Francuska

Kako je završila klasna borba i zašto svet nezadrživo ide ka totalnom bankrotstvu

Pobedili su bogataši

"Big" računovođa sveta, Larry Fink, kralj je "Vol strita" ali je i stvaralac kraljeva biznisa celog sveta po svojoj volji i inspiraciji. Zovu ga mađioničar Oz, jer vuče konce kao u lutkarskom pozorištu a da ga niko ne viđa na javnim mestima dok se u njegovoj firmi "BlackRock", lova koti i puni džepove velikih kompanija sa veoma malim rizikom. Lari je težak u banci neku siću od 100 miliona dolara ali zato njegova firma vrti 1.700 milijardi, što je malo manje od američkog nacionalnog dohodaka. Nedavno je Lari Fink napisao sitno pismo svim bogatašima i bankarima sveta da ih pozove na razum i spreči veliku tragediju koja je u vazduhu. Miriše na zlo. Kad se sastanu bankar, biznismen i glavni računovođa, o čemu mogu da pričaju, pita se svet. Nije isključeno da je i Makronova poseta Trampu krajem aprila, povezana ne samo sa političkom situacijom u svetu već i sa bankarskim vratolomijama po podzemlju. O svemu ovome izveštava naš dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Povodom 30-te godišnjice BlackRock-a najveće svetske firme za pretvaranje kapitala investicija objavljeno je jedno pismo koje može da promeni sudbinu sveta. Osnivač i predsednik preduzeća koje vrti 1. 600 milijardi dolara, Lari Fink je objavio pismo koje je poslao svim firmama i multinacionalama koje su uknjžene u njegov klub za investicije i razvoj. Za neke ste već čuli kao što su Facebook, JP Morgan, Microsoft, Amazon, Apple, Alphabet, Google, ExxonMobil, Total, Unibail, Vinci, Schneider Berkshire Hathaway, Air Liauide, Valeo...i slični. Nema ko ne radi sa Larijem. Drugim rečima kvazi totalitet svetskog biznisa je u rukama jednog lika koji je počeo kao obućarski trgovac a sada je najjači čovek na svetu.

Mađioničar, kako ga nazivaju, može da uveća svaki kapital i naduva profit do neviđenih granica ali takođe i da deli šut karte ili namešta u fotelje u bilo kojoj od hiljada firmi koje mu poveravaju svoj budžet. I ne samo da je moćan, već je izgleda i promućuran jer je uvideo da preterana snaga može da bude kobna za čovečanstvo. Čemu tolike milijarde na strani malog broja ljudi ako je raja gologuza i pred prosjačkim štapom?

Opasno je ljudima uzeti skoro sve, jer onda nemaju šta da izgube i idu na sve ili ništa, odnosno na revoluciju, bunu, ustanak i slične vidove dijaloga sa obesnim egoistima. U pismu koje je Fink prosledio svim vlasnicima i direktorima firmi koje su u njegovoj nahiji, odjeknule su ideje koje ne bi ni Lenjin izgovorio da je se nekim slučajem povampiri iz svog staklenca na Crvenom trgu: "...Prošle godine smo zaradili ogromne pare, u svim sektorima širom sveta ali i veliku frustraciju stanovništva! Svedoci smo paradoksa visokih profita za nas i visoke zabrinutosti i nezadovoljstva raje. Od poslednje finansijske krize, pa do danas svi oni koji su imali kapital sada su na čelu velikih firmi dok se istovremeno, mnogi ljudi širom sveta suočavaju se malim platama i penzijama kao i velikim dugovima. Mnoge države kubure sa budžetima i stopom rasta privrede uz veliku nezaposlenost i nezadovoljstva. To je nemoralno ali i opasno..." Fink nastavlja u svom pismu kao u nekom komunističkom manifestu da obrušava drvlje i kamenje na vladare sveta koje se ne pripremaju za budućnost, po pitanjima koja se tiču socijale, od penzija i infrastrukture do automatizacije i prekvalifikacije za radnike i službenike u novoj ekonomiji i tehnologiji.

Kao rezultat toga, društvo sve više okreće privatnom sektoru i traži od preduzeća da odgovore na šire društvene izazove. Društvo zahteva da preduzeća zamene propale države i služe društvenim ciljevima. Ne samo na kratke staze već i u dugoročnim planovima razvoja. Kao da mu je Tito pisao pismo. I ne samo da kritikuje već pomalo i ucenjuje! Za napredovanje u dužem periodu, svaka kompanija će naravno da obezbedi finansijske rezultate svim zainteresovanim stranama, uključujući akcionare, svoje službenike i radnike kao i mušterije ali naravno i zajednice u kojima posluju.

To je osnovna poruka i zahtev koji verovatno potiče iz Trampove ekipe u kojoj je Fink glavni savetnik kao što je bio i u prethodnoj vladi Baraka Obame. Biznis nema stranku. On tvrdi da će kratkovidi i nezasiti lideri kompanija izgubiti poverenje među ključnim zainteresovanim stranama i podleći pritisku kratkoročnih distribucija profita, i tako žrtvovati ulaganja u razvoj i inovacije koji su neophodni za dugoročni razvoj i prirast. Firma će ostati izložena militantnim kampanjama i pritiscima investitora koje traže povratne profite a od kojih zapravo zavisi ne samo razvoj firme već i usputno finansiranje fondova penzija, kupovina nekretnina, ili školstvo i visoko obrazovanje u društvu koje finansiraju upravo ti isti fondovi.

U suštini, ono što Fink ne kaže je opasnost da se narod pobuni i govnjavim motkama rastera bandu mafijaša koji za sada i to otkada, pljačkaju po zakonu i jer su takav zakon sami sročili i opunosnažili. Ovako pismo bi bilo satirična anegdota da smo ga napisali mi ili neki manje važan faktor, ali ako dolazi iz uže blizine Bele kuće i Volstrita i verovatno velike štamparije lažnog novca bez pokrića, Federalne rezerve. Zabrinutost je tolika da mnogi eksperti među kojima i čuveni francuski milijarder Bernard Arnou najbogatiji Francuz i vlasnik luksuzne kompanije LVMH, tvrdi da je finansija poludela i da je svet na ivici novog finansijskog kolapsa i da se sve može strmoglaviti za tren zbog nezasitosti finansijskih lobija i velikog priliva keša koji se štampa na sve strane. Kako i ne bi kad je bankar na čelu EU, bankar na čelu Francuske i biznismen na čelu SAD.

Evropska banka BCE je pre dva meseca pozajmila od arapskih investitora 600 milijardi da pokrije bilans i izbegne bankrotstvo. Danas se i dalje u Frankfurtu štampaju pare bez pokrića i kako tvrdi jedan od vodećih direktora centralne banke BCE francuz Benoit Coeure, tako će biti do kraja godine kada će to doštampavanje da se prekine. Ne treba ispustiti iz vida da su veliki bogataši kao što su Bil Gejts, milijarder Voren Bafet ili Majk Zakenberg, vlasnik Facebook-a, već dali velike pare za sirotinju i boleštine. U svoje vreme nobelovac Milton Friedman je predlagao da helikopter baca novčanice kao letke, da bi se napravila inflacija i spasila ekonomija. Imati previše ne služi ničemu, tvrdi vlasnik Majkrosofta, Bil Gejts.

Ameri ne samo da štampaju pare bez pokrića već su i u dugovima do guše. Oko 20 hiljada milijardi dolara što je skoro mesec dana naštampavanja i to u tri smene na dve mašine. Lako je njima kad im ceo svet prima te lažnjake kao pravu lovu. Francuska je puno skromnija i ima samo 2. 230 milijardi evra duga. Jedva 96% nacionalnog dohotka. Dobra vest je i prirast privrede 1,9 % bruto dohotka i to ako se uzme u obzir trgovina drogom. Bez zezanja, ove godine se šverc drogom ubacuje u račun, lova nema miris mada može da zavrti mozak i baci u komu. Pored svega virtuelnog ima i realnih računa kao na primer 6 miliona nezaposlenih od kojih je samo trećina vuče pomoć na berzi rada, ostali se snalaze kao znaju.

Svake noći samo po pariskim ulicama osvane na preko hiljadu jadnika i klošara ne računajući navalu migranata koji uspeju da se dokopaju Grada svetlosti. I cela Evropa je u sličnoj situaciji. Za to vreme velike firme i banke najavljuju i objavljuju rekordne zarade i veliki talas otpuštanja viška radne snage. Roboti likuju i nazdravljaju svojim metalnim polugama i cerekaju se svojim kristalnim ekranima.

Klasna borba je završena, pobedila je viša klasa kako se sama hvali. Ali, ima dana, kaže pesma stara. Sve ovo navodi na zaključak da je situacija kritična zbog bankarskih guzonja koji su sada jedini koji mogu nešto da urade da se ne vrate crni dani serijskih bankrotiranja u grčkom stilu. Sa svojih 1.700 milijardi dolara aktivnih sredstava BlackRock može da odlučiti da proda vrednosne papire bilo koje kompanije ako ta firma ne dokaže svoj strateški pravac za dugoročni razvoj. Stoga je naša odgovornost da se angažujemo i shodno glasamo, važnija nego ikad, tvrdi gazda sveta.

Nije isključeno da je i Makronova poseta Trampu krajem aprila, povezana ne samo sa političkom situacijom u svetu već i sa bankarskim vratolomijama i raznim G sistemima za šaniranje raje. Opasnost od totalnog bankrotstva i bune na mondijalističke dahije je sve više teme razmišljanja u finansijskim krugovima i masonskim ložama.

Sa svoje strane Makron sanja da izbombarduje Asada i ne bi bilo čudo da isposluje dozvolu za ispunjavanje svoga obećanja automatske odmazde u slučaju hemijskog napada na islamiste koji su odavno saveznici Zapada. Jedino treba neki dokaz da su otrove bacale jedni a ne drugi, a to je već nešto treće.