Tabloid istražuje
Kako se medijska
magla u Srbiji pretvarala u medijski mrak (2)
U
carstvu droge, pljačke i fantazija
Kad uskoro bude sahranjena imperija medijskog ludila
Željka Mitrovića i sa njim u prošlost ode otrov kojim je zadojio generacije
mladih ljudi, uzevši im i dušu i pamet, mnogi će brzo zaboraviti ko su bili
njegovi "komesari za pranje para" i korisnici njegovih
"kokainskih kompenzacija". Ali, jednu takvu ličnost i njenu zlu
sudbinu, koju su odredili vlastohleplje, alkohol, droga i promiskuitet, od
zaborava je pokušala da sačuva Tabloidova saradnica, istražujući život i
njegovo dno u televizijama Pink i Avala. Na sceni su: životni i profesionalni
pad novinarke Bojane Lekić, pljačke i druga predoziranja Željka Mitrovića, kako
se prodao Veran Matić, kako Mlađan Dinkić zapošljava novinare
Dragana
Radosavljević
Oni koji su radili sa bivšom novinarkom
NTV Studio B, TV B92, BK Telekom i RTS Bojanom Lekić, i to od njenih
prvih dana na radiju, tvrde da je ona bila "drugarčina" koja nije
imala uobičajenu egomaniju, tipičnu za one koji su tu stekli svoju slavu.
No, kako je život
prepun klizavih terena, na jednom od njih našla se i ona, možda baš
zahvaljujući skrivenim nebeskim ambicijama koje su u njoj dugo spavale i čekale
pravi trenutak da se aktiviraju...
Sudeći prema onome
što je i sama ispovedala, kod nje se sve prelomilo kada je shvatila da Veran
Matić, direktor TV B92, dakle medijske kuće u kojoj je radila, sve
što čini iz ličnih interesa i interesa najbližeg okruženja. Kap je prelila čašu kad joj je Matić otvoreno rekao da se prodao i da su se
svi oni prodali!
Danas ima običaj da kaže kako je bila običan
pion u rukama ovog prevejanog antiratnog profitera, te da je zbog toga odlučila
da okrene drugi list...
Znala je da u
javnosti uživa status beskompromisnog novinara i odlučuje da to unovči. Prava
prilika nastala je onog momenta kada je odbegli tajkun Bogoljub Karić,
uz nečiju sugestiju, odlučio da joj dodeli godišnju nagradu BK za
novinarski doprinos.
Pošto je Karić tada bio neraskidivi deo imperije
Milošević, Veran Matić je jedva dočekao da se "ogradi" tvrdeći da se
to "baca ljaga" na njegov imidž borca protiv Miloševića, koji on
godinama gradi pred strancima, pa odmah stavlja Lekićku pred izbor - ili
nagrada ili B92! Ali, nakon svega što je znala o njemu i njegovim prevarama,
njen izbor je bio da krene u lov na vrh...
Ušla u BK kao u CK
Laureat sve-samo-ne-prestižnog
priznanja, čiji je najvažniji deo bio 20.000 tadašnjih nemačkih maraka,
dobila je kao avans za prodaju svega što je glumila da zastupa godinama za
sobom. Bogoljubu je, kao proverenom skorojeviću, imponovalo da se okružuje
onima koji su u tom trenutku imali neko ime i on je to bio spreman da plaća, i
to u kontinuitetu.
Ovde počinje period ogavnog ulizivanja
Bogoljubu Kariću, kao što će kasnije biti u slučaju drugih aktera ove priče, pa
na ovaj način Lekićka dolazi preko noći do stana, kao i do redovnih isplata
deviza u kešu, zbog čega je počela da sebe doživljava kao ličnost od izuzetnog
značaja, kojoj više ni njeni intervjui, koji su je na trenutak učinili
prestižnim novinarom, nisu bili potrebni.
Uz sve neumerenije konzumiranje alkohola i
raznih droga, među kojima je i heroin, u svom mozgu ona počinje da doživljava
sebe kao divnu osobu, koja je pri tom prelepa i koju svi obožavaju, pa akteri
njenog dotadašnjeg života postaju nepotreban balast kog se treba osloboditi.
Ona
se distancira i od osobe koja je više bila Bojana Lekić od same Bojane Lekić. Reč je o njenom bivšem mužu
Slaviši, koji je bio i ostao vrhunski novinar i bez čijih stalnih instrukcija i supervizije svega što je ikada uradila nikada
ne bi dostigla nezasluženi ugled koji je uživala u novinarskoj profesiji.
