Epizoda 64
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Upokojila se u Gospodu Radica Milošević rođena Knežević, ćerka srpskog
junaka Čede Kneževića, koji je herojski pao u borbama sa balistima za tek
oslobođeni Uroševac. Generacijama đaka u kosovsko -mitrovačkoj gimnaziji je
predavala srpski jezik i književnost.
Danas se u njenoj gimnaziji ne čuje srpska reč. Borila se za život
iskonskom voljom čoveka da održi dar od Tvorca. I, držeći sina za ruku, prešla
onu gornju granicu koju prolaze svi oni koji na zemlji ostavljaju sećanje: bila
je dobar čovek! Smrt ima samo jednu vrlinu: ostavlja reč, reč smirenu, reč
pristojnu, reč dušebrižniku. Reč za Radicom nije suza sa posvetom, već osmeh
nade koja nikada ne umire. Radica je moja ujna. sve ostalo je reč iz moje lične
tuge.
U francuskim školama francuskoj deci je zabranjeno da jedu,
"kečap" kako bi zapamtili ukus
francuske kuhinje. U francuskim medijima dve trećine radio i TV programa mora
biti pokriven francuskom muzikom. U Francuskoj su svi Francuzi i oni rođeni u
Americi, Senegalu ili Francuskoj.
U Srbiji srpska deca dobijaju, povodom turskih serija, imena kao što
suOnur ili Šeherezada. srpska pesma se retko čuje sa "elektronskih"
medija, a na popisu se mnogi Srbi nisu tako izjasnili, jer je to "lična
stvar". Drakče bakalin izdiše: "Ni goreg, ni boljeg naroda, od
srpskog! Ni goreg u sreći, ni boljeg u nesreći! Ni goreg u miru, ni boljeg u
radu! Ni goreg u radosti, ni boljeg u žalosti!
Novine najviše pišu o političarima i lopovima. Oni su im najinteresantniji.
I mene su naterali da se upitam u čemu je razlika između političara i lopova? I
shvatio sam: političare biram ja, a lopovi mene.
Stalno mislim na buduće generacije, pa bih voleo da ih naučimo da lopov
nije pozajmlivač stvari, pijanac nije degustator pića, lovac nije član društva
za zaštitu životinja, špijun nije radoznali građanin, razbojnik nije ponoćni
romantik, kockar nije lik iz ljubavne lirike, a država nije vladalac
nadnarodom, već u ime naroda. U ime naroda? Uf, uf, uf, omače mi se laž.
Unezveren od sreće zbog predloga kandidature, čitam vest u novinama i
neke reči pročitah čudno. Tako vest glasi: Štefan File je juče (ć)oravko u
Beogradu. Prvo se s(r)astao sa Tomom Nikolićem, onda (p)io u skupštini, a zatim
se sr(a)o sa premijerom Cvetkovićem, da bi na kraju poručio Borisu Tadiću da EU
neće ništa (k)enjati u svojim stavovima prema evropskom putu Srbije. Izvinjavam
se dragi čitaoče na vulgarizmu, ali kad čovek ruča "file od šarene
laži", obavezno podriguje na bezobrazluk.
moj uvaženi profesor dr Vojin Dimitrijević uzdiše: "Eh opet Kosovo i
opet izbori..." Zatim dodade da problem Kosova nismo rešili još od 1912.
Zaboravio moj profesor da je kralj Aleksandar 1918. počistio kozake i baliste
sa Kosova, naselio 50.000 porodica i "problem Kosova" nije postojao u
Kraljevini. a onda narod zapeva: "Nećemo kralja, hoćemo Tita, narod se
pita!" I dobismo autonomiju Kosova i Vojvodine, crnogorsku naciju,
Makedoniju bez Srba, muslimansku Bosnu, pa Hrvatsku bez Srba, pa
"nezavisno" Kosovo. A Srbija i dalje čeka sloboduza kosovo i za sebe.
Ko čeka - gubivreme!
Na Kosovu ništa novo pravo sile je jače od sile prava, a na barikadama je
hladno i veselo. srbi znaju zašto im je hladno i zašto su veseli. Hoće li
Srbija umeti da bude vesela kao njena deca na barikadama? Voz Kraljevo -
Zvečani dođe i ode. Mnogi stalno čekaju neki voz i nikad nigde ne otputuju.
Sačuvajte osmeh na svom licu i pošaljite ga nekim vozom u Zvečane.