Latinska Amerika
Sve više para južno od Rio Grande
Mnogi nisu na
visini podataka
Znatan broj ekonomskih struènjaka smatraju da æe ova
dekada biti nazvana "decenijom Latinske Amerike";
meðutim,
najnovije najave podvlaèe strepnju da bi nova svetska ekonomska recesija
imala negativan uticaj na, ako ništa drugo, obim izvoza zemalja Južne Amerike,
koje procentualno svojim ekonomijama mnogo više zavise od
izvoza sirovina nego, recimo, Meksiko (geografski na severnoamerièkom kontinentu)
i Centralna Amerika
Milan Balinda
Meðunarodni monetarni fond (MMF) u privatnim analizama
predviða
da æe
Latinska Amerika nastaviti sa ekonomskim rastom i sledeæe godine,
ali manjim obimom nego prethodnih godina i uz rizik daljeg usporavanja, a sve u
zavisnosti od svetske krize. Strah je u èinjenici da bi kriza u Evropi, a
donekle i u Sjedinjenim Državama, oslabila azijske ekonomije što bi
spustilo cene sirovina koje su vitalni deo latinoamerièkog izvoza.
Kako su do sada stajale stvari, pojednostavljenim jezikom, sve što ponude
ekonomije južno
od Rio Grande naðe
kupca u Aziji, a pre svega Kini.Parafrazirajuæi prepoznatljivu izreku moglo bi da
se kaže:
kada Kina nazebe, Latinska Amerika dobije zapaljenje pluæa.
Poslednjih godina više cene sirovina bile su motor
ekonomskog rasta Latinske Amerike, a od izvoza sirovina, po MMF-u, veæ 40 godina
zavise ekonomije ovog regiona. Zabrinjavajuæe je što se u poslednjih nekoliko meseci
pojavila tendencija pada cena nekih od sirovina, kao što je bakar
iz Èilea
i Perua, kao i argentinske soje. U Kolumbiji, na primer, nafta, ugalj i nikal èine 70
odsto celokupnog izvoza. Inaèe, uprkos visokom rastu ekonomije, u Kolumbiji
inflacija, do septembra ove godine, nije prešla cifru od 3,73 odsto. Ipak je, na
duže
staze, visoki rast latinoamerièkih ekonomija praktièno zagarantovan osim u sluèaju
katastrofalnog pada cena sirovina od kojih ovaj region zavisi. Jedna od
najpozitivnijih posledica znaèajnoj ekonomskog rasta Latinske Amerike je i podatak da
je od 2003. godina 70 miliona stanovnika izvuèeno iz siromaštva.
Zakon zabranjuje strane trupe
Meksiko i Centralna Amerika, za razliku od Južne
Amerike, tokom prošle godine došli su na nivo da sirovine uèestvuju sa
25 odsto celokupnog izvoza, a to nakon što je izvoz sirovina poslednjih
decenija postizao cifru od 40 odsto. Meksiku, kao i Venecueli, visoka cena
nafte na svetskom tržištu
definitivno ide u korist, ali Meksiko danas više izvozi industrijske proizvode,
kao automobile, pa se u procentima izvoz sirovina srazmerno spustio. Primera
radi, svi automobili nemaèkog Folksvagena za tržište
Sjedinjenih Država,
a to je znaèajan
broj, izašli
su sa proizvodnih traka meksièkih fabrika. U ovom trenutku zemlju Asteka i Maja najviše brine
nasilje povezano s ilegalnom trgovinom opojnih droga. Èini se da
Meksiko nije u stanju da sam obuzda ovaj rat izmeðu narkodilera te je u pomoæ pozvan moæni severni
sused. Tu su nastali novi problemi - pitanje suvereniteta zemlje stavljeno je
pod lupu.
Krajem oktobra 2011. Njujork tajms je
obavestio svoje èitaoce
da se tokom poslednjih pet godina neprekidno pojaèavalo prisustvo severnoamerièkih snaga
bezbednosti, ukljuèujuæi i letove
bespilotnih aviona nad meksièkom teritorijom. Problem je naglašen èinjenicom
da u Meksiku postoje zakoni koji zabranjuju uèešæe severnoamerièkih snaga
na meksièkom
tlu. Sudeæi
po svedoèenjima
sa obe strane granice, policijski agenti Sjedinjenih Država uspeli
su da se infiltriraju u redove nekih od najopasnijih meksièkih kartela
droge i zahvaljujuæi
njihovim informacijama sa najvišeg nivoa ovih organizacija meksièka policija
uspela je da onesposobi nekoliko desetina šefova kartela iz viših i
srednjih redova. Nekoliko manjih kartela kriminalaca je uništeno, a
takoðe
su naèeti
i oni najveæi,
kao što
su na primer Los Zetas. Upravo preko tih infiltracija Sjedinjene Države su
otkrile navodnu zaveru iransko-amerièkog graðanina,
prodavca automobila, koji je nameravao da ubije ambasadora Saudijske Arabije u
Vašingtonu.
Prièa
je da je taj zaverenik pokušavao da kontaktira neke èlanove Los Zetas i naruèi atentat.
Odmah nakon èlanka Njujork
tajmsa iz amerièke
vlade su negirali bilo kakvo direktno uèešæe protiv organizovanog kriminala na
teritoriji Meksika. Dan nakon demanta iz Vašingtona, meksièka vlada
objavila je da joj je "poznato prisustvo severnoamerièkih agenata
na meksièkoj
teritoriji. Portparol meksièkog Ministarstva spoljnih poslova naglasila je da
prisustvo amerièkih
agenata na teritoriji Meksika "ne krši državna prava" i da se kooperacija sa
severnoamerièkim
snagama po pitanju borbe protiv narkodilera vodi uz "dužno poštovanje"
nacionalnih, amerièkih
i meksièkih,
suvereniteta. U to isto vreme, poslednja nedelja oktobra, iz Vašingtona je
stigao i drugi demant i to iz usta Državnog sekretara SAD Hilari Klinton,
a ne radi se o Meksiku veæ o Kubi.
Od pre par nedelja govorka se da je Vašington
ponudio Havani dogovor oko oslobaðanja iz kubanskog zatvora amerièkog
subkontraša Alana Grosa. Gospodin Gros (62) uhapšen je na Kubi 3. decembra 2009.
godine i optužen
da je distribuirao satelitske telefone i drugu sofisticiranu opremu za
komunikaciju grupama Jevreja na ostrvu i još nekim nevladinim organizacijama.
Kuba tvrdi da su amerièki projekti za pomoæ civilnom društvu maska
iza koje se finansira unutrašnja opozicija sa namerom da se sprovedu demokratske
promene. Hilari Klinton, odgovarajuæi na optužbe
kongreskinje iz Majamija da Vašington pregovara sa Havanom, rekla je da ni u jednom
trenutku vlada Sjedinjenih Amerièkih Država "nije
izrazila želju
da jednostrano ponudi Kastrovom režimu, ili da olakša sankcije,
bilo šta,
da bi postigla oslobaðanje Grosa". Polemika o sluèaju Gros
zapoèeta
je sredinom oktobra kada je jedna informacija agencije Asošijetid pres
ukazala na moguænost
da je administracija predsednika Obame ponudila Kubi "seriju olakšica" ukoliko
oslobode Alana Grosa.
Kubanski režim nije se
osvrnuo na temu Grosa, ali je iz Havane, i to iz pera Fidela Kastra, stigla
osuda upuæena
Sjedinjenim Državama
koje su svojim glasom blokirale odluku Ujedinjenih Nacija da Vašington
prestane sa blokadom Kube. Komunistièki voða koji od 2006. nije zvanièno na
vlasti, u svojoj redovnoj kolumni u zvaniènom glasilu kubanske vlasti Granma
podvukao je da su protiv rezolucije UN, ukljuèujuæi Libiju i Švedsku koje
se nisu oglasile, glasali samo nekih 4,8 odsto svetskog stanovništva. Ovo je
bilo po dvadeseti put kako rezolucija o deblokadi Kube nije prošla u UN. U
istom dnevniku Granma moglo je da se proèita da je kubanska ekonomija u
prvom semestru ove godine rasla po stopi od 1,9 odsto u odnosu na 2010. i da se
oèekuje
da æe
do kraja godine nacionalni bruto proizvod dostiæi cifru od 2,9 odsto. To su cifre
koje je objavila Granma i bez obzira da li su one dobra vest ili nije na
Kubi neæe
biti nezavisnih mišljenja
o uspešnosti
lokalne ekonomije, mada se rumori po ostrvu da æe Kuba upasti u velike probleme
ukoliko se nešto
dogodi Ugu Èavezu,
predsedniku Venecuele, jer zahvaljujuæi njegovoj velikodušnosti režim braæe Kastro
zadovoljava svoje potrebe za naftom.
Sam Ugo Èavez (57) tvrdi da se oseæa sasvim
dobro i da je pobedio kancer koji je leèio na Kubi. Po njegovom ponašanju moglo
bi i da se potvrdi da je u ovom trenutku sasvim dobro sa zdravljem jer je
energièno
napao jednog lekara koji je prethodno tvrdio da mu prognozira još dve godine
života.
"On
je veliki lažljivac", tim je reèima na
jednom skupu Èavez
prozvao dotiènog
lekara. Radi se o doktoru Salvadoru Navareteu koji je meksièkom meseèniku Milenio
izjavio da Èavez
ima rak karlice, kancer kojem se, po mišljenju tog lekara, podleže u najviše dve
godine. Nakon što
je doktor Navarete dao izjavu meksièkom èasopisu morao je, po njegovim reèima, da pod
hitno napusti Venecuelu. Nakon što se u Venecueli saznalo da je Èavez
bolestan njegova je popularnost, po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja,
poveæana
ali se krajem septembra smanjila za 5,8 odsto i ostala na 53,1 odsto. Kako su
izbori u zemlji predviðeni za oktobar mesec sledeæe godine, zbog Èavezove
bolesti dovodilo se u pitanje njegova kandidatura. Èavez, koji
se nalazi na èelu
zemlje veæ 12
godina, pobedom na sledeæim izborima osigurao bi još šest. Po jednom istraživanju kada bi se izbori odigrali u
ovom trenutku Èavez
bi dobio 37 odsto glasova, kandidat opozicije, a znaæe se ko æe to biti
sledeæeg
februara, 31 odsto, dok 32 odsto biraèa nije htelo da se izjasni.
Nadutog lica
i bez kose, kao posledice zraèenja, Èavez je i dalje veoma aktivni politièar koji je
tokom jednog susreta sa vojskom tvrdio da se tokom njegove bolesti aktivirao
jedan "plan
destabilizacije" sa
namerom da se preuzme vlast u zemlji. Kratko vreme nakon tih izjava najavio je
poveæanje
plata vojnim licima za 50 odsto, retroaktivno od septembra, zašta mnogi
tvrde da na taj naèin
kupuje glasove uniformisanih. Inaèe, u vojnim krugovima raste
nezadovoljstvo, koje potvrðuju oko 50 ostavki nedeljno, zbog velikog broja Kubanaca
u komandnim redovima vojnih snaga Venecuele. Osim optužbi na "plan
destabilizacije" Èavez je
pozvao svoje sugraðane
da prevaziðu "stare mane
kapitalizma" uz
pomoæ "izleèenja duha". To bi se "izleèenje" najpre
sastojalo u oslobaðanju
od egoizma. Tokom 12 godina Èavezove vladavine životni standard najsiromašnijih je
poboljšan,
a smanjena je i nezaposlenost, mada se oko toga ne slažu svi. Za
takvo stanje treba pre svega zahvaliti èinjenici da je barel nafte pre 12
godina koštao
devet dolara da bi sada bio na visini od preko 100.
Brojniji su
oni struènjaci
koji tvrde da æe
sledeæa
vlada, nakon što Èavez izgubi
na izborima, biti u veoma teškom položaju zbog ekonomske situacije u zemlji. Tvrde da je
proizvodni sektor u ruševinama, proizvodnja nafte u povlaèenju i sve
to uz jednu od najveæih
inflacija na svetu. Kažu da æe ministar ekonomije sledeæe vlade biti "zvezda", ne zato što æe postiæi velike
rezultate nego što æe zameniti
sadašnjeg
ministra koji je "imao
kapacitet destrukcije koja je bila katastrofalna za zemlju". Ti struènjaci, i
protivnici Èavezove
politike, tvrde da je ekonomija Venecuele hiper-regulisana, sa kontrolom cena,
kontrolom deviznog kursa, kontrolom kamata, kontrolom tržišta rada…
"kontrole nad kontrolama". Taj stav podržavaju tvrdnjama da se danas
u zemlji, u odnosu na vrhunac iz 1997, proizvodi jedan milion barela nafte
manje. Kažu da je to pre svega zbog nedostatka investicija. Opozicija tvrdi da
protivnik koga bi trebalo pobediti nije voða današnjeg
sistema, nije politièki
projekat, veæ da
je to siromaštvo.
Iz tih razloga i španski
struènjaci
za razvoj tvrde da su Èavezove promene bile površinske a ne strukturne. Jedan od naèina kojim
je Èavez
smanjio nezaposlenost je bio da na državne jasle udomi novih milion službenika. Sa
1,2 miliona zaposlenih na 2,2.
Lula teško oboleo
Osim Èaveza još jedan latinoamerièki lider boluje od raka. Bivši
predsednik Brazila, Luiz Inacio Lula da Silva hospitializovan je u ponedeljak
31. oktobra 2011. da bi zapoèeo hemoterapiju raka grkljana. Bolest, koja je otkrivena
u prethodnu subotu, nalazi se u svojoj srednjoj fazi te je veæ kasno da
se izvrši
hirurška
intervencija ali se oèekuje da æe pacijent pozitivno reagovati na
leèenje.
Biopsijom se potvrdilo da je taj tip raka jedan od najtipiènijih za
grkljan koji se, ako se primeti na vreme, obièno uspešno leèi. Lekari
bolnice u Sao Paulu tvrde da je u ovom trenutku najvažnije da je
rak lociran. Kancelarija za štampu bivšeg predsednika Brazila objavila je
da su Luline aktivnosti suspendovane najmanje do januara meseca 2012. i da on
neæe iæi u
najavljene posete Sjedinjenim Državama, Venecueli i Republici
Dominikani. Od trenutka kada se saznalo za Luline zdravstvene probleme,
popularni bivši
lider Brazila primio je mnogobrojne manifestacije solidarnosti iz èitavog
sveta.
Drugi problem
koji je iskrsnuo u Brazilu je da se traži novi ministar koji æe
nadgledati Svetsko prvenstvo u fudbalu. Orlando Silva, brazilski ministar
sporta, objavio je svoju ostavku zbog optužbi da je umešan u
korupciju. Pripisuje mu se da je primio milione dolara u zamenu za ugovore u
projektu promocije sporta kod siromašnog dela omladine. Silva, iz
Komunistièke
partije Brazila, je odbacio sve optužbe tvrdeæi da za
njih nema ni jednog validnog dokaza. Ministar u ostavci bio je ispred vlade
zadužen
da nadgleda pripreme za sledeæe Svetsko prvenstvo u fudbalu koje æe se
odigrati u Brazilu 2014. godine, kao i za Olimpijske igre 2016. Istovremeno su
pod istragom i predsednik Brazilske fudbalske konfederacije kao i predsednik
komiteta za organizaciju Mundijala. Obojica su osumnjièeni za
pranje novca. Oèekuje
se da æe
sledeæi
ministar sporta takoðe
biti iz redova Komunistièke partije.
Usponi i padovi
Kome je krenulo dobro je predsednice susedne
Argentine, Kristina Fernandez de Kišner (58), koja je pobedila na
oktobarskim predsednièkim izborima sa najveæom razlikom u broju glasova još od vremena
kada je demokratija 1983. godine zamenila brutalne vojne diktature. Ovo je
drugi mandat gospoðe
Fernandez de Kišner,
inaèe
supruge prethodnog predsednika Nestora Kišnera koji je umro oktobra prošle godine,
a koji je bio hrvatskog porekla. Argentina je prošle godine imala stopu rasta od 9
odsto i sa tim cifrom predsednici nije bilo teško da ponovo trijumfuje. Inaèe, Kristina
Fernandez koja je tokom kampanje nosila crninu i èesto pred skupovima puštala suze,
pripada Peronistièkoj
partiji. Ta partija sledi politièki model Huana Perona koji je
pedesetih godina prošlog
veka bazirao svoju politiku na nacionalizmu, jakom uticaju države na
ekonomiju i pro-radnièkim merama kao što je znatno poveæanje plata,
uz poveæanu
inflaciju naravno. Gospoða Fernandez, kao prethodno i njen suprug, danas radi taèno ono što je u
svoje vreme radio Huan Peron.
Mada je
argentinska ekonomija poslednjih osam godina rasla proseènom stopom
od 7,6 odsto, pre svega izvozu soje i drugih poljoprivrednih proizvoda u Kinu,
opozicija tvrdi da zemlja „sreæno pleše na Titaniku". Argentinski ekonomisti tvrde da
je aktuelna vlada manipulisala podacima o inflaciji i da njihovi brojevi ne
odgovaraju ciframa privatnih struènjaka koji tvrde da je inflacija
izmeðu
25 i 30 odsto. Ekonomisti iz opozicije podvlaèe da je frenetièno državno trošenje u
ovakvoj svetskoj ekonomskoj situaciji doæi glave Argentini, zemlji koja je
poznata po svojim naglim usponima i padovima. Vlada sa svoje strane insistira
da na prvo mesto stavlja Argentince i suverenitet zemlje, a ne kreditore sa
bazama u Vašingtonu,
kao što
je Meðunarodni
monetarni fond i Svetska banka. Ministarstvo ekonomije najavilo modifikaciju
nastavnih programa u sferi ekonomskih nauka najavljujuæi da æe u
programe morati da uðu i
marksistièke
teorije da bi se na taj naèin balansiralo sa neoliberarnim pogledom na ekonomiju.
Predsednica Fernandez u ovom momentu ima podršku od 60
odsto graðana,
ali mudro bi bilo podsetiti se da su Argentinci, kojih sada ima 40 miliona, i u
prošlosti
"reagovali
emotivno".
Tako je bilo i u doba Huana i Eve Peron, isto tako se ponovilo i kada je
general Galtieri, neki kažu pod uticajem viskija, zauzeo ostrva Malvine i
provocirao vojni odgovor Velike Britanije. Milioni Argentinaca defilovalo je
ulicama kako Buenos Airesa tako i ostalih gradova uzvikujuæi
patriotske poruke, a na hiljade Argentinki donosile su svoj nakit da bi na taj
naèin
pomogle u ratu protiv Britanaca. Argentina je u tom sukobu loše prošla i jedina
korist je bila što
je rat oko Malvina oznaèio kraj vojnih diktatura u zemlji Gauèosa.
Brazil krenuo nuklearno
Pre
dve godine Brazil je objavio svoj plan da izgradi pet podmornica na nuklearni
pogon. U ovom trenutku nuklearne podmornice imaju samo šest država:
Sjedinjene Države,
Kina, Rusija, Indija, Francuska i Velika Britanija. Sa nuklearnom podmornicom u
brazilskom arsenalu znaèajno bi se promenio balans moæi u južnom delu
Atlantika. Brazilske podmornice trebalo bi da stupe na scenu 2016. Krajem prošle godine
Brazil je potpisao ugovor sa jednim francuskim graditeljem s kojim bi u
saradnji konstruisali podmornice, a taj ugovor je sledio nakon jednog sa
Argentinom iz 2008. godine kojim bi ove dve južnoamerièke zemlje
zajedno razvile nuklearni reaktor za pogon podmornica.
Brazil
je oprezan da ne kaže da su se na izgradnju podmornica odluèili zbog
spoljnjeg neprijatelja veæ kao mera zaštite
naftnih nalazišta pri obali zemlje. Meðutim,
podmornice na nuklearni pogon u posedu Brazila prava su noæna mora za
bilo kog britanskog admirala. Iako niko ozbiljno ne uzima u obzir moguænost da bi
Brazil i Velika Britanija vodile rat na Atlantiku, ipak se pojavljuje jedan
hipotetièni
scenario.
Kada
je 1982. godine argentinski diktator general Leopoldo Galtieri izvršio invaziju
na britanska ostrva Malvinas, Brazil, kao i ostale latinoamerièke zemlje
stale su na stranu Argentine. Britanija je poslala neveliku ali jaku flotu nosaèa aviona,
podmornica, krstarica i razaraèa i obezbedila pristup svojim
trupama koje su porazile argentinske snage na ostrvima. Najdublji psihološki ožiljak na
latinoamerièku
psihu uzrokovao je napad britanske nuklearne podmornice na argentinsku
krstaricu General Belgrano, koja je potopljena i pri tome je izgubilo život 323
mornara.
Po
jednom hipotetiènom scenariju u doglednoj buduænosti
Argentina, koja bi se nalazila pred neizbežnim bankrotom, odluèuje da
ponovo zauzme Malvine, naroèito od kako su kod ostrva 2007. godine
otkrivena bogata ležišta nafte, i nakon što je
Velika Britanija srezala svoj vojni budžet. London bi morao da
reaguje i pošalje
flotu u odbranu Malvina, ali Britanci ne bi u tom delu sveta imali nosaè aviona;
Brazil ima jedan u Sao Paulu, kao i što bi imao flotu podmornica za
napad i to izgraðenih u kooperaciji sa Argentinom. Praktièno gledano,
Velika Britanija ne bi mogla ni da stigne do ostrva Malvina.
Kao
što su Sjedinjene Države krajem 19. i tokom 20. veka proglasile Monroovu
doktrinu o zaštiti
teritorijalnih voda, tako bi Brazil to isto mogao da uradi a ta se doktrina veæ zove "Lulina
doktrina".
Meðutim,
radi se o još neèemu - samo
su velike i razvijene države u moguænosti da poseduju podmornice na
nuklearni pogon, a Brazil jeste, i biæe to još više, velika i
moæna
zemlja. Posedovanje sopstvenih nuklearnih podmornica je pre svega dokaz visokog
tehnološkog
nivoa i logièna
karika u razvoju industrije, ekonomije i tehnologije.