ne gledale!

Sve gledaste, danas ne viđeste

Đe prođoše Vođini panduri,

Provedoše iz Skupštine ajduke:

Sinišu, Gorana, Veska i Nikolu

Na njima je čudno odijelo:

Na onome Malome Siniši,

Na njem' binjiš od suvoga zlata,

U čem Vođa na divan izlazi;

Na Miliću Veselinu,

Još je na njem' ljepše odijelo;

Na Vesiću bratu Milićevu,

Na glavi mu čekrkli čelenka,

Baš čelenka od dvanaest pera,

Svako pero po litru zlata."

Kad su bili blizu mosta

Ugledaše prokletu Savamalu

Đe u njoj gradi se kula;

Tad govori Mali paša :

"O drugovi, moji sokolovi,

Vidite li proklijeti CZ,

Đe u njemu bijeli se kula?

Onđe će nas biti i mučiti:

Prebijati i noge i ruke,

I dupe će da nam rascevtaju.

O drugovi, moji sokolovi,

Ne budite srca udovička,

Kad vam zato nedostaje pička,

Ne odajte druga ni jednoga,

Ne odajte vi jatake naše

Kod kojih smo planove kovali

bratili se, blago ostavljali;

Ne odajte konobare mlade,

Kod kojih smo rujno vino pili,

Belo mađarsko vino pili u potaji."

Kad dođoše u CZ kameni

Metnuše ih sve u tavnicu,

Tavnovaše tri bijela dana,

Dok su Vođini vijeć' vijećali

Kako će ih biti i mučiti;

Kad prođoše tri bijela dana,

Izvedoše Maloga Sinišu,

lupiše ga sa rolnom papira...

E, tu više nema narodne pjesme. Siniša prosu suze niz bijelo lice, i poče sve redom kazivati. Nemojte drugovi tako? Ja jesam krao, ali nisam klao. Uzimo' sam, davo' nikom nisam. Samo jednom, onom najvažnijem. Poslednju uncu zlata sa njim sam delio. Sve sam radio kako je on kazivao. Milijarde evra smo obrtali, u džepove njegove stavljali. Davo sam mu stanove po bijelome svijetu, račune sam otvarao na tuđa imena. Jesam pun ko brod, ali sam sirotan u odnosu na njega.

Tužilac ga strelja očima. Na kog si mislio zlotvore, da si sa njim blago djelio? Za koga si krao i varao? Kome si stanove kupovao, lažne isprave sastavljao, imovinu grada i države prodavao, pita.

Mali Siniša dalje nabraja, sve po redu, kazujući - ovako je bilo.... Dođe i do imena saučesnika, jer to tužioca najviše zanima. I reče Mali ime jarana svog, rođaka Aleksandra Vučića.

Tužilac se zagrcnu. Pozva zapisničarku da hitno donese ladne sokove, kave i da se svi osveže. I sudija se preznaja. Ni njemi nije pravo što Mali pomenu Vođu.

Znam ja Vas, reče tužilac. Vi ste krvavo radili. Zadužili ste Beograd. Baš ste ga zadužili. Radili ste i levom i desnom. E, te zasluge Vam niko ne može osporiti... U tom zazvoni telefon, tužilac premre.. Spusti slušalici i dugo ćuti.

Oprostite što se ovo desilo. Slobodni ste, idite čeka vas avion, idete na Karibe da se odmorite. Pocepaćemo zapisnik. Vođa se izvinjava, moralo je tako. Znate, zbog gospodina Skota i Devenporta, oni traže kažnjavanje. Mi se tome, sudija i ja odlučno suprotsavljamo. Mi tumačimo zakon, mi ga ne primenjujemo.

I odoše četiri 'ajduka.

Bože, mene podilaze žmarci. Uroša još nema, gola sam pored otvorenog prozora, brzo ozebem, uskoro ulazim u sedmu deceniju. Uh, jezik pregrizla, jes, ali je tako. Kako će se moje stare kosti odmarati u Klisi. A iz Evropske unije traže da me izvedu pred sud jer sam pokrala milione dok sam bila gradonačelnik Novog Sada. Skrckala sam pare, Uroš je zahtevan... Znam, kada Acu zatvore, i meni se zatvor piše. Ma, šta ja to pričam.

Bože, da li je Aca rekao Urošu da ostajem šef Parlamenta, da se već nije spanđao sa nekom drugom.

Eh ti muškarci...