Slaviša
je, po njenim rečima, "pijanac, mator, a i seksualno nedovoljno aktivan"
za jednu takvu megaribetinu kao što je ona postala sa Bogoljubovim parama i uz
pomoć kokaina i heroina.
Razvod
od Slaviše Lekića predstavlja kraj novinarske karijere nekadašnje Bojane Lekić, a bez njega, koji bi je sprečavao da pravi gluposti,
počinje autostrada profesionalnih promašaja koje je teško povezati sa
slikom koja ju je pratila deset godina unatrag.
Sve mlađi novinarčići i pomoćno osoblje sa BK televizije počinju da postaju deo
njenog ličnog života i ona to ne krije, ma koliko je to često ličilo na vezu majke i deteta ili čak babe i unuka.
Ova
idila počinje da uzima drugi oblik kada Bogoljub, kome se BK imperija ozbiljno
zaljuljala jer je pokazao političke afinitete, pre svega
na stalne nagovore Aleksandra Tijanića koji je u Bogoljubovom angažovanju video priliku za dodatno ceđenje para, ovog puta videvši sebe u ulozi ideologa političkog marketinga novog stranačkog lidera.
Uzgred,
Tijanić i Lekićka se nikada nisu previše voleli, pre svega zato što su oboje muzli istu
kravu muzaru, pa su se doživljavali kao konkurencija.
Tijanić diže ruke od BK televizije, Milomir Marić bezuspešno žonglira neko vreme i, verovatno na njeno insistiranje,
Bogoljub postavlja Lekićku na čelo televizije, što postaje njeno prvo nenovinarsko angažovanje na
televiziji.
Zahvaljujući potpunoj nesposobnosti i nepoznavanju menadžersko-direktorskog, ali i
uredničkog posla, za kratko vreme se mobiliše armija nezadovoljnika zaposlenih
na BK, koji sve glasnije traže svoja neisplaćena primanja, dok se
"gazdarica" krije iza dobro zaključanih vrata.
Njoj
nije loše jer ona redovno dobija za sebe pare od Bogoljuba, predstavljajući mu kako televizija opstaje isključivo zahvaljujući njoj, i uporno ponavlja jednu od njenih redovnih laži do današnjih
dana, a to je da je zaposleni obožavaju!
To
obožavanje se manifestovalo svakodnevnim udaranjem pesnicama u vrata njene
kancelarije i kricima besnih i gladnih ljudi. U poslednjoj fazi, kada više nema
para ni za čišćenje zapušene kanalizacije, u zgradi televizije se širi miomiris
fekalija i govana, što se uklapa u sliku "sjajnih poteza" bivše
novinarke.
Kraj karijere viđen kao poslovni uspeh
Kraj
BK priče je poznat: preko noći je televizija prestala da postoji,
zaposlenima su ostale neisplaćene plate, osim onim pametnim koji
su blagovremeno podneli tužbe protiv BK, pa su kasnije dobili svoja
potraživanja iz stečajne mase.
Tada
Lekićka opet postaje veći vernik od pape, ovog puta kao samoproklamovani glavni savetnik
Zorana Đinđića za medije, mada osim nje niko nikada nije to
potvrdio. U svom samoreklamiranju Bojana ide čak
do insinuiranja da su ona i Zoran u nekim prilikama bili više od prijatelja,
što takođe treba razumeti kao plod njene mašte i želje da se predstavi kao fatalna
ženska kojoj je nemoguće odoleti.
Svi
koji su ikada imali neke poslovne veze sa njom tvrde da retko ko ima toliki
kapacitet za "agresivno šlihtanje", kako to naziva njen nekadašnji
bliski saradnik.
Zato
ne čudi da se preko Đinđićeve linije, bez obzira na svoj debakl na BK televiziji, ona ubacuje u
novi tim u RTS-u koji predvodi Aleksandar Saša Crkvenjakov, lažno
se predstavljajući, a to ide do današnjih dana, kao glavni i odgovorni urednik
televizije, mada je ona oduvek bila samo glavni urednik informativnog programa.
Zaposleni
je pamte po njenom teturanju po zgradi u Takovskoj, za koje se tvrdi da nije
bilo samo posledica alkohola, što je kulminiralo na dan ubistva Zorana Đinđića.
U
nedavnom intervju ona tvrdi kako je taj dan ona držala program pod kontrolom,
dok svi svedoci tvrde da je bila potpuno slomljena, što bolom, što alkoholom i
drugim sredstvima, pa je ličila na mumiju koja ne reaguje ni na
šta što se događa u njenom okruženju.
Tog
martovskog dana tužno se završava i njena karijera na RTS-u, što će ona u dolazećim godinama stalno da pripisuje kao svoj veliki poslovni uspeh.
Koliki
je to bio uspeh govori činjenica da, kada je na čelo RTS-a došao Tijanić sa svojim ljudima, zatekao je televiziju u dugovima i bez ikakvog
redovnog priliva novca, pre svega zahvaljujući dilovima sa
tajkunima DS-a i informativnom programu koji je bukvalno progledao dolaskom
dokazanog profesionalca Gordane Suše.
U
doba Tijanića, a pod njenim rukovodstvom, bez obzira i na Tijanićevo mešanje, TV Dnevnik 2 ponovo postaje najvažnija informativna emisija
u Srbiji i to ostaje do danas. Šta bi bilo da je Lekićka
ostala duže na RTS-u teško je i pretpostaviti.
U godinama koje
slede, Bojana Lekić nestaje iz vidokruga javnosti i mnogi veruju da se ona ne
pojavljuje na televiziji zato što je nepodobna, ne shvatajući da nju novinarski
posao više ne interesuje, ona želi da ponovo ima neku moć koja će joj opet
doneti ogroman novac i ona zna da nikakva emisija to ne može da joj obezbedi.
Ona širi glasine da
radi za neku američku televiziju, ali to niko nije potvrdio i verovatno je deo
njenog redovnog samoreklamiranja zasnovanog na njenim fantazijama.
Istina je jedino da
je od roditelja pozajmila novac da otvori svoju agenciju "Brendon",
koja je godinama pomalo radila, ali
daleko od njenih prohteva i očekivanja.
U međuvremenu, ona
se zaklinje na vernost svakome ko je mogao da je ubaci na neko mesto gde bi
mogla da povrati stare navike i to se ostvaruje u potpuno neočekivanom
trenutku...
Vodeći lopov zapošljava vodeću radodajku
Kada su februara 2010. godine Željko Mitrović i Robert Nemeček
sa Mlađanom Dinkićem imali razgovore o eventualnoj pomoći za novi
koncept TV Avala, Dinkić je natuknuo da bi mogli da angažuju Bojanu Lekić da
radi svoju emisiju sa intervjuima i možda još neku po dogovoru.
Mitrović i Nemeček
su to u početku ignorisali, ali kada je Dinkić to ponovio i na drugom sastanku,
oni su to doživeli kao neki pritisak i zaključili da je bolje da se povinuju
tom zahtevu ako hoće da dobiju njegovu finansijsku podršku i rekli su da nemaju
ništa protiv.
Tri meseca se ništa nije dešavalo, sve dok se
jednog dana Lekićka nije pojavila na TV Avala i zadržala kod Nemečeka nekoliko
sati...
On je nakon toga govorio da Lekićka treba da
se dogovori sa Mitrovićem oko finansija za sebe, ali da će ona od jeseni da
radi dve emisije - intervju i nedeljom emisiju "8 dana", koju
bi radilo osam novinara zaduženih da obrađuju osam tema.
Skoro celo leto prolazi u jalovim dogovorima i
tek u avgustu se čuje da je Mitrović napravio dogovor sa Lekićkom, na osnovu
čega ona treba odmah da dobije neki avans i počne da sprema emisije. Jedino što
od tog avansa nije bilo ništa i tako je ostalo do današnjeg dana. U tom
trenutku niko još nije svestan da Mitrović više nema para i da je sve sprčkao
na loše investicije i život na visokoj nozi.
U
međuvremenu on uspeva da pokrade veći deo novca koji je TV Avala za program
dobila od banaka i agencija i u septembru sprema veliko otvaranje Pinka u
Sloveniji, za koji traži od Bojane Lekić da mu pomogne oko informativnog
programa.
Lekićka koristi vreme provedeno sa Mitrovićem
da mu objasni kako bi ona trebalo da bude na čelu TV Avala i kao direktor i kao
glavni urednik umesto Nemečeka, koji "nije lojalan" i kako bi od toga
Željko imao silne koristi.
To ostaje kao
nedorečena tema, ali Lekićka insistira kako ima ogromno direktorsko iskustvo i
kako je podigla četiri televizije, kako je proglašena za najboljeg menadžera na
Balkanu i slične izmišljotine očigledno poremećenog uma na koje Željko ne
reaguje, ali ima u vidu da je ona spremna na sve da bi mu se ulizala i čeka
trenutak da to iskoristi.
Nemeček otkriva da na Avali postoji "peta
kolona", koja potkrada Avalu ko zna od kada, da postoje neki crni fondovi
sa kešom u devizama, za koje Željko tvrdi da ni on nije znao, kao i vrlo
sumnjivi ugovori za reklamiranje koji se vuku iz prošlosti, i zato on traži da
Mitrović ukloni potpredsednika UP TV Avala Dušana Pančića.
Nemeček i Lekićka
otkrivaju da se svakodnevno sa računa TV Avala vrše plaćanja o kojima oni ne
znaju ništa i otkrivaju da šefica računovodstva dobija telefonske naloge za
plaćanje od Pančića ili Mitrovića, kao i da šefica pravne službe Katarina
Martinović drži ključ od sefa u kome se kriju devize iz crnog fonda.
Umesto da budu
otpušteni, Lekićka ide na tajni razgovor kod Mitrovića, vraća se kao
novopostavljeni generalni menadžer TV Avala. Tako je napravljen dogovor da se
pljačka Avale i pranje para nastave i podignu na mnogo viši nivo.
Željko joj obećava da će joj platiti sve što
joj je obećao i od tog trenutka za Bojanu Lekić je Željko Mitrović postao
"vlasnik", kako ga sve vreme do današnjeg dana oslovljava pred
zaposlenima. Ona nema nikakav problem što zna da čak četvoro ljudi na TV Avala
svakodnevno iza njenih leđa podnosi izveštaj Željku i da je njena funkcija
fiktivna. Jedino što nju zanima jesu pare, i to ne pare za zaposlene ili za
program TV Avala, već isključivo za nju.
Postavljanjem na
novu funkciju i Nemečekovom nepristajanju da učestvuje u Mitrovićevim prljavim
poslovima oko Avale, otvara se novo poglavlje u karijeri samozvane najbolje
menadžerke na Balkanu. Njene emisije se više ne pominju jer to očigledno ona
nikada nije ni planirala da radi i svakodnevno ona drži sastanke sa autorima,
novinarima i zaposlenima i svako ko je ikada prisustvovao tome opisuje jedan
isti šablon.
Maratonski razgovor
se skoro uvek svodi na monolog u kome prvi deo čini samohvalisanje u stilu
"ja sam podigla četiri televizije, svuda gde sam bila svi su me voleli,
moji rezultati su neprevaziđeni", a onda se pominju neke poznate ličnosti
koje su navodno to postale isključivo njenom zaslugom.
Nedavno je
prisvojila Brankicu Stanković i takoreći proglasila sebe sivom
eminencijom "Insajdera". U drugom delu maratona ona priča kako Avala
ima sjajne rezultate, bez obzira na to što porodice zaposlenih gladuju jer
plate kasne mesecima, a na kraju dolazi uobičajeno zaplakivanje, kada ona
lamentira nad jadnim ljudima kojima bi volela da pomogne itd. Preko noći
poslovi za Avalu završavaju u njenoj agenciji "Brendon", a za
razne poslove se angažuju neke anonimne firme kojima se u rekordnom roku
isplaćuje novac, bez obzira na to što je posao koji su radili ispod svakog
kriterijuma, kao što je nedavna promena vizuelnog izgleda TV Avala.
Na šta to liči može
da se uveri svako, a jedino Bojana zna zašto je za to izabrana baš agencija pod
nazivom "Oranž".
Ipak, da bi se nešto
ovako uradilo, zaposlenima iz grafičke službe TV Avala, među kojima je bilo
vrhunskih grafičara, trebalo je prvo ogaditi život da bi dali otkaz i otvorili
prostor za "pomoć sa strane".
Za to su bili
zaduženi Željkovi jurišnici, čiji je jedini zadatak na Avali bio da svakodnevno
terorišu zaposlene kako bi im se uterao strah u kosti. Šef grafike dobija
ozbiljne probleme sa srcem i posle jednog terora od strane Lekićkine desne
ruke, direktora produkcije koji se u taj posao razume koliko i ona u program,
on daje otkaz, posle čega odlaze i ostali iz grafičke službe.
Kokainska kohabitacija Bojane i Željka
Od decembra 2010. godine počinje
bratsko-sestrinski odnos Pinka i Avale, tako što Pink velikodušno daje Avali
bezvredan program, pre svega zato što je Pinkova licenca za korišćenje tog
programa, najčešće odavno, istekla i/ili zato što je striktno zabranjeno da se
taj program prikazuje na drugoj televiziji, u ovom slučaju Avali. Zašto se to
radi?
Za sav program koji
Avala dobije od Pinka, kako zakon i nalaže, mora da se sklopi ugovor o
korišćenju ili poddistribuciji, naravno uz konkretno navedenu vrednost tog
ugovora.
Ni u jednoj
situaciji do sada Pink nije ništa poklonio svojoj posestrimi, već je uvek iza
svega stajala neka mutna radnja.
U ovom slučaju ovi
ugovori se kriju i, osim Lekićke i šefovice pravne službe, niko ne zna za
koliki iznos se TV Avala svakodnevno zadužuje za emitovanje programa
uvredljivog kvaliteta. Pošto je broj do sada ovako sklopljenih ugovora
nepoznat, jedini pokazatelj da su u pitanju ogromne cifre jeste podatak da se
dug TV Avala od dolaska najbolje menadžerke na Balkanu povećao za nekoliko
miliona evra, po nekima čak do sedam miliona, i to uglavnom prema Pinku.
Čega tu sve ima govori i podatak da TV Avala
ima trajni nalog za plaćanje City Records-u za svakodnevno emitovanje spotova
njihovih izvođača, bez obzira na to što nikada nije emitovan nijedan spot City
Records-a, pošto takve muzike nema, niti je ikada bilo, na programu TV Avala.
Takođe, u reklamnim blokovima na TV Avala se emituju reklame za koje nije
nikada sklopljen ugovor sa Avalom, već sa Pinkom, pa Avala tako vraća Pinkove
dugove, kao i u mnogo drugih slučajeva kada su se sa računa Avale plaćali
Pinkovi dugovi.
Drugi vid
siromašenja TV Avala bili su stalni pritisci "vlasnika" da se Avala što
više avansno zadužuje i da se sve što izvuče unapred, odmah prebaci na Pink,
bez obzira na neisplaćene plate radnicima i razna druga dugovanja, sve uz
obećanje da će se sve to vratiti i da dolazi blagostanje.
Prvo blagostanje je
Lekićka obećala zaposlenima za april ove godine, pa onda za jun, oktobar i
zadnja šargarepa za magarca je zakazana za 15. januar iduće godine, verovatno
zato što se nada da će na ime novogodišnjeg programa neke pare moći da završe u
privatnom džepu voljenog rukovodioca.
Bez obzira na to što
je uzimanje avansa od oglašivača nešto što se radi u očaju, jer mora da se da
ogroman popust, a pri tom ne može da se dobije nijedna nova para dok se dug ne
otplati, marketing TV Avala skoro godinu dana to stalno radi, i to protiv svoje
volje, ukazujući na katastrofalne posledice koje su neumitne. Naravno, istog
trenutka kada neki avans legne na račun TV Avala biva prebačen na račun Pinka,
kao znak lojalnosti Bojane Lekić prema "vlasniku".
Posle nekoliko
protestnih okupljanja na TV Avala, Tanjug je objavio vest o katastrofalnom
stanju na televiziji, pre svega kao odgovor na somnabulni intervju Bojane Lekić
objavljen u dnevnom listu Press, koja je svojim bezobzirnim lažima i ljigavim
uvlačenjem Željku Mitroviću isprovocirala svakoga ko ima ikakve veze sa Avalom.
Lekićka shvata da je
pitanje trenutka kada će program da stane, a to je jedino čega se boji jer zna
da u tom slučaju televizija može da se ugasi, a onda ništa od njenih obećanih
para. Pošto je svesna da Mitrović neće dozvoliti da ijedna para ode za plate
Avalinih radnika, ona otvara tajni račun za koji Mitrović ne zna i pokušava da
namakne neki novac koji bi podelila za plate kako bi makar privremeno smirila
ljude.
Ipak, onog trenutka
kada je 12 miliona dinara leglo na taj račun, Mitrović je pozvao i naredio da
se sav novac odmah prebaci na Pink, što jasno govori da na TV Avali postoje
ljudi koji ne doživljavaju Bojanu kao svog pretpostavljenog, već Mitrovića,
pošto je o ovoj "operaciji" bio obavešten za manje od sat vremena.
Prvi put otkako je
zasela u fotelju, Lekićka je odbila da to uradi i rekla da mora da da platu
ljudima na Avali, na šta je Mitrović potpuno poludeo i počeo sa pretnjama koje
su kulminirale kada je to popodne iz Pinka stigao papir koji je Bojana trebalo
da potpiše. Ona se i tada opirala, sve dok Željkov izaslanik na Avali nije
"uverljivo objasnio" da nema odlaska dok se papir ne potpiše. Tako je
najbolji menadžer Balkana još jednom prodao interese zaposlenih čija prava
treba da štiti.
Prijatelj
svetog Petra i drugi zaverenici
U trenutku "preuzimanja vlasti" zaposlenima
se dugovala samo jedna plata koja je trebalo da bude plaćena tih dana, da bi danas TV Avala dugovala šest mesečnih zarada zaposlenima iz čega proizlazi da su za
deset ovogodišnjih meseci zaposleni dobili četiri plate.
No, Lekićka i dalje priča kako Avala ima sjajne rezultate zahvaljujući njenim "fenomenalnim direktorskim potezima", kako ona to
voli da kaže.
Ti
"sjajni" potezi su je doveli u situaciju da je jednog dana analitičar gledanosti Predrag Rodić sačekao ispred WC-a i pred svima rekao da će joj prosuti utrobu po
hodniku jer su njegova deca gladna!
Od tada su njena vrata uvek zaključana kada svrati na Avalu, a to nije češće od nekoliko puta nedeljno. Pri tom, odavno se šire glasine da svaki
put kada ona Mitroviću zatraži pare (za sebe,
naravno) on je odobrovolji isporukom kokaina, istog onog zahvaljujući kome se on susretao sa svetim Petrom i sit ispričao u više navrata.
Bez obzira na to što se svojevremeno lečila od bolesti zavisnosti, nije tajna da se ona redovno drogira, kao i
da je jedan od njenih snabdevača belim prahom najbolji
drug jednog od bivših zaposlenih na TV Avala.
Jedno vreme ona je uobrazila da ima probleme sa
želucem, pa je radila analize na VMA, da bi jedan od lekara privatno izjavio da
su svi njeni problemi isključivo u njenog glavi, od
neurastenije pa nadalje.
Nedavno je napravila skandal na Avali kada je tvrdila
da je jedino njena kancelarija hladna i da joj to neko radi o glavi. Kada su je
majstori ubedili da je to svuda isto i da sigurno nije hladno, dan kasnije je
polugola istrčala iz kancelarije, u
helankama i majici bez rukava, zakrvavljenog pogleda, vrišteći da je užasno toplo i da opet neko hoće da je ubije. Među zaposlenima se niko nije uzbudio jer tamo odavno svi njene ispade
pripisuju mentalnim poremećajima intenziviranih
drogom.
Ponuda
bez potražnje
Nije
tajna da se Bojana Lekić nudila raznim
televizijama, u nadi da će, kao svojevremeno na
BK, preko noći nestati i da jednog
dana neće morati da odgovara na
pitanja o zloupotrebama u kojima je učestvovala na TV Avala.
Preko starog neprijatelja Verana Matića se raspitivala za B92,
a na proslavi godišnjice B92 je bila nerazdvojna sa Manjom Grčić, bivšom bejbisiterkom
porodice Mitrović i sadašnjom direktorkom
B92, ali izgleda da nije bilo zainteresovanih.
Nudila se i Predragu
Rankoviću,
koji nije ni razmatrao mogućnost da je prihvati na
Hepi TV. Za prolaz na Radio-televiziju Vojvodine, gde je na vlasti njena
nekadašnja koleginica sa B92 Sanda Savić, potezala je neke veze
preko vojvođanskog rukovodstva, ali
opet bez nekih rezultata. Što se tiče Pinka, od prvog dana
je bacala oko na mesto Tanje Jordović, ali je ova predosetila
opasnost i držala je podalje od sebe. Vreme će pokazati u kom pravcu ide ova
nekad perspektivna novinarka, koja je upala u ralje mitomanije, vlastohleplja i
prateće narkomanije.
Što
je babi milo...
Kao samoproklamovani glavni savetnik Zorana Đinđića
za medije, mada osim nje niko nikada nije to potvrdio, Bojana Lekić je sama
plasirala intrigu o tome da su "ona i Zoran u nekim prilikama bili više od
prijatelja", što takođe treba razumeti kao plod njene mašte i želje da se
predstavi kao fatalna ženska kojoj je nemoguće odoleti